한국   대만   중국   일본 
Констанци?е I Хлор ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Констанци?е I Хлор

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

За друге употребе погледа?те страницу Констанци?е .
Констанци?е I Хлор
Мермерна биста Констанци?а Хлора
Лични подаци
Пуно име Маркус Флави?е Валери?е Констанци?е Херкули?е Август ( лат. Marcus Flavius Valerius Constantius Herculius Augustus )
Датум ро?е?а 31. март око 250 .
Место ро?е?а Дардани , Римско царство
Датум смрти 25. ?ул 306 (56 год.)
Место смрти Еборакум , Британи?а
Породица
Супружник Хелена , Теодора
Потомство Константин Велики , Флави?е Далмаци?е , ?ули?е Константин , Флави?а ?ули?а Констанци?а , Евтропи?а , Анастаси?а
Родите?и Евтропи?е
Клауди?а
Династи?а Константин
Римски цар
Период 293 ? 305 (као цезар на западу са Максими?аном); 305 . ? 306 . (као август на западу, са Галери?ем на истоку);
Претходник Максими?ан (на западу); Диоклеци?ан (на истоку)
Наследник Север (са Галери?ем на истоку)
Савладар Максими?ан

Констанци?е I Хлор ( лат. Constantius I Chlorus ; Дардани?а , 31. март око 250 ? Еборакум , 25. ?ул 306 ) био ?е ?едан од тетрарха, цар-савладар на Западу Римског царства од 293. до 306. Потекао ?е из Илирика по свему суде?и од незнатних родите?а.

Посветивши се кари?ери, Констанци?е ?е постао намесник Далмаци?е, а затим и претори?ски префект Гали?е . Могу?е ?е да се во?ен амбици?ом развео од прве супруге ?елене , ?ерке гостионичара и оженио Максими?ановом пасторком Теодором. У цезара ?е уведен 293, а на управу су му поверене Гали?а и Британи?а . У ствари, морао ?е прво да се обрачуна са узурпаторима Караузи?ем и Алектом ко?и су господарили ?еговим доменом; за то му ?е требало три године.

Када су 305. абдицирали Диоклеци?ан и Максими?ан , у складу са процедуром Галери?у и Констанци?у су доде?ена овлаш?е?а августа. Ме?утим, убрзо по повлаче?у стари?е дво?ице показало се да ?е нарушен склад. Иако мла?и, Галери?е ?е изгледа био у предности чим ?е могао да одреди цезаре. Штавише, Констанци?ев син Константин налазио се на ?еговом двору као талац. Тек ?е навала варвара у Британи?и омогу?ила Констанци?у повратак ?еговог сина, и тако су ?их дво?ица 306. одбили Пикте и Скоте .

Српски византолог Радиво? Ради? га укратко оце?у?е овако: ?Премда ?е био знача?на истори?ска личност, касни?е ?е упам?ен пре свега као отац Константина Великог.“ [1]

Име [ уреди | уреди извор ]

По ступа?у на власт Констанци?ево пуно име гласило ?е Флави?е Валери?е Констанци?е ( лат. Flavius Valerius Constantius ), [2] [а] а друго гентилно име (име рода) ?е преузео свакако по оснивачу династи?е Га?у Валери?у Диоклеци?ану . Као адоптивни (усво?ени) син цара Максими?ана , Констанци?е ?е и сaм називан Херкули?е ( лат. Herculius ). [3] Каткад му се дода?е Диоклеци?аново име ? Га? ( лат. Gaius ), [4] а каткад Максми?аново ? Марко ( лат. Marcus ). [5] Надимак Хлор (од грч. χλωρ??, зеленкаст, зеленожут) не потиче из ?еговог времена, него из византи?ског. Било какав нарочити степен бледила у несагласности ?е са руменилом ко?е се споми?е у хронолошки ближим Латинским панегирицим . [6]

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Спочетка се тврдило да ?е Констанци?е син Клауди?а Готског , [7] затим да води порекло од истог, [8] а како ?е под утица?ем хриш?анства ?егово нелегитимно порекло наилазило на осуду за не?ака, [9] унука по ма?ци [10] и унука-не?ака божанског цара. [11] Ова? мит ?е, ме?утим, настао тек по ?егово? смрти у константиновско и постконстантиновско доба. Како наводи Ото Зек ( нем. Otto Seeck ), чи?еница да ?е ?егово порекло плод измиш?а?а разноразних писаца указу?е на то да су Констанци?еви родите?и били незнатни а он сaм скоро?еви?. [12] Завича? му треба тражити у Илирику . [13] [б] Како се чини ро?ендан мора да му ?е био 31. марта, [15] али година ро?е?а ?е, ме?утим, непозната.

