한국   대만   중국   일본 
Крила (филм из 1927) ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Крила (филм из 1927)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Крила
Филмски постер
Изворни наслов Wings
Режи?а Вили?ам Велман
Сценарио Хоуп Лоринг
Луис Д. Ла?тон
Продуцент Лис?ен Хабард
Адолф Зукор
?еси Л. Ласки
Б. П. Шулберг
Ото Херман Кан
( непотписан ) [1] [а]
Главне улоге Клара Боу
Чарлс Ро?ерс
Ричард Арлен
Гари Купер
Музика ?он Степан Замекник ( непотписан )
Директор
фотографи?е 		Хари Пери
Монтажа Е. Ло?д Шелдон
Лис?ен Хабард ( непотписан )
Продуцентска
ку?а 		Paramount Famous Lasky Corporation
Студио Paramount Pictures
Година 1927.
Тра?а?е Бископска верзи?а:
111 минута [2]
Рестаурирана верзи?а:
144 минута [3]
Зем?а   САД
?език неми ( енглески титлови)
Бу?ет 2 милиона долара [4]
Зарада 3,8 милиона долара (изна?м?ива?а у САД и Канади) [5]
IMDb веза

Крила ( енгл. Wings ) ?е амерички неми ратни филм из 1927. године, режисера Вили?ама Велмана, у коме главне улоге игра?у Клара Боу , Чарлс Ро?ерс и Ричард Арлен . Гари Купер се по?авио у мало? улози ко?а му ?е помогла да покрене кари?еру у Холивуду .

Филм, смештен током Првог светског рата , написали су сценаристи Хоуп Лоринг и Луис Д. Ла?тон према причи ?она Монка Сондерса да би се прилагодио Клари Боу, на?ве?о? звезди студи?а Paramount Pictures у то време. Велман ?е ангажован за редите?а, пошто ?е био ?едини режисер у Холивуду у то време ко?и ?е имао искуство борбених пилота из Првог светског рата, иако су Ричард Арлен и ?он Монк Сондерс тако?е служили у рату као во?ни ави?атичари. Филм ?е сниман на локаци?и са бу?етом од 2 милиона долара у ваздухопловно? бази у Сан Антони?у , од 7. септембра 1926. до 7. априла 1927. године. Стотине статиста и око 300 пилота ?е било ук?учено у снима?е, ук?учу?у?и пилоте и авионе Ваздушног корпуса америчке во?ске ко?и су доведени ради снима?а и пружа?а помо?и и надзора. Велман ?е током десет дана опсежно увежбавао сцене за битку код Сен Ми?ела са око 3.500 во?ника на бо?ном по?у направ?еном за продукци?у на локаци?и. Иако су глумци и филмска екипа имали много слободног времена током снима?а због временских одлага?а, услови снима?а су били интензивни, а Велман се често сукоб?авао са во?ним официрима дово?еним да надгледа?у филм.

Признат по сво?о? техничко? вештини и реализму по об?ав?ива?у, филм ?е постао мерило по коме су се мерили буду?и филмови о ави?аци?и, углавном због сво?их реалистичних секвенци ваздушних борби. Био ?е први филм ко?и ?е осво?ио Оскара за на?бо?и филм на прво? церемони?и доделе награда Академи?е филмских уметности и наука 1929, [6] као и ?едини потпуно неми филм ко?и ?е то успео. [б] Тако?е ?е осво?ио Оскара за на?бо?е инже?ерске ефекте (Ро? Померо?). Филм ?е био ?едан од првих филмова ко?и су приказивали голоти?у. Године 1997, Конгресна библиотека ?е изабрала филм за чува?е у Националном регистру филмова С?еди?ених Држава због ?културолошког, истори?ског или естетског знача?а”, а филм ?е поново пуштен у биоскопе Cinemark у ограниченом изда?у у ма?у 2012. како би се поклопио са сво?ом 85. годиш?ицом. Поново ?е об?ав?ен за сво?у 90. годиш?ицу 2017. године. Филмска архива Академи?е изабрала ?е Крила за чува?е 2002. године. [7]

Рад?а [ уреди | уреди извор ]

Цео филм
Клара Боу као Мери Престон

?ек Пауел и Де?вид Армстронг су ривали у малом америчком граду, где се обо?ица боре за паж?у лепе Силви?е Луис. ?ек не схвата да ?е ?дево?ка из суседства”, Мери Престон, оча?нички за?уб?ена у ?ега. Обо?ица млади?а се при?ав?у?у да постану борбени пилоти у во?но? ваздушно? служби. Када оду у тренинг камп, ?ек погрешно веру?е да га Силви?а више воли. Она заправо више воли Де?вида и да?е му до зна?а о сво?им осе?а?има, али ?е превише ?убазна да одби?е ?екову наклоност.

