한국   대만   중국   일본 
Исаи?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Исаи?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Исаи?а
Микелан?елова фреска са плафона Сикстинске капеле . [1] [2] [3]
Лични подаци
Датум ро?е?а 8. век пне
Датум смрти 7. век пне
Световни подаци
Пошту?е се у ?удаизам
католицизам
источно православ?е
ори?ентално православ?е [4]
ислам [5]
Празник 9. ма? [6]
Четвртак после празника Преображе?а Господ?ег ( ?ерменска апостолска црква ) [7]
Пророк Исаи?а (витраж келнске катедрале).

Исаи?а [8] [9] ( ???????????? на хебре?ском ) [10] ?е старозаветни пророк . [11] [12]

Био ?е царског рода. Ро?ен ?е у ?ерусалиму од оца Амоса (брата Амаси?е, цара Jуде?ског). По Xриш?анско? традици?и Исаи?а се удосто?ио да види Господа Саваота на престолу небеском, окруженог шестокрилим серафимима , ко?и непрестано пева?у " Св?ат, Св?ат, Св?ат, Господ Саваот ". Исаи?а ?е пророковао много ствари, како по?единим ?удима, тако и народима. ?еданпут ?е три дана ходао сасвим наг по улицама ?ерусалима проричу?и скори пад ?ерусалима под Aсирског цара Сенахирима, и опоми?у?и цара и главаре народне, да се не узда?у у помо? Мисираца и Етиоп?ана , пошто ?е и ови ускоро бити покорени од истога Сенахирима, него да се узда?у у помо? Богa . На?важни?а су му пророчанства о ро?е?у Бога, о заче?у Пресвете Богородице , о ?овану Претечи , и о многим дога?а?има из живота Христова . Хриш?ани веру?у да ?е имао и дар чудотворства тако да ?е због ?егове молитве вода потекла испод горе Сиона када ?е опседан ?ерусалим. Та вода прозвана ?е Силоам (послата). У Библи?и ?е записано да ?е на ту воду упутио доцни?е Господ слепоро?еног да се уми?е, да би прогледао. За време владавине цара Манаси?е, када ?е Исаи?а говорио против обича?а цара и главара, срав?у?у?и тадаш?и нарашта? са Содомом и Гомором, ухва?ен ?е, изведен ван ?ерусалима и тестером преструган. Живео ?е и пророковао око седам стотина година пре Христа.

О ?еговом животу говори старозаветна "К?ига пророка Исаи?е" . Српска православна црква слави га 9. ма?а по црквеном, а 22. ма?а по грегори?анском календару .

У тексту К?иге пророка Исаи?е, сам Исаи?а се поми?е као ?пророк“, [13] али тачан однос изме?у к?иге Исаи?а и стварног пророка Исаи?е ?е компликован. Традиционално миш?е?е ?е да ?е свих 66 поглав?а к?иге Исаи?а написао ?едан човек, Исаи?а, вероватно у два периода изме?у 740. п. н. е. и око 686. п. н. е, раздво?ена за отприлике 15 година, и да к?ига ук?учу?е драматичне пророчке из?аве Кира Великог у Библи?и , ко?е су деловале на обнав?а?у наци?е Израела из вавилонског ропства . ?ош ?едно широко распростра?ено миш?е?е ?е да делови прве половине к?иге (поглав?а 1?39) потичу од истори?ског пророка, испресецани прозним коментарима написаним у време кра?а ?оси?е сто година касни?е, и да остатак к?иге датира од непосредно пре и непосредно после завршетка изгнанства у Вавилону , скоро два века после времена истори?ског пророка. [а]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Руска икона пророка Исаи?е, 18. век ( иконостас Преображенске цркве , манастир Кижи , Карели?а , Руси?а )
Пророк Исаи?а фреска из До?е испоснице Св. Саве, Студеница 1618, рад Георги?а Митрофанови?а .
Исаи?е на слици Антони?а Балестре

Први стих К?иге Исаи?е наводи да ?е Исаи?а пророковао за време владавине Ози?е (или Азари?е), ?отама , Ахаза и ?езеки?е , кра?ева ?уде?е . [14] Ози?ина владавина тра?ала ?е 52 године средином 8. века п. н. е, а Исаи?а ?е сигурно започео сво?у службу неколико година пре Ози?еве смрти, вероватно 740-их година п. н. е. Можда ?е неколико година био савременик Манаси?е . Дакле, Исаи?а ?е можда пророковао чак 64 године. [15]

Према неким савременим тумаче?има, Исаи?ина жена ?е названа ?пророчицом“, [16] или зато што ?е била обдарена пророчким даром, као Дебора [17] и Хулда , [18] или ?едноставно зато што ?е била ?жена пророка”. [15] [19] Имали су два сина, да?у?и на?стари?ем име Шир-?ашуб , што значи ?Остатак ?е се вратити“, [20] а мла?ем, Махер-Шалал-Хаш-Баз , што значи: ?Брзо плени, брзо п?ачка?“. [21]

Исаи?а прима сво?у визи?у о дому Господ?ем. Витражни прозор у немачко? евангелистичко-лутеранско? цркви Светог Мате?а у Чарлстону, ?ужна Каролина.