Рана кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Портрет у Виминаци?уму

Како сто?и код Анонима Валези?ана , пре него што ?е узнапредовао до цезара Констанци?е ?е вршио дужност царског телохраните?а, во?ног трибуна и управника провинци?е Далмаци?е: ?Констанци?е ? унук брата преблагог принцепса божанског Клауди?а ? прво ?е био телохраните?, потом трибун, а након тога намесник Далмаци?е. За?едно са Галери?ем начи?ен ?е цезарем од стране Диоклеци?ана. Пошто ?е, наиме, оставио прву супругу, Хеленом, оженио ?е Максими?анову к?ерку Теодору, са ко?ом ?е после имао имао шесторо деце, Константинове бра?е. Али, са првом супругом Хеленом имао ?е ве? сина Константина, ко?и ?е касни?е постао свемо?ан принцепс“. [9]

Вописк га сврстава у Пробове питомце: ?Када упоредим принцепса Проба са другим императорима, зак?учу?ем да ?е ова? муж у односу на готово све римске во?е, ко?и су се истицали као храбри, милостиви, разборити, дивни, био или ?еднак, или, ако се то из пакосне зависти не оспорава, бо?и. ?ер, током сво?е петогодиш?е владавине водио ?е толико ратова широм читавог света, и то, истина, сaм, да ?е чудно како се сукобио у свим тим биткама. Урадио ?е много тога сво?им рукама, а обучавао ?е и на?изврсни?е во?сково?е. Ме?у ?еговим питомцима били су, наиме, Кар , Диоклеци?ан , Констанци?е, Асклепиодот, Ханибали?ан, Леонид, Кекропи?е, Пизони?ан, Херени?ан, Гаудиоз, Урзини?ан и остали ко?има су се наши очеви дивили и од ко?их су се неки истакли као добри принцепси“. [16]

Згранут екстравагантним понаша?ем свога сина, Кар ?е намеравао узети Констанци?а за наследника.

Био ?е управник Далмаци?е за време Кара, [в] ко?и ?е, згрожен екстравагантним понаша?ем свога сина Карина , намеравао да га узме за наследника: ?Он [т?. Карин] ?е имао драго каме?е на ципелама, користио ?е само оне копче ко?е су украшене драгим каме?ем, а много често и такав каиш. Уопште, многи у Илирику су га називали кра?ем. Никада се ни?е по?авио било пред префектима, било пред конзулима. Покваре?ацима ?е нудио на?више и увек их ?е звао на гозбе. Више пута ?е на сво?о? гозби износио стотину либри птица, стотину риба, хи?аду различитих меса. Изливао ?е велике количине вина. Пливао ?е у во?у и ди?ама. И трпезари?е и спава?е собе посуо ?е миланским ружама. Користио ?е купатила хладна колико и подземне ?ели?е ко?а ?е често хладио снегом. Када ?е ?едне зиме дошао у место у ком ?е изворска вода изузетно млака ? каква ?е обично по природи преко зиме ? и служио се ?оме у базену, кажу да ?е говорио базен?и?има: ‘Спремили сте ми воду за жене’. Ово се чак узима за ?егову на?с?а?ни?у досетку. ?егов отац ?е чуо шта ?е ова? радио, па ?е викао: ‘Он ни?е мо? син’. На?после ?е одлучио да Констанци?а ? ко?и ?е после учи?ен за цезара, а тада обав?ао дужност намесника Далмаци?е ? доведе на ?егово [т?. Кариново] место, ?ер се тада ни?едан муж ни?е чинио бо?им, а овога [т?. Карина], уистину, како вели Онезим, да уби?е“. [18]

Уздиза?е у цезара [ уреди | уреди извор ]

Тетрарси, порфирна група са почетка 4. века ко?а се данас налази у Венеци?и .

Када ?е Нумери?анова судбина свима постала ?асна, трупе ко?е су се окупиле у Халкедону ради номинова?а новог владара ?едногласно су се из?асниле за заповедника гарде доместика Диокла. Пре него што ?е могао да сматра сво? нови положа? сигурним, Диокле ?е морао да рашчисти рачуне са Каровим сином Карином: ?Ова? [т?. Карин], када ?е сазнао да му ?е гром убио оца, да му ?е таст уклонио брата, да ?е Диоклеци?ан именован за августа, направио ?е ве?е грешке и злочине, као да се сад по смрти сво?их ро?ених ослободио и одрешио узде одговорности. Ипак, ни?е му недоста?ала крепкост духа да брани сво?у власт. Са Диоклеци?аном се, наиме, сукоб?авао у многим биткама, али ?е у коначно? бици код Маргума пао побе?ен“. [19] Из ?едног другог извора се сазна?е шта ?е узрок Кариновог пораза: ?Али када ?е Карин стигао у Мези?у, одмах се сукобио са Диоклеци?аном близу Маргума. Док ?е ревносно притискао оне ко?е ?е победио, погинуо ?е под ударом сво?их во?ника, ?ер ?е, не обуздава?у?и се, из похоте дирао многе во?ничке жене. ?ихови мужеви, ко?и су бивали све више непри?ате?ски расположени према свом во?и, ипак су одложили гнев и ?ед за кра? битке“. [20] Тако ?е укло?ена и зад?а препрека за Диоклеци?анов успон.

