Информаци?а (кра?е инфо ) ?есте оно што информише, т?. оно из ко?ег подаци могу бити изведени. Информаци?а ?е пружена било као садржа? поруке или преко директног или индиректног посматра?а нечега. ^[1] Оно што ?е опажено може бити конструисано као порука у властитом праву, и у том смислу, информаци?а се увек преноси као садржа? поруке. Информаци?а може бити кодирана у различитим облицима за пренос и интерпретаци?у . На пример, информаци?а може бити кодирана у знакове и пренесена путем сигнала .

У информатици су основни по?мови информаци?а, као феномен и комуникаци?а као процес. Интуитивна представа тих по?мова ?е позната, али ?ихова научна заснованост и интерпретаци?а припада информатичко? науци. Информаци?а ?е постала релевантан по?ам за све науке ко?е се баве симболичком комуникаци?ом у распону од математике до рачунарске науке, или од логике до лингвистике , односно од електронике до библиотекарства , као и од хуманистичких наука и уметности до документалистике, али и од друштвених наука до медицине и др. То ?е информаци?и дало интердисциплинарну димензи?у, ?ер ?е свака наука покушала и ?ош покушава да протумачи та? комплексан по?ам. Све ово указу?е да по?ам информаци?а ни?е лако схватити нити ?едноставно протумачити. Информаци?а ?е реч латинског порекла in formare и изворно ?е значила став?а?е у одре?ену форму, односно, дава?е облика нечему, али ?е током времена изгубила првобитно значе?е.

У термодинамици , информаци?а ?е било ко?а врста дога?а?а ко?и утиче на ста?е динамичког система ко?и може интерпретирати информаци?у.

Информаци?а разрешава неизвесност . Несигурност дога?а?а се мери ?еном вероватно?ом настанка и обрнуто пропорционално томе. Што више неизвестан дога?а?, више информаци?а ?е потребно за решава?е неизвесности тог дога?а?а. Бит ?е типична ?единица информаци?е , али и остале ?единице попут ната може бити кориштена. На пример: informacija je jedan ? fer “ окрета? новчи?а: log ₂ (2/1) = 1 бит, а у два окрета?а новчи?а су log ₂ (4/1) = 2 бита.

Данас нема ?единственог приступа феномену информаци?е, а ?ош ма?е ?еднозначне и опште прихва?ене дефиници?е информаци?е:

• ??уди су творци и носиоци информаци?а“,
• ?Информаци?а мора, пре свега, да има одре?ени смисао, она мора бити носилац значе?а“,
• ?Информаци?а ?е све оно што да?е нове податке, или нова обавеште?а о неко? чи?еници или неком дога?а?у, ко?и нису били рани?е познати“,
• ?Информаци?е су они делови вести ко?и за примаоца има?у вредност новости и ко?и му омогу?ава?у да бо?е изврши сво?е задатке“,
• ?Информаци?е су сазна?а ко?а поста?у доступна помо?у средстава комуникаци?а, а поседу?у обавешта?ну вредност“,
• "... садржа? оног што разме?у?емо са спо?ним светом док му се прилаго?авамо и док утичемо на ?ега“,
• "... свесна или ци?на организованост података“...

У универзитетско? литератури на?чеш?е дефиници?е по?ма информаци?а су :

• ?Информаци?а ?е инкремент зна?а“, ?еним посто?а?ем ?е наше зна?е о нечему уве?ано
• ?Информаци?а ?е значе?е ко?е доде?у?емо податку“
• ?Информаци?а ?е скуп података у неком контексту“

Разлика изме?у податка и информаци?е

Важно ?е направити разлику изме?у податка и информаци?е, по?мова ко?и се често поистове?у?у. На пример, бро? 6 ?е податак и он као такав нема посебно значе?е, ме?утим, ?Сада ?е 6 часова“ ?е информаци?а, ?ер ?е податку доде?ено неко значе?е. Тако можемо увидети да се информаци?а састо?и од податка и значе?а ко?е му ?е доде?ено.

