Кичма

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Кичмени стуб
?удски кичмени стуб и ?егови региони
Кичмени стуб козе
Дета?и
Идентификатори
Латински Columna vertebralis
Анатомска терминологи?а

Кичма ( лат. columna vertebralis ) ?е осовински коштани стуб изгра?ен од прш?енова . Постав?ена ?е у сред?о? лини?и гор?е стране врата и трупа и чини основу читавог скелета . Захва?у?у?и томе, кичма има статичку, механичку и заштитну улогу. Простире се од базе лоба?е до врха репа . [1] Унутар кичеменог стуба се налази канал у коме ?е смештена кичмена мождина са одговара?у?им омотачима и кореновима кичмених нерава. Кичма се топографски дели на пет делова: вратни или цервикални део , грудни или торакални део, слабински или лумбални део, крсно-тртични део и репни део.

Посто?и око 50.000 врста животи?а ко?е има?у кичмени стуб. [2] ?удски кичмени стуб ?е ?едан од на?више проучаваних примера. Многе различите болести код ?уди могу утицати на кичму, а препознат?иви примери су спина бифида и сколиоза .

Преглед [ уреди | уреди извор ]

Бочни приказ кичме човека
    Вратни део (Pars cervicalis)
    Грудни део (Pars thoracalis)
    Слабински део (Pars lumbalis)
    Седални део (Os sacrum)
    Тртични део ( Os coccygis)

Кичма ?е покрет?иви коштани стуб ко?и ?е оби?ежава?у?а карактеристика кичме?ака . Састав?ена ?е од прш?енова од кра?ежака ко?и су ме?усобно спо?ени зглобовима и лигаментима . Еволуирала ?е од нотохорде ( chorda dorsalis ), ко?а се ?ав?а и током ембрионском разво?у свих кичме?ака, осим примитивних Chordata .

Кичма Vertebrata се генерално налази ле?но, у ма?е или више хоризонталном положа?у, а састо?и се од 7 вратних, 13-18 ле?них, 5-6 слабинских, 4-5 (сраслих) крстачних и 10, 20 или 25 репних прш?енова. Код човека, кичма има 33-34 прш?ена: 7 вратних, 12 грудних, 5 слабинских, 5 (сраслих) крстачних ( os sacrum ) и 4-5 тртичних, сраслих у тртичну кост ( os coccygis ). Од главе према карлици, прш?енови су све крупни?и и ?ачи ?ер подносе све ве?и терет, ко?и се, преко карлице преноси на ноге . Вратно и слабинско подруч?е кичме су благо пови?ени, са лучним делом према напред ( физиолошка лордоза ), а у грудном и крстачном према назад ( физиолошка кифоза ). Овакав (сигмоидни) облик кичме ?е последица прилаго?ава?а на бипедализам , односно усправни ход и држа?е. Тако обликована кичма има сво?ства сво?еврсне опруге, ?ер омогу?ава амортизаци?у покрета и скокова, односно заштиту можданих опни од притиска на избочине дна лоба?е

Вратни, грудни и слабински прш?енови су ме?усобно спо?ени хрскавично-везивним (ме?упрш?енским) дисковима, ко?и омогу?ава?у ме?усобне покрете сус?едних прш?енова и додатно делу?у као амортизери, ко?и ублажава?у осовинска оптере?е?а и ударце на кичму.

Кичмени прш?енови ( vertebrae ) су кости неправилног облика, ко?и ук?учу?у ва?касто тело ( corpus vertebrae ) и наставке. Ле?ни наставци граде лук ( arcus ) ко?и окружу?е кичмени отвор ( foramen ). Отвори окомито ?едан испод других, дуж кичме, облику?у?и кичмени канал ( canalis vertebralis ), у ко?ем ?е кичмена мождина . На та? начин она ?е добро зашти?ена, као и живчани кра?еви ко?и из ?е излазе. Други наставци кичмених прш?енова служе као хватишта миши?а и лигамената , а има?у и зглобне плоче за ме?упрш?енске зглобове, од ко?их зависе смер и опсег покрета ме?у суседним прш?еновима, а грудни прш?енови усто има?у и зглобне плоче за спа?а?е с ребрима . Ле?ни тврди трнолики (спинозни) наставци су хватишта ме?утрнастих и надтрнастих лигамената, ко?и се протежу дуж целе кичме. За?едно са осталим лигаментима и снажним миши?има, они осигурава?у чврсто?у кичме и одржава?е усправнога хода и држа?а. [3] [4] [5] [6]

