한국   대만   중국   일본 
Киша ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Киша

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Киша (вишезначна одредница) .
Киша
Кап?ице кише у локви воде
П?усак

Киша (стари?и облик дажд ) ?е вид атмосферских падавина , као што су сни?ег , град , роса и остале. Киша наста?е тако што се водена пара у облаку згусне и настану капи воде ко?е пада?у на зем?у. Киша има велику улогу у хидролошком кругу у коме влага из океана испарава, кондензу?е у облацима, пада назад на Зем?у и вра?а се у океан путем река и потока да би започела нови циклус. [1]

Облик кишних капи се на?чеш?е опису?е као ?облик сузе“, округао на дну и закрив?ен ка врху, али ова? опис ?е нетачан (само капи воде капане из одре?ених извора су ?облика сузе“ у моменту формира?а). Ма?е капи кише су сферичног облика. Ве?е капи су сп?оштене (облика п?ескавице). Веома велике капи су облика падобрана. У прос?еку, кап кише ?е 1-2 mm у пречнику . На?ве?е забележене капи кише су уочене над Бразилом и Маршалским острвима 2004 . ? неке од ?их велике 1 cm.

Генерално, киша ?е нешто испод pH 6, због апсорпци?е атмосферског уг?ен-диоксида , ко?и се у капи претвара у ма?е количине уг?ичне киселине. У пусти?ским пределима, прашина у ваздуху садржи дово?но калци?ум карбоната да парира природно? киселости падавина, тако да киша може бити неутрална или чак и алкална. Киша испод pH 5,6 се сматра киселом кишом.

Кишни дан у старом Неготину , четврта децени?а 20. века

Понекад у облацима има изванредно много финих честица прашине или песка уздигнутих с тла пешчаним или прашинским олу?ама у сувим подруч?има. Ове честице пада?у за?едно с кишом да?у?и ?о? црвенкасту до жу?касте бо?е ( блатна или крвава киша у нашим кра?евима). Киша проме?ивог интензитета из кумулонимбуса назива се п?усак . Облачни елементи су си?ушне кап?ице воде и/или кристали?и леда , ко?и наста?у кондензаци?ом или сублимаци?ом водене паре. Падавински елементи (кишне капи, кристали, паху?ице) много су ве?и и наста?у другим физичким процесима, ко?и нужно не следе иза настанка облачних елемената. Падавински елементи на?чеш?е наста?у на три начина:

  • предестилаци?ом водене паре с потхла?ених кап?ица на кристале леда, а таквих кап?ица и кристала има у облацима ко?има ?е температура ма?а од ледишта
  • предестилаци?ом водене паре с топлих кап?ица на хладне у облацима ко?има ?е температура ве?а од ледишта
  • коалесценци?ом, стапа?ем ма?их кап?ица с ве?има, ко?а пада?у брже и на свом путу скуп?а?у спори?е ма?е кап?ице.

Први облик важан ?е у умереним ширинама и поларним кра?евима, где и свака киша почи?е као снег у висини. Ако ?е сло? ваздуха изме?у облака и тла дово?но топао, снег се растопи и пада киша. Други начин се првенствено ?ав?а у тропским и екваторским подруч?има, где ?е ваздух топао до великих висина, а тре?и начин ?е свуда присутан. Теори?а постанка кише омогу?ила ?е изазива?е вештачке кише засипа?ем облака честицама сребрног ?одида, сувог леда, ситним кап?ицама воде. Одбрана од града заснива се на истом начелу: засипа?ем облака омогу?у?е се ствара?е великог бро?а малих падавинских елемената уместо малог бро?а великих и штетних.

У основи метеоролози разлику?у две врсте киша: ?хладне кише“ и ?топле кише“. Око 80% кише су хладне кише, осталих 20% су топле кише, а разлика се налази у процесу наста?а?а кишних капи.

У неким културама су разви?ене справе за заштиту од кише као што ?е кишобран или кабаница.