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Енглеска реч ?е изведена из латинске основе ( information- ) номинатива ( informatio ): та именица ?е изведена из глагола informare (информисати) са значе?ем ?дати форму уму“, ?дисциплиновати“, ?подучити“, ?предавати“. Само inform долази (преко француског informer ) од латинског глагола informare , ко?и значи дати облик, или формулисати иде?у. Осим тога, сам латински ?е ве? садржао реч informatio са значе?ем концепт или иде?а, мада мера у ко?о? ?е то утицало на разво? речи information у енглеском ни?е ?асна.

Старогрчка реч за форму ?е μορφ? ( morf ) и тако?е ε?δο? ( eidos ) ?врста, иде?а, облик, скуп“. Касни?а реч ?е позната по сво?о? пото?о? Платоново? (и касни?е Аристотелово? ) употреби у техничком филозофском смислу за означава?е идеалног идентитета или суштине нечега (види теори?у форми ). ?Еидос“ се тако?е може везати за мисао, предлог , или чак концепт.

Старогрчка реч за информаци?у ?е πληροφορ?α , ко?а ?е транслитераци?а ( pl?rophoria ) за πλ?ρη? ^[2] ( pl?r?s ) ?потпуно“ и φ?ρω ^[3] ( phorein ) учестало од ( pherein ) спровести. То дословно значи ?потпуно се односи“ или ?преноси у целости“. У модерном грчком ?езику реч Πληροφορ?α ?е ?ош увек у свакодневно? употреби и има исто значе?е као реч информаци?а у енглеском. Нажалост библи?ски уче?аци су превели ( pl?rophoria ) као ?потпуна увереност“ креира?у?и конотаци?ско значе?е речи. Осим ?еног примарног значе?а, реч Πληροφορ?α као симбол има дубоке корене у Аристотеловом семиотичком троуглу . У том погледу она се може интерпретирати да комуницира информаци?у ?едног декодира?а специфичног типа знака. То ?е нешто што се често дешава са етимологи?ом многих речи у античком и модерном грчком ?езику кад посто?и веома ?ак денотативан однос изме?у даваоца значе?е, нпр. реч симбол ко?а саопштава специфичну кодирану интерпретаци?у, и означеног, нпр. концепта чи?е значе?е интерпретатор покушава да декодира.

Значе?а информаци?а [ уреди | уреди извор ]

Концепт информаци?а ?е порука има различита значе?а у различитим контекстима. ^[4] Тако ?е концепт информаци?а постао уско везан за по?мове ограниче?е, комуникаци?а , контрола , податак , форма , едукаци?а , зна?е , значе?е , разумева?е , стимулаци?а , образац , перцепци?а , репрезентаци?а као и ентропи?а .

Информаци?ско доба [ уреди | уреди извор ]

Многи ?уди говоре о информаци?ском добу као уводу за доба зна?а или друштво зна?а , о информаци?ском друштву , информаци?ско? технологи?и па иако су информатика , наука о информаци?и и рачунарство често у средишту паж?е, реч ?информаци?а“ ?е често кориштена без обра?а?а одговара?у?е паж?е на различита значе?а ко?а ?е попримила.

Информаци?а као порука [ уреди | уреди извор ]

С по?мом информаци?а сусре?емо се у на?разноврсни?им ситуаци?ама, од употребе у свакодневном животу до оне у специ?ализованим научним подруч?има. Она представ?а основно обележ?е информаци?ског доба, информаци?ске науке , технологи?е и друштва . Од мноштва значе?а ко?а поседу?е, у овом делу обра?ен ?е она? аспект информаци?е ко?и ?е повезу?е с концептом поруке. Буду?и да се податак и информаци?а неретко користе као синоними, важно ?е направити дистинкци?у изме?у ?их. Наиме, дефиници?а информаци?е гласи да су то подаци став?ени у значе?ски контекст, док ?е податак изван контекста. Другим речима, податак ?е бескористан све док не преноси неку информаци?у.

