Кара?ор?еви?и

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Кара?ор?еви?и
Држава Устаничка Срби?а
(1804?1813)
Кнежевина Срби?а
(1842?1858)
Кра?евина Срби?а
(1903?1918)
Кра?евина ?угослави?а
(1918?1945)
Владарска титула Вожд , Кнез , Кра?
Оснивач ?ор?е Петрови? - Кара?ор?е
Пос?ед?и владар Петар II Кара?ор?еви?
Актуелни стар?ешина принц Александар Кара?ор?еви?
(1970?данас)
Владавина 1804 ? 1813 .
1842 ? 1858 .
1903 ? 1945 .
См?ена прва: 30. новембра/12. децембра 1858 Светоандре?ска скупштина
друга: 29. новембра 1945. ( Тре?е заседа?е АВНО?-а ) ?угослави?а ?е проглашена републиком
Националност српска
В?ера православна
Крсна слава Св. Климент Римски
(до 1890.)
Св. Андри?а Првозвани
(од 1890.)
Данаш?и потомци Кара?ор?еви?и након 1945.
Званични веб-са?т
Стандарта Старешине Дома
Дета?и
Алтернативни називи Стандарта Кра?а Срби?е
Усво?ен 1917.
Велики пави?онски грб Династи?е Кара?ор?еви?
Дета?и
Усво?ен 1917.
Мото Spes mihi prima Deus

Кара?ор?еви?и су српска кра?евска породица ко?а ?е владала Срби?ом и ?угослави?ом . ?ен родоначелник ?е вожд ?ор?е Петрови? - Кара?ор?е . На власти су били 1804 ? 1813 , 1842 ? 1858 . и 1903 ? 1945 , када ?е ?угослави?а постала република .

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Грб Дома ?угослави?е
Кара?ор?ев печат
Стандарта Кра?а ?угослави?е од 1937. године

Оснивач и родоначелник династи?е Кара?ор?еви?а ?е вожд ?ор?е Петрови? - Кара?ор?е ко?и ?е подигао Први српски устанак (1804). По пропасти Првог српског устанка (1813), Кара?ор?е се повукао из Срби?е.

Онда ?е 1815 . избио Други српски устанак под во?ством Милоша Обренови?а и успоставила се династи?а Обренови?а на власти у Срби?и. Заслугом уставобраните?а на власт у Срби?и ?е 1842 . дошао Кара?ор?ев син Александар ко?и ?е био на власти до 1858 . године када ?е на Светоандре?ско? скупштини поново вра?ен на власт кнез Милош Обренови? .

Крсна слава дома Кара?ор?еви?а ?е "Св. Андри?а Првозвани". До 1890. године крсна слава Кара?ор?еви?а била ?е "Св. Клименти?е". Престолонаследник Петар ?е променио славу након смрти супруге Зорке, ?ер ?е веровао да му доноси несре?у. Изабрао ?е нову славу "Св. Андри?у", у спомен дана када ?е ?егов отац кнез Александар 1858. године био свргнут са престола. Држао се речи свога оца изговорене тада: "Свети Андри?а нас ?е про?ерао, Свети Андри?а ?е нас и довести на престо". [1]

После ма?ског преврата (1903) престала ?е да посто?и династи?а Обренови?а и на власт ?е позван Александров син, Кара?ор?ев унук Петар . Кра?евина ?е званично укинута 1945. године, а кра?евска породица ?е била у избеглиштву. Син кра?а Петра II , принц Александар , дошао ?е са супругом 2001 . године у Срби?у и живе у двору на Деди?у .

Маузоле? Кара?ор?еви?а ?е на Опленцу код Тополе .

Имовину Кара?ор?еви?а комунистичка власт ?е одузела 1947. године. [2]

Владари [ уреди | уреди извор ]

Владар Титула Владао Живео
Карађорђе Петровић ?ор?е Петрови? Кара?ор?е Вожд 14. фебруар 1804 . ? 7. октобар 1813 . 16. новембар 1762 . ? 26. ?ул 1817 .
Александар Карађорђевић Александар Кара?ор?еви? Кнез Срби?е 14. септембар 1842 . ? 12. децембар 1858 . 11. октобар 1806 . ? 3. ма? 1885 .
Петар I Карађорђевић Петар I Кара?ор?еви? Кра? Срби?е
Кра? Срба, Хрвата и Словенаца 		15. ?ун 1903 . ? 16. август 1921 . 11. ?ул 1844 . ? 16. август 1921 .
Александар Карађорђевић Александар I Кара?ор?еви? Кра? Срба, Хрвата и Словенаца , Кра? ?угослави?е 16. август 1921 ? 9. октобар 1934 . 16. децембар 1888 . ? 9. октобар 1934 .
Петар II Карађорђевић Петар II Кара?ор?еви? Кра? ?угослави?е 9. октобар 1934 . ? 29. новембар 1945 . 6. септембар 1923 . ? 3. новембар 1970 .