?ек и Де?вид су смештени за?едно. ?ихов друг у шатору ?е кадет Ва?т, али ?ихово познанство бива сувише кратко; Ва?т гине у авионско? несре?и истог дана. Неустрашиви, ?их дво?ица издржава?у ригорозан период обуке, током ко?ег од непри?ате?а поста?у на?бо?и при?ате?и. Након завршетка обуке, отпрема?у их у Француску да се боре против царске Немачке .

Мери се придружу?е рату тако што поста?е возач хитне помо?и. Касни?е сазна?е за ?екову репутаци?у аса познатог као ?Звезда падалица” и сусре?е га док ?е на одсуству у Паризу . Она га проналази, али он ?е превише пи?ан да би ?е препознао. Она га став?а у кревет, али када дво?ица во?них полица?аца упадну унутра док се она невино пресвлачи из поза?м?ене ха?ине у униформу у исто? простори?и, приморана ?е да поднесе оставку и врати се у С?еди?ене Државе.

Врхунац приче долази са епском Битком код Сен Ми?ела. Де?вид ?е оборен и сматра се мртвим. Ме?утим, он преживи несре?но слета?е, украде немачки двокрилац и кре?е ка савезничким лини?ама. Трагичном несре?ом, ?ек приме?у?е непри?ате?ски ваздухоплов и, спреман да освети свог при?ате?а, започи?е напад. Успешно обара авион и сле?е да би узео сувенир сво?е победе. Власник зем?е на ко?о? се срушио Де?видов авион позива ?ека да до?е код човека на самрти. Он приста?е и бива шокиран када схвати шта ?е урадио. Де?вид га теши, и пре него што умре, опрашта свом при?ате?у.

На кра?у рата, ?ек се вра?а ку?и на добродошлицу херо?у. Посе?у?е Де?видове ожалош?ене родите?е како би вратио ствари свог при?ате?а. Током посете моли их за опрошта? што ?е изазвао Де?видову смрт. Госпо?а Армстронг каже да ни?е ?ек одговоран за смрт ?еног сина, ве? рат. Затим се ?ек поново сусре?е са Мери и схвата да ?е воли.

Улоге [ уреди | уреди извор ]

Глумац Улога
Клара Боу Мери Престон
Чарлс Ро?ерс ?ек Пауел
Ричард Арлен Де?вид Армстронг
?обина Ралстон Силви?а Луис
Ел Брендел Херман Швимпф
Ричард Такер ваздухопловни командант
Гари Купер кадет Ва?т
Ганбоут Смит наредник
Хенри Б. Волтхол господин Армстронг
Роско Карнс поручник Камерон
?ули?а Све?н Гордон госпо?а Армстронг
Арлет Маршал Селест
?ор? Ирвинг господин Пауел
Хеда Хопер госпо?а Пауел

Продукци?а [ уреди | уреди извор ]

Сценарио и искуство [ уреди | уреди извор ]

Режисер Вили?ам Велман ?е и сам био искусан пилот

Филм су написали ?он Монк Сондерс (са иде?ама за причу ко?е ?е допринео непотписани Ба?рон Морган), Хоуп Лоринг и Луис Д. Ла?тон (сценарио), продуцирао га ?е Лис?ен Хабард (ко?и ?е тако?е непотписан помагао у монтажи), а режирао Вили?ам Велман, са оригиналном оркестарском партитуром ?. С. Замекника, ко?а ?е тако?е била непотписана. Сценарио ?е преправ?ен да би се прилагодио Клари Боу, пошто ?е она била на?ве?а звезда студи?а Paramount Pictures , али ни?е била сре?на због сво?е улоге: ? Крила су...мушки филм, а ?а сам само шлаг на врху торте”. [8]

