한국   대만   중국   일본 
Когнитивне пристрасности ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Когнитивне пристрасности

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Дани?ел Канеман (1934?данас)

Когнитивне пристрасности се испо?ава?у као систематска одступа?а исхода миш?е?а , су?е?а, зак?учива?а , пам?е?а и одлучива?а од нормативних стандарда. [1] По?единци ствара?у сво?у ?суб?ективну друштвену стварност” на основу свог опажа?а прим?ених информаци?а. Конструкци?а друштвене стварности по?единца, а не об?ективно прим?ене информаци?е, може утицати на ?егово понаша?е у друштву. [2] Према томе, когнитивне пристрасности могу понекад довести до опажа?ног изобличе?а , непрецизне процене, нелогичног тумаче?а т?. оно што ?е опште неразумно . [3] [4]

Неке когнитивне пристрасности су вероватно прилагод?иве. Штавише, дозво?ава?е когнитивних пристрасности омогу?ава брже доноше?е одлука, што ?е поже?но када ?е правовременост знача?ни?а него тачност, као што ?е приказано у хеуристици . [5] Друге когнитивне пристрасности су ?нуспроизвод” ограничености ?удске способности обраде података, што ?е резултат недостатка одговара?у?их менталних механизама (ограничен разум), или ?едноставно због ограниченог капацитета за обраду информаци?а. [6]

Током послед?их шест децени?а истражива?а ?удског расу?ива?а и доноше?а одлука у когнитивно? науци , соци?ално? психологи?и и бихевиорално? економи?и идентификован ?е списак когнитивних пристрасности ко?и се непрекидно пове?ава. Когнитивне пристрасности су, поред бихевиоралне економи?е, предмет интересова?а теори?е одлучива?а , теори?е игара , еволуционе и когнитивне психологи?е. [7]

Преглед [ уреди | уреди извор ]

Пристрасности произилазе из различитих поступака ко?и се некад тешко разлику?у. То ук?учу?е:

  • пречице за обраду информаци?а (хеуристика) [8]
  • бучна обрада информаци?а (изобличе?е у поступку складиште?а и преузима?а се?а?а)
  • ограничена способност обраде информаци?е мозга [9]
  • емоционалне и моралне мотиваци?е [10]
  • друштвени утица? [11]


По?ам когнитивних пристрасности увели су Амос Тверски ( енгл. Amos Tversky ) и Дани?ел Канеман ( енгл. Daniel Kahneman ) 1972. [12] , ?ихов рад ?е истраживао пристрасности и неуспехе у разумном размиш?а?у код ?уди приликом доноше?а одлука. У сарад?и са сво?им колегама показали су неколико различитих начина на ко?е ?удске процене и одлуке одскачу од теори?е разумности избора. Тверски и Канеман су об?аснили ?удске разлике у процени и одлучива?у у смислу хеуристике. Хеуристика ук?учу?е менталне пречице ко?е обезбе?у?у брзе процене о могу?ности неизвесних дога?а?а. [13] ?удски мозак ?едноставно прорачунава хеуристику, али то некад доводи до "озби?них и систематских грешака". [5]

На пример, хеуристичка репрезентативност се дефинише као теж?а да се ?процени учесталост или вероватно?а ” по?ав?ива?а у дога?а?у ко?и ?е ?сличан типичном дога?а?у”. [13] ?Линдин проблем” илустру?е хеуристичку репрезентативност. [14] Учесницима ?е дат опис ?Линде” ко?и наговештава да би она могла бити феминистки?а (нпр. за ?у се каже да ми богла бити забринута због дискриминаци?е и пита?а друштвене неправде). Затим су их питали да ли сматра?у да ?е ?Линда” бити пре: ?а) банкарски блага?ник” или ?б) банкарски блага?ник и активистки?а у феминистичком покрету ”. Ве?ина ?е одабрала одговор под б). Ова грешка (математички, одговор (б) не може бити вероватни?и од одговора (а)) ?е пример ?кон?уктивне заблуде”. Тверски и Канеман тврде да су испитаници изабрали (б) ?ер ?е деловао ?репрезентативни?е” или карактеристично за особе ко?е би могле да се уклопе у опис ?Линде”. Хеуристичка репрезентативност може довести до грешака као што су стереотипизаци?а или погрешна процена других (Хаселтон стр. 726).