Генеалоги?а [ уреди | уреди извор ]

Круна кра?а Петра I Кара?ор?еви?а

Кара?ор?ева жена била ?е ?елена ?ованови? . Имали су четири ?ерке и два сина Алексу и Александра.

Алекса ?е имао само ?едног сина ?ор?а, ко?и ?е имао синове Алексу и Божидара од ко?их да?е нема потомака. Александар ?е имао десеторо деце од ко?их ?е шесторо преживело дети?ство, ?егови синови Петар и Арсен има?у потомство ко?е ?е обухва?ено породичним правилницима из 1909 . и 1930 . године и ко?е данас чини династи?у Кара?ор?еви?.

Према подацима Српског ДНК про?екта Кара?ор?еви?и припада?у словенско? хаплогрупи I2a-CTS10228. То ?е зак?учено тестира?ем мушких сродника ове породице у околини Смедеревске Паланке, а ко?и су несум?иво повезани са ?има. [3]

Кра?евски дом [ уреди | уреди извор ]

Породични правилник [ уреди | уреди извор ]

Монограм престолонаследника Александра Кара?ор?еви?а

Према Породичном правилнику за чланове Кра?евског дома из 1909, чланови Кра?евског дома су: кра? Петар I, ?егови синови ? престолонаследник Александар и кра?еви? ?ор?е; ?егова к?и ?елена, до уда?е ?ене; ?егов брат кнез Арсен Кара?ор?еви? са сином кнезом Павлом А. Кара?ор?еви?ем; потомство престолонаследника Александра, кра?еви?а ?ор?а и кнеза Павла (члан 1). Према члану 4 истог правилника, чланови Кра?евског дома из ку?е кра?а владаоца и престолонаследника има?у титулу Кра?евског височанства, а осталим члановима Кра?евског дома припада титула Височанства.

Према Породичном правилнику за чланове Кра?евског дома из 1930, чланови Кра?евског дома су: кра?ица супруга, живи преци кра?еви у право? лини?и, а из исте династи?е са сво?им супругама, живи потомци кра?еви у право? лини?и, са сво?им супругама; ро?ена бра?а кра?ева и ?ихови потомци са сво?им супругама; сестре кра?а владаоца и сви женски потомци до уда?е; стриц кра?а Александра I кнез Арсен; кнез Павле са супругом и потомцима, женским потомцима до уда?е. Према члану 4 синови кра?а владаоца су кра?еви?и, а сви остали чланови Кра?евског дома су кнежеви и кнеги?е од ?угослави?е. Сви носе титулу Кра?евског височанства.

Правилници из 1909. и 1930. су ?едини ко?и су икада донети.

Чланови Кра?евског дома [ уреди | уреди извор ]

Стари?а лини?а (од кра?а Петра I) [ уреди | уреди извор ]

Вари?анта стандарте Кра?а ?угослави?е
Чланови породице Кара?ор?еви?а (с лева на десно): Катарина , Михаило , Владимир , Петар , Бригита , Александар , Александар , ?ор?е , ?елисавета , Мари?а Тат?ана, Катарина , Димитри?е , Линда и ро?аци Катарине Кара?ор?еви? : Алисон Ендрус (к?ерка), сестра и син
  1. Кра? Петар I Кара?ор?еви? (1844?1921), син кнеза Александра
    Кнеги?а Зорка Кара?ор?еви? (ро?ена као ?убица) (1864?1890), супруга кра?а Петра I, к?и црногорског кра?а Николе
    1. Кнеги?а ?елена Кара?ор?еви? (1884?1962), к?и кра?а Петра I, удата за руског великог кнеза Ивана Константиновича Романова
    2. Кнеги?а Милена Кара?ор?еви? (1886?1887), к?и кра?а Петра I
    3. Кра?еви? ?ор?е (Петров) Кара?ор?еви? (1887?1972), син кра?а Петра I
      Принцеза Радмила Кара?ор?еви? (1907?1993), супруга кра?еви?а ?ор?а
    4. Кра? Александар I Кара?ор?еви? (1888?1934), син кра?а Петра I
      Кра?ица Мари?а Кара?ор?еви? (1900?1961), супруга кра?а Александра I, к?и румунског Кра?а Фердинанда I
      1. Кра? Петар II Кара?ор?еви? (1923?1970), син кра?а Александра I
        Кра?ица Александра Кара?ор?еви? (1921?1993), супруга кра?а Петра II, к?и грчког кра?а Александроса I
        1. Престолонаследник Александар Кара?ор?еви? (1945-), син кра?а Петра II, тренутни старешина кра?евског дома ; у ?авности се по?ав?у?е као ?. К. В. Престолонаследник Александар II
      2. Кра?еви? Томислав Кара?ор?еви? (1928?2000), син кра?а Александра I
      3. Кра?еви? Андре? Кара?ор?еви? (1929?1990), син кра?а Александра I
    5. Кнез Андри?а Кара?ор?еви? (1890?1890), син кра?а Петра I