У тренутку када ?е Диоклеци?ан ступио на власт, Царство ?е са свих страна било пого?ено силним проблемима. Осе?а?у?и се немо?ним да се сaм носи са ?има, Диоклеци?ан ?е решио да узме себи колегу ко?и ?е, макар номинално, бити у рангу са ?им и помагати му да сноси огроман терет власти. ?егов избор ?е пао на храброг и искусног, премда грубог и неписменог во?ника Максими?ана, кога ?е у Никомеди?и 286. уздигао у августа. Удружени владари су усво?или епитете: Диоклети?ан ? ?ови?е ( лат. Iovius ? ко?и потиче од ?упитера ), а Максими?ан ? Херкули?е ( лат. Herculius ? ко?и потиче од Херкула ), било из неког су?евер?а, или, по об?аш?е?у ?едног панегиричара, да да?у свету до зна?а да стари?и поседу?е ве?у мо? у односу на мла?ег.

Ме?утим, убрзо се показало да управ?а?е пространим Царством представ?а терет не само за ?едног, него и за дво?ицу. Сходно томе решили су да сваки изабере свога помо?ника. Максими?анов избор ?е пао на Констанци?а, а Диоклеци?анов на Галери?а . Ради успостав?а?а присни?ег односа са цезарима Галери?е ?е оже?ен Диоклеци?ановом к?ерком Валери?ом, а Констанци?е Максими?ановом пасторком или к?ерком Теодором . Максими?ан ?е адоптирао Констанци?а 1. марта 293. вероватно у Медиолануму и обукао га ?е у пурпур цезара. У расподели провинци?а цезарима су допали они делови у ко?има ?е изискиван на?ве?и напор и излага?е ризику. Констанци?у су доде?ене Британи?а , Гали?а и Хиспани?а , са седиштем у Три?еру ( Трир ); Галери?у ?е препуштен Илирик и читаво Подунав?е , са седиштем у Сирми?уму ( Сремска Митровица ); Максими?ан ?е са седиштем у Медиолануму ( Милано ) управ?ао Итали?ом, Африком и Сицили?ом за?едно са острвима у Тиренском мору ; а Диоклеци?ан ?е управ?ао Траки?ом , Египтом , Сири?ом и Ази?ом , са седиштем у Никомеди?и ( Измит ).

Као цезар [ уреди | уреди извор ]

Пред поход на Британи?у [ уреди | уреди извор ]

Констанци?е ?е држао конзулат 294, 296, 300, 302, 305. и 306. Као делокруг одре?ена му ?е Гали?а ; [21] задатак му ?е заправо био да врати Британи?у и извесне делове западне обале Гали?е, буду?и да ?е Караузи?у успело по?и за руком да се ту осамостали. Убиством умешног Караузи?а чи?е место ?е преузео Алекто , Констанци?у ?е донекле олакшан посао. Одмах по ступа?у на сво?у дужност, Констанци?е ?е отишао у Гали?у. Усредсредио се на Гезори?акум ( Було? ), не би ли ову луку, ко?а ?е тада представ?ала важну транзитну тачку за Британи?у, отео узурпатору. То му ?е и успело пошто ?е подигао брану ко?ом ?е непри?ате?ску флоту спречио да пристане овде. Напад на Острво морао ?е пак да одложи на неко време док се не прибави потребна флота. [22] За то време повео ?е поход на Франке на уш?у Ра?не и преселио ве?и бро? ?их као колоне на опустошена по?а Гали?е. [23] Почетком 296. завршено ?е с припремама и прелазак на Острво могао ?е да почне. [24]

Поход на Британи?у [ уреди | уреди извор ]

На реверсу овог сребр?ака искованог у Антиохи?и за време Констанци?а Хлора приказани су тетрарси како излива?у жртву у част победе над Сарматима .

Пошто ?е Максими?ан преузео на себе одбрану ра?нског лимеса, [25] Констанци?е ?е сигурних ле?а испловио са двема флотама: ?едном под ?еговим заповедништвом из Гезори?акума, и другом под ?еговим префектом Асклепиодотом преко уш?а Секване ( Сена ). Тиме што ?е запловио узбурканим морем наводно ?е, како преноси панегиричар, инспирисао во?нике ко?и су пловили дуж Секване да се одлуче на исто: ??ер, кад си Ти [Констанци?е] на пловидби, ко се не би усудио да се преда ма колико год непово?ном мору? По при?ему вести о Тво?о? пловидби, како кажу, сви су ?едногласно говорили и ме?усобно се подстицали : ‘Што се двоумимо? Што оклевамо? Управо ?е од?едрио сaм, баш сад одмиче, можда ?е ве? и стигао. Поднесимо све, запловимо таласима. Шта ?е то чега бисмо се могли бо?ати? Ми следимо цезара!’“ [26]

Асклепиодоту ?е успело да под окри?ем густе магле про?е незапажено код острва Векте ( Ва?т ), где их ?е ишчекивала непри?ате?ска флота, и искрца се. Иста магла омела ?е Констанци?а с пута. Тек што ?е приспео на копно, Асклепиодот ?е ве? потукао у бици Алекта; ?едан одред Констанци?еве во?ске ?е, ме?утим, измасакрирао у Лондини?уму ( Лондон ) чету франачких пла?еника ко?а се спасла из битке и оп?ачкала град. [27]

У знак се?а?а на ову победу у Триру ?е искован златни меда?он од десет ауре?а ко?и ?е на?ен у Арасу у северно? Француско?. На аверсу ?е приказано попрс?е Констанци?а са натписом Fl(avius) Val(erius) Constantius Nobil(is) Caes(ar), а на реверсу опет цезар како на ко?у три?умфално ступа пред женом ? персонификаци?а Лондони?ума ? ко?а га клече?и поздрав?а као ?обновите?а вечне светлости“ ( redditor lucis aeternae ).