Процес настанка [ уреди | уреди извор ]

Гране након ледене кише

Кад сунце загрева површину Зем?е вода испарава. Загре?ани ваздух и гасовита водена пара се дижу са зем?е. [2] [3] Што ?е ваздух топли?и то више водених молекула може да прими. [4] Поред водене паре се посвуда у ваздуху налазе и мале невид?иве честице аеросола . Оне су тако мале и лаке да су ношене ваздухом иако нису у гасовитом ста?у. Што ?е ве?а висина, ваздух се више хлади. Што ?е ваздух хладни?и, то ма?е молекула водене паре може да садржи [5] - хладни ваздух се презаси?у?е. Тек кад ?е ваздух потпуно заси?ен воденом паром могу да настану облаци . [6]

При кондензаци?и водена пара преда?е енерги?у ко?а ?е била потребна за испарава?е. Тако се околни ваздух и да?е загрева и може се и да?е дизати у вис. На ?еговом путу у висине се кап?ице облака се случа?но судара?у и у?еди?у?у.

На хладним висинама на око -20 °C се ?ош увек течне али ?ако потхла?ене кап?ице облака делимично смрзава?у у ледене кристале. Они и да?е расту тако што ваздуху одузима?у водену пару. Кад су дово?но тешки почи?у да пада?у према доле и да?е ?ош скуп?а?у кап?ице облака. Кристали се згрудвава?у тако у зрна туче . Чим пре?у температурну границу од 0 °C опет се топе и пада?у на зем?у као хладна киша. Киша ?е, дакле, стога ?хладна“ ?ер су ?ене кап?ице пре тога биле смрзнута зрна соле или града.

Топла киша на?пре наста?е на исти начин као и хладна киша, али се кап?ице облака не смрзава?у него се само ме?усобно судара?у док не постану толико велике и тешке да почну да пада?у. Пошто током тог процеса увек изнова кап?ице облака испарава?у, ова? процес у правилу тра?е дуже него процес настанка хладне кише.

Генерално, киша ?е нешто испод pH 6, због апсорбци?е атмосферског уг?ен-диоксида , ко?и се у капи претвара у ма?е количине уг?ене киселине . Киша испод pH 5,6 се сматра киселом кишом.

Водено заси?ен ваздух [ уреди | уреди извор ]

Пада киша на по?у, у ?ужно? Естони?и .

Ваздух садржи водену паре, а количина воде у дато? маси сувог ваздуха, позната као однос меша?а, мери се у грамима воде по килограму сувог ваздуха ( g / kg ). [7] [3] Количина влаге у ваздуху се на?чеш?е ?ав?а као релативна влажност; што ?е проценат укупних ваздушних пара ко?и се може задржати на одре?ено? температури ваздуха. [8] Колико водене паре може садржати ваздух пре него што постане заси?ен (100% релативне влажности) и формира се у облак (група вид?ивих и ситних честица воде и леда ко?а се простире изнад површине Зем?е) [9] зависи од ?егове температуре . Топли?и ваздух може да садржи више водених пара него хладни?и ваздух пре него што постане заси?ен. Због тога, ?едан начин за заси?е?е парцеле ваздуха ?е охлади га. Тачка росе ?е температура на ко?о? се парцела мора охладити како би постала заси?ена. [10]

Посто?е четири главна механизма за хла?е?е ваздуха до сво?е тачке росе: ади?абатно хла?е?е, проводно хла?е?е, зрачно хла?е?е и хла?е?е испарава?ем. Ади?абатно хла?е?е се ?ав?а када ваздух расте и проширу?е се. [11] Ваздух може порасти услед конвекци?е , великих атмосферских покрета или физичке бари?ере као што ?е планина (орографски лифт). Проводно хла?е?е се ?ав?а када ваздух ступи у контакт са хладни?ом површином, [12] обично дува?ем са ?едне површине на другу, на пример од површине течне воде до хладни?ег зем?ишта. Зрачно хла?е?е се ?ав?а услед емитова?а инфрацрвеног зраче?а , било ваздухом или површином. [13] Хла?е?е испарава?ем се дешава када влажност доспева у ваздух кроз испарава?е, због чега се температура ваздуха охлади до температуре влажне си?алице или док не постане заси?ен. [14]