Продуценти Лис?ен Хабард и ?еси Л. Ласки ангажовали су редите?а Велмана пошто ?е он био ?едини редите? у Холивуду у то време ко?и ?е имао искуство борбеног пилота из Првог светског рата . [9] [10] Глумац Ричард Арлен и писац ?он Монк Сондерс су тако?е служили у Првом светском рату као во?ни ави?атичари. Арлен ?е био у ста?у да самостално лети у филму, а Ро?ерс, ко?и ни?е био пилот, прошао ?е обуку за лете?е током продукци?е, тако да ?е, као и Арлен, тако?е могао да буде сним?ен у крупном плану у ваздуху. Хабард ?е свима понудио часове лете?а, и упркос великом бро?у авиона у ваздуху, догодила су се само два инцидента ? ?едан ?е ук?учивао пилота каскадера Дика Гре?са, ко?и ?е сломио врат испавши из кокпита након контролисаног пада; [11] док ?е други био фатална несре?а пилота Во?не ваздушне службе. [12] Велман ?е успео да привуче подршку Ратног министарства и ?ихово ук?уче?е у про?екат, и показао ?е знатну храброст и самопоузда?е у раду са авионима и пилотима на платну, зна?у?и ?тачно шта жели”, доносе?и са собом ?став без бесмислица”, према во?ном историчару филма Лоренсу Х. Свиду. [13]

Снима?е [ уреди | уреди извор ]

Ваздушне и борбене секвенце [ уреди | уреди извор ]

Томас-Морс MB-3 на Селфри? Филду, ?едан од типова авиона ко?и се користе у филму

Филм ?е сним?ен и комплетиран са бу?етом од 2 милиона долара у ваздухопловно? бази Кели Филд, Сан Антонио , Тексас , изме?у 7. септембра 1926. и 7. априла 1927. године. [10] Примарни изви?ачки авиони ко?и су кориш?ени у филму били су Томас-Морс MB-3 ко?и су заменили америчке СПАД -ове и немачки Кертис P-1 . Разви?а?у техника потребних за снима?е крупних планова пилота у ваздуху и снима?е брзине и крета?а авиона на платну било ?е потребно времена, а у прва два месеца направ?ено ?е мало употреб?ивих снимака. [14] Велман ?е убрзо схватио да Кели Филд нема адекватан бро? авиона или вештих пилота за обав?а?е потребних ваздушних маневара, те ?е морао да затражи техничку помо? и снабдева?е авионима и пилотима из Вашингтона . Ваздушни корпус ?е послао шест авиона и пилота из 1. групе за потеру стациониране на Селфри? Филду близу Детроита , ук?учу?у?и тадаш?ег другог поручника Елмера ?. Ро?ерса Мла?ег и другог потпоручника Кларенса С. ?Била” Ирвина ко?и ?е постао Велманов саветник. Ирвин ?е био одговоран за про?ектова?е система ваздушних камера за снима?е крупних планова и за планира?е борби авиона, а када ?е ?едан од пилота сломио врат, сам ?е играо у ?едно? од сцена битке. [12] [14] [в]

Стотине статиста ?е доведено, а око 300 пилота ?е било ук?учено у снима?е. [15] Пошто су ваздушне битке захтевале идеално време за снима?е, продукци?ски тим ?е ?едном приликом морао да чека 18 узастопних дана на одговара?у?е услове у Сан Антони?у. [10] Уколико ?е било могу?е, Велман ?е покушавао да направи снимке у ваздуху као контраст облацима у позадини, изнад или испред обала облака како би створио осе?а? брзине и опасности. Велман ?е касни?е об?аснио, ?покрет на екрану ?е релативна ствар. Ко? трчи по зем?и или прескаче препреке или потоке. Знамо да иде брзо због ?еговог односа према непокретном тлу”. [14] Велман ?е омогу?ио авионима да ?удара?у ?едни на друге”, да ?спусте и нестану у облацима” и да публици да?у осе?а? пада оборених авиона. Током одлага?а снима?а из ваздуха, Велман ?е током десет дана опсежно вежбао сцене за битку код Сен Ми?ела са око 3500 во?ника. [16] На локаци?и за снима?е ?е направ?ено велико бо?но по?е са рововима и бод?икавом жицом. Велман ?е сам преузео одговорност за паж?иво испланиране експлози?е, детонира?у?и их у право време са сво?е контролне табле. [16] Према Питеру Хопкинсону, на?ма?е 20 млади?а, ук?учу?у?и снимате?а Вили?ама Клоти?ера, добили су ручне камере да снима?у ?све и свашта” током снима?а. [17]