Из Британи?е у Гали?у су одаслате бро?не занатли?е да обнове полууништене градове. [28]

Победа над Алеманима [ уреди | уреди извор ]

Тешко ?е датирати други поход на Франке у ком ?е Констанци?е дубоко продро у ?ихову територи?у и поново населио бро?не колоне у Гали?и ; и победу над Алеманима ко?а ?е, ме?утим, започета поразом. Наиме, варвари су неочекивано извршили препад на цезара у зем?и Лингонa и натерали га на повлаче?е. Констанци?е ?е и сaм био ра?ен, а како од близине непри?ате?а нису смели отворити капи?у у град су га пренели ужима. Но, после само пет часова дошло ?е по?ача?е захва?у?у?и ком су варвари савладани; 60.000 ?их било ?е уби?ено. Осим тога, извори обавештава?у о ?ош ?едно? победи над варварима код Виндонисе; о зароб?ава?у ?едне варварске поворке ко?а ?е преко замрзнуте Ра?не приспела на неко острво и затим, шета?у?и по замрзнуто? реци, била одсечена од обе обале. [29] Све ове борбе свакако мора?у да пада?у у период 298?305.

Као август [ уреди | уреди извор ]

Галери?е руши склад [ уреди | уреди извор ]

Галери?ева глава са бисте од црвеног египатског порфира, на?ена 1993. године у Гамзиграду .

Након двадесетогодиш?е владавине ко?а ?е Римску државу поставила на нове основе, Диоклеци?ан се 1. ма?а 305. [30] у присуству во?ске и народа у близини Никомеди?е свечано одрекао царске ха?ине. Претходно ?е извршио притисак на Максими?ана да уради исто. Из Лактанци?еве из?аве стиче се утисак да ?е место првог тетрарха требало да преузме Констанци?е: ?Пошто ?е укла?а?ем старих [тетрарха] Галери?е урадио то што ?е хтео, ве? ?е сматрао да ?е господар целог света. ?ер, премда ?е требало да се Констанци?е имену?е за првог, он га ?е презирао зато што ?е био меке природе и зато што ?е у погледу физичког здрав?а био тегобан. Надао се да ?е ова? ускоро да умре; ако и не би умро, чинило се лаким да се лиши, било нево?но [било доброво?но]. ?ер, шта му ?е чинити, ако га тро?ица натера?у да се одрекне импери?ума ?“ [31] Промена августa захтевала ?е и избор нових цезара . ?их ?е изабрао Галери?е потврдивши тиме одлучу?у?у улогу. [32]

?Она? [т?. Галери?е] ко?и ?е, дакле, преузео на?вишу мо?, обратио ?е паж?у на свет ко?и му се изложио у намери да га узнемирава. Наиме, пошто ?е савладао Перси?анце , код ко?их ?е ова? обред, ова? обича? да се осу?у?у сво?им кра?евима на ропство и да кра?еви располажу сво?им народом као са роб?ем, безбожан човек ?е хтео да на римски свет навуче ова? обича?, ко?и ?е у време оне победе без стида хвалио. A пошто то ни?е могао отворено да наложи, радио ?е тако што ?е ?удима грабио слободу. Особито ?е одузимао досто?анства. Мучио ?е не само декурионе, него, штавише, и прваке гра?анства, изврсне и врло савршене мужеве и то баш у ситним и цивилним парницама. [г] Ако се чинило да су вредни смрти, ста?али су им крстови; ако не, окови су им били спремни. [д] У гинеке? су одвучене ма?ке , оне ко?е су у слободи ро?ене, као и племените. [?] Ако ?е неко требало да се би?е, четири коца, на ко?е никада ни?едан роб ни?е навикао да буде рашчеречен, ста?ала су забодена у обору... Имао ?е медведе ко?и су му били врло слични по див?аштву и величини, ко?е ?е одабирао све време сво?е власти; кад год ?е хтео да се наслади, захтевао ?е да се неки од ових, ко?е ?е прозивао поименце, доведе. ?има су бацани ?уди не да их сасвим по?еду, него да им се напи?у крви; кад би им растргли зглобове, сме?ао се врло слатко, а никада ни?е обедовао без призора ?удске крви“. [33]

