Кра?евска библиотека у Стокхолму
?е
шведска
национална
библиотека
, смештена у Хумлегардену у
Стокхолму
. Библиотека сакуп?а и чува сву штампану гра?у ко?а ?е об?ав?ена у Шведско? од
1661
. године. Шведски национални архив аудио и видео записа постао ?е део Кра?евске библиотеке. Од тада ?е Кра?евска библиотека одговорна и за прикуп?а?е аудио-визуелних меди?а. Кра?евска библиотека ?е шведска државна агенци?а и налази се под управом владе.
[1]
Збирке библиотеке отворене су за све, али активности су углавном усмерене на истраживачку за?едницу. Матери?ал из шведске збирке ни?е могу?е поза?м?ивати код ку?е, ве? се мора проучавати у библиотеци. Ве?ина матери?ала се чува на посебном оде?е?у и мора бити унапред наручена.
2014
. покренута ?е претрага бесплатног текста путем веба у свим изда?има неколико шведских новина; новине стари?е од 115
[2]
година могу се читати у целини.
Кра?евска библиотека пресе?ена ?е у сво?у тренутну зграду у Хумлегардену изме?у
1877.
и
1878.
Ку?у ?е диза?нирао Густав Дал и подигнут ?е у иновативно? технологи?и ливеног гвож?а. Два крила су гра?ена од
1926.
до
1927.
године по цртежима Акела Андерберга. Кра?евска библиотека ?е државни споменик од
1935.
године.
[3]
Кра?евска библиотека ?е државно управно тело ко?е ?е под управом Министарством просвете. Национални библиотекар од 1. марта
2012
. ?е Гунила Херденберг. Национална библиотека ?е тако?е библиотека за истражива?е
хуманистичких наука
, ко?а купу?е истраживачку литературу на више ?езика.
Колекци?а библиотеке садржи преко 18 милиона предмета. Поред к?ига, у збиркама се налазе и постери, слике, рукописи и рекламне графике. Аудиовизуелна колекци?а садржи више од 7 милиона сним?ених сати ради?а, телевизи?е и музике. Библиотека управ?а личним архивима, изме?у осталих,
Астрид Линдгрен
,
Аугуст Стриндберг
и
Даг Хамаршелд
.
1996.
године, Кра?евска библиотека покренула ?е про?екат
Kulturarw3
са ци?ем прикуп?а?а и архивира?а шведских веб локаци?а. У
2014.
години у колекци?и ?е било нешто више од 5 мили?арди об?еката, што одговара отприлике 350TB података. То чини колекци?у ?единственом у свету. Сврха збирке ?е приказати данаш?е веб об?ав?ива?е и омогу?ити буду?им генераци?ама за истражива?е.
[4]
Сарад?а са Кра?евском библиотеком
[
уреди
|
уреди извор
]
Кра?евска библиотека ?е одговорна за координаци?у библиотечког сектора. Ово изме?у осталог подразумева врше?е националног прегледа, промовиса?е координаци?е, расподелу грантова и прикуп?а?е статистичких података
[5]
.
?едан задатак ?е преговара?е о споразумима о централном лиценцира?у како би се олакшао приступ различитим базама података. Библиотека координира бро?не стручне и компетентне групе ко?е раде на пита?има ко?а се односе на библиотечки свет, на пример, дигитализаци?у, системе класификаци?е и за?еднички именик Либриса. Тако?е организу?е обуке и подржава про?екте везане за библиотеке.
Читаоница у Кра?евско? библиотеци у 19. веку
Основа онога што се данас назива Кра?евска библиотека датира ?ош од дана
Густава Васа
. Кра? ?е набав?ао к?иге из истори?е, науке, теологи?е и мапе. Збирке су проширили
Ерик XIV,
?охан III
и
Карл IX
и чували су у дворцу Три круна. Неке су к?иге куп?ене у иностранству, а неке су одузете из шведских манастира за време реформаци?е. Године
1620.
Густав II Адолф
поклонио ?е деo кра?евске збирке к?ига и тиме поставио теме? Универзитетско? библиотеци у
Уппсали
.
Током
тридесетогодиш?ег рата
, збирка ?е тако?е проширена са неколико ратних промена. Изме?у осталог, осво?ена ?е бискупска библиотека у Вурзбургу
1631
. године, библиотеке Олмутз
1642
. године и Кра?евска библиотека у
Прагу
1649.
У вези с тим, такозвана ?аволова Библи?а (
Codex Gigas
) из 13. века донета ?е у Стокхолм. Ве?и део овог матери?ала кра?ица
Кристина
донела ?е са собом у
Рим
кад ?е напустила Шведску
1654.
