И?а Романович Пригожин
(
рус.
Илья? Рома?нович Приго?жин
;
Москва
,
25. ?ануар
1917
?
28. ма?
2003
) био ?е
сов?етско
?
белги?ски
хемичар, познат по свом раду на дисипативним структурама, сложеним системима и иреверзибилности. Добитник
Нобелове награде
.
Пригожин ?е ро?ен 25. ?ануара 1917. године у Москви, неколико месеци пре изби?а?а
Октобарске револуци?е
.
[1]
?егов отац, Роман Пригожин, ?е хеми?ски инже?ер на Московском технолошком институту. Породица ?е била критична према новом сов?етском систему и напустила ?е Руси?у 1921. године. На?пре су емигрирали у Немачку, а 1929. у Белги?у, да би 1949. године добили белги?ско држав?анство. Дипломирао ?е хеми?у 1943. на Слободном универзитету у Бриселу и одбранио докторат 1945. о термодинамичким системима.
Године 1947. постав?ен ?е за професора физичке хеми?е на Слободном универзитету у Бриселу. Ради у области термодинамике и неравнотежних иреверзибилних система. Да би об?аснио проучаване по?аве, развио ?е теори?у дисипативних структура. Он представ?а структуре ко?е испиту?е као нелинеарну функци?у времена и разматра ?ену способност да разме?у?е матери?у или енерги?у са околином, спонтано се дестабилизу?у?и. Педесетих година
20. века
формулисао ?е теорему (Пригожинова теорема) према ко?о? ?е стопа генериса?а ентропи?е у отвореном термодинамичком систему минимална и да ?е термодинамичка нестабилност карактеристична за самоорганизоване системе.
Године 1962. Пригожин ?е постао директор Ме?ународног института за физику и хеми?у ?Солве“ у
Бриселу
. Проучава примену теори?е неравнотежних термодинамичких система на биолошке системе и предлаже да се теори?а и математички модели могу применити на друштвене системе, транспорт и управ?а?е природним ресурсима, метеорологи?у и другде.
Од 1967. године ?е и директор Центра за статистичку механику и термодинамику, ко?и ?е основао на Универзитету Тексас ? Остин.
Преминуо ?е 28. ма?а 2003. године у Бриселу у 86. години.
Године 1977. добио ?е
Нобелову награду
за хеми?у ?за допринос термодинамици неравнотежних процеса, посебно у теори?и дисипативних структура“.
И?а Пригожин ?е био члан Кра?евске белги?ске академи?е, ?у?оршке академи?е наука, Румунске академи?е наука, Кра?евског научног друштва Упсале, Немачке академи?е природ?ака ?Леополдина“, Америчке академи?е хуманистичких и природних наука, америчког Хеми?ског друштва и По?ског хеми?ског друштва.
|
---|
1901?1925
| |
---|
1926?1950
| |
---|
1951?1975
| |
---|
1976?2000
| |
---|
2001?
|
- 2001.
Вили?ам С. Ноулс
,
Р?о?и Но?ори
и
К. Бари Шарплес
- 2002.
Курт Витрих
,
?он Б. Фен
и
Коичи Танака
- 2003.
Питер Агри
и
Родерик Макинон
- 2004.
Арон Чихановер
,
Аврам Хершко
и
Ирвин Роуз
- 2005.
Роберт Грабс
,
Ричард Шрок
и
Ив Шовен
- 2006.
Ро?ер Д. Корнберг
- 2007.
Герхард Ертл
- 2008.
Осаму Шимомура
,
Мартин Чалфи
и
Ро?ер Чен
- 2009.
Венкатраман Рамакришнан
,
Томас Ста?ц
и
Ада Jонат
- 2010.
Ричард Хек
,
Е?-ичи Негиши
и
Акира Сузуки
- 2011.
Дани?ел Шехтман
- 2012.
Роберт Лефковиц
и
Бра?ан Кобилка
- 2013.
Мартин Карплус
,
Ма?кл Левит
и
Ар?е Варшел
- 2014.
Ерик Бециг
,
Штефан Хел
и
Вили?ам Мернер
- 2015.
Томас Линдал
,
Пол Модрич
и
Азиз Сан?ар
- 2016.
Жан-П?ер Соваж
,
Фре?зер Стодарт
и
Бен Феринга
- 2017.
Жак Дибоше
,
?оахим Франк
и
Ричард Хендерсон
- 2018.
Френсис Арнолд
,
?ор? Смит
и
Грег Винтер
- 2019.
?он Б. Гудинаф
,
М. Стенли Витингам
и
Акира ?ошино
- 2020.
Емануел Шарпент?е
и
?енифер Дудна
- 2021.
Бен?амин Лист
и
Де?вид Макмилан
- 2022.
Каролин Бертоци
,
Мортен Мелдал
и
Карл Бари Шарплес
- 2023:
Мунги Бавенди
,
Луис Брус
и
Алексе? Екимов
|
---|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|