Први вратни прш?ен се зове атлас , ко?и се сво?им парним зглобним плохама додиру?е са одговара?у?им плочама поти?ачне кости лоба?е , граде?и зглоб кичме с главом. Та? зглоб омогу?ава покрете главе у правцима напред-назад. Други вратни прш?ен - axis или epistropheus - на телу има усправни зуб ( dens epistrophei ), око ко?ег се атлас обр?е попут прстена на осовини, те се у том зглобу глава окре?е лево и десно. Вратни прш?енови, на бочним наставцима има?у, лево и десно, по ?едан отвор за пролаз кичмене артери?е ко?а, према горе, допрема крв у мозак .

Структура [ уреди | уреди извор ]

Бро? прш?енова у региону може да варира, али у целини бро? оста?е исти. У ?удском кичменом стубу обично посто?е 33 прш?ена. [7] Гор?а 24 пресакрална прш?ена су зглобна и ме?усобно одво?ена ме?упрш?енским дисковима , а до?их девет ?е спо?ено код одраслих, пет у сакруму и четири у тртично? кости. Зглобни прш?енови су именовани према региону кичме. Посто?и седам вратних прш?енова , дванаест торакалних прш?енова и пет лумбалних прш?енова . Бро? оних у цервикалном пределу се, ме?утим, ретко ме?а, [8] док у кокси?еално? реги?и на?више варира. [9] ?една студи?а на 908 одраслих ?уди пронашла ?е 43 особе са 23 пресакрална прш?ена (4,7%), 826 особа са 24 пресакрална прш?ена (91%) и 39 са 25 пресакралних прш?енова (4,3%). [10]

Лигаменти [ уреди | уреди извор ]

Посто?е различити лигаменти ко?и су ук?учени у држа?е прш?енова у стубу и у крета?у стуба. Пред?и и зад?и уздужни лигаменти се пружа?у дужином кичменог стуба дуж пред?ег и зад?ег дела тела прш?енова. [11] Интерпрш?енски лигаменти повезу?у суседне прш?енске наставке кичме. [12] Супрапрш?енски лигамент се протеже кичмом дуж зад?ег дела кичмених избочина, од сакрума до седмог вратног прш?ена . [13] Одатле се настав?а са нухалним лигаментом .

Разви?е [ уреди | уреди извор ]

Упечат?ив сегментирани образац кичме се успостав?а током ембриогенезе када се сомити ритмично дода?у на зад?и део ембриона. Формира?е сомита почи?е око тре?е неде?е када ембрион почи?е гаструлаци?у и настав?а се док се не формира?у сви сомити. ?ихов бро? варира изме?у врста: посто?е 42 до 44 сомита у ?удском ембриону и око 52 у пиле?ем ембриону. Сомити су сфере, формиране од паракси?алног мезодерма ко?и лежи са стране неуралне цеви и садрже прекурсоре кичмене кости, ребара прш?енова и део лоба?е, као и миши?е, лигаменте и кожу. Сомитогенеза и касни?а дистрибуци?а сомита контролише се моделом сата и таласног фронта ко?и делу?у у ?ели?ама паракси?алног мезодерма. Убрзо након ?иховог формира?а, склеротоми , ко?и ствара?у део кости?у лоба?е, прш?енова и ребара, мигрира?у, остав?а?у?и остатак сомита ко?и се сада назива дермамиотомом. Ово се затим дели да би дало миотоме ко?и ?е формирати миши?е и дерматоме ко?и ?е формирати кожу ле?а. Склеротоми се деле на пред?и и зад?и део. Ова подподела игра к?учну улогу у дефинитивном обликова?у прш?енова ко?и се формира када се зад?и део ?едног сомита спо?и са пред?им делом узастопног сомита током процеса ко?и се назива ресегментаци?а. Пореме?а? процеса сомитогенезе код ?уди доводи до болести као што ?е уро?ена сколиоза. До сада се показало да су хумани хомолози три гена повезана са сатом сегментаци?е миша (MESP2, DLL3 и LFNG) мутирани у случа?евима конгениталне сколиозе, што сугерише да су механизми ук?учени у сегментаци?у кичме?ака очувану код кичме?ака. Код ?уди, прва четири сомита су угра?ена у основу поти?ачне кости лоба?е, а следе?а 33 сомита ?е формирати прш?енове, ребра, миши?е, лигаменте и кожу. [14] Преостали зад?и сомити се дегенеришу. Током четврте неде?е ембриогенезе , склеротоми помера?у сво? положа? како би окружили [[spinal cord|кичмену мождину и нотохорду . Ова стубна ткива има?у сегментиран изглед, са наизменичним подруч?има густих и ма?е густих подруч?а.