Главни начини доспева?а водене паре у ваздух су: саста?а?е ветра на брдовитим подруч?има, [15] падавина или вирга ко?и пада одозго, [16] дневно гре?а?е ко?е испарава воду са површине океана, водних тела или влажне зем?е, [17] испарава?е из би?ака, [18] хладан или сув ваздух ко?и се кре?е преко топле воде [19] и подиза?е ваздуха преко планина. [20] Водена пара нормално почи?е да се кондензу?е на кондензационим ?езгрима као што су прашина , лед и сол , како би се формирали облаци. Подигнути делови временских фронтова (ко?и су у природи тродимензионални) [21] усмерава?у широка подруч?а покрета према горе у атмосфери Зем?е ко?а облику?у скупове облака као што су алтостратус или циростратус . [22]

Стратус ?е стабилни скуп облака ко?и се формира када ?е хладна, стабилна ваздушна маса зароб?ена испод масе топлог ваздуха. Тако?е се може формирати због подиза?а адвекционе магле у ветровитим условима. [23]

Порекло речи [ уреди | уреди извор ]

Киша [ уреди | уреди извор ]

Посто?е две теори?е о постанку речи киша . Прва ?е да ?е реч киша настала од корена kys , што ?е исти корен као и код речи киселина . Друга ?е теори?а да ?е реч киша турцизам настала од турског глагола ?a kı r ?a kır akmak . Реч kı? на турском ?езику значи зима.

Дажд [ уреди | уреди извор ]

Реч дажд ?е настала од праславенске речи dъ?dь , док та праславенска реч вуче корене из индоевропске речи dus-dyews/dyu , што значи тмурно/лоше небо. По речи дажд ?е настао назив за водоземца даждев?ака .

Ван Зем?е [ уреди | уреди извор ]

Предложене су падавине ди?аманата на плинским ?иновским планетама, ?упитер и Сатурн , [24] као и на леденим ?иновима , Уран и Нептун . [25] Вероватно ?е до?и до кише разних састава у гор?о? атмосфери плинских ?инова, као и преципитаци?е течног неона у дубини атмосфера. [26] [27] На Титану , Сатурновом на?ве?ем природном сателиту, сматра се да се ретка метан киша изрезу?е бро?ним површинским каналима Месеца. [28] На Венери , вирга , сумпорна киселина испарава 25 km од површине. [29]

