한국   대만   중국   일본 
Истори?а Кине ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Истори?а Кине

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Територи?алне промене у кинеско? истори?и

Истори?а Кине према традиционалним кинеским записима се протеже до времена Три суверена и пет царева пре око 5000 година. Записана истори?а подржана археолошким доказима потиче из 16. века п. н. е. [1] Кина ?е ?една од на?стари?их континуалних цивилизаци?а на свету. За кор?ачин оклоп ко?и се користио за прорица?е са ознакама ко?е подсе?а?у на древно кинеско писмо из династи?е Шанг ?е установ?ено да потичу из времена око 1500. п. н. е. Кинеска држава потиче од градова-држава у долини Хоангхоа . Година 221. п. н. е. се често узима за годину у ко?о? ?е Кина у?еди?ена у велико кра?евство или царство. Те године ?ин Ши Хуанг ?е први у?единио Кину. Сукцесивне кинеске династи?е су развиле бирократски систем ко?и ?е омогу?ио кинеском цару да контролише огромну територи?у.

Историја Кине
Истори?а Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 ? c. 2070 п. н. е.
Династи?а С?а c. 2070 ? c. 1600 п. н. е.
Династи?а Шанг c. 1600 ? c. 1046 п. н. е.
Династи?а ?оу c. 1046 ? 256 п. н. е.
  Западни ?оу
  Источни ?оу
    Проле?е и ?есен
    Зара?ене државе
ЦАРСТВО
Династи?а ?ин 221?206 п. н. е.
Династи?а Хан 206 п. н. е. ? 220 н. е.
  Западни Хан
  Династи?а Син
  Источни Хан
Три кра?евства 220?280
  Ве? , Шу и Ву
Династи?а ?ин 265?420
  Западни ?ин
  Источни ?ин Шеснаест
кра?евстава
?ужне и С?еверне династи?е
420?589
Династи?а Суе? 581?618
Династи?а Танг 618?907
  ( Друга ?оу династи?а 690?705)
Пет династи?а и
десет кра?евстава

907?960
Династи?а ?ао
907?1125
Династи?а Сунг
960?1279
  Северни Сунг Западни С?а
  ?ужни Сунг ?ин
Династи?а ?уан 1271?1368
Династи?а Минг 1368?1644
Династи?а ?инг 1644?1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912?1949
Народна Република
Кина

1949?садаш?ост
Република
Кина (Та?ван)

1949?садаш?ост

Конвенционално гледиште на истори?у Кине ?е да ?е држава пролазиле кроз периоде политичког ?единства и не?единства, а повремено су ?ом доминирали страни народи, од ко?их се ве?ина стопила са Кинезима . Културни и политички утица?и из многих делова Ази?е , преношени сукцесивним имиграци?ама, шире?има и културним асимилаци?а су се спо?или у кинеску културу .

Праистори?ска Кина [ уреди | уреди извор ]

Фрула Гуди прона?ена у ?иаху , Музе? у Хенану

Кина ?е географски и климатски била погодно место за насе?ава?е ?уди ко?и су се тим подруч?има почели насе?авати пре 500.000 година. Пре тога, у ?угоисточно? Кини, прона?ени су остаци раних хоминида слични ?аванском човеку . пекиншки човек , подврста Homo erectusa , живео ?е око По Ха?а, на ?угоистоку, али и у сред?о? и ?ужно? Кини. [2] [3] Homo sapiens се по?авио у палеолиту у подруч?у Ордос, на северу и ?угозападу, око 30.000. п. н. е. [4] [5] Касни?е мезолитске културе цветале су на северу, ?угу и ?угозападу те на Та?вану.

Неолитске по?опривредне за?еднице, непосредни преци кинеске културе, ?авиле су се око 7500. п. н. е. у ?ужно? Кини и у брдским кра?евима прекривенима прашумом, где ?е тло речних тераса с добрим одвод?ава?ем било идеално за рану по?опривреду. ?едно од на?рани?их налазишта ?е Пан-по, с округлим и правоуглим ку?ама, лончарским пе?има и гроб?има. У долини Жуте реке посто?ао ?е узго? сви?а , а рана по?опривреда зависила ?е од проса, док у делти реке ?ангце посто?е докази о рижиштима ко?а су посто?ала ве? у 5. милени?у пне.