Врсте когнитивних пристрасности [ уреди | уреди извор ]

Пристрасности се могу разликовати по више критери?ума. На пример,

  • посто?е пристрасности специфичне за групе, али и за по?единце,
  • неке пристрасности утичу на доноше?е одлука , где се у обзир узима поже?ност опци?а,
  • друге, попут илузорне корелаци?е, утичу на суд о томе колика ?е вероватно?а неког дога?а?а или да ли ?една ствар узроку?е другу,
  • карактеристична класа склоности, као што ?е пристрасност доследности, се одражава на мемори?у. [15]

Неке пристрасности одражава?у мотиваци?у по?единца. На пример, же?а за позитивном сликом о себи ко?а води до егоцентричне пристрасности и избегава?а неугодне когнитивне дисонанце . [16] Друге склоности се ?ав?а?у због посебног начина на ко?и мозак опажа, ствара успомене и доноси зак?учке. Ова разлика се некад опису?е као ?вру?а спозна?а” наспрам ?хладне спозна?е”, ?ер мотивисано расу?ива?е може ук?учивати ста?е узбу?е?а.

Ме?у ?хладним” пристрасностима,

  • неке се ?ав?а?у због игнориса?а релевантних информаци?а (нпр. занемарива?е вероватно?е ).
  • неке ук?учу?у одлуку или зак?учак под утица?ем небитних информаци?а (нрп. ефекат уоквирава?а; доби?а?е различитих одговора за исти проблем, у зависности од тога како ?е описан).
  • друге да?у посебан знача? неважним, али истакнутим одликама проблема (нпр. усидрава?е).

Чи?еница да неке пристрасности одражава?у мотиваци?у, нарочито мотиваци?у поседова?а позитивног става према самом себи, [16] об?аш?ава то што су многе склоности самоусмерене и самоуслужне. Посто?е и пристрасности у томе како суб?екти оце?у?у групе ко?има припада?у и оне ко?има не припада?у; вреднова?е онога унутар сопствене групе као разноврсни?е и бо?е у многим аспектима, чак и када су те групе произво?но дефинисане (склоност припадно? групи).

Листа [ уреди | уреди извор ]

Следе?а листа садржи примере неких когнитивних пристрасности.

Назив Опис
Ефекат потвр?ива?а Тенденци?а особе да тражи или тумачи информаци?е на начин ко?и потвр?у?е ?ене предрасуде. Тако?е, суб?екат може одбацити информаци?у ко?а ни?е у складу са ?еговим миш?е?ем. [17] Ефекат потвр?ива?а ?е повезан са по?мом когнитивне дисонанце . По?единац може сма?ити недоследност трага?ем за информаци?ама ко?е поново потвр?у?у ?егове ставове. [18] |- Ефекат уоквирава?а Склоност ка одабиру опци?а на основу тога да ли су оне представ?ене позитивном или негативном семантиком (нпр. као добитак или губитак). [19]
Илузорна корелаци?а - Кон?уктивна заблуда - Припадност групи Склоност човека да фаворизу?е чланове групе ко?о? припада, у односу на све друге ко?и ?о? не припада?у. [22]
Пристрасност према верова?у Теж?а особе да прихвати аргумент ко?и подржава зак?учак ко?и ?е у складу са ?еним увере?има, одби?а?у?и контра аргументе. [23]
Самоуслужна пристрасност Склоност ка узима?у ве?е одговорности за успех, него за неуспех. Може се испо?ити и као теж?а човека да двосмислене информаци?е проце?у?е на начин ко?и би користио ?еговим интересима.
Склоност према афинитету Теж?а особе да буде привржена ?удима попут ?е.
Усидрава?е Склоност суб?екта да се приликом доноше?а одлука превише осла?а на посебан део информаци?а ко?е су му на располага?у, уместо да сагледа целокупну слику. ?едном аспекту проблема се неоправдано прида?е превелики знача?. [22]
Фореров ефекат или Барнамов ефекат Теж?а по?единаца да високо оцене тачност описа ?ихове личности, ко?и су наводно скро?ени специфично за ?их, али су заправо дово?но уопштени да се могу применити на широк спектар ?уди. Ова? ефекат може пружити делимично об?аш?е?е за широку прихва?еност неких увере?а, као што су астрологи?а, прорица?е судбине и неке врсте тестова личности. [24]

Практични знача? [ уреди | уреди извор ]

Велики бро? друштвених установа се заснива на способности по?единца да доноси разумне одлуке, уз претпоставку да ?е се сваки по?единац понашати као савршено разумна особа. Заправо, сваки човек дожив?ава когнитивна ограниче?а као последицу пристрасности, хеуристике и ефекта уоквирава?а.