Ме?утим, кра?евске колекци?е наставиле су да расту под
Карлом X Густавом
путем више ратних размена и куповина у иностранству.
Читаоница Кра?евске библиотеке 1897.
У складу са уредбом канцелари?е из
1661.
године, свe штампари?e у Шведско? по закону су морали да доставе две копи?е свега што су одштампали - ?едан примерак за Национални архив, а други за Националну библиотеку. Уместо да набави новооб?ав?ену литературу у истраживачке сврхе, декрет ?е одразио же?у велике мо?и да изврши државну контролу и цензуру.
Велики део библиотеке изгорео ?е током великог пожара
1697
. године, када ?е изгуб?ено 17.286 свезака и 1,103 рукописа. Преживело ?е само 6.700 свезака и 283 рукописа. Након тога, к?иге су привремено чуване у разним домовима племи?а у Стокхолму, прво у ку?и грофа Лилиеа на тадаш?ем Тргу Нормалм (
1697
-
1702
), а потом у палати Бонде (
1702
-
1730
) и ку?и грофа Пер Брахеа на Хелгеандсхолмену (
1730
-
1768
). Коначно,
1768
. године, колекци?е су пресе?ене у североисточно крило нове кра?евске палате.
Планови Кра?евске библиотеке из 1897.
Збирка ?е додатно расла у свом новом дому када ?е Архив антиквитета распуштен
1780
. године, а ве?ина тамош?их к?ига пренета ?е у Националну библиотеку. Године
1792
.
Густав III
?е поклонио сво?о? приватно? библиотеци 14.500 дела, а четири године касни?е,
Густав IX Адолф
поклонио ?е 7.500 дела. Као резултат тога, Национална библиотека ?е до
1814
. године имала око 40.000 дела.
Неколико великих збирки к?ига, било дарованих или куп?ених, стигло ?е у Народну библиотеку у 19. веку. Простор у палати ?е био ограничен и потребан ?е нови дом за колекци?е.
1877
. године Национална библиотека преселила се у нове, наменске простори?е у Хумлегардену. Библиотека ?е почела да постав?а електрично освет?е?е
1887
. године, али библиотека ни?е у потпуности добила стру?у до
1964
. године
[6]
.
Године
2004.
откривено ?е да су украдене десетине ретких к?ига из ?ене збирке. Накнадна истрага открила ?е да ?е лопов био Андерс Буриус, стари?и библиотекар ко?и ?е радио у Национално? библиотеци. На?ма?е 62 к?иге украдене су, а само неколико ?е обнов?ено, неке уз помо? ФБИ-?а. Неке од к?ига ко?е ?ош увек недоста?у су дела ?оханеса Кеплера, Томаса Хобеса и Кристи?ана Ху?генса. У библиотеци се налази списак к?ига ко?е недоста?у.
У почетку су се збирке кра?евских к?ига чувале у Кра?евско? палати (Три круне), ко?а ?е изгорела
1697
. године. Национална библиотека уселила се у сво?у тренутну зграду у Хумлегардену у децембру / ?ануару
1877
/
1878
. Зграду ?е про?ектовао Густаф Дахл и изгра?ен ?е од ливеног гвож?а. Два крила су додата
1926
.
Национална библиотека отворена ?е у проле?е
1997
. године након свеобухватних преправки и допуна. Два велика подземна оде?ка, ко?е су угра?ене у поднож?е испод зграде, сада садрже ве?ину библиотека, док библиотечки покровите?и, други посетиоци и запослени деле простор у главно? згради.
Нови оде?ак, ко?и се зове Анекс, садржи аудитори?уме, изложбене собе и читаоницу за новине. Много шведских дневних новина и велики бро? страних новина доступни су на микрофилму и у дигиталном алату за претражива?е у читаоници микрофилма.
- ^
?"Om oss" Arkiverad hamtat fran the Wayback Machine. pa kb.se”
. 2011-04-11
. Приступ?ено
2019-11-08
.
- ^
?Samlingarna”
. 2017-12-31
. Приступ?ено
2019-11-08
.
- ^
Olof Hultin; Ola Osterling; Michael Perlmutter (2002).
Guide til Stockholms arkitektur
. Stockholm.
ISBN
91 86050-58-3
.
- ^
?Svenska webbsidor - Kulturarw³”
. Приступ?ено
2019-11-08
.
- ^
?"Biblioteksstatistik" pa kb.se”
. Приступ?ено
2019-11-08
.
- ^
Andersson, Henrik O.; Bedoire, Fredric (1977).
Stockholms byggnader: en bok om arkitektur och stadsbild i Stockholm
. Stockholm: Prisma.
ISBN
91-518-1125-1
.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Академске
| |
|---|
| Уметничке
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|