Према следе?о? дефиници?и информаци?а ?е скуп знакова ко?и примате?у нешто значе, односно открива?у нешто ново. Информаци?а ?е по?ам с много значе?а зависно од контекста, али ?е по правилу уско повезана с концептима као што су значе?е, зна?е , перцепци?а , инструкци?а, комуникаци?а и разни ментални процеси. ?едноставно речено, информаци?а ?е прим?ена и схва?ена порука. Али пре свега, она ?е резултат процесова?а, манипулиса?а и организова?а података на начин да исти надогра?у?у зна?е особе ко?а информаци?у прима.

Комуникаци?ска теори?а ?е нумерички приказ несигурности исхода. Повезу?емо ?е с ентропи?ом информаци?е, а самим тим и са релевантнош?у поруке, т?. колико нам ?е дата информаци?а од користи.

Особине информаци?е [ уреди | уреди извор ]

С друге стране, порука ?е матери?ализовани облик информаци?е. Основна особина поруке ?есте да ?е информативна, односно да ономе коме ?е наме?ена (примате?у) пружа неку (нову) информаци?у.

Информаци?а ?е увек о нечему те у том смислу може бити лажна или истинита. Да би била што пертинентни?а и сврсисходни?а важно ?е да сви учесници у комуникаци?ском каналу поседу?у одре?ено предзна?е о дато? матери?и. Иако теори?а разматра и моделе ко?и уз примате?а нужно подразумева?у посто?а?е поши?аоца и стога не прида?у важност иде?и да информаци?а може произа?и из околине, потребно ?е напоменути да се на информаци?у и поруку не сме гледати у строго лингвистичком контексту, ?ер чак и бука ко?а омета ток комуникаци?е да?е одре?ену информаци?у.

Информационо-теоретски приступ [ уреди | уреди извор ]

Са гледишта информационе теори?е , информаци?а се узима као уре?ена секвенца симбола из алфабета, рецимо као улазни алфабет χ, и излазни алфабет ?. Обрада информаци?е се састо?и од улазно-излазне функци?е ко?а мапира било ко?у инпутну секвенцу из χ у излазну секвенцу из ?. Мапира?е може да буде пробабилистичко или детерминистичко. Оно може да користи мемори?у или да се обав?а без употребе мемори?е. ^[5]

Сензорни инпут [ уреди | уреди извор ]

Често се на информаци?е може гледати као на тип улаза у организам или систем . Посто?е две врсте улаза; неки улази су сами по себи важни за функциониса?е организма (на пример, храна) или система ( енерги?а ). У сво?о? к?изи Сензорна екологи?а ^[6] Дусенберy их назива узрочним улазима. Други улази (информаци?е) су важни само зато што су они везани за узрочне улазе и могу да се користе за предви?а?е по?аве узрочних улаза у буду?ности (или можда на неком другом месту). Неке информаци?е су важне зато што су везане за друге информаци?е мада коначно мора да посто?и веза са узрочним улазом. У пракси, информаци?а се обично преноси путем слабих стимулуса ко?и мора?у да буду детектовани путем специ?ализованих сензорних система и по?ачани енерги?ом улаза пре него што постану функционални за организам или систем. На пример, светлост ?е често узрочни улаз би?ака, док она пружа информаци?е животи?ама. Обо?ена светлост рефлектована са света ?е сувише слаба да изврши знатан фотосинтетички рад, док ?е визуелни систем пчеле детекту?е и пчелин нервни систем користи ту информаци?у за наво?е?е на цвет, где пчела често налази нектар или полен, узрочне улазе ко?и има?у нутрициону функци?у.