Добар пример ?е су?е?е у ко?е су ук?учени гра?ани , при ко?ем се од поротника захтева занемарива?е неважних карактеристика случа?а, вага?е релевантних чи?еница на одговара?у?и начин, отворено размиш?а?е о различитим могу?ностима и одупира?е логичким грешкама попут аргумената из страсти. Психолошки експерименти ко?и су показали различите пристрасности предлажу да ?уди често подбаце у овим критери?умима, и то врло систематично, усмерено, на начине ко?и су предвидиви. [25] [4]

Когнитивне пристрасности се тако?е односе на посто?а?е су?евер?а , на велике друштвене проблеме као што су предрасуде и делу?у као препрека у прихвата?у научног, ненаслутивог сазна?а, од стране ?авности. [26]

Сма?ива?е утица?а [ уреди | уреди извор ]

Пошто проузроку?у систематске грешке, когнитивне пристрасности се не могу надокнадити кориш?е?ем мудрости технике маса за усред?ава?е одговора од неколико ?уди. [27] Сма?е?е пристрасности у процени и доноше?у одлука ?е могу?е путем подстица?а и тренинга. Ублажава?е когнитивних пристрасности и измена когнитивних пристрасности су облици редукци?е специфично примен?иве на когнитивне пристрасности и ?ихове ефекте. Предви?а?е референтне класе ?е метода за систематично сма?е?е пристрасности процене и одлука, на основу онога што ?е Дани?ел Канеман назвао спо?аш?им погледом.

Хаселтон ( енгл. Haselton ) наводи да садржа? и правац когнитивних пристрасности ни?е ?произво?ан” (стр. 730). [28] Штавише, когнитивне пристрасности могу бити контролисане. ?една техника сма?ива?а пристрасности има за ци? да подстица?ем по?единца на кориш?е?е контролисане обраде, уместо аутоматске обраде сма?и утица? когнитивних пристрасности. [29] Сма?е?е основне грешке приписива?а и информиса?е учесника да ?е бити одговорни за сво?а приписива?а [30] директно утиче на пове?а?е тачног приписива?а. Обука ?е тако?е показала да сма?у?е когнитивну пристрасност.

Чести теоретски узроци неких когнитивних пристрасности [ уреди | уреди извор ]

  • Ограничена разумност- ограниче?а оптимизаци?е и рационализаци?е
    • Теори?а перспективе
    • Умни предрачун
    • Прилагод?иве пристрасности - заснива?е одлука на основу ограничених информаци?а и фаворизовати их на основу цене да не будемо у праву
  • Замена атрибута - доноше?е тешких, слож?ених процена тако што их несвесно заме?у?емо лакшим проценама [31]
  • Теори?а приписива?а - проучава поступак ко?им ?уди долазе до узрочних об?аш?е?а [32]
    • Упад?ивост
    • Лаковерни реализам
  • Когнитивна дисонанцa и у сродству са тим:
    • Управ?а?е утисцима
    • Теори?а самоспозна?е
  • Хеуристика процене и доноше?а одлука обухвата:
    • Хеуритику доступности
    • Хеуристичка репрезентативност - проце?ива?е вероватно?е на основу сличности [33]
    • Хеуристика утица?а - заснива?е одлука на основу емотивне реакци?е, а не на прорачуну ризика и користи [34]
  • Неке теори?е емоци?а као што су:
    • Двофакторна теори?а емоци?а
    • Хипотеза о соматским маркерима [35]
  • Илузи?а самоиспитива?а
  • Погрешно тумаче?е или злоупотреба статистике

По?единачне разлике у пристрасности доноше?а одлука [ уреди | уреди извор ]