Галери?еву одлучу?у?у улогу потвр?у?е и чи?еница да се на ?еговом двору као талац налазио млади Константин. [34] ?ош као дечака отац га ?е морао послати на Диоклеци?анов двор у Никомеди?и да се учи во?ничким и државничким пословима. Као во?ник Константин се истакао храброш?у у походима ко?е су предузимали Диоклеци?ан и Галери?е и стекао наклоност источних трупа ? многи во?ници су били отворено незадово?ни што ?е Константин заоби?ен при избору цезарa: ?Дакле, ова? Константин, кога ?е врло проста ма?ка Хелена родила и одго?ила у граду Наисусу (та? град ?е он касни?е великодушно одликовао), ко?и ?е био слаби?е упу?ен у к?ижевност, био ?е талац код Диоклеци?ана и Херкули?а под ко?има ?е храбро служио у Ази?и. Након оставке Диоклеци?ана и Херкули?а, Констанци?е га ?е тражио натраг од Галери?а, али га ?е Галери?е излагао пред многим опасностима. Наиме, ?ош као млади ко?аник служе?и против Сармата , ухватио ?е и вукао за косу срчаног варварина и дотерао га пред ноге императора Галери?а. Галери?е га ?е онда послао да иде кроз мочвару. Зашавши у ?у на свом ко?у, прокрчио пут до преосталих Сармата, ме?у ко?има ?е посекао ве?ину, и однео Галери?у победу“. [35] Ме?утим, како ?е срочио Чарлс Матсон Одал ( енгл. Charles Matson Odahl ), Констанци?ева родите?ска брига и теж?а самог Константина, касни?е названог Велики, да наследи оца осу?ети?е ускоро Галери?еве планове за царском доминаци?ом. [36]

Константин бежи оцу [ уреди | уреди извор ]

Мермерна глава Констанци?евог сина Константина из Метрополитенског музе?а уметности .

Констанци?е ни?е могао да остане скрштених руку пред чи?еницом да му ?е син у опасности. Ни?е прошло много пре него што ?е интервенисао у намери да га спаси. Галери?е ?е, како наводи Лактанци?е , упркос претходном против?е?у, ипак пристао да га врати оцу: ??ер, буду?и да ?е у више махова био замо?ен, ни?е могао ?ош дуго да одби?а. Како ?е дан ве? узмицао, дао ?е оном ( Константину ) печат и наредио му да се спреми сутра у?утру на пут по прима?у наре?е?а, намерава?у?и или да га неком згодом задржи, или да разаша?е писма како би га Север ухватио. Она? [т?. Константин], увидевши то, пожурио ?е да иза?е. Док ?е император почивао након обеда, он ?е утекао и отео по многим но?иштима све државне ко?е. Сутрадан ?е император, пошто ?е намерно преспавао све до подне, наложио да се он (Константин) позове. Рекли су му да ?е отишао одмах после обеда. Стао ?е да рже и ?ути се. Тражио ?е државне ко?е не би ли га насилу довукао назад. Рекли су му да ?е државна пошта опе?ешена. ?едва ?е суздржао сузе. Она? се, ме?утим, кретао невероватном брзином и стигао до ве? клонулог оца, ко?и му ?е поверио во?нике и предао власт у руке“. [37] Ма?е-више иста прича може се на?и код Анонима Валези?ана : ?Онда га ?е Галери?е вратио оцу. Да би избегао Севера , осакатио ?е ко?е док ?е пролазио Итали?ом и прешао ?е Алпе у велико? журби. Код Бонони?е, ко?у су Гали рани?е звали Гезори?акум, стигао ?е до оца, Констанци?а. Ме?утим, после победе над Пиктима у Еборакуму му ?е умро отац, Констанци?е, а са сагласнош?у свих во?ника Константин ?е изабран за цезара“. [38]

Поход на Скоте и Пикте и смрт [ уреди | уреди извор ]

Констанци?е ?е ишао са сином преко у Британи?у где ?е изво?евао ?ош ?едну победу над Пиктима и Скотима по ко?о? ?е усво?ио назив императора по други пут. Но, одавно ве? болестан, [39] преминуо ?е у Ебуракуму ( ?орк ) 25. ?ула 306. [40] Ако ?е веровати ?ули?ану , Констанци?ево тело ?е донесено у Гали?у да би тамо (вероватно у Триру ) било сахра?ено. [41]

Лични живот [ уреди | уреди извор ]

Жене и деца [ уреди | уреди извор ]

Бронзани новац искован после 324. са ликом Констанци?еве прве супруге ?елене на аверсу. На реверсу ?е приказана персонификаци?а државне сигурности ? Securitas rei publicae.

Прва посведочена чи?еница из Констанци?евог живота ?есте ступа?е у див?и брак [42] са гостионичарком ?еленом, [43] ко?а му ?е у Наисусу [44] родила сина Константина. До женидбе са Теодором [45] ни?е дошло тек по уздиза?у Констанци?а у цезара, него на?касни?е почетком 289; [46] родила му ?е шесторо деце: синове Далмаци?а , ?ули?а Констанци?а и Ханибали?ана , и ?ерке Флави?у ?ули?у Констанци?у , Анастаси?у и Еутропи?у . [47] Ва?а обратити паж?у на имена по?единих. Еутропи?ино име узето ?е на?вероватни?е по Теодорино? ма?ци; исто тако Ханибали?аново име сугерише на Теодориног биолошког оца Афрани?а Ханибали?ана (конзул из 292); Анастаси?ино име ?е изведено пак од грч. ?ν?στασι? (васкрсну?е) и има хриш?ански призвук.

Портрет царице Фаусте на аверсу бронзаног новца искованог непосредно пред ?ену смрт (326) у Цариграду . На реверсу ?е иста приказана као персонификаци?а здрав?а ? Salus ? са синовима Константином II и Констанци?ем II у наруч?у.

