Каика
Лични подаци
Датум ро?е?а	208. п. н. е.
Датум смрти	98. п. н. е. (110 година)
Гроб	Касуга но Изакава но сано е но мисасаги ( Нара )
Цар ?апана
Период	158. п. н. е. ? 98. п. н. е. (traditional) [1]
Претходник	Коген
Наследник	Су?ин

Каика ( 開化天皇 , Kaika-tenn? ) ; познат и као Вака?аматонекохикооби но Микото био ?е девети цар ?апана . ^{[2] [3]} Сматра се да ?е владао од 157. п. н. е. до 98. п. н. е. ^{[4] [5]}

О владару [ уреди | уреди извор ]

Данаш?и истраживачи сум?а?у у посто?аност девет царева ?апана, у ко?е спада и Каика, па их класифику?у у тз. митолошке цареве, све до Су?ина након чега долазе владари са чврш?им доказима посто?а?а. ^[6] Име ?Каика“ ?е постхумно име ко?е се по ?апанском обича?у доде?у?е после смрти. ^[7] Историчари сврстава?у Когена у тз. митолошке владаре ?ер чврстих доказа о ?еговом животу и владавини не посто?е и мало тога се зна о ?ему. ^[8] У записима Ко?ики и Нихон шоки остало ?е сачувано име и генелоги?а владара. Иако нема ?ачих доказа да ?е ова? владар заиста владао, ?апанци су традиционално прихватили ?егово посто?а?е одржава?у?и место ко?е се сматра ?еговим гробом (царски мисасаги). ^[9] ?иен , ?апански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио ?е запис да ?е Каика био други син цара Когена и да ?е владао из палате Исакава-но-ми?а у Кацуги ко?а ?е касни?e постати део ?амато провинци?е. ^[10]

Каика ?е постхумно име . Ипак сугерише се да ?е то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом ко?и ?е касни?е дошао у ?апан, што говори да ?е та? назив доде?ен доста касни?е, вероватно у време када ?е Ко?ики написан. ^[9]

Право место где ?е сахра?ен цар Коген ни данас ни?е познато ^[2] па се уместо тога традиционално пошту?е у шинтоистичком храму (мисасаги) у Нари . Тамо ?е и ?егов званични маузоле?ум Касуга но Изакава но сано е но мисасаги . ^[11]

Супруге и деца [ уреди | уреди извор ]

Царица: Икагашикоме (伊香色謎命), ?ерка Охесоки (大綜麻杵)

• Принц Мимакирихикоиние (御間城入彦五十瓊殖尊) (цар Су?ин )
• Принцеза Мимацу-химе (御?津比?命)

Танива но Таканохиме (丹波竹野媛), ?ерка Танива но Оагатануши ?угори (丹波大?主由碁理)

• Принц Хико?умусу (彦湯産隅命)

Хахацу-химе (?津媛), мла?а сестра Ваши-химе

• Принц Хикоимасу (彦坐王), прадеда цара ( Кеикоа ), чукундеда царице ( ?ингу )

Ваши-химе (?比?), ?ерка Кацураги?а но Таруми но Сукунеа (葛城垂見宿?)

• Принц Такето?охазураваке (建豊波豆羅和?王)

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Цар ?апана

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697 . London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC   448337491
• Brown, Delmer M.; Ichir? Ishida, ур. (1979). Gukansh?: The Future and the Past. Berkeley: University of California Press. ISBN   978-0-520-03460-0 . OCLC   251325323 .  
• Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki . Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC   1882339
• Nussbaum, Louis-Frederic ; Roth, Kathe (2002). Japan Encyclopedia . Harvard University Press. ISBN   978-0-674-01753-5 . OCLC   58053128 .  
• Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan . Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC   194887 .  
• Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon . Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC   5850691 .  
• Varley, H. Paul (1980). Jinn? Sh?t?ki: A Chronicle of Gods and Sovereigns. New York: Columbia University Press. ISBN   978-0-231-04940-5 . OCLC   59145842 .