Изгледа да ?уди има?у стабилне по?единачне разлике у ?ихово? подложности доноше?у одлука као што су превелико самопоузда?е , привремено дисконтова?е и слепа тачка пристрасности. [36] Ме?утим, ови стабилни нивои пристрасности унутар по?единца се могу променити. Учесници у експериментима, ко?и су гледали видео снимке тренинга и играли игре за сма?е?е пристрасности, су показали сред?у до високу редукци?у како одмах тако и до три месеца касни?е у оно? мери у ко?о? су показивали осет?ивост на шест когнитивних пристрасности: усидрава?е, слепа тачка пристрасности, пристрасност потврде , основна грешка приписива?а, пристрасност про?екци?е и репрезентативност. [37]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Haselton, M. G.; Nettle, D. & Andrews, P. W. (2005). The evolution of cognitive bias. (PDF) . In D. M. Buss (Ed.), The Handbook of Evolutionary Psychology: Hoboken, NJ, US: John Wiley & Sons Inc. стр. 724?746.  
  2. ^ Bless, H.; Fiedler, K. & Strack, F. (2004). Social cognition: How individuals construct social reality . Hove and New York: Psychology Press.  
  3. ^ Kahneman, D.; Tversky, A. (1972). ?Subjective probability: A judgment of representativeness” (PDF) . Cognitive Psychology . 3 (3): 430?454. doi : 10.1016/0010-0285(72)90016-3 . Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2019. г . Приступ?ено 22. 04. 2019 .  
  4. ^ а б Ariely, Dan (2008). Predictably Irrational: The Hidden Forces That Shape Our Decisions . New York, NY: HarperCollins . ISBN   978-0-06-135323-9 .  
  5. ^ а б в Tversky, A. & Kahneman, D. (1974). ?Judgement under uncertainty: Heuristics and biases”. Science . 185 (4157): 1124?1131. Bibcode : 1974Sci...185.1124T . PMID   17835457 . doi : 10.1126/science.185.4157.1124 .  
  6. ^ Bless, H.; Fiedler, K. & Strack, F. (2004). Social cognition: How individuals construct social reality. Hove and New York: Psychology Press.  
  7. ^ Predrag R. Teovanovi? (2013). "Sklonost kognitivnim pristrasnostima" .
  8. ^ Kahneman, D., Slovic, P., & Tversky, A. (1982). Judgment under uncertainty: Heuristics and biases (1st ed.). Cambridge University Press.
  9. ^ Simon, H. A. (1955). ?A behavioral model of rational choice” . The Quarterly Journal of Economics . 69 (1): 99?118. JSTOR   1884852 . doi : 10.2307/1884852 .  
  10. ^ Pfister, H.-R.; Bohm, G. (2008). ?The multiplicity of emotions: A framework of emotional functions in decision making”. Judgment and Decision Making . 3 : 5?17.  
  11. ^ Wang, X. T.; Simons, F.; Bredart, S. (2001). ?Social cues and verbal framing in risky choice” . Journal of Behavioral Decision Making . 14 (1): 1?15. doi : 10.1002/1099-0771(200101)14:1<1::AID-BDM361>3.0.CO;2-N .  
  12. ^ Kahneman, D.; Tversky, A. (1972). " Subjective probability: A judgment of representativeness Архивирано на са?ту Wayback Machine (14. децембар 2019)". Cognitive Psychology
  13. ^ а б Baumeister, R. F.; Bushman, B. J. (2010). Social psychology and human nature: International Edition . Belmont, USA: Wadsworth. стр.  141 .  
  14. ^ Tversky, A. & Kahneman, D. (1983). ?Extensional versus intuitive reasoning: The conjunction fallacy in probability judgement” (PDF) . Psychological Review . 90 (4): 293?315. doi : 10.1037/0033-295X.90.4.293 .  
  15. ^ Schacter, D.L. (1999). ?The Seven Sins of Memory: Insights From Psychology and Cognitive Neuroscience” . American Psychologist . 54 (3): 182?203. PMID   10199218 . doi : 10.1037/0003-066X.54.3.182 .  
  16. ^ а б Hoorens, V. (1993). ?Self-enhancement and Superiority Biases in Social Comparison”. Ур.: Stroebe, W. ; Hewstone, Miles. European Review of Social Psychology 4 . Wiley.  
  17. ^ Mahoney, M. J. (1977). ?Publication prejudices: An experimental study of confirmatory bias in the peer review system”. Cognitive Therapy and Research . 1 (2): 161?175. doi : 10.1007/bf01173636 .  
  18. ^ Jermias, J. (2001). ?Cognitive dissonance and resistance to change: The influence of commitment confirmation and feedback on judgement usefulness of accounting systems” . Accounting, Organizations and Society . 26 (2): 141?160. doi : 10.1016/s0361-3682(00)00008-8 .  