Велман се често сукоб?авао са во?ним официрима дово?еним да надгледа?у филм, посебно са командантом пешади?е за кога ?е сматрао да мрзи ?две монументалне ствари: летаче и филма?и?е”. После ?едне сва?е, Велман ?е узвратио команданту: ?Ти си само проклета будала ?ер ми ?е влада рекла да мораш да ми даш све сво?е ?уде и да радиш управо оно што ?а желим да урадиш.” [14] Иако ?е Велман обра?ао много паж?е на техничке дета?е приликом снима?а, користио ?е савремене аутомобиле и оде?у током снима?а, заборав?а?у?и да користи оне из Првог светског рата. [18] Требало му ?е шест неде?а да у потпуности монтира филм и припреми га за об?ав?ива?е. [19]

Филмска екипа [ уреди | уреди извор ]

Клара Боу у тре?леру за филм

Док ?е ве?ини холивудских продукци?а у то време било потребно нешто више од месец дана за снима?е, Крилима ?е требало отприлике девет месеци да се заврше. Иако ?е Велман правио спектакуларне снимке из ваздуха и стварао истори?у холивудског филма, студио ?е изразио забринутост због трошкова продукци?е и пове?а?а бу?ета. Послали су руководиоца у Сан Антонио да се пожали Велману да му ?асно каже да има две опци?е, ?пут ку?и или пут у болницу”. [16] Према биографу Френку Т. Томпсону, Велман ?е пришао продуценту Де?виду О. Селзнику у вези са уговором и питао га шта треба да уради, на шта ?е Селзник одговорио: ?Само ?ути. Држиш их тамо где боли.” [19] Ото Кан, ко?и ?е финансирао продукци?у, стигао ?е на сет док ?е Велман снимао секвенцу битке у Сен Ми?елу, ненамерно ?е пореметио Велманово време детонаци?е и изазвао тешке повреде неколико статиста. Велман ?е гласно и простачки наредио Кану да иза?е са сета. Те вечери, Кан ?е посетио Велмана у ?егово? хотелско? соби, рекао му ?е да ?е импресиониран ?еговом режи?ом и да може да доби?е све што му ?е потребно да заврши филм. [20]

Арлен као Де?вид Армстронг

Глумци и екипа имали су доста слободног времена изме?у снима?а секвенци, а према режисеру Велману, ?Сан Антонио ?е постао Армагедон величанственог сексуалног Донибрука”. Он се присетио да су у хотелу ?Сент Антони” боравили девет месеци и да су све лифт дево?ке, у тренутку када су отишли, биле трудне. [10] Из?авио ?е да ?е Клара Боу отворено флертовала са мушким члановима глумачке екипе и неколико пилота, што ?е било узвратно, упркос томе што се верила са Виктором Флемингом дан након што ?е стигла у Сан Антонио 16. септембра 1926. године. [21] Гари Купер , по?авивши се у улози ко?а му ?е помогла да покрене кари?еру у Холивуду, започео ?е бурну аферу са ?ом током продукци?е. [22] Купер ?е наводно показао филмски сценарио Хауарду Х?узу ко?и ни?е био импресиониран, сматра?у?и да ?е драма у ?ему ?пуна сапунице”, иако ?е обавестио Купера да се раду?е што ?е видети како ?е Велман извести техничке секвенце из ваздуха. [22] Клара Боу ?е ?ако мрзела костиме ко?е ?е диза?нер Травис Бантон направио за филм. Пререзала ?е изрезе и одрезала рукаве сво?их костима, на велику жалост Бантона. [23]

Знача?не сцене [ уреди | уреди извор ]

Ричард Арлен и Чарлс Ро?ерс у чувено? сцени по?упца.