Судбина ?е хтела да и Констанци?ев син Константин преко брака са Фаустом, Максими?ановом к?ерком, оствари везу са бившим тетрархом: ??ер, штавише, нема сум?е да Ти он [т?. Максими?ан ? прим. прев.], ко?и Те ?е ?ош онда (и то пре него што си могао да то тражиш) себи за зета на сво?у руку одредио, заиста не би рано дао то свето место божанске мо?и. Ово се, наиме, како чу?ем, приказу?е у Аквиле?ско? палати на слици ко?а ?е постав?ена наочиглед гости?у. На ?о? дево?ка ? ко?а ?е ве? вредна див?е?а због божанске лепоте, али ?ош увек недорасла сво?о? тежини ? држи и уз то пружа Теби, Константине, тада ?ош дечаку, шлем ко?и си?а од злата и драгог каме?а и ко?и се истиче по лепо разви?еним крилима, [е] тако да Те свадбени дар учини лепшим, за шта икакви украси одела ?едва могу да ?емче“. [49]

Да ?е веридба изме?у Константина и Фаусте склоп?ена годинама рани?е не сведочи само ова? пасаж из Латинских панегирика , него и ?ули?ан (or. I 7. D) ко?и каже да су ?е удесили ?ош Констанци?е и Максими?ан. Ово се чини прихват?ивим. Да успостав?а?е везе путем брака изме?у цезарa и августa ни?е само одлика прве тетрархи?е, види се по томе што ?е Галери?е удао сво?у ?ерку Валери?у Максимили?у за Максенци?а . [50]

Божански Констанци?е [ уреди | уреди извор ]

Панегиричар ко?и обавештава о женидби цара Константина са Фаустом (307) узгред споми?е и Констанци?а кога назива божанским: ?О, божански Констанци?е за време власти си био сре?ан, а сад си ?ош више, ?ер ти ? кога ?е сaмо Сунце прихватило да вози на небо у готово вид?ивим кочи?ама, док ?е у заласку поново стремело за скорим изласком ? заиста чу?еш и видиш ово [т?. свадбу ? прим. прев.].“ [51] [ж] Назари?е, тако?е ?едан од панегиричара, тврди да су се уочи Константиновог похода на Итали?у (312) у Гали?и по?авиле небеске во?ске под во?ством божанског Констанци?а: ?Прича се у сво? Гали?и да су ви?ене во?ске ко?е су разгласиле да су послате божанском во?ом. И премда се небеске ствари пред ?удским очима обично не виде ? ?ер она чиста и бестелесна супстанци?а фине природе надиграва груб и мрачан смртни поглед ? ипак су Тво?и помо?ници онда подносили да се виде и чу?у. Када су посведочили тво?у заслугу, побегли су од заразе смртног погледа. Али, да ли Ти ?е речено какве су били по?аве? колико су им тела крепка? колико су им велики удови? колико им ?е ватрена во?а? Блиста?у?и штитови горели су им од нечег непознатог, а с?а? небеског оруж?а севао ?е страшно. Дошли су, наиме, такви да се мислило да су Тво?и. Овако су они сaми изме?у себе разговарали, ово су они говорили онима ко?и су их слушали: ‘Ми тражимо Константина, ми му идемо у помо?’. Чак и оно што ?е божанског порекла допушта себи да се хвали, а вала и таштина не представ?а изузетак код небеских ствари. Ови ко?и су пали са неба, ови ко?и су са божанском во?ом послати, хвалили су се, ?ер су Теби служили. Веру?ем да их ?е водио Тво? отац, Констанци?е. Он Ти ?е оставио зема?ске победе ко?е су ве?е од ?ега сaмога. А сада ?е, као бог, руководио божанским походима“. [53] [з]

Христи?анофрон [и] [ уреди | уреди извор ]

Да ?е Констанци?е био одан хриш?анском Богу, како сто?и у наводном Константиновом саопште?у ко?е ?е забележио Еузеби?е из Цезаре?е , [55] упитно ?е. Истини за во?у, ?егово држа?е за време погрома хриш?ана чини се да ?е било толерантно. И он ?е, додуше, рушио цркве у свом делу Царства, али ни?е приме?ивао смртне казне на верницима. [56] Тако ?е бар Гали?а остала поште?ена на?ве?их ужаса прогона. Констанци?ева благост и преза?е од прекомерног убира?а дажбина наилазили су на сваку похвалу, а недуго после ?егове смрти давали су повода за изузетно особене анегдоте. [57] ?едну од ?их преноси пагански историчар Еутропи?е : ?Извранредан муж и то изврсне ?убазности, ко?и ?е, ни на?ма?е не теже?и користи фиска, марио за богатство провинци?алаца и приватних лица, и говорио: ‘Бо?е ?е да ?авни иметак буде код приватних лица, него да се остави под ?едном бравом’. A поку?ство му ?е било толико скромно да су му о празнике, ако би требало да угости више при?ате?а него обично, прострли трпезари?е сребрнином измо?еном од ку?е до ку?е од приватних лица. Ова? ?е био не само ?убазан, него, штавише, врло поштован код Гала , особито зато што су они под ?еговом влаш?у умакли Диоклеци?аново? сум?иво? разборитости и Максими?аново? крволочно? пренаг?ености. Умро ?е у Британи?и у Еборакуму у тринаесто? години владавине, а премештен ?е и ме?у богове“. [58] ?едан ?е од тро?ице царева ко?има ?е посве?ен консекрациони новац са натписом ?починак за изванредне заслуге“ ( requies optimorum meritorum ). [59]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ У случа?у Dessau 650a где сто?и Га? Фаби?е Констанци?е ( лат. Gaius Fabius Constantius ), вероватно се ради о неупу?ености оних ко?и су подигли извесни натпис.
  2. ^ Буду?и да Виктор у Илирик убра?а завича?е тетрарха, т?. Далмаци?у , Панони?у , Даки?у , као и Мези?у , [14] Констанци?ево родно место могло се налазити у било ко?о? од ових провинци?а.
  3. ^ На то указу?е и натпис (CIL III pp. 1623 no. 9860) прона?ен наводно код Гламоча :

