Ова? чланак ?е део сери?е о исламу
Ислам
Имански шарти ?едност Бога (у исламу) Пророци Свете к?иге Ан?ели Предодре?е?е Суд?и дан Ки?амет
Пракса Шехадет Молитва Пост Милости?а Ходочаш?е
К?иге Куран Тефсир Суна Хадис Сира Шери?ат Фикх Калем Теологи?а
Истори?а ислама Мухамед Ехлул-Бе?т Асхаби Праведни калифи Имамат Калифат Шире?е ислама
Правци Сунизам Шиизам Суфизам Ахмедизам Ибадизам Куранизам Мезхеб
Култура и друштво Исламистика Животи?е Исламска уметност Календар Демографи?а Празници ?ами?е Филозофи?а Политика Пропови?еди Наука
Сродни чланци Критика Ислам и други религи?е Исламизам Исламофоби?а Екстремизам По?мови Жене у Исламу
п р у

Исламска филозофи?а ?е филозофи?а ко?а полази од исламских верских догми , односно од об?ав?ених истина вере, као сво?их претпоставки. ^[1]

Исламска филозофи?а се пона?више бави човековим односом с Богом , односом вере и ума , пита?има слободе во?е , предодре?е?а , греха , благодати , спасе?а и загробног живота.

Исламска филозофи?а ?е имала велики утица? у хриш?анско? Европи, где ?е превод арапских филозофских текстова на латински ?довео до трансформаци?е готово свих филозофских дисциплина у сред?овековном латинском свету”, с тим што се посебно снажан утица? муслиманских филозофа осетио у природно? филозофи?и, психологи?и и метафизици. ^[2]

Школе и правци исламске филозофи?е [ уреди | уреди извор ]

Скоро сви писци истори?у исламске филозои?е деле у три филозофске школе:

1. Перипатетичка филозофска школа;
2. Илуминативна филозофска школа;
3. Трансцендентна филозофска школа. ^[3]

Перипатетичка филозофска школа [ уреди | уреди извор ]

Перипатетичка школа у исламу означава заправо исламску филозоску традици?у ко?а потиче од Аристотела . ?ени на?познати?и представници ?есу Фараби и Ибн Сина , познати по томе што су изванредно коментарисали и проширили Аристотелову филозофи?у у исламском свету . Битна карактеристика ове школе ?есте то што се она иск?учиво осла?а на рационалну аргументаци?у .

Илуминативна филозофска школа [ уреди | уреди извор ]

Након перипатетичке школе, исламски филозофи на челу са Сухраварди?ем , познатим као Ше?х Ишрак , окренули су се различито?, унапре?ено? филозофско? методи, тако што поред рационалног аргументова?а показу?у склоност духовном усавршава?у и интуитивним сазна?има . Према миш?е?у представника илуминативне филозофи?е, интуици?а прочиш?ене душе доспева до вишег и квалитетни?ег нивоа зна?а ?ер душа разоткрива саму истину , а не по?мове ко?и указу?у на ?у. Ови филозофи били су обазриви спрам тога да очува?у филозофске оквире сво?их студи?а и због тога су се ?асно придржавали методе рационалног аргументова?а као основне методе филозофи?е.

Трансцендентна филозофска школа [ уреди | уреди извор ]

Трансцендентна филозофи?а посебна ?е по томе што су у ?о? спектакуларно об?еди?ени многи аспекти онтолошких резултата ко?и су се до тада по?авили у исламском свету ? како у филозофским школама тако и у гностичко? и теолошко? исламско? мисли. Представ?а?у?и нове филозофске принципе, Мула Садра Ширази, оснивач трансцендентне филозофи?е, разрешио ?е несугласице ко?е су делиле перипатетичку и илуминативну филозофску школу. Поред тога, он ?е тако?е умногоме приближио филозофска гледишта теолошким и посебно гностичким интелектуалним и сазна?ним резултатима. Стога, методолошка специфичност ?егове школе кри?е се управо у томе што ?едан представник тренсцендентне филозофи?е сво?им филозофским истражива?има нуди реше?а за пита?а ко?а истовремено обухвата?у све филозофске, гностичке и теолошке расправе. Управо због оваквог приступа, Мула Садрина школа носи назив трансцендентна филозофи?а ?ер она надилази и об?еди?у?е све остале рационалне школе и токове у исламу.

Разво? [ уреди | уреди извор ]

Ал-Фараби [ уреди | уреди извор ]

Ал-Фараби (око 870?950) ?е био ?едан од првих филозофа ко?и су пренели Аристотелову логику у исламски свет. ^[4] Исцрпно ?е коментарисао Аристотелове списе из логике, и развио Аристотелов опис интелекта. С аристотелизмом покушава да повеже и неке новоплатонистичке тезе. ^[4] ?егово дело ?Град врлина“ представ?а верзи?у Платонове ?Државе“ , ко?а ?е опис идеалног друштва где цвета?у све врлине.