Ово ?е тако?е ?едан од првих широко об?ав?ених филмова ко?и ?е приказао голоти?у. У канцелари?и за регрутаци?у су наги мушкарци вид?иви отпозади на физичким прегледима , кроз врата ко?а се отвара?у и затвара?у неколико пута. [24] Груди Кларе Боу се на тренутак открива?у током сцене у спава?о? соби у Паризу када во?на полици?а упада док се она пресвлачи. У сцени у ко?о? се Ро?ерс напи?е, опи?еност приказана на екрану била ?е искрена, ?ер иако ?е имао 22 године, никада рани?е ни?е пробао алкохол и брзо се опио од испи?а?а шампа?ца . [25] Носач са камером постав?еном на продужетку направ?ен ?е за снима?е сцене у париском кафеу. [26]

Током сцене у ко?о? ?е Де?вид на самрти, ?ек га ?уби у уста, што ?е довело до уобича?ене интерпретаци?е овог филма као осликава?а првог истополног по?упца у истори?и филма. [27] [28] Ме?утим, посто?е и тумаче?а да ?е по?убац био само братски. Иако не посто?и општи консензус, предложени су и филмови Нетрпе?ивост (1916), Убиство из нехата (1922) и Мароко (1930). [29] [30]

У сцени кафеа, ?едан од парова у дугом снимку ?е истополни женски пар.

Об?ав?ива?е и при?ем [ уреди | уреди извор ]

Вари?анта постера са отвореним простором за заглав?е за прилаго?ава?е промоци?е филма у биоскопу

Велман ?е филм посветио ?оним младим ратницима неба чи?а су крила заувек склоп?ена око ?их”. [18] Филм ?е претпреми?ерно приказан ?е 19. ма?а 1927. у ?едном биоскопу у Сан Антони?у . Преми?ера ?е одржана у ?у?орку , 12. августа 1927. године и филм ?е приказиван 63 неде?е пре него што ?е пуштен у друге биоскопе. [31] Филм ?е коначно издат у Лос Ан?елесу 15. ?ануара 1928. године. Оригинално изда?е филма било ?е обо?ено и имало ?е неке секвенце у раном широком екрану познатом као Magnascope, тако?е кориш?еном у филму Old Ironsides из 1926. године. Оригинално изда?е ?е тако?е користило сцене из ваздуха ко?е су користиле Handschiegl процес бо?е за пламен и експлози?е. Неке верзи?е су имале синхронизоване звучне ефекте и музику, користе?и процес звука на филму General Electric Kinegraphone (касни?е познатог као RCA Photophone). [4]

Крила су одмах по об?ав?ива?у доживела успех и постала су мерило по коме су се годинама касни?е мерили узастопни филмови о ави?аци?и, у смислу ?аутентичности борбе и обима продукци?е”. [18] ?едан од разлога огромне популарности филма била ?е ?авна за?уб?еност у ави?аци?у након трансатлантског лета Чарлса Линдберга . [32] Ваздушни корпус ко?и ?е надгледао продукци?у изразио ?е задово?ство кра??им производом. [18] Критички одговор ?е био под?еднако ентузи?астичан и филм ?е надалеко хва?ен због свог реализма и техничке способности, упркос површно? рад?и, ?ави?ационом пикнику” како га ?е назвао ?ин Браун. [33] [34] Борбене сцене у филму биле су толико реалистичне да се ?едан писац ко?и ?е проучавао филм раних 1970-их запитао да ли ?е Велман користио стварне снимке авиона ко?и су пали на зем?у током Првог светског рата. [35] ?едан критичар ?е приметио: ?Изузетан квалитет Крила лежи у ?егово? привлачности као спектакла и као филма са бар неким од актуелности лете?а у ратним условима”. [18] Други ?е написао: ?Ништа у низу ратних слика никада ни?е упаковало ве?и удео правих узбу?е?а у ?еднак снимак. Као спектакл, Крила су технички три?умф. Нагомилава ударац за ударцем све док гледалац ни?е скоро нервозно исцрп?ен”. [35] Мордонт Хол из новина The New York Times похвалио ?е кинематографи?у сцена лете?а, режи?у и глуму целокупне глумачке екипе у сво?о? рецензи?и од 13. августа 1927. године. Хол ?е имао само две замерке, ?едну благу на глуму Ричарда Арлена и на кра?, ко?и ?е описао са: ?као и многе екранске приче, ко?их има много више него што треба, превише ?е сентименталан.” [36]

Према часопису Variety ?е зарадио приближно 3,8 милиона долара од изна?м?ива?а биоскопа из С?еди?ених Држава и Канаде, [5] што му ?е донело место ме?у 100 на?популарни?их филмова свих времена на дома?им блага?нама након прилаго?ава?а инфлаци?и и величини популаци?е у сво?о? ери. [37]