    IVOEX ///// AIVSAILA}-
    VIOVAIFPIOCONS
    IAVIIO ///// PPDELM
    FIVISIVIEPSALV
    IAIASEISIPIDO
    VEVSESOEIEPM
    IVAVII
    Транскрибовано то гласи: Judex datus a Flavio Valerio Constantio (viro clarissimo?) P(residi) P(rovinciae) Delm(atie) finis inter Salviatas et Stridonenses determinavit, а у преводу на српски: Суди?а ког ?е доделио Флави?е Валери?е Констанци?е врло угледан муж намесник провинци?е Далмаци?е одредио ?е, границе изме?у Салви?ата и Стридо?ана. У погледу аутентичности овог натписа, доста се расправ?ало. Данас ?е пак, општеприхва?ен став да ?е реч о кривотворе?у начи?еном кра?ем 19. века . [17]
  4. ^ Овде Лактанци?е користи термине и наслове за положа?е из царског периода: decuriones (ве?ници у муниципи?ама и колони?ама); primores (истакнути високи градски функционери); egregii и perfectissimi viri (досто?анственици ко?аничког сталежа )
  5. ^ То су у ствари били гвоздени прстенови око глеж?ева ко?е су носили они ко?и су били осу?ени на рад у ?авном интересу.
  6. ^ Реч гинике? (γυναικε?ο?) се првобитно односила на женске ода?е у хеленско? ку?и. Овде ?е употреб?ена у контексту институци?е налик харему ко?у ?е увео цар као део приватне сво?ине ( res privata ); ту су жене ткале и бо?адисале.
  7. ^ Одлични примери таквог шлема ?есу парадни шлемови из Беркасова ко?и су прона?ени 1955. и ко?и се данас чува?у у Музе?у Во?водине у Новом Саду (Инв. АА 153-154). [48]
  8. ^ Успи?а?е на небо у Сунчевим кочи?ама ?е ?едан од начина представ?а?а апотеозе (уздиза?е умрлог ?унака или великог човека до божанства) неког цара. Како истиче Сабин Макормак ( енгл. Sabine MacCormack ), овде се Констанци?ева консекраци?а (осве?ива?е) огра?у?е, пак, од икаквог уплива са стране (било Сената , било Константина). Она се ни?е одиграла у Риму, као што ?е то био обича?, ?него у уда?еном делу Царства, ван домаша?а пуког погледа“. [52]
  9. ^ Овде Констанци?е заме?у?е самог Христа у улози предводника небеске во?ске. Речи ?iam divus“ (сходно контексту ?сада као бог“) не индицира?у да ?е Констанци?е бог, него да ?е мртав и да га захвална држава (Сенат) званично пошту?е што ?е био добар владар. [54]
  10. ^ Теофан овако назива Констанци?а. У преводу са грч. χριστιαν?φρων значи ?она? ко?и ?е од хриш?анских начела“.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Р. Ради?, Константин Велики. Надмо? хриш?анства , Београд 2010. pp. 80.
  2. ^ Dessau 630. 637. 639. 640?643. 648?652.}- и др.
  3. ^ Dessau 634. H. Cohen, Medailles Imperiales VII², Paris 1888. pp. 88, 306. уп. -{Pan. Lat. VI 2.
  4. ^ Dessau 649. 650a.
  5. ^ Dessau 637.
  6. ^ Pan. Lat. V 19.
  7. ^ Pan. Lat. VII 2.
  8. ^ Pan. Lat. VIII 2. 4. Euseb. hist. eccl. X 8, 4; Vit. Const. I 50. Iulian. or. I 6. D. II 51 C; Caes. 313 D. Hist. Aug. Elag. 2, 4. 35, 2; Gall. 7, 1. 14, 3; Tyrann. 31, 6; Claud. 1ff.; Aurel. 44, 4.
  9. ^ а б Anon. Vales. 1, 1.
  10. ^ Eutrop. XII 22. Zonar. XII 31 pp. 640 D.
  11. ^ Hist. Aug. Claud. 13, 2.
  12. ^ O. Seeck, ?Constantius I“, in: Paulys Realencyclopadie der classischen Altertumswissenschaft , Band IV/1, Stuttgart 1900, S. 1040-1043.