Убрзо након тога, Шалманасар V ?е одлучио да покори кра?евство Израела, преузима?у?и и уништава?у?и Самари?у ( 722. п. н. е. ). Све док ?е Ахаз владао, асирска мо? ни?е дотакла кра?евство ?уде. Али када ?е ?езеки?а дошао на престо, био ?е подстакнут да се побуни ?против цара асирског“, [22] и ступио ?е у савез са египатским кра?ем. [23] Асирски кра? ?е запретио кра?у ?уде и на кра?у ?е напао зем?у. Сенахериб ( 701. п. н. е. ) ?е повео мо?ну во?ску у ?уде?у. ?езеки?а ?е пао у оча?, и потчинио се Асирцима. [24] Али после кратког интервала, рат ?е поново избио. Поново ?е Сенахериб повео во?ску на ?уде?у, чи?и ?е ?едан одред претио ?ерусалиму. [25] Исаи?а ?е том приликом охрабрио ?езеки?у да се одупре Асирцима, [26] након чега ?е Сенахериб послао прете?е писмо ?езеки?и, ко?е ?е ?раширио пред Господом“. [27] [15]

Тада ?е Исаи?а, син Амозов, послан ?езеки?и, говоре?и: ?Овако казу?е Господ, Бог Израела: Док си ми се молио против Сенахерима, кра?а асирског,

ово ?е реч ко?у ?е Господ рекао о ?ему: Девица к?и зионска те ?е презрела и сме?ала ти се презирно; ?ерка ?ерусалимска ?е одмахнула главом на тебе.

Кога си изругивао и хулио? И против кога си узвишавао сво? глас? Да, подигао си очи сво?е на свеца Израелског!” [28]

Према извешта?у у 2 Кра?евима 19 (и ?еговом изведеном извешта?у у 2 Летописима 32), ан?ео Бож?и ?е пао на асирску во?ску и 185.000 ?ених ?уди ?е уби?ено у ?едно? но?и. ?Попут Ксеркса у Грчко?, Сенахериб се никада ни?е опоравио од шока катастрофе у ?уде?и. Ни?е више предузимао походе ни против ?уде?е ни против Египта.“ [15] [29]

Преостале године ?езеки?ине владавине биле су мирне. [30] Исаи?а ?е вероватно доживео ?ен кра?, а вероватно и Манаси?ину владавину. Време и начин ?егове смрти нису наведени ни у Библи?и ни у другим примарним изворима. [15] Касни?а ?евре?ска традици?а каже да ?е страдао тако што ?е био преполов?ен по Манаси?ином наре?е?у. [31]

К?ига пророка Исаи?е, за?едно са к?игом ?ереми?е, у Танаху ?е препознат?ива по непосредном приказу ?гнева Господ?ег“ као што ?е представ?ено, на пример, у Исаи?и 9:19 где се каже: ?Кроз гнева Господ?ег на обитаваоце помрачи се зем?а, и ?уди су били гориво ог?ено." [32]

Археологи?а [ уреди | уреди извор ]