Ибн Сина [ уреди | уреди извор ]

Ибн Сина (латинизовано: Авицена ) (980?1037) ?е био воде?и перси?ски исламски филозоф и свестрани научник. Сво?у филозофи?у ?е ве?им делом теме?ио на аристотелизму и неоплатонизму , ко?и ?е покушавао да спо?и са исламским верским представама. ^[4] Он сматра да ?е задатак филозофи?е да осветли и докаже истине ко?е ?е Бог об?авио . Ибн Сина ?е заступао метафизичко уче?е према ко?ем процес светског збива?а нема почетка ни кра?а у времену . Према Авицени ?дахр“ ?е непролазни тренутак у ко?ем се распростире Бож?а присутност, т?. оно што ?е похра?ено у унутраш?ости времена и што у себи садржи непрекидно тра?а?е ( та'рифат ). ^[4] Он тврди да ?е принцип по?единачности матери?а, а принцип општости ум. Стога сматра да ?е истинска спозна?а немогу?а без космичког ума, ко?и ?е ?единствен код свих ?уди. ^[4] У пита?у око универзали?а, Абу-Али Ибн Сина ?е умерени реалиста: за ?ега општи ( универзали?е ) по?мови посто?е пре ствари, у стварима и иза ствари (лат. ante res, in rebus i post res ). Тако божански ум претходи стварима, док ?удски ум долази после ?их. Главно Авиценино дело, велика филозофска енциклопеди?а, поде?ена ?е на логику, физику, математику и метафизику. По наре?е?у калифа спа?ена ?е 1160 . у Багдаду . ^[4]

Ал-Газали [ уреди | уреди извор ]

Ал-Газали (1058?1111), познат као Алгазел у сред?овековно? Европи, ?е био исламски филозоф, теолог, правник, психолог и мистик перси?ског порекла ^[5] . Ал-Газали се памти као борац за превласт искуственог над умним зна?ем и открове?а над резонова?ем. ^[6] У филозофи?и, повезивао ?е спозна?нотеори?ски скептицизам и новоплатонске елементе с исламским теолошким уче?ем, на основу ко?ег критику?е целокупну филозофи?у. ^[4] Посебно ?е заним?иво ?егово радикално одбацива?е узрочности и тврд?а о непосто?а?у нужне везе изме?у узрока и последице. У том ?е смислу претеча касни?им скептичким и оказионалистичким системима ^[4] .

Ибн Рушд [ уреди | уреди извор ]

Ибн Рушд (латинизовано: Авероес ) (1126?1198) ?е био андалузи?ско - арапски филозоф и лекар, учите? филозофи?е и исламског права , математике , и медицине . Аристотела ?е проучавао скоро три децени?е, и написао ?е коментаре за скоро сва ?егова дела, изузев ?егове Политике , ко?о? ни?е имао приступ. Пре 1150 . ?е посто?ало само неколико преведених Аристотелових дела у западно? Европи. Кроз латинске преводе Авероесових дела у 12. веку, на запад се вратило Аристотелово уче?е. Тома Аквински ?е Авероеса ?едноставно називао ?Коментатором“ као што ?е Аристотела називао ?Филозофом“. ?егово на?знача?ни?е оригинално филозофско дело ?е Недоследност недоследности ( Tahafut al-tahafut ), у коме ?е бранио аристотеловску филозофи?у од ал-Газали?евих тврд?и у Недоследности филозофа ( Tahafut al-falasifa ). Авероес ?е покушавао да помири аристотеловски начин миш?е?а са исламом . Према Авероесу, не посто?и сукоб изме?у религи?е и филозофи?е , ве? човек може до?и до истине на два различита начина: путем филозофи?е или путем религи?е. Веровао ?е у вечност универзума и у посто?а?е пре-посто?е?их форми.

Ибн Араби [ уреди | уреди извор ]

Ибн Араби (1165?1240) ?е био сред?овековни арапски филозоф, суфи мистик и песник из Андалуза . У филозофи?и ?е остао пона?више упам?ен по свом онтолошком уче?у о ?единству би?а ( ар . Wahdat-ul-Wujood ) и заступа?у иде?е о трансцендентном ?единству свих религи?ских форми. Ибн Араби ?е насто?ао да оствари синтезу западне и источне мистичне филозофи?е, користе?и разнородне изворе - Куран и исламску традици?у , неоплатонизам , суфизам, хриш?ански мистицизам , ?евре?ске писце кабалистичке традици?е и слично. ^[7] Због тога ?е од заступника правоверног ислама често проглашаван за ?еретика и неверника. ^[8]

Ибн Халдун [ уреди | уреди извор ]

Ибн Халдун (1332?1406) ?е био сред?овековни арапски историчар и филозоф ко?и ?е живио и стварао у Тунису . У ?егово? филозофи?и ?е знача?на теори?а о цикличном схвата?у истори?е. Ту сво?у теори?у представио ?е у делу ?Општа истори?а“ светске цивилизаци?е ко?е се састо?и из седам томова. Он ?е веровао да се циклуси ме?а?у сваких 120 година. Ибн Халдун по први пут разграничава државу од друштва, чиме се разлику?е од грчке филозофи?е . Халдун помо?у начина производ?е об?аш?ава и настанак државе.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Сред?овековна филозофи?а

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Filozofija i civilizacija u islamskoj peripateti?koj filozofiji (Muamer Halilovi?)
• Terminologija u evropskoj i muslimanskoj filosofiji (Vera Jani?ijevi?)
• Originalnost islamske filozofije (Tehran Halilovi?)
• Najkra?i argument za postojanje Boga u islamskoj filozofiji (Seid Halilovi?)
• Istiniti snovi; dodir svetova u islamskoj filozofiji (Tehran Halilovi?)
• Online Dictionary of Arabic Philosophical Terms by Andreas Lammer.
• Philosophy in Oxford Islamic Studies Online
• Islamic Ethics and Philosophy Dictionary
• Islamic Philosophy Online
• History of Philosophy in Islam by T. J. De Boer (1903).
• The Study of Islamic Philosophy
• Islamic Philosophy from the Routledge Encyclopedia of Philosophy .
• History of Islamic philosophy (part I) Архивирано на са?ту Wayback Machine (19. март 2009) by Henry Corbin .
• International Journal of Islamic Thoughts (IIITs)