한국   대만   중국   일본 
Клаус Кинкел ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Клаус Кинкел

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Клаус Кинкел
Кинкел као председник савезне обавешта?не службе 1982. године
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1936-12-17 ) 17. децембар 1936.
Место ро?е?а Мецинген , Тре?и ра?х
Датум смрти 4. март 2019. ( 2019-03-04 )  ( 82 год. )
Место смрти Санкт Аугустин , Немачка
Универзитет Универзитет у Тибингену
Универзитет у Бону
Политичка кари?ера
Политичка
странка 		Странка слободних демократа
Председник савезне обавешта?не службе
1. ?ануар 1979 ? 26. децембар 1982.
Председник Хелмут Шмит
Хелмут Кол
Претходник Еберхард Блум
Федерални министар правде
18. ?ануар 1991 ? 18. ма? 1992.
Председник владе Хелмут Кол
Претходник Ханс A. Енгeлхард
Наследник Сабина Леутхеусер-Шхнаренбергер
Лидер странке слободних демократа
11. ?ун 1993 ? 10. ?ун 1995.
Претходник Ото Граф Ламбсдорф
Наследник Волфганг Герхард
Федерални министар иностраних послова
18. ма? 1992 ? 26. октобар 1998.
Претходник Ханс-Дитрих Геншер
Наследник ?ошка Фишер
Вицеканцелар Heмачке
21. ?ануар 1993 ? 26. октобар 1998.
Претходник ?урген Молеман
Наследник ?ошка Фишер

Клаус Кинкел ( нем. Klaus Kinkel ; 17. децембар 1936 ? 4. март 2019) [1] био ?е немачки државник, државни службеник, дипломата , правник , министар спо?них послова (1992?1998) и вицеканцелар Немачке (1993?1998) владе Хелмута Кола .

Кинкел ?е био службеник и дугогодиш?и помо?ник Ханс-Дитриха Геншера , лични секретар у федералном министарству унутраш?их послова од 1970. и на високим позици?ама у министарству спо?них послова од 1974. Био ?е председник савезне обавешта?не службе из 1979. до 1982. године и државни секретар у федералном министарству правде од 1982. до 1991. Године 1991. постав?ен ?е за савезног министра правде, а убрзо након тога придружио се либерално? странци слободних демократа . Године 1992. постао ?е министар спо?них послова, а 1993. вицеканцелар Немачке и лидер странке слободних демократа. Владу ?е напустио 1998. године након савезног избора. Кинкел ?е био члан бундестага од 1994. до 2002. године, а касни?е ?е био активан као адвокат и филантроп .

Током свог кратког мандата као министар правде ?е притиснут за изруче?е и кривично го?е?е свргнут диктатора источне Немачке Ериха Хонекера и покушао ?е да оконча фракци?у црвене арми?е . Као министар спо?них послова важи за ?едног од на?утица?ни?их европских политичара деведесетих. Он ?е персонификовао ?поуздану спо?ну политику", пове?ао немачке мировне ангажмане у иностранству, био на челу ме?у западним лидерима за изград?у односа са ново-демократском руском Федераци?ом Бориса ?е?цина и обезбедио да Немачка доби?е стално место у савету безбедности Организаци?е у?еди?ених наци?а . Тако?е се залагао за Мастришки уговор , спа?а?ем западноевропске уни?е са Европском уни?ом како би стекла независну во?ну способност и прошире?е ЕУ. [2] Кинкел ?е имао централну улогу у напорима да се разреше ?угословенски ратови деведесетих и предложио ?е ствара?е Хашког трибунала . [3]

Образова?е [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у Мецингену , у Баден-Виртембергу , у католичко? породици, а одрастао ?е углавном у Хехингену , где ?е ?егов отац Лудвиг Леонард Кинкел радио као лекар и интерниста . ?егов отац био ?е председник локалног тениског клуба, а Клаус Кинкел ?е био тенисер у младости. Године 1956. студирао ?е медицину, а затим право на универзитету у Бону . [4] Придружио се католичком студентском братству. Кинкел ?е положио први државни правнички испит у Тибингену , други у Штутгарту и стекао ?е докторат права 1964. године у Келну . [4]

Кари?ера државног службеника [ уреди | уреди извор ]

Године 1965. Кинкел ?е започео рад у савезном министарству унутраш?их послова, концентришу?и се на сигурност цивилног становништва. [4] Послан ?е у Балинген , Баден-Виртемберг до 1966. Вратио се у национално министарство 1968. [4] Био ?е лични секретар и говорник савезног министра, Ханс-Дитриха Геншера , од 1970. до 1974, [1] и на кра?у шеф кабинета министра. Након што ?е Геншер 1974. године постав?ен за министра спо?них послова, Кинкел ?е обав?ао високе дужности у савезном министарству спо?них послова на месту шефа и особ?а за планира?е политике. [1]

Председник савезне обавешта?не службе [ уреди | уреди извор ]

Од 1979. до 1982. био ?е председник савезне обавешта?не службе. [1] ?ему ?е приписано ?тихо и компетентно" вра?а?е повере?а у савезну обавешта?ну службу након низа скандала у претходним годинама. Тако?е ?е проширио прикуп?а?е обавешта?них података савезне обавешта?не службе изван Европе. [2]