Претпостав?а се да екстрасоларна планета OGLE-TR-56b у сазвеж?у стрелац има гвоздену кишу. [30]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?The Water Cycle” . Planetguide.net. Архивирано из оригинала 26. 12. 2011. г . Приступ?ено 26. 12. 2011 .  
  2. ^ Kempler, Steve (2009). ?Parameter information page” . NASA Goddard Space Flight Center. Архивирано из оригинала 26. 11. 2007. г . Приступ?ено 27. 12. 2008 .  
  3. ^ а б Stoelinga 2005 , стр. 80.
  4. ^ Meteorology, Glossary of (2000). ?Relative Humidity” . American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г . Приступ?ено 29. 01. 2010 .  
  5. ^ Meteorology, Glossary of (06. 2000). ?Cloud” . American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г . Приступ?ено 29. 01. 2010 .  
  6. ^ Naval Meteorology and Oceanography Command (2007). ?Atmospheric Moisture” . United States Navy . Архивирано из оригинала 14. 01. 2009. г . Приступ?ено 27. 12. 2008 .  
  7. ^ Steve, Kempler (2009). ?Parameter information page” . NASA Goddard Space Flight Center. Архивирано из оригинала 26. 11. 2007. г . Приступ?ено 27. 12. 2008 .  
  8. ^ Meteorology, Glossary of (2000). ?Relative Humidity” . American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г . Приступ?ено 29. 01. 2010 .  
  9. ^ Meteorology, Glossary of (06. 2000). ?Cloud” . American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г . Приступ?ено 29. 01. 2010 .  
  10. ^ Naval Meteorology and Oceanography Command (2007). ?Atmospheric Moisture” . United States Navy. Архивирано из оригинала 14. 01. 2009. г . Приступ?ено 27. 12. 2008 .  
  11. ^ Meteorology, Glossary of (2009). ?Adiabatic Process” . American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г . Приступ?ено 27. 12. 2008 .  
  12. ^ TE Technology, Inc (2009). ?Peltier Cold Plate” . Архивирано из оригинала 01. 01. 2009. г . Приступ?ено 27. 12. 2008 .  
  13. ^ Meteorology, Glossary of (2009). ?Radiational cooling” . American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 12. 05. 2011. г . Приступ?ено 27. 12. 2008 .  
  14. ^ Fovell, Robert (2004). ?Approaches to Saturation” (PDF) . University of California in Los Angelese. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2009. г . Приступ?ено 07. 02. 2009 .  
  15. ^ Penrose, Robert (2002). Meteorology at the millennium . San Diego: Academic Press. ISBN   9780125480352 . OCLC   191699107 .  
  16. ^ Service, National Weather (2009). ?Virga and Dry Thunderstorms” . Washington. Архивирано из оригинала 22. 05. 2009. г . Приступ?ено 02. 01. 2009 .  
  17. ^ van den Hurk, Bart & Blyth, Eleanor (2008). ?Global maps of Local Land-Atmosphere coupling” (PDF) . KNMI. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2009. г . Приступ?ено 01. 02. 2009 .  
  18. ^ Ramanujan, Krishna & Bohlander, Brad (2002). ?Landcover changes may rival greenhouse gases as cause of climate change” . Архивирано из оригинала 03. 06. 2008. г . Приступ?ено 02. 01. 2009 .  
  19. ^ ?Air Masses” . National Weather Service. 2008. Архивирано из оригинала 24. 12. 2008. г . Приступ?ено 02. 01. 2009 .  
  20. ^ Pidwirny, Michael (2008). ?Cloud Formation Processes” . Physical Geography. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г . Приступ?ено 01. 01. 2009 .  
  21. ^ Meteorology, Glossary of (06. 2000). ?Front” . American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г . Приступ?ено 29. 01. 2010 .  
  22. ^ Roth, David. ?Unified Surface Analysis Manual” (PDF) . Hydrometeorological Prediction Center. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 09. 2006. г . Приступ?ено 22. 10. 2006 .  
  23. ^ FMI (2007). ?Fog And Stratus ? Meteorological Physical Background” . Zentralanstalt fur Meteorologie und Geodynamik. Архивирано из оригинала 06. 07. 2011. г . Приступ?ено 07. 02. 2009 .  
  24. ^ Kramer, Miriam (09. 10. 2013). ?Diamond Rain May Fill Skies of Jupiter and Saturn” . Space.com . Архивирано из оригинала 27. 08. 2017. г . Приступ?ено 27. 08. 2017 .  
  25. ^ Kaplan, Sarah (25. 08. 2017). ?It rains solid diamonds on Uranus and Neptune” . Washington Post . Архивирано из оригинала 27. 08. 2017. г . Приступ?ено 27. 08. 2017 .  
  26. ^ Mahaffy, Paul. ?Highlights of the Galileo Probe Mass Spectrometer Investigation” . NASA Goddard Space Flight Center. Архивирано из оригинала 30. 06. 2007. г . Приступ?ено 06. 06. 2007 .  
  27. ^ Lodders, Katharina (2004). ?Jupiter Formed with More Tar than Ice”. The Astrophysical Journal . 611 (1): 587?597. Bibcode : 2004ApJ...611..587L . doi : 10.1086/421970 .  
  28. ^ Lakdawalla, Emily (21. 01. 2004). ?Titan: Arizona in an Icebox?” . The Planetary Society. Архивирано из оригинала 24. 01. 2005. г . Приступ?ено 28. 03. 2005 .  
  29. ^ Rincon, Paul (07. 11. 2005). ?Planet Venus: Earth's Evil Twin” . BBC News. Архивирано из оригинала 18. 07. 2009. г . Приступ?ено 25. 01. 2010 .  
  30. ^ Harvard University and Smithsonian Institution (08. 01. 2003). ?New World of Iron Rain” . Astrobiology Magazine . Архивирано из оригинала 10. 01. 2010. г . Приступ?ено 25. 01. 2010 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киша&oldid=27821687 ”