Истори?а Колумби?е ук?учу?е насе?а и друштво староседелачких народа, пре свега конфедераци?у Муисца, цивилизаци?у Куимбаиа и поглаварства Таироне ; Шпанци су стигли 1499. године и започели период анекси?е и колонизаци?е, од ко?их ?е на?истакнути?и био осва?а?е Муиске ; ствара?у?и Вицекра?евство Нове Гранаде, са престоницом у Боготи . Независност од Шпани?е осво?ена ?е 1819. године, али до 1830. године федераци?а " Велика Колумби?а " ?е распуштена. Оно што ?е сада Колумби?а и Панама постало ?е Република Нова Гранада . Нова наци?а експериментисала ?е са федерализмом као Гранадинска конфедераци?а (1858), а потом и С?еди?ене Државе Колумби?а (1863), пре него што ?е Република Колумби?а коначно проглашена 1886. године. Панама се одво?ила 1903. године. Од 1960-их, зем?а ?е патила од асиметричног оружаног сукоба ниског интензитета, ко?и ?е ескалирао у деведесетима, али се затим сма?ио од 2005. године. Заоставштина истори?е Колумби?е довела ?е до тога да ?е ?една од на етнички и ?езички на?разнолики?их зема?а света створила богато културно насле?е; док ?е разнолика географи?а и импозантни пе?заж зем?е резултирали разво?ем врло ?аких регионалних идентитета.

Предколумби?ски период [ уреди | уреди извор ]

Од пре око 12.000 година, друштва ловаца-сакуп?ача посто?ала су у близини данаш?е Боготе (у Ел Абри и Текендами ), и трговала су ?едни с другима и са културама ко?е су живеле у долини реке Магдалене . Због свог положа?а, данаш?а територи?а Колумби?е била ?е коридор раних миграци?а ?уди из Мезоамерике и Кариба до Анда и басена Амазона . На?стари?и археолошки налази су са археолошког налазишта Пубенза и археолошког налазишта Ел Тотумо у долини Магдалене 100 km (62 mi) ?угозападно од Боготе. ^[1] Ова налазишта потичу из палеоинди?анског периода (18.000?8.000. п. н. е.). На археолошком налазишту Пуерто Хормига и другим налазиштима прона?ени су трагови из арха?ског периода у ?ужно? Америци (~8000?2000. п. н. е.). Остаци указу?у да ?е тако?е било раних насеобина у регионима Ел Абра , Тибито и Текендама у Кундинамарци . На?стари?а грнчари?а откривена у Америци, прона?ена на археолошком налазишту Сан Хасинто, датира из 5000?4000 година пре нове ере. ^[2] Аутохтони ?уди су населили територи?у ко?а ?е сада Колумби?а до 10.500 година пре нове ере. Номадска племена ловаца-сакуп?ача на локалитетима Ел Абра и Текендама у близини данаш?е Боготе трговала су ?едни са другима и са другим културама из долине реке Магдалене . ^[3]

Серани?а Ла Линдоса, планински регион у департману Гвави?аре , познат ?е по великом налазишту праистори?ске камене уметности ко?е се протеже скоро осам ми?а. Локалитет, у близини реке Гва?аберо , откривен ?е 2019. године, али ?авности ни?е био познат до 2020. Посто?е десетине хи?ада слика животи?а и ?уди направ?ене до 12.500 пре сада?ости. Слике сада изумрлих животи?а из леденог доба, попут мастодонта , помогле су да се одреди период. Остале приказане животи?е из леденог доба ук?учу?у палеоламу , ?иновске ле?ивце и ко?е из леденог доба . Ова локаци?а ?е остала неоткривена због сукоба изме?у владе и Фарка. Ов уда?ена локаци?а ?е два сата вож?е од Сан Хосе дел Гвави?аре , након чега следи четири сата хода. Локалитет ?е открио тим са Националног универзитета Колумби?е , Универзитета Антиоки?а и Универзитета у Ексетеру у оквиру про?екта ко?и финансира Европски истраживачки савет као део оквирних програма Хоризонт 2020 за истражива?е и технолошки разво?. Локаци?а ?е представ?ена у епизоди 2 сери?е Канала 4 , Мистери?а ?унгле: Изгуб?ена кра?евства Амазона, 12. децембра 2020. године. ^{[4] [5]}

Изме?у 5000. и 1000. п. н. е., племена ловаца-сакуп?ача преобразила су се у аграрна друштва; основана су фиксна насе?а, а по?авила се и грнчари?а. Почевши од 1. милени?ума пре нове ере, групе Америнди?ана , ук?учу?у?и Муиске , Кимба?е , Та?роне , Калиме , Зену , Ти?ерадентре , Сан Агустин , Толиме и Урабе, постале су веште у по?опривреди, рударству и обради метала; а неки су развили политички систем касиказга са пирамидалном структуром мо?и на чи?ем су челу били касике . Муиске су насе?авале углавном подруч?е данаш?ег департмана Бо?ака и високу висораван Кундинамарка ( Алтиплано Кундибо?асенс ) где су формирале Конфедераци?у Муиска . Муиске су имали ?едан од на?разви?ени?их политичких система у ?ужно? Америци , ко?и су надмашили само Инке . ^[6] Они су узга?али су кукуруз, кромпир, кино?у и памук, и трговали златом, смарагдима , ?ебадима, керамичким рукотворинама, коком и посебно со?у са суседним народима. Та?рони су насе?авали северну Колумби?у у изолованом планинском ланцу Анда Си?ера Невада де Санта Марта . ^[7] Кимба?и су насе?авали регионе долине реке Каука изме?у западног и централног ланца. ^[8] Инке су прошириле сво?е царство на ?угозападни део зем?е. ^[9]

• Преколумби?ски
• 
  Муиски владари ?е прекривали сво?е тело златом и са свог сплава ?е нудио благо боги?и Гуатавита усред светог ?езера . Ова стара муиска представ?а порекло легенде о Ел Дораду .
• 
  Низи?ски Зену орнамент птице од ливеног злата ко?и ?е служио као глава штапа, датиран на 490. годину. Ова култура ?е користила легуре са високим садржа?ем злата. Креста птице састо?и се од типичног Зену полуфилиграна . Уобича?ени филигран ?е плетена жица, али Зену излива?у сво?у.
• 
  Привесци са фигуром Та?рона од злата.
• 
  Златна статуета куимба?ског касика .
• 
  Археолошки парк Сан Агустин ( Унескова локаци?а светске баштине ), садржи на?ве?у колекци?у верских споменика и мегалитских скулптура у Латинско? Америци ^[10] и сматра се на?ве?ом светском некрополом .
• 
  Сиудад Пердида ?е велико насе?е за ко?е се веру?е да ?е основано око 800. године. Састо?и се од низа од 169 тераса уклесаних у планину, мреже поплочаних путева и неколико малих кружних тргова . Улазу се може приступити само пе?а?ем уз око 1.200 камених степеница кроз густу ?унглу. ^[11]
• 
  Ел Инфиернито , претколумбовско археоастрономско налазиште ко?е се налази на Алтиплано Кундибо?асенсу у предгра?у Ви?а де Ле?ва

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Колумби?а

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Истори?а Колумби?е на Викимеди?ино? остави .

• Latin American Network Information Center. ?Colombia: History” . USA: University of Texas at Austin.  
• U.S. State Department Background Note: Colombia