Државни секретар [ уреди | уреди извор ]

Од 1982. до 1991. године Кинкел ?е био државни секретар у федералном министарству правде. [5]

Политичка кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Федерални министар правде [ уреди | уреди извор ]

Кинкел ?е био савезни министар правде од 18. ?ануара 1991. до 18. ма?а 1992. [1] Ме?у осталим достигну?има, преузео ?е воде?у улогу у притиску да се Ериху Хонекеру, бившем во?и источне Немачке, суди. Тако?е се ук?учио у ?авне преговоре са фракци?ом црвене арми?е и успешно их позвао да се одрекну наси?а . [6] [7]

Министар спо?них послова и председник странке слободних демократа [ уреди | уреди извор ]

У изнена?у?у?о? одлуци 29. априла 1992, чланови парламентарне групе странке слободних демократа одбацили су кандидова?е новог немачког министра спо?них послова и уместо тога гласали су за Кинкела да буде на челу федералног министарства спо?них послова. [7]

Кинкел ?е имао к?учну улогу у ствара?у Хашког трибунала и помогао ?е у изради ?егових статута. [8] [9] Об?авио ?е же?у Немачке за сталним седиштем у савету безбедности организаци?е у?еди?ених наци?а , тврде?и да Велика Британи?а и Француска никада не?е пристати на алтернативни план по коме ?е сво?е национално седиште спо?ити у ?едно стално седиште ко?е представ?а Европску уни?у . [10] Кинкел ?е био потписник Де?тонског мировног споразума ко?им ?е окончан рат у Босни и Херцеговини 1995. године.

Кинкел с другим европским лидерима током потписива?а амстердамског уговора 1997

Под во?ством Хелмута Кола и Кинкела, немачки бундестаг 1993. године договорио ?е амандман у уставу из 1949. у три тачке ко?им ?е први пут пустити немачке трупе да учеству?у у ме?ународним мировним операци?ама ко?е су санкционисале у?еди?ене наци?е и друга тела, под условом унапред одобреног парламента. [11] Убрзо након тога, немачки парламент одобрио ?е контроверзно распоре?ива?е во?ника под окри?ем операци?е у?еди?ених наци?а у Сомали?и II, укла?а?у?и послед?у препреку за оно што ?е тада било на?ве?е немачко распоре?ива?е копнених снага у иностранству од Другог светског рата . [12] Тако?е под во?ством Кинкела, Немачка ?е почетком деведесетих почела да уништава залихе тенкова и другог тешког оруж?а, поста?у?и прва зем?а ко?а ?е применила уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи. [13]

Кина ?е 1995. одбацила лични апел Кинкела да пусти кинеског дисидента . [14] Годину дана касни?е, Кина ?е нагло отказала планирану посету Пекингу од стране Кинкела, позива?у?и се на немачку парламентарну резолуци?у ко?ом ?е осудио кинеску евиденци?у о ?удским правима на Тибету . [15]

Кинкел, снажни заговорник европских интеграци?а , успешно се залагао за то да Немачка у децембру 1992. ратифику?е Мастришки уговор о европско? политичко? и економско? уни?и, чине?и га десетим од дванаест држава европске за?еднице ко?е су се при?авиле. [16] Године 1994. морао ?е да напусти свог кандидата за председника европске комиси?е, преми?ера Белги?е, након протеста британског преми?ера ?она Ме??ора . [17] Године 1997. тврдио ?е да се Турска ни?е квалификовала због свог записа о ? ?удским правима , курдском пита?у, односима с Грчком и ?асним економским пита?има". [18] На Кинкелову иници?ативу, Немачка ?е постала прва влада ко?а ?е прогласила обуставу контаката са бош?ачким изасланицима у иностранству након препоруке представника ме?ународне за?еднице у Босни и Херцеговини, Карлоса Вестендорпа . [19]

Од 21. ?ануара 1993. Кинкел ?е био и вицеканцелар Немачке. Од 1993. до 1995. године био ?е и председава?у?и странке слободних демократа. [1] Након што су осво?или ?едва дово?но гласова да у?у у Бундестаг 1994. године, [20] изгубили су на дванаест од четрнаест избора за државни и европски парламент , Кинкел ?е на?авио да не?е тражити реизбор за председника странке. Поднео ?е оставку на место министра спо?них послова и вицеканцелера након пораза владе на савезним изборима 1998. године. [1]

Члан парламента [ уреди | уреди извор ]

Кинкел ?е био члан бундестага, парламента Немачке, од 1994. до 2002. [21]

Живот након политике [ уреди | уреди извор ]

Кинкел 2005. године

Након одласка из владе 1998. године, Кинкел ?е радио као адвокат и бавио се бро?ним филантропским и пословним активностима, ук?учу?у?и следе?е:

  • Фондаци?а Бундеслиге, члан управног одбор [22]
  • Фондаци?а Сепа Хербергера, члан управног одбора
  • Ме?ународни клуб, члан саветодавног одбора
  • Удруже?е наци?а Немачке, члан председништва [23]
  • Лиман брадерс, члан европског саветодавног одбора (од 2002) [24]
  • До?че телеком , оснивач извршног одбора (2003?2014) [25]