Награде [ уреди | уреди извор ]

Дана 16. ма?а 1929. одржана ?е прва церемони?а доделе Оскара у хотелу Рузвелт у Холивуду у част изузетних филмских достигну?а 1927?1928. Крила су била при?ав?ена у бро?ним категори?ама и била су први филм ко?и ?е осво?ио Оскара за на?бо?и филм (тада познат као ?На?бо?и филм, продукци?а”) и на?бо?е инже?ерске ефекте за Ро?а Померо?а. Оста?е ?едини потпуно неми филм ко?и ?е осво?ио награду за на?бо?и филм. Излазак сунца: Песма о два ?удска би?а , ко?и ?е осво?ио Оскара за ?единствену и уметничку продукци?у, сматран ?е ?еднаким победником вечери, али ?е следе?е године Академи?а одустала од те награде и ретроактивно одлучила да ?е награда ко?у су осво?ила Крила на?ве?а част ко?а се може доделити. [38] Статуету, ко?а ?ош ни?е била позната као ?Оскар”, Даглас Фербанкс ?е уручио Клари Боу у име продуцената Адолфа Зукора и Б. П. Шулберга. [39]

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

Крст и кокарда, удруже?е пилота из Првог светског рата, одлучило ?е да организу?е одава?е почасти Крилима 1968. године. Открили су да Paramount нема чак ни фотографи?е. Рекреирали су филм из преживелих снимака, поново га издали и имали ретроспективу на ко?о? су позвали режисера и главне глумце Ричарда Арлена и Бади?а Ро?ерса. Брошура ?е била доступна неколико година, али ?е поново штампана у к?изи ко?у ?е приповедао Ричард Арлен, ко?у ?е об?авила ?уди Вотсон, под насловом Крила и друга се?а?а раног Холивуда . Дуги низ година, Крила су се сматрала изгуб?еним филмом све до 1992. године када ?е ?едан отисак прона?ен у Кинотеци Француске у Паризу и брзо ?е копиран са нитратног филма на сигурносну фоли?у. [4] [40] Поново ?е приказан у биоскопима, од ко?их су неки пратили филм са Вурлицеровим оргу?ама. [41]

У ретроспективи, филмски струч?ак Скот Е?ман у сво?о? к?изи Брзина звука: Холивуд и револуци?а звучних филмова 1926?1930 из 1997. истиче и разнолику структуру и прилаго?ене аспекте Крила у том прелазном периоду у америчко? кинематографи?и :

Иронично, неми спектакл на масовном тржишту, попут Крила Вили?ама Велмана, без напора приказу?е много више визуелне разноликости него што су ме?нстрим амерички филмови од тада понудили: приказу?е промене од бруталног реализма ка нереалистичним техникама ко?е су повезане са сов?етском авангардом или импресионистичким француским филмовима ? двоструке експозици?е, суб?ективни снимци из тачке гледишта, трик ефекти, симболичне илустраци?е на титловима итд. [42]

Године 1997, филм ?е изабрана за чува?е у Националном регистру филмова С?еди?ених Држава од стране Конгресне библиотеке због ?културног, истори?ског или естетског знача?а”. [43] [44] [45] Године 2006, син режисера Велмана, Вили?ам Велман Мла?и, написао ?е к?игу о филму и учеш?у ?еговог оца у ствара?у, под називом Човек и ?егова крила: Вили?ам А. Велман и снима?е првог на?бо?ег филма . [46]

Филм ?е био у фокусу епизоде ??телевизи?ске сери?е Petticoat Junction ко?а ?е првобитно емитована 9. новембра 1968. године. Арлен и Ро?ерс ?е требало да се по?аве током преми?ере филма у ?едном од локалних биоскопа 1928. године. Они су уместо тога одлучили да присуству?у ?у?оршко? про?екци?и ко?а ?е одржана исте но?и. У?ак ?о пише писмо у коме их прекори што су напустили град. Да би се искупили и направили публицитет, пристали су да присуству?у друго? преми?ери, 40 година касни?е. Ова епизода садржи стварне исечке из филма.