У фебруару 2018, археолог Е?лат Мазар ?е об?авио да су она и ?ен тим открили мали отисак печата ко?и гласи ?[ко?и припада] Исаи?и“ (може се реконструисати и читати као ?[припада] Исаи?и пророку“) током ископава?а у Офелу , ?ужно од Храмске горе у ?ерусалиму . [33] Мала була ?е прона?ена ?само 10 стопа да?е“ од места где ?е исти тим 2015. открио нетакнуту булу са натписом ?[ко?и припада] кра?у ?езеки?у од ?уде?е“. [34] Иако ?е име ?Исаи?а“ у палеохебре?ском алфабету непогрешиво, оште?е?е на до?ем левом делу печата изазива потешко?е у потвр?ива?у речи ?пророк“ или имена ?Нави“, што доводи у сум?у да ли ова? печат заиста припада пророку Исаи?и. [35]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ See the article " Book of Isaiah " for an extended overview of theories of its composition.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Chilvers, Ian, ур. (2009). ?Michelangelo (Michelangelo Buonarroti)”. The Oxford Dictionary of Art and Artists (на ?езику: енглески) (4th изд.). Online: Oxford University Press. ISBN   978-0-19-953294-0 . doi : 10.1093/acref/9780199532940.001.0001 .  
  2. ^ Campbell, Gordon, ур. (2005). ?Michelangelo Buonarroti or Michelagnolo Buonarroti”. The Oxford Dictionary of the Renaissance (на ?езику: енглески) (Online изд.). Oxford University Press. ISBN   978-0-19-860175-3 . doi : 10.1093/acref/9780198601753.001.0001 .  
  3. ^ Osborne, Harold; Brigstocke, Hugh (2001). ?Michelangelo Buonarroti” . Ур.: Brigstocke, Hugh. The Oxford Companion to Western Art (на ?езику: енглески) (1st изд.). Oxford University Press. стр. 474?476. ISBN   0-19-866203-3 . doi : 10.1093/acref/9780198662037.001.0001 .  
  4. ^ The Departure of Isaiah the Prophet .
  5. ^ Historical Dictionary of Prophets in Islam and Judaism , B. M. Wheeler, Appendix II
  6. ^ St. John the Baptist Byzantine Catholic Cathedral, Holy Prophet Isaiah Архивирано на са?ту Wayback Machine (27. ?ун 2017)
  7. ^ ?Holidays | Qahana.am” . Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г . Приступ?ено 30. 08. 2022 .  
  8. ^ Wells, John C. (1990). ?Isaiah”. Longman pronunciation dictionary . Harlow, England: Longman. стр. 378. ISBN   978-0-582-05383-0 .  
  9. ^ Rippin, A., “S?h?a?y?”, in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C. E. Bosworth, E. van Donzel, W. P. Heinrichs.
  10. ^ New Bible Dictionary , Second Edition, Tyndale Press, Wheaton, IL, 1987.
  11. ^ The Scofield Study Bible III, NKJV , Oxford University Press
  12. ^ De Jong, Matthijs J., Isaiah Among The Ancient Near Eastern Prophets: A Comparative Study of the Earliest Stages of the Isaiah Tradition and the Neo-Assyrian Prophecies , BRILL, 2007, pp. 13?17
  13. ^ Hebrew-English Bible , Isaiah 38:1
  14. ^ Hebrew-English Bible Isaiah 1:1
  15. ^ а б в г д Public Domain One or more of the preceding sentences incorporates text from a publication now in the public domain :  Easton, Matthew George (1897). ?Isaiah”. Easton's Bible Dictionary (New and revised изд.). T. Nelson and Sons.  
  16. ^ Hebrew-English Bible , Isaiah 8:3
  17. ^ Hebrew-English Bible Judges 4:4
  18. ^ Hebrew-English Bible 2 Kings 22:14?20
  19. ^ Coogan, Michael D. A Brief Introduction to the Old Testament , Oxford University Press, 2009, p.273.
  20. ^ Hebrew-English Bible Isaiah 7:3
  21. ^ Hebrew-English Bible Isaiah 8:3
  22. ^ Hebrew-English Bible 2 Kings 18:7
  23. ^ Hebrew-English Bible Isaiah 30:2?4
  24. ^ Hebrew-English Bible 2 Kings 18:14?16
  25. ^ Hebrew-English Bible Isaiah 36:2?22 ; 37:8
  26. ^ Hebrew-English Bible 37:1?7
  27. ^ Hebrew-English Bible Isaiah 37:14
  28. ^ Hebrew-English Bible Isaiah 37:21?23
  29. ^ Sayce, Archibald Henry , The Ancient Empires of the East . Macmillan, 1884, p. 134.
  30. ^ Hebrew-English Bible 2 Chr 32:23?29
  31. ^ Babylonian Talmud, Yevamot 49b
  32. ^ Isaiah 9:19.
  33. ^ Mazar, Eilat. Is This the "Prophet Isaiah’s Signature?" Biblical Archaeology Review 44:2, March/April May/June 2018.
  34. ^ In find of biblical proportions, seal of Prophet Isaiah said found in Jerusalem . By Amanda Borschel-Dan. The Times of Israel. 22 February 2018. Quote: "Chanced upon near a seal identified with King Hezekiah, a tiny clay piece may be the first-ever proof of the prophet, though a missing letter leaves room for doubt."
  35. ^ "Isaiah’s Signature Uncovered in Jerusalem: Evidence of the prophet Isaiah?" By Megan Sauter. Bible History Daily. Biblical Archeology Society. 22 Feb 2018. Quote by Mazar: "Because the bulla has been slightly damaged at end of the word nvy , it is not known if it originally ended with the Hebrew letter aleph , which would have resulted in the Hebrew word for "prophet" and would have definitively identified the seal as the signature of the prophet Isaiah. The absence of this final letter, however, requires that we leave open the possibility that it could just be the name Navi. The name of Isaiah, however, is clear."

Литература [ уреди | уреди извор ]

 Ова? чланак садржи текст из публикаци?е ко?е ?е сада у ?авном власништву :  ?Isaiah” . Jewish Encyclopedia . 1901?1906.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исаи?а&oldid=27551239 ”