Карло VI
(
нем.
Karl VI
;
Беч
,
1. октобар
1685
? Беч,
20. октобар
1740
) био ?е
цар Светог римског царства
,
кра? Угарске
,
кра? Чешке
и аустри?ски надво?вода од
1711
. до сво?е смрти. Током
Рата за шпанско насле?е
био ?е претендент на шпански престо под именом Карлос III.
[1]
[2]
Карло ?е био ро?ен као други син цара Светог римског царства
Леополда I
из династи?е
Хабзбурга
и ?егове супруге Елеоноре-Магдалене од Палатина-Но?бурга.
Након смрти
Карлоса II
, послед?ег представника шпанске гране Хабзбурга, европске силе започеле су Рат за шпанско насле?е. Током овог сукоба другоро?ени син цара Леополда I ?е као Карлос III истакнут као хабзбуршки претендент на шпанску круну. Ипак, како ?е Леополдов наследник
?озеф I
изненада преминуо
1711
. за новог цара Светог римског царства изабран ?е ?егов мла?и брат Карло VI. На?после,
Споразум у Раштату
?е
1714
. окончао непри?ате?ства са Француском
Лу?а XIV
. Нови кра? Шпани?е постао Лу?ев унук
Филип V
иако под условом да се одрекне свих претензи?а на француски кра?евски престо. С друге стране, Карло VI ?е добио све некадаш?е поседе ко?е су шпански монарси држали у Низоземско? (данаш?а
Белги?а
) и Итали?и.
[3]
Карлови успеси у сукобима са
Османским царством
били су нестални.
Млетачка република
, ко?а ?е 1714. ушла у рат против Турака, затражила ?е од цара помо? по слову уговора о савезу ко?и ?е
Света лига
склопила
1684
. у време
Бечког рата
. Карло VI ?е
1716
. потврдио савез са Венеци?ом и об?авио рат султану. Ве? прослав?ени царски во?сково?а
Еуген Саво?ски
?е 1716. потукао Османли?е код
Петроварадина
, а затим и код
Београда
ко?и ?е заузет
1717
. године.
Пожаревачки мир
?е 1718. цару донео власт над
северном Срби?ом
, северном Босном и
Тамишким Банатом
. Ипак, ове тековине су изгуб?ене у току рата од
1737
. до
1739
. ко?и ?е царство водило у савезу са Руси?ом против Османли?а.
Београдским миром
из 1739. Карло VI ?е морао вратити султану све територи?е задоби?ене 1718. осим
Тамишког Баната
. Услед овог пораза царске во?ске дошло ?е до
Друге сеобе Срба
1739. под во?ством
пе?ког патри?арха
Арсени?а IV ?ованови?а Шакабенте
.
Главно пита?е унутраш?е политике Карла VI било ?е пита?е насле?а престола. Наиме, Карло ?е баш као и ?егов брат ?озеф I имао само ?ерке, а по сред?овековном Сали?ском праву, ко?е ?е ?ош увек важило у Светом римском царству, жене нису могле да наследе престо. Ипак, цар ?е
1713
. издао
Прагматичну санкци?у
ко?ом ?е покушао да законски омогу?и да га наследи ?ерка
Мари?а Терези?а
. Прагматичну санкци?у су под Карловим притиском прихватили владари Светог римског царства, друге европске силе, а затим и Угарски сабор ко?и се
1723
. сагласио да ?една принцеза понесе круну светог Стефана. Поред тога Карло ?е сво?у ?ерку Мари?у Терези?у
1736
. удао за
Франца Стефана
, великог во?воду Тоскане, ко?и ?е био одан хабзбуршким интересима.
Ме?утим, када ?е Карло VI умро
Пруска
,
Саксони?а
,
Баварска
и
Француска
су одбациле одредбе Прагматичне санкци?е и за цара ?е изабран Карло Алберт,
кнез-изборник
Баварске, као
Карло VII
. Тек захва?у?у?и подршци Угарске, Чешке и Аустри?е Мари?а Терези?а ?е током
Рата за аустри?ско насле?е
обезбедила царски престо свом супругу ко?и ?е владао као
Франц I
(1745?1765). Самим тим, Карло VI ?е био послед?и цар Светог римског царства из директне мушке лини?е династи?е Хабзбурга, док ?е Франц I био родоначелник побочне лини?е
Хабзбург-Лорена
.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|