Арлен и Ро?ерс су се тако?е по?авили за?едно као они сами у епизоди Лусиног Шоуа 18. децембра 1967. под називом ?Луси и Керол Бернет: Други део”. Они су представ?ени као звезде Крила на церемони?и поводом завршетка Лусине и Керолине обуке за ст?уардесе. По?ав?у?у се на сцени испод кадрова преузетих из филма, а касни?е на церемони?и, глуме у м?узиклу са Луси и Керол, као два пилота из Првог светског рата. [47]

Рестаураци?а [ уреди | уреди извор ]

Пошто су оригинални негативи изгуб?ени, на?ближи оригинално? копи?и ?е резервни негатив ко?и ?е поново откривен у трезорима студи?а након верзи?е Кинотеке Француске. Пате?и од пропада?а и недостатака, негатив ?е у потпуности рестауриран савременом технологи?ом. За обнов?ену верзи?у Крила , оригинална музичка партитура ?е поново оркестрирана. Звучни ефекти поново ?е креирала компани?а Skywalker Sound користе?и архивиране аудио записе. Сцене ко?е користе Handschiegl процес бо?а су тако?е поново креиране за обнов?ену верзи?у. [48]

Године 1996. Paramount ?е издао VHS изда?е. [49] Студио ?е 2012. године издао ?педантно обнов?ену” верзи?у за DVD и Blu-ray формате. [48] ??Ремастеризована верзи?а у високо? резолуци?и поклопила се са стогодиш?ицом студи?а. Отвара се монтажом логотипа, ко?а почи?е верзи?ом претходног логотипа из 2010. или верзи?ом тренутног логотипа из 2012. ?100 година” и освр?е се на претходне логотипе из протеклих 100 година, почевши од верзи?е логотипа из 1989. године из 1986, све до почетног логоа филма. [48] Дана ??2. и 16. ма?а 2012. одабрани биоскопи Cinemark приказивали су ексклузивно ограничено поновно изда?е два пута дневно како би се поклопило са 85. годиш?ицом филма. Добио ?е ограничено изда?е широм света за прославу 90. годиш?ице. [50] [51]