  19. ^ Plous, Scott: The psychology of judgment and decision making. McGraw-Hill. 1993.  ISBN 978-0-07-050477-6 .
  20. ^ Fiedler K (1991). ?The tricky nature of skewed frequency tables: An information loss account of distinctiveness-based illusory correlations” . Journal of Personality and Social Psychology . 60 (1): 24?36. doi : 10.1037/0022-3514.60.1.24 .  
  21. ^ Iverson GL, Brooks BL, Holdnack JA (2008). ?Misdiagnosis of Cognitive Impairment in Forensic Neuropsychology”. Ур.: Heilbronner RL. Neuropsychology in the Courtroom: Expert Analysis of Reports and Testimony . New York: Guilford Press. стр.  248 . ISBN   9781593856342 .  
  22. ^ а б Stojadinovi?, P. (2017). "50 kognitivnih pristrasnosti za koje treba da znate" . ISBN 978-86-86059-71-0 .
  23. ^ Evans, Jonathan; Newstead, Stephen; Byrne, Ruth (1993). Human Reasoning: The Psychology of Deduction. Lawrence Erlbaum Associates, Publishers. ISBN 9780863773136 . стр. 243. Retrieved 26 January 2017.
  24. ^ ?The Barnum Demonstration” . psych.fullerton.edu . Приступ?ено 10. 10. 2018 .  
  25. ^ Sutherland, Stuart (2007) Irrationality: The Enemy Within Second Edition (First Edition 1994) Pinter & Martin. ISBN 978-1-905177-07-3 .
  26. ^ Radden, Gunter; H. Cuyckens (2003). Motivation in language: studies in honor of Gunter Radden . John Benjamins . стр. 275. ISBN   978-1-58811-426-6 .  
  27. ^ Buckingham, Marcus; Goodall, Ashley. ?The Feedback Fallacy” (March-April 2019). Harvard Business Review .  
  28. ^ Haselton, M. G.; Nettle, D. & Andrews, P. W. (2005). The evolution of cognitive bias . In D. M. Buss (Ed.), The Handbook of Evolutionary Psychology: Hoboken, NJ, US: John Wiley & Sons Inc. стр. 724?746.  
  29. ^ Baumeister, R. F.; Bushman, B. J. (2010). Social psychology and human nature: International Edition . Belmont, USA: Wadsworth.  
  30. ^ Tetlock, P. E. (1985). ?Accountability: A social check on the fundamental attribution error” . Social Psychology Quarterly . 48 (3): 227?236. JSTOR   3033683 . doi : 10.2307/3033683 .  
  31. ^ Kahneman, Daniel; Frederick, Shane (2002). ?Representativeness Revisited: Attribute Substitution in Intuitive Judgment”. Ур.: Gilovich, Thomas; Griffin, Dale; Kahneman, Daniel. Heuristics and Biases: The Psychology of Intuitive Judgment . Cambridge: Cambridge University Press. стр.  49 ?81. ISBN   978-0-521-79679-8 . OCLC   47364085 .  
  32. ^ Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet (2018) "Teorije_atribucije" [ мртва веза ]
  33. ^ Tversky, Amos; Kahneman, Daniel (27. 9. 1974). ?Judgment under Uncertainty: Heuristics and Biases” . Science . 185 (4157): 1124?1131. Bibcode : 1974Sci...185.1124T . PMID   17835457 . doi : 10.1126/science.185.4157.1124 .  
  34. ^ Slovic, Paul; Finucane, Melissa; Peters, Ellen; MacGregor, Donald G. (2002). ?The Affect Heuristic”. Ур.: Gilovich, Thomas; Griffin, Dale; Kahneman, Daniel. Heuristics and Biases: The Psychology of Intuitive Judgment . Cambridge University Press. стр.  397 ?420. ISBN   978-0-521-79679-8 .  
  35. ^ Trajkovski, Miroslava (2015). ?Hipoteza o somatskim markerima” (PDF) .  
  36. ^ Scopelliti, Irene; Morewedge, Carey K.; McCormick, Erin; Min, H. Lauren; Lebrecht, Sophie; Kassam, Karim S. (24. 4. 2015). ?Bias Blind Spot: Structure, Measurement, and Consequences”. Management Science . 61 (10): 2468?2486. doi : 10.1287/mnsc.2014.2096 .  
  37. ^ Morewedge, Carey K.; Yoon, Haewon; Scopelliti, Irene; Symborski, Carl W.; Korris, James H.; Kassam, Karim S. (1. 10. 2015). ?Debiasing Decisions Improved Decision Making With a Single Training Intervention” . Policy Insights from the Behavioral and Brain Sciences . 2 (1): 129?140. ISSN   2372-7322 . doi : 10.1177/2372732215600886 . Архивирано из оригинала 31. 10. 2016. г . Приступ?ено 23. 04. 2019 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Когнитивне_пристрасности&oldid=27439336 ”