На захтев канцеларке Ангеле Меркел , Кинкел ?е представ?ао немачку владу на сахрани 2011. султана Бин Абдулазиза Ал Суада , престолонаследника Сауди?ске Араби?е . [26]

У новембру 2016. Кинкел ?е изабран за председника новоосноване комиси?е фудбалског савеза Немачке ; комиси?а ?е део об?ав?еног напора Фудбалског савеза Немачке за ве?ом транспарентнош?у и интегритетом након откри?а финанси?ског скандала око светског првенства у фудбалу 2006 . [27]

Да?е чита?е [ уреди | уреди извор ]

  • Bewegte Zeiten fur Europa! , in: Robertson-von Trotha, Caroline Y. (ed.): Europa in der Welt ? die Welt in Europa (= Kulturwissenschaft interdisziplinar/Interdisciplinary Studies on Culture and Society, Vol. 1), Baden-Baden (2006) ISBN 978-3-8329-1934-4

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д ? е Pragende Figur der FDP ? Ex-Außenminister Klaus Kinkel ist tot Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. март 2019), ZDF 27.3.2020.
  2. ^ а б Obituaries, Telegraph (6. 3. 2019). ?Klaus Kinkel, high-profile German foreign minister after reunification, who had earlier led West Germany's intelligence agency ? obituary” . Приступ?ено 27. 3. 2020 — преко www.telegraph.co.uk.  
  3. ^ Hazan, Pierre (2004). Justice in a Time of War: The True Story Behind the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia . College Station: Texas A&M University Press. ISBN   1585443778 .  
  4. ^ а б в г Klaus Kinkel (in German) Munzinger
  5. ^ ?Fruherer Außenminister Kinkel gestorben” . Tagesschau (на ?езику: немачки) . Приступ?ено 27. 3. 2020 .  
  6. ^ Stephen Kinzer (18 April 1992), German Terrorist Group Says It Will End Attacks New York Times .
  7. ^ а б Stephen Kinzer (29 April 1992), Party in Bonn Rebels on Genscher's Successor New York Times .
  8. ^ Eikel, Markus (1. 7. 2018). ?'Germany's Global Responsibility' and the Creation of the International Criminal Court, 1993?1998” . Journal of International Criminal Justice (на ?езику: енглески). 16 (3): 543?570. ISSN   1478-1387 . doi : 10.1093/jicj/mqy022 .  
  9. ^ ?Germany: Parliament Urges More Support for the ICC” . Human Rights Watch (на ?езику: енглески). 9. 7. 2018 . Приступ?ено 27. 3. 2020 .  
  10. ^ Paul Lewis (24 September 1992), Germany Tells the U.N. It Wants A Permanent Seat on the Council New York Times .
  11. ^ Craig R. Whitney (14 January 1993), Kohl and Partners in Accord on Peacekeeping New York Times .
  12. ^ Bonn Parliament OKs Somalia Troops Los Angeles Times , 3 July 1993.
  13. ^ Germany Begins Cutbacks Under Weapons Treaty Los Angeles Times , 4 August 1992.
  14. ^ Rone Tempest (28 December 1995), Court Rejects Appeal of China Dissident Wei Los Angeles Times .
  15. ^ Alan Cowell (25 June 1996), Germany's Concerns Over Rights in Tibet Clash With Trade Ties to China New York Times .
  16. ^ Germany Ratifies Maastricht Treaty Los Angeles Times , 19 December 1992.
  17. ^ Tom Buerkle (30 June 1994), Bonn Seeks To Break EU Logjam International Herald Tribune .
  18. ^ Stephen Kinzer (27 March 1997), Europeans Shut the Door on Turkey's Membership in Union New York Times .
  19. ^ Contact Suspended With Bosnia Envoys Los Angeles Times , 4 August 1997.
  20. ^ Craig R. Whitney (20 October 1994), Kohl's Free Democratic Allies Shaken by Big Election Losses New York Times .
  21. ^ ?Ehemaliger Bundesaußenminister Klaus Kinkel gestorben” . Junge Freiheit (на ?езику: немачки) . Приступ?ено 27. 3. 2020 .  
  22. ^ Board of Trustees Bundesliga Foundation.
  23. ^ Presidium Архивирано 2016-09-18 на са?ту Wayback Machine United Nations Association of Germany (DGVN).
  24. ^ Patrick Jenkins (11 September 2005), Berlin beckons to investment banks Financial Times .
  25. ^ Wolfgang Schuster wird neuer Vorsitzender der Deutsche Telekom Stiftung Архивирано 2016-08-27 на са?ту Wayback Machine Deutsche Telekom , press release of 27.3.2020.
  26. ^ Christian Rickens (5 January 2016), Time To Cut Ties With Saudi Arabia Handelsblatt .
  27. ^ Klaus Kinkel to head up German federation's ethics commission ESPN FC , 3 November 2016.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Клаус Кинкел на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клаус_Кинкел&oldid=27821695 ”