Филм ?е сачувала Филмска архива Академи?е, у сарад?и са Конгресном библиотеком и студи?ом Paramount Pictures, 2002. године. [52]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Вили?ам Велман о продукци?и Крила у епизоди Холивуд иде у рат где ?е из?авио да ?е Ото Кан био финанси?ер филма и да ?е посетио продукци?у на локаци?и у Тексасу.
  2. ^ Уметник (2011), ве?им делом неми филм, али са синхронизованим звуком, садржао ?е сним?ени ди?алог на кра?у.
  3. ^ Главни каскадерски пилот Дик Гре?с сломио ?е врат када ?е авион ко?и ?е требало да се преврне након што ?е оборен при полета?у то ни?е успео. [12]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Brownlow, Kevin and David Gill, Hollywood: A Celebration of American Silent Film (13-part television documentary series). New York: HBO Home Video, 1980.
  2. ^ ? WINGS (A)” . Famous Lasky Film Service . British Board of Film Classification . 12. 1. 1928 . Приступ?ено 7. 5. 2014 .  
  3. ^ ? WINGS (PG)” . Paramount Pictures . British Board of Film Classification . 22. 2. 2013 . Приступ?ено 7. 5. 2014 .  
  4. ^ а б в Bennett, Carl. "Progressive Silent Film List: Wings." Silent Era, 2012. Retrieved: February 27, 2012.
  5. ^ а б Cohn, Lawrence (15. 10. 1990). ?All Time Film Rental Champs”. Variety . стр. M-194. ISSN   0042-2738 .  
  6. ^ ?Dorothy Wellman dies at 95” . Variety . 17. 9. 2009 . Приступ?ено 2. 2. 2013 .  
  7. ^ ?Preserved Projects” . Academy Film Archive .  
  8. ^ Porter 2005 , стр. 148.
  9. ^ Action . Directors Guild of America. 1970. стр. 36.  
  10. ^ а б в г Stenn 2000 , стр. 73.
  11. ^ Hollywood: A Celebration of American Silent Film, Episode 4, "Hollywood Goes To War."
  12. ^ а б в Lusier, Tim (2004). ?Daredevils in the Air: Three of the Greats, Wilson, Locklear and Grace” . SilentsAreGolden.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2012. г . Приступ?ено 2. 2. 2013 .  
  13. ^ Suid 2002 , стр. 35.
  14. ^ а б в г Suid 2002 , стр. 36.
  15. ^ Farmer 2006 , стр. 36.
  16. ^ а б в Suid 2002 , стр. 37.
  17. ^ Hopkinson 2007 , стр. 217.
  18. ^ а б в г д Suid 2002 , стр. 39.
  19. ^ а б Thompson 1983 , стр. 72.
  20. ^ Brownlow & Gill, Episode "Hollywood Goes to War", 1980.
  21. ^ Stenn 2000 , стр. 73-4.
  22. ^ а б Porter 2005 , стр. 147.
  23. ^ Stenn 2000 , стр. 75.
  24. ^ Mast 1986 , стр. 213?214.
  25. ^ Stenn 2000 , стр. 74.
  26. ^ Brownlow 1968 , стр. 170.
  27. ^ Russo, Vito (1981). The Celluloid Closet: Homosexuality in the Movies . New York: Harper & Row. стр. 85?86. ISBN   978-0-06-337019-7 . Приступ?ено 14. 2. 2022 .  
  28. ^ "Before Brokeback: The First Same-Sex Kiss in Cinema (1927)" , Open Culture 2012.
  29. ^ Strike, Karen (16. 10. 2016). ?The First Same-Sex Kiss in Cinema (1916)” . Flashbak . Приступ?ено 30. 1. 2022 .  
  30. ^ Monteil, Abby (14. 10. 2021). ?A history of LGBTQ+ representation in film” . Stacker . Приступ?ено 30. 1. 2022 .  
  31. ^ Thompson 2002 , стр. 25.
  32. ^ Farmer 2006 , стр. 14.
  33. ^ Suid 2002 , стр. 28-39.
  34. ^ Brown 1984 , стр. 4-5.
  35. ^ а б Suid 2002 , стр. 38.
  36. ^ Hall, Mourdant (13. 8. 1927). ?The Screen: The Flying Fighters” . The New York Times . Приступ?ено 2. 2. 2013 .  
  37. ^ ?Top 100 Movies 1927-2021 by Box Office Popularity” . Best Movies Of . Приступ?ено 2022-07-17 .  
  38. ^ ?The 1st Academy Awards (1929) Nominees and Winners” . Oscars.org . Приступ?ено 2. 2. 2013 .  
  39. ^ Stenn 2000 , стр. 159.
  40. ^ ?Silent Oscar winner Wings out for anniversary” . Euronews . 19. 1. 2012. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г . Приступ?ено 1. 10. 2015 .  
  41. ^ "Datebook" magazine, San Francisco Chronicle . [ потребан ?е пун навод ]
  42. ^ Eyman 1997 , стр. 220.
  43. ^ The Code of Federal Regulations of the United States of America . U.S. Government Printing Office. 1999. стр. 93.  
  44. ^ ?Complete National Film Registry Listing” . Library of Congress: National Film Preservation Board . Приступ?ено 10. 6. 2020 .  
  45. ^ ?New to the National Film Registry” . Library of Congress . децембар 1997 . Приступ?ено 10. 6. 2020 .  
  46. ^ Wellman 2006 .
  47. ^ The Lucy Show ? Episode: Lucy Becomes an Airline Stewardess Pt 2 . 18. 12. 1967. Архивирано из оригинала 2014-05-11. г . Приступ?ено 2. 2. 2013 — преко YouTube .  
  48. ^ а б в ?Paramount Home Entertainment proudly presents the very first Best Picture Academy Award® Winner on Blu-ray™ and DVD for the first time ever-Wings” . Paramount Home Entertainment. 15. 11. 2011 . Приступ?ено 2. 2. 2013 .  
  49. ^ Wings . Wings VHS. 1999. ISBN   9780968491805 .  
  50. ^ ?Oscar-winning silent film returns to cinemas work” . BBC News . 3. 5. 2012 . Приступ?ено 2. 2. 2013 .  
  51. ^ Beggs, Scott (2. 5. 2012). ?'Wings,' The First Best Picture Winner to Hit Big Screens Again” . Film School Rejects . Приступ?ено 10. 6. 2020 .  
  52. ^ ?Preserved Projects” . Academy Film Archive .  

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Крила на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крила_(филм_из_1927)&oldid=27678280 ”