Шандонг Лонгшан ваза , (око 2500. - 2000. п. н. е.), ?аос?ен

Рана истори?а Кине, ко?о? недоста?у писани споменици, ?е описана у касни?им документима из династи?е Шанг много векова касни?е. Како су Кинези покушали интроспективно да пишу о минулим вековима, често су мешали митове са чи?еницама. У 6. милени?уму пне ?авила се ?аху култура , а у Дама?ди у Нингс?и области прона?ено ?е 3.172 неолитских гравира на камену ко?е представ?а?у 8.453 знакова као што су: сунце, месец, звезде, богови и сцене лова. Ови пиктограми се сматра?у веома сличним на?рани?им знаковима кинеског писма. [6] [7] До 3000. п. н. е. развиле су се профи?ене вештине, као што ?е резбаре?е жада , а уместо села по?ав?у?у се мале општине.

Прва знача?ни?а неолитска култура у Кини ?е култура ?ангшао (), ко?а се развила у сред?ем току Жуте реке, у данаш?ем Хенану , односно ?ужним деловима провинци?а Шанси ; ?ени припадници су узга?али просо , пшеницу и рижу , исто као и сви?е , козе и говеда , иако ?е главни извор хране ?ош увек био лов и риболов . Из те културе, ко?а ?е тра?ала од око 5000. п. н. е. до око 2500. п. н. е. датира и прва кинеска керамика . ?удски остаци из тог периода сугеришу да се ?ени носиоци нису превише разликовали од данаш?их Кинеза .

Културу ?ангшао ?е заменила Култура Лунгшан (2500. п. н. е. ? 1800. п. н. е) названа ?е по препознат?иво? црно? лончари?и, а карактеришу ?е насе?а с одбрамбеним зидовима, прво припитом?ава?е ко?а те нова, напредни?а технологи?а, као нпр. лончарско коло .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Cleere, Henry (8. 11. 1990). Archaeological Heritage Management in the Modern World . Psychology Press. ISBN   978-0-415-21448-3 .  
  2. ^ Zhu, Rixiang; An, Zhisheng; Pott, Richard; Kenneth A. Hoffman (?ун 2003). ?Magnetostratigraphic dating of early humans of in China” (PDF) . Earth-Science Reviews . 61 (3?4): 191?361. Bibcode : 2003ESRv...61..341Z . doi : 10.1016/S0012-8252(02)00132-0 . Архивирано из оригинала (PDF) 24. 7. 2011. г.  
  3. ^ ?Earliest Presence of Humans in Northeast Asia” . Smithsonian Institution . Архивирано из оригинала 13. 8. 2007. г . Приступ?ено 4. 8. 2007 .  
  4. ^ ?Fossil teeth place humans in Asia '20,000 years early ' . BBC News . Приступ?ено 14. 10. 2015 .  
  5. ^ Hu, Yue; Marwick, Ben; Zhang, Jia-Fu; Rui, Xue; Hou, Ya-Mei; Yue, Jian-Ping; Chen, Wen-Rong; Huang, Wei-Wen; Li, Bo (19. 11. 2018). ?Late Middle Pleistocene Levallois stone-tool technology in southwest China”. Nature . 565 (7737): 82?85. Bibcode : 2019Natur.565...82H . PMID   30455423 . S2CID   53873016 . doi : 10.1038/s41586-018-0710-1 .  
  6. ^ ?news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/6669569.stm” . 18. 5. 2007 . Приступ?ено 6. 7. 2007 .  
  7. ^ ?Gravire koje ?e prepraviti povijest kineskih znakova” . Xinhua online. 18. 5. 2007 . Приступ?ено 19. 5. 2007 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]