Кнежевина или принципалитет, може да буде било монархистичка вазална држава ^{[1] [2]} или суверена држава , ко?ом влада монарх чи?а титула ?е кнез ( стсл. кън?зь кoд: chu ?е напре?ен у кoд: cu ; ^[3] жен. кнеги?а ) ?е титула припадника племства , а у разним истори?ским раздоб?има и у разним кра?евима ?е имала различито значе?е.

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

Изворно ?е ова? израз означавао племенског или сеоског поглавара ме?у Словенима , а касни?е, разво?ем феудалног друштва, означавао ?е и монарха. Ме?у Источним Словенима ова титула ?е означавала и кра?а ( лат. rex ), док ?е код ?ужних Словена означавао владара ко?и ?е био потчи?ен неком кра?у. У латинским записима ови кнежеви обично носе титулу dux , што одговара во?води . Понекад им ?е придавана и титула princeps , ко?а означава кра?еви?а .

Код Источних Словена развиле су се кнежевине као независне државе, као што ?е Ки?евска Руси?а , ко?а ?е у почетку бити кнежевина, а растом централне мо?и у зем?и, поста?е и велика кнежевина. Распада?ем те зем?е у 13. веку наста?е опет низ кнежевина.

Касни?а употреба [ уреди | уреди извор ]

У Руси?и титула великог кнеза од 18. века доде?у?е се синовима и унуцима императора у непосредно? мушко? лини?и, па у ствари означава цареви?а, а цар тада почи?е да доде?у?е ову наследну титулу заслужним лицима. Исту титулу су имали право да користе наследници две кнежевске породице ко?е су се стопиле с царском Руси?ом , као и разно грузи?ско и татарско племство.

У 19. веку исту титулу су користили полузависни владари Срби?е , Црне Горе и Бугарске ( буг. княз ), ко?и преузима?у титулу кра?а по стица?у потпуне независности.

Терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

Ве?ина ових држава ?е истори?ски неки овлик управе , али су у неким приликама биле само територи?е у односу на ко?е се носи кнежевска титула. Принчево има?е и богатство могу исто тако почивати превасходно или у потпуности изван географских граница кнежевине.

Општепризнате преживеле суверене кнежевине су Лихтеншта?н , Монако и кокнежевина Андора . Посто?е?и кра?евске примогенитуре стилизоване као кнежевине ук?учу?у Астури?у (Шпани?а). Кнежевина Велс ?е посто?ала у северним и западним областима Велса изме?у 13. и 16. века; Закон о Велсу из 1536. ^{[4] [5] [6]} ко?и ?е правно инкорпорирао Велс унутар Енглеске уклонио ?е разлику изме?у тих области и Велшких мочвара . ^[7] Кнежевина Каталони?а посто?ала ?е у североисточним областима Шпани?е изме?у 14. и 18. века, као термин за територи?е ко?има су владали каталонски дворови, све до пораза Хабзбурга у шпанском рату за наследство, када су ове институци?е укинуте због ?ихове подршке хабзбуршком претенденту. Кнежевина Астури?а ?е званични назив аутономне за?еднице Астури?а . ^{[8] [9]}

Термин кнежевина се тако?е понекад користи генерално за било ко?у малу монархи?у, посебно за мале суверене државе ко?има влада монарх нижег ранга од кра?а, као што ?е Фирст (обично се преводи као ?принц“), као у Лихтеншта?ну, или велики во?вода . Тренутно не посто?и суверено во?водство , али Луксембург ?е преживели пример сувереног великог во?водства. Истори?ски су посто?але суверене кнежевине са много стилова владара, као што су грофови , маркгрофови , па чак и лордство , посебно у оквиру Светог Римског царства .

Док се чини да претходна дефиници?а савршено одговара кнежевско? држави , европска истори?ска традици?а ?е да се та реч резервише за дома?е монархи?е у колони?алним зем?ама, а да се ?кнежевина“ примени на западне монархи?е.

Европа [ уреди | уреди извор ]

Разво? [ уреди | уреди извор ]

Иако су кнежевине посто?але у антици, чак и пре врхунца Римског царства , кнежевина каква ?е данас позната развила се у сред?ем веку изме?у 750. и 1450. године, када ?е феудализам био примарни економски и друштвени систем у великом делу Европе. Феудализам ?е пове?ао мо? локалних принчева у кра?евим зем?ама. Како су принчеви наставили да доби?а?у све ве?у мо? током времена, ауторитет кра?а ?е на многим местима сма?ен. То ?е довело до политичке фрагментаци?е пошто су кра?еве зем?е биле разби?ене у мини-државе ко?има су владали принчеви и во?воде ко?и су имали апсолутну власт над сво?им малим територи?ама. Ово ?е било посебно распростра?ено у Европи , а нарочито код принчева Светог римског царства .

Током касног сред?ег века од 1200. до 1500. године, кнежевине су често биле у ме?усобном рату, ?ер су кра?евске ку?е потвр?ивале суверенитет над ма?им кнежевинама. Ови ратови су изазвали велику нестабилност и уништаване су економи?е. Епизоде бубонске куге су тако?е сма?иле мо? кнежевина да преживе независно. На кра?у, напредак по?опривреде и разво? нових трговинских добара и услуга подстакли су трговину изме?у кнежевина. Многе од ових држава су се обогатиле, прошириле сво?е територи?е и побо?шале услуге ко?е пружа?у сво?им гра?анима. Принчеви и во?воде су развили сво?е зем?е, успоставили нове луке и закупили велике успешне градове. Неки су користили сво?е новопрона?ено богатство за изград?у палата и других институци?а ко?е су сада повезане са сувереним државама.

Национализам [ уреди | уреди извор ]

Национализам , верова?е да ?е национална држава на?бо?е средство за остварива?е теж?и ?едног народа, постао ?е популаран кра?ем 19. века. ^{[10] [11] [12]} Карактеристика национализма ?е идентитет са ве?им регионом као што ?е подруч?е ко?е дели за?еднички ?език и културу. Са овим разво?ем, кнежевине су пале у немилост. Као компромис, многе кнежевине су се у?единиле са суседним регионима и усво?иле уставне облике власти, при чему ?е монарх деловао као пука фигура док ?е администраци?а била остав?ена у рукама изабраних парламената . Тренд у 19. и 20. веку био ?е укида?е различитих облика монархи?е и ствара?е републичких влада на челу са народно изабраним председницима.

Ази?а [ уреди | уреди извор ]

Пре европског колони?ализма, ?ужна Ази?а и ?угоисточна Ази?а биле су под утица?ем индосфере , где су бро?не инди?ске кнежевине и царства цветале неколико векова на Та?ланду, Индонези?и, Малези?и, Сингапуру, Филипинима, Камбо?и и Ви?етнаму. Утица? инди?ске културе на ове просторе добио ?е термин инди?анизаци?а . ?ор? Кодс ?е то дефинисао као експанзи?у организоване културе ко?а ?е била уоквирена на основу инди?ског порекла кра?евске породице, хиндуизма и будизма , и санскритског ди?алекта . ^[13] То се може видети у шире?у хиндуизма и будизма . Инди?ске почасти тако?е су утицале на мала?ске , та?ландске , филипинске и индонежанске почасти. ^[14]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Кнежина (територи?ална ?единица)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Кнежевина на Викимеди?ино? остави .

• German Empire (in German- use the English and French translated versions only with due caution)
• Danubian Monarchy Austria-Hungary (in German- use the English and French translated versions only with due caution)