  13. ^ Vict. Caes. 39, 26.
  14. ^ H. Gra?anin, ?Illyricum of the 2nd and 3rd Centuries AD in the Works of Latin and Greek Historians“, u: Illyrica antiqua. Ob honorem Duje Rendi?-Mio?evi? , Zagreb 2005. pp. 289.
  15. ^ CIL I² pp. 301.
  16. ^ Hist. Aug. Prob. 22, 3.
  17. ^ -{S. Mesihovi?, Antiqvi Homines Bosnae , Sarajevo 2011. pp. 478.
  18. ^ Hist. Aug. Car. 17, 6.
  19. ^ Hist. Aug. Car. 18, 1?2.
  20. ^ Aur. Vict. Caes. 39, 11.
  21. ^ Iulian. or. II 51 D.
  22. ^ Pan. Lat. V 6. 7. VII 5.
  23. ^ Pan. Lat. V 7?9. 21. VII 5.
  24. ^ Eutrop. IX 22, 2.
  25. ^ Pan. Lat. V 13.
  26. ^ Pan. Lat. V 14.
  27. ^ Pan. Lat. V 13?20. VII 5. IX 25. Vict. Caes. 39, 42. Eutrop. IX 22, 2. Zonar. XII 31 pp. 641 A.
  28. ^ Pan. Lat. V 21.
  29. ^ Pan. Lat. VII 6. Eutrop. IX 23.
  30. ^ O. Seeck, ?Eine Denkmunze auf die Abdankung Maximians“, Zeitschrift fur Numismatik 12 (1885), S. 125.
  31. ^ Lact. de mort. pers. 20, 1-2.
  32. ^ Lact. de mort. pers. 18, 8. Anon. Vales. 4, 9.
  33. ^ Lact. de mort. pers. 21, 1?6.
  34. ^ Lact. de mort. pers. 24, 3. Vict. Caes. 40, 2. Epit. de Caes 41, 2. Anon. Vales. 2, 2. Zonar. XII 33 pp. 654 A. Zosim. II 8, 3. Euseb. vit. Const. I 19.
  35. ^ Anon. Val. Origo 2, 1
  36. ^ Ch. M. Odahl, Constantine and the Constantine and the Christian Empire , London-New York 2004. pp. 66.
  37. ^ Lact. de mort. pers. 24, 5?8.
  38. ^ Anon. Val. Origo 2, 4
  39. ^ Lact. de mort. pers. 20, 1.
  40. ^ Pan. Lat. VII 7. Anon. Vales. 2, 4. Eutrop. X 1, 3. 2, 2. Vict. Caes. 40, 4. Zonar. XII 33 pp. 644 D. Euseb. hist. eccl. VIII 13, 12.
  41. ^ Iulian. epist. ad Athen. 287 A.
  42. ^ Zosim. III 8, 2. 9, 1. Zonar. XIII 1 pp. 1 A. Hieron. chron. 2322.
  43. ^ Ambros. de obit. Theod. 42 = Migne L. 16, 1399. Anon. Vales. 2, 2. Zosim III 8, 2. 9, 2.
  44. ^ Firm. Mat. math. I 10, 16. Anon. Vales. 2, 2. Steph. Byz. s. Να?σσ??
  45. ^ Cohen, Medailles imperiales VII². pp. 98.
  46. ^ Pan. Lat. VI 7. 14. Anon. Vales. 1, 1. Eutrop. IX 22. Vict. Caes. 39, 24. Epit. de Caes. 39, 2. Zonar. XII 31. XIII 1 pp. 640 D. 1 A.
  47. ^ Eutrop. IX 22. Pan. Lat. VI 7, 2. 14, 4-6. Anon. Vales. 2, 2. Hier. chron. 291 s.a. 291. Zonar. XII 1. XIII 1.
  48. ^ J. den Boeft, J. W. Drijvers, D. den Hengst, H. C. Teitler, Philological and Historical Commentary on Ammianus Marcellinus XXVII , Leiden 2009. pp. 245.
  49. ^ Pan. Lat. VII 6.
  50. ^ C. E. V. Nixon, B. S. Rodgers, In Praise of Later Roman Emperors. The Panegyrici latini , Berkeley, CA, 1994. pp. 198. n. 18.
  51. ^ Pan. Lat VII (VI) 14.
  52. ^ Nixon & Rodgers 1994. pp. 209. n. 50.
  53. ^ Pan. Lat. IV (X) 14.
  54. ^ Nixon & Rodgers 1994. pp. 359. n. 63.
  55. ^ Euseb. vit. Const. II 49.
  56. ^ Lact. de mort. pers. 15, 7. Euseb. hist. eccl. VIII 13, 13; append. 4; vit. Const. I 13.
  57. ^ Euseb. vit. Const. i 13ff. Liban. epit. Iul. I 524; de Const. et Const. III 277. Eutrop. X 1, 2.
  58. ^ Eutrop. X 1, 2.
  59. ^ P. M. Bruun, The Roman Imperial Coinage VII, London 1966. pp. 180, 252, 310, 394, 429, 502.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Констанци?е_I_Хлор&oldid=27768899 ”