Кичма човека [ уреди | уреди извор ]

Кичма човека изгра?ена ?е из 33?34 прш?ена и постав?ена ?е у сред?о? лини?и зад?е стране врата и трупа. Вратни део кичме човека сачи?ава 7 прш?енова, грудни део сачи?ава 12, а слабински део 5 прш?енова. Прва 24 прш?енова су ме?усобно одво?ена и назива?у се ?ош и правим прш?еновима . Преосталих 9-10 су ме?усобно срасли и образу?у крсну и тртичну кост , па се стога назива?у и лажним прш?еновима .

На кичменом стубу, као целини, разлику?у се четири стране (пред?а, зад?а и две бочне) и два кра?а (гор?и и до?и). На ?ему се тако?е опису?у и четири карактеристичне кривине (вратна, ле?на, слабинска и крсно-тртична или карлична).

Статичка улога кичме код човека се огледа у ноше?у и преноше?у тежине гор?ег дела тела на карлицу и до?е удове . Механичка или динамичка улога се огледа у покрет?ивости прш?енова од ко?их ?е сачи?ена, док се заштитна улога кичме огледа у посто?а?у кичменог канала ко?и штити мождину и друге садржа?е.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Liem, Karel F.; Walker, Warren Franklin (2001). Functional anatomy of the vertebrates: an evolutionary perspective . Harcourt College Publishers. стр.  277 . ISBN   978-0-03-022369-3 .  
  2. ^ Krogh, David (2010). Biology: A Guide to the Natural World . Benjamin-Cummings Publishing Company. стр. 333. ISBN   978-0-321-61655-5 .  
  3. ^ Korene Z.; Had?iselimovi? R.; Masli? E. (2001). Biologija 8 . Sarajevo: Svjetlost. ISBN   9958-10-396-6 .  
  4. ^ Sofrad?ija A.; ?oljan D.; Had?iselimovi? R. (2004). Biologija 1 . Svjetlost, Sarajevo. ISBN   9958-10-686-8 .  
  5. ^ Međedovi? S.; Masli? E.; Had?iselimovi? R. (2002). Biologija 2 . Svjetlost, Sarajevo. ISBN   9958-10-222-6 .  
  6. ^ Had?iselimovi? R.; Masli? E. (1996). Biologija 1 . Sarajevo: Federecija Bosne i Hercegovine ? Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta.  
  7. ^ Drake, Richard L; Vogl, Wayne; Mitchell, Adam W M; Gray, Henry (2005). Gray's anatomy for students . Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр.  17 . ISBN   978-0-8089-2306-0 .  
  8. ^ Gray, Henry; Pick, T Pickering; Howden, Robert (1977). Gray's Anatomy . New York: Crown Publishers, Inc. стр. 34. ISBN   978-0-517-65293-0 .  
  9. ^ Bergman, Ronald A.; Afifi, Adel K.; Miyauchi, Ryosuke. ?Numerical Variation in Vertebral Column” . Anatomy Atlase . Приступ?ено 11. 6. 2020 .  
  10. ^ Bardeen, C.R. (1904). ?Numerical vertebral variations in the human adult and embryo.” . Anatomischer Anzeiger . 25 : 497?519 — преко Biodiversity Heritage Library.  
  11. ^ Palastanga, Nigel; Soames, Roger W. (2012). Churchill Livingstone, ур. Anatomy and Human Movement: Structure and Function .  
  12. ^ ?interspinal ligament” . Merriam-Webster . Приступ?ено 29. 1. 2016 .  
  13. ^ Drake, Richard L; Gray, Henry; Mitchell, Adam W M; Vogl, Wayne (2005). Gray's anatomy for students (Pbk. изд.). Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр.  45 . ISBN   978-0-443-06612-2 .  
  14. ^ O'Rahilly R, Muller F (2003). ?Somites, spinal Ganglia, and centra. Enumeration and interrelationships in staged human embryos, and implications for neural tube defects”. Cells Tissues Organs . 173 (2): 75?92. PMID   12649586 . S2CID   84983794 . doi : 10.1159/000068948 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Кичма на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кичма&oldid=27744735 ”