Мла?а лини?а (од кнеза Арсена) [ уреди | уреди извор ]

  1. Кнез Арсен Кара?ор?еви? (1859?1938), син кнеза Александра, мла?и брат кра?а Петра I
    Кнеги?а Аурора Павловна Демидова ди Сан Донато (1873?1904)
    1. Кнез Павле Кара?ор?еви? (1893?1976), син кнеза Арсена, кнез-намесник 1934-1941.
      Кнеги?а Олга Кара?ор?еви? (1903?1997), супруга кнеза Павла, унука грчког кра?а ?ор?а I
      1. Кнез Александар (Павлов) Кара?ор?еви? (1924?2016), син кнеза Павла
      2. Кнез Никола (Павлов) Кара?ор?еви? (1928?1954)
      3. Кнеги?а Кнеги?а ?елисавета Кара?ор?еви? (1936?), удавана за Хауарда Оксенберга (брак разведен, ?ерке Кристина и Катарина Оксенберг ), Нила Балфура (брак разведен, син Николас Августус Балфур) и Мануела У?оу Ели?аса (преминуо)

Кнежевски дом Кара?ор?еви?а [ уреди | уреди извор ]

Доласком на српски престо кра?а Петра I Кара?ор?еви? 1903. године, завладала ?е Кра?евином Срби?ом династи?а Кара?ор?еви?. Доноше?ем породичног правилника за чланове Кра?евског дома Кара?ор?еви?а 1909. и устоличе?ем нове кра?евске династи?е 1903. године, установ?ена ?е и потвр?ена титула кнеза од Срби?е ко?у ?е понео кра?ев мла?и брат Арсени?е Кара?ор?еви?-Арсен . Изворна титула ко?у су до тада носили чланови династи?е Кара?ор?еви? насле?ену од кнеза Александра. На?стари?и живи члан ове гране и уопште породице Кара?ор?еви? ?е ?ено Кра?евско Височанство кнеги?а ?елисавета П. Кара?ор?еви? од Срби?е и ?угослави?е. Чланови кнежевске породице нема?у наследно право на престо Срби?е. Чланови кнежевског дома заузима?у истакнуто место у истори?и кра?евине Срби?е и ?угослави?е . Сво?им породичним везама, браковима ова грана кра?евске породице Кара?ор?еви? ородила у директним лини?ама са на?племенити?им породицама Европе, са руском кнежевском породицом Демидов, кра?евском породицом Грчке и Данске, кра?евском породицом Итали?е и кнежевском породицом Лихтеншта?на. Блиске ро?ачке везе одржава?у са британском кра?евском ку?ом, и има?у право на наслеже британске круне. На?истакнути?и члан ове гране династи?е Кара?ор?еви? ?е кнез Павле , ко?и ?е као кнез регент 1934. године након убиства кра?а Александра Кара?ор?еви?а, водио државу као главни од тро?ице намесника кра?а Петра II. Мушки чланови су се опреде?ивали за во?ну службу, тако ?е кнез Арсен служио во?ску у руско? царско? арми?и у чину генерала, кнез Павле официр во?ске кра?евине Срби?е, СХС и ?угослави?е, кнез Александар ступио ?е као доброво?ац у британску во?ску као пилот РАФ-а.

Титуле [ уреди | уреди извор ]

  • ?егово/?ено Кра?евско Височанство кнез/кнеги?а од Срби?е/?угослави?е

Старешинство над кнежевском породицом носи кнез Димитри?е , након смрти свог оца кнеза Александра П. Кара?ор?еви?а 2016. године.

Грб и хералдика [ уреди | уреди извор ]

На штиту ибери?ског типа, црвене бо?е налази се бели двоглави орао ко?и носи на грудима црвени штит са белим крстом и 4 оцила. Око штита налази се бордура жуте бо?е. Окру?ен ?е кра?евском круном Кара?ор?еви?а. Српска кра?евска круна се налази само на грбу кнеза Александра и кнеги?е ?елисавете као потомака влада?у?ег регента кнеза Павла , док се на грбовима потомака кнеза Александра налази златна кра?евска хералдичка круна, са прате?им хералдичким елементима на грбу. Године 2006. кнез Александар ?е одлучио да уклони грбове Хрватске и Словени?е са свог грба, и уреди хералдичка знаме?а за сво?е потомке.

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Скиптар Кра?а Петра I, део симбола српске монархи?е.
Шар Кра?а Петра I, део симбола српске монархи?е.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ "Политика", Београд 6. фебруар 1929. године
  2. ^ Шта све Кара?ор?еви?и могу да траже (?Вечер?е новости“, 19. ?ануар 2014)
  3. ^ Вечер?е Новости:У Србима "живе" Словени, Келти, Готи и Нормани!
  4. ^ ?С пута ?еговог величанства кра?а” . digarhiv.nbs.rs . Српске новине. 12. август 1903 . Приступ?ено 8. ?ул 2023 . ? Тре?и пасус друге колоне ”  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кара?ор?еви?и&oldid=27786697 ”