Репрезентаци?а и комплексност [ уреди | уреди извор ]

Когнитивни научник и приме?ени математичар Роналдо Виго тврди да ?е информаци?а концепт ко?и садржи бар два сродна ентитета да би имао квантитативни смисао. То су, било ко?а димензионо дефинисана категори?а об?екта С, и било ко?и од ?ених подскупова Р. Р ?е у суштини репрезентаци?а С, или, другим речима, она исказу?е репрезентативну (и стога, концептуалну) информаци?у о С. Виго затим дефинише количину информаци?е ко?у Р саопштава о С као брзину промене комплексности С кад год се об?екти у Р одво?е од С. Под ?Виговом информаци?ом“, патерн, инвари?антност, комплексност, репрезентаци?а, и информаци?а ? пет фундаменталних чинилаца универзалне науке ? су у?еди?ени у новом математичком оквиру. ^{[7] [8] [9]} Изме?у осталог, оквир има за ци? превазилаже?е ограниче?а Шанон-Веаверове информаци?е при покуша?у карактеризаци?е и мере?а суб?ективне информаци?е.

Утица? ко?и доводи до трансформаци?е [ уреди | уреди извор ]

Информаци?а ?е било ко?и тип обрасца ко?и утиче на формира?е или трансформаци?у других образаца. ^{[10] [11]} У том смислу, не посто?и потреба за свесним умом да би се опазио, а ?ош ма?е ценио, патерн. Пример тога ?е ДНК . Секвенца нуклеотида ?е патерн ко?и утиче на формира?е и разво? организма, без потребе за свесним умом.

Теори?а система понекад изгледа да се односи на информаци?у у том смислу, подразумева?у?и да информаци?и ни?е неопходно да ук?учу?е свестан ум, и патерни ко?и циркулишу (услед повратне спреге ) у систему се могу назвати информаци?ом. Другим речима, може се ре?и да ?е информаци?а у том смислу нешто што се потенци?ално дожив?ава као репрезентаци?а, мада ни?е креирана или презентирана ради тога. На пример, Грегорy Батесон дефинише ?информаци?у“ као ?промену ко?а прави разлику“. ^[12]

Ако, ме?утим, претпоставка ?утица?а“ подразумева да ?е информаци?а била спозната свесним умом и исто тако интерпретирана ?име, специфични контекст асоциран са том интерпретаци?ом може да узроку?е трансформаци?у информаци?е у зна?е . Комплексне дефиници?е ?информаци?е“ и ?зна?а“ чине такве семантичке и логичке анализе тешким, мада ?е услов ?трансформаци?е“ важна тачка у студи?и информаци?е пошто се односи на зна?е, посебно у пословно? дисциплини управ?а?а зна?ем . У то? пракси се користе алати и процеси ко?и помажу информаци?ском струч?аку у обав?ану истражива?а и доноше?а одлука, ук?учу?у?и кораке као што су:

• преглед информаци?а како би се ефикасно извеле вредности и значе?а
• референцира?е метаподатака , ако су доступни
• успостав?а?е релевантног контекста , често одабраног ме?у многим могу?им контекстима
• изво?е?е новог зна?а из информаци?е
• доноше?е одлука или препорука и резултира?у?ег зна?а.

Ст?уарт (2001) тврди да ?е трансформаци?а информаци?е у зна?е критична, да лежи у сржи вредности ствара?а и компетитивне предности модерних предузе?а.

Дански речник информационих термина ^[13] тврди да информаци?а ?едино пружа одговор на постав?ено пита?е. Да ли одговор пружа зна?е зависи од информисане особе. Стога уопштена дефиници?а концепта треба да буде: ?Информаци?а“ = Одговор на специфично пита?е.

Кад Маршал Меклухан говори о меди?има и ?иховом утица?у на ?удске културе, он говори о структури артефаката ко?и да?у облик нашем понаша?у и начину размиш?а?а. Тако?е, за феромоне се често каже да су ?информаци?а“ у том смислу.

