Коген
Лични подаци
Датум ро?е?а	273. п. н. е.
Датум смрти	158. п. н. е. (115 година)
Гроб	Цуруги но ике но шима но е но мисасаги ( Нара )
Цар ?апана
Период	214. п. н. е. ? 158. п. н. е. [1]
Претходник	Кореи
Наследник	Каика

Коген ( 孝元天皇 , K?gen-tenn? ) , познат и као О?аматонекохикокуникуру но Микото , био ?е осми цар ?апана . ^{[2] [3]} Сматра се да ?е владао од 214. п. н. е. до 158. п. н. е. ^[4]

О владару [ уреди | уреди извор ]

Данаш?и истраживачи сум?а?у у посто?аност девет царева ?апана, у ко?е спада и Кореи, па их класифику?у у тз. митолошке цареве, све до Су?ина након чега долазе владари са чврш?им доказима посто?а?а. ^[5] Име ?Коген“ ?е постхумно име ко?е се по ?апанском обича?у доде?у?е после смрти. ^[6]

Историчари сврстава?у Когена у тз. митолошке владаре ?ер чврстих доказа о ?еговом животу и владавини не посто?е и мало тога се зна о ?ему. ^[7]

У записима Ко?ики и Нихон шоки остало ?е сачувано име и генелоги?а владара. Иако нема ?ачих доказа да ?е ова? владар заиста владао, ?апанци су традиционално прихватили ?егово посто?а?е одржава?у?и место ко?е се сматра ?еговим гробом (царски мисасаги). ^[8]

?иен , ?апански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио ?е запис да ?е Коген био на?стари?и син цара Кореи?а , и да ?е владао из палате Сакаихара-но-ми?а у месту Кару, касни?е део ?амато провинци?е. ^[9] Сматра се да Абе клан води порекло од овог цара. ^[10]

Коген ?е постхумно име . Ипак сугерише се да ?е то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом ко?и ?е касни?е дошао у ?апан, што говори да ?е та? назив доде?ен доста касни?е, вероватно у време када ?е Ко?ики написан. ^[8]

Право место где ?е сахра?ен цар Коген ни данас ни?е познато ^[2] па се уместо тога традиционално пошту?е у шинтоистичком храму (мисасаги) у Нари . Тамо ?е и ?егов званични маузоле?ум ?Цуруги но ике шима но е но мисасаги“. ^[11]

Супруге и деца [ уреди | уреди извор ]

Царица: Utsusikome (?色謎命), younger sister of Utsusikoo (?色雄命)

• Принц Охико (大彦命), Предак Абе но Оми (Абе клана) (阿倍臣), Кашиваде но Оми (膳臣), Ахе но Оми (阿閉臣), Сасаки?ама но Кими (??城山君), Цукуши но Куно но Ми?ацуко (筑紫?造)
• Принц Сунанаококоро (少彦男心命)
• Принц Вака?аматонекохикооби (稚日本根子彦大日日尊) (цар Каика )
• Принцеза ?аматото-химе (倭迹迹?命)

Икагашикоме (伊香色謎命), ?ерка Охесоки (大綜麻杵)

• Принц Хикофуцуоши но макото (彦太忍信命), деда Такеучи но Сукунеа (武?宿?)

Хани?асу-химе (埴安媛), ?ерка Кавачи но Аотамакаке (河??玉?)

• Принц Такехани?асухико (武埴安彦命)

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Цар ?апана

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Asakawa, Kan'ichi. (1903). The Early Institutional Life of Japan . Tokyo: Shueisha .
• Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC   448337491
• Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichir? (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukansh?, an Interpretative History of Japan Written in 1219 . Berkley: University of California Press. ISBN   978-0-520-03460-0 . OCLC   251325323 .  
• Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC   1882339
• Nussbaum, Louis-Frederic ; Roth, Kathe (2002). Japan Encyclopedia . Harvard University Press. ISBN   978-0-674-01753-5 . OCLC   58053128 .  
• Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan . Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC   194887 .  
• Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon . Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC   5850691 .  
• Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinn? Sh?t?ki of Kitabatake Chikafusa . New York: Columbia University Press. ISBN   978-0-231-04940-5 . OCLC   59145842 .  

Коген на Викимеди?ино? остави .