Сво?ство у физици [ уреди | уреди извор ]

Информаци?а има добро дефинисано значе?е у физици. Године 2003. ?акоб Бекеншта?н ?е тврдио да ?е расту?и тренд у физици да се дефинише физички свет као да се састо?и од самих информаци?а (и стога су информаци?е дефинисане на та? начин) (погледа?те дигиталну физику ). Примери тога обухвата?у феномен квантне преплетености , где могу да се формира?у интеракци?е без обзира на ?ихово расто?а?е или брзину светлости. Сама матери?ална информаци?а не може да путу?е брже од брзине светлости, чак ни кад ?е та информаци?а индиректно трансмитована. То може да доведе до покуша?а физичког уочава?а успорава?а преплетених честица, чак и кад честице нису повезане на било ко?и начин осим информаци?е ко?у носе.

Универзална математичка хипотеза сугерише нову парадигму, по ко?о? се виртуално све, од честица и по?а, преко биолошких ентитета и свести, со самог мултиверзума , може описати математичким патернима информаци?е. По истом принципу, космичка празнина се може сматрати одсуством матери?алне информаци?е у простору (изузима?у?и виртуалне честице ко?е настану и нестану услед квантних флуктуаци?а, као и гравитационо по?е и тамну енерги?у). Ништавност се онда може разумети као нешто у чему простор, време, енерги?а, матери?а или било ко?и други тип информаци?е не може да посто?и, што би било могу?е ако се симетри?а и структуре прекину у многострукости мултиверзума (и.е. многострукост би имала расцепе или рупе).

?ош ?едан линк ?е демонстриран Максвеловим демоном путем експеримента. У том експерименту, директни однос изме?у информаци?е и другог физичког сво?ства, ентропи?е , ?е демонстриран. Последица ?е да ?е немогу?е да се уништи информаци?а без пове?а?а ентропи?е система; у практичном смислу то обично значи генериса?е топлоте. ?ош ?едан филозофски исход ?е да се информаци?а може сматрати размен?ивом са енерги?ом . Toyabe et al. су експериментално показали да се информаци?а може конвертовати у рад. ^[14] Стога у студи?и логичких капи?а , теоретска нижа граница термалне енерги?е ослобо?ене AND капи?ом ?е ве?а од вредности за NOT капи?у (зато што ?е информаци?а уништена у AND капи?и , и ?едноставно конвертована у NOT капи?и ). Физичка информаци?е ?е од посебног знача?а у теори?и квантних рачунара .

У термодинамици , информаци?а било ког типа дога?а?а може да утиче на ста?е динамичког система ко?и може да интерпретира информаци?у.

Примена информаци?ских студи?а [ уреди | уреди извор ]

Информаци?ски циклус (гледан као целина или у виду ?егових компоненти) ?е од велике важности за информациону технологи?у , информационе системе , као и за информаци?ску науку . Та по?а се баве процесима и техникама везаним за снима?е информаци?е (путем сензора ) и генериса?е (путем прорачуна ), обраде (ук?учу?у?и кодира?е, енкрипци?у, компреси?у, пакира?е), преноса (ук?учу?у?и све телекомуникационе методе), презентаци?е (ук?учу?у?и визуализационе / диспле? методе), складиште?а (ук?учу?у?и магнетске, оптичке, холографске методе), etc. Информаци?а не преста?е да посто?и, она ?едино може да буде оште?ена изван сваке могу?ност претражива?а.

Информациона визуелизаци?а (скра?ено InfoVis ) ?е зависна од рачуна?а и дигиталне репрезентаци?е података, и она помаже корисницима у препознава?у патерна и у детекци?и аномали?а.

• 
  Рарци?ална мапа Интернета , на ко?о? чворови представ?а?у ИП адресе
• 
  Галактичка дистрибуци?а матери?е (ук?учу?у?и тамну) у кубно? секци?и Свемира
• 
  Информаци?а угра?ена у апстрактни математички об?екат са нуклеусом лом?е?а симетри?е
• 
  Визуелна репрезентаци?а чудног атрактора, са конвертованим подацима ?егове фракталне структуре

Информаци?ска сигурност (скра?ено InfoSec ) ?е теку?и процес врше?а провера ради заштите информаци?е, и информационог система, од неовлаштеног приступа, употребе, разоткрива?а, деструкци?е, модификаци?е, дисрупци?е или дистрибуци?е, путем алгоритама и процедура чи?и ?е фокус на надзору и открива?у, као и респонсу на инциденте и поправци.

Информаци?ска анализа ?е процес инспекци?е, трансформаци?е, и моделова?а информаци?е, путем конвертова?а сирових података у делотворно зна?е, у подршци процеса одлучива?а.

Информаци?ска комуникаци?а представ?а конвергенци?у информатике, телекомуникаци?а и аудио-визуелних меди?а и садржа?а.

Технолошки посредована информаци?а [ уреди | уреди извор ]

Проце?у?е се да ?е светски технолошки капацитет складиште?а информаци?а порастао са 2,6 (оптимално компримованих) ексаба?та у 1986. години ? што ?е информациони еквивалент од ма?е од ?едног 730 MB CD-ROM по особи (539 MB по особи) ? до 295 (оптимално компримованих) ексаба?та у 2007. години. ^[15] То ?е информациони еквивалент од скоро 61 CD-ROM по особи у 2007. години. ^[16]

Светски комбиновани технолошки капацитет прима?а информаци?е путем ?едностраних емисионих мрежа ?е био информациони еквивалент од 174 новина по особи на дан у 2007. години. ^[15] Светски комбиновани ефективни капацитет размене информаци?а путем двосмерних телекомуникационих мрежа ?е био информациони еквивалент 6 новина по особи на дан у 2007. години. ^[16]

Записи [ уреди | уреди извор ]

Записи су специ?ализоване форме информаци?е. Есенци?ално, записи су информаци?е произведене св?есно или као нуспродукти пословних активности или трансакци?а и задржани због ?ихове вредности. ?ихова вредност ?е првенствено као евиденци?а активности организаци?е, мада они могу да буду задржани и због ?ихове информационе вредности. Добро управ?а?е записима осигурава очува?е интегритета рекорда колико год дуго ?е то неопходно.

Интернационални стандард управ?а?а рекордима, ISO 15489, дефинише рекорде као ?информаци?у креирану, прим?ену, и одржавану као евиденци?а и информаци?а од стране организаци?е или особе, у складу са законским обвезама или начином обав?а?а посла“. Интернационални комитет о архивира?у (ICA), одбор о електронским записима дефинише рекорд као ?специфични део сним?ене информаци?е ко?а ?е генерисана, сакуп?ена или прим?ена током иници?аци?е, спрово?е?а или комплетира?а активности и ко?а садржи дово?ан контент, контекст и структуру да служи као доказ или евиденци?а те активности“.

Записи се могу одржавати да би се задржала корпорациона мемори?а организаци?е или испунили правни, фискални или рачуноводствени захтеви наметнути организаци?и. Willis (2005) ?е изразио миш?е?е да добро управ?а?е пословним записима и информаци?ом омогу?ава ?... шест к?учних захтева доброг пословног управ?а?а ... транспаренци?у; одговорност; прописани поступак; ускла?еност; испу?ава?е статутарних и законских захтева; и сигурност личних и пословних информаци?а.“

Семиотика [ уреди | уреди извор ]

Бе?нон-Де?вис ^{[17] [18]} об?аш?ава вишестрани концепт информаци?е у смислу знакова и сигнално знаковних система. Сами знаци се могу разматрати у смислу четири ме?усобно зависна нивоа или грана семиотике : прагматика, семантика, синтакса, и емпирика. Та четири нивоа служе за везива?е друштвене речи на ?едно? страни са физичком или техничком речи на друго?.

Прагматика се бави смислом комуникаци?е. Прагматика повезу?е пита?е знакова са контекстом у оквиру ко?ег се знаци користе. Фокус прагматике ?е на намерама живих агената ко?и су у основи комуникативног понаша?а. Другим речима, прагматика повезу?е ?език са делом.

Семантика се бави смислом поруке пренесене у комуникативном чину. Семантика разматра контекст комуникаци?е. Семантика ?е студи?а значе?а знакова - асоци?аци?е изме?у знакова и понаша?а. Семантика се може сматрати изучава?ем везе изме?у симбола и ?ихових референата или концепата ? посебно начина на ко?и се знаци односе на ?удско понаша?е.

Синтакса се бави формализмима ко?и се користе за представ?а?е поруке. Синтакса као област изучава форме комуникаци?е у погледу логике и граматике система знакова. Синтакса ?е више посве?ена изучава?у форме него контента знакова или знаковних система.

Емпирика ?е изучава?е сигнала ко?и се користе за преноше?е поруке; физичке карактеристике меди?ума комуникаци?е. Емпирика ?е посве?ена изучава?у комуникационих канала и ?ихово? карактеризаци?и, нпр. звуку, светлу, електронско? трансмиси?и etc.

Nielsen (2008) дискуту?е однос изме?у семиотике и информаци?е у контексту речника. Концепт лексикографских информационих трошкова ?е уведен и односи се на напоре ко?е корисник речника мора да направи да би, прво, нашао тражене податке и, друго, разумео податке тако да они могли да произведу информаци?у.

Комуникаци?а нормално посто?и унутар контекста неке друштвене ситуаци?е. Друштвена ситуаци?а постав?а контекст за саопштава?е намера (прагматика) и форму у ко?о? долази до комуникаци?е. У комуникационим ситуаци?ама намере се изражава?у путем порука ко?е се састо?е о колекци?а ме?усобно повезаних знакова узетих из ?езика ко?и оба учесника комуникаци?е разуме?у. Уза?амно разумева?е подразумева да учесници влада?у датим ?езиком у смислу ?егове договорене синтаксе (синтактика) и семантике. Поши?алац кодира поруку у ?езику и ша?е ?е у виду сигнала путем неког комуникационог канала (емпирика). Изабрани комуникациони канал има наследна сво?ства ко?а услов?ава?у исходе, као што ?е брзина ко?ом се комуникаци?а може одви?ати и расто?а?е на коме до ?е може до?и.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Информаци?ска експлози?а
• Информаци?ско друштво
• Информационо доба
• Информациони системи
• информаци?ска писменост
• Ентропи?а (теори?а информаци?а)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Информаци?а на Викимеди?ино? остави .

• How Much Information? 2003 Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. април 2010)
• Semantic Conceptions of Information Review by Luciano Floridi for the Stanford Encyclopedia of Philosophy
• Principia Cybernetica entry on negentropy
• Fisher Information, a New Paradigm for Science: Introduction, Uncertainty principles, Wave equations, Ideas of Escher, Kant, Plato and Wheeler. Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. април 2010) This essay is continually revised in the light of ongoing research.
• How Much Information? 2003 Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. април 2010) an attempt to estimate how much new information is created each year (study was produced by faculty and students at the School of Information Management and Systems at the University of California at Berkeley)
• Informationsordbogen.dk Архивирано на са?ту Wayback Machine (15. август 2019) The Danish Dictionary of Information Terms / Informationsordbogen
• Klassiker der Philosophie der Information (Bibliographie und Downloads oder Links)
• Wolfgang Strauss, Nina Zschocke: ?Explore Information / Create Knowledge” . Архивирано из оригинала 03. 01. 2012. г . Приступ?ено 19. 05. 2017 .   , Artikel auf netzspannung.org 2004
• Definitionen des Begriffes Information , Materialsammlung
• Matthias Rauterberg: Uber das Phanomen: ?Information“ (PDF-Datei; 188 kB) , 2005
• Stanislaw Lem: Die Megabitbombe, Von der Verschmutzung der Informationsumwelt und den ausfransenden Randern des Wissens , telepolis, 12. September 2001
• Mario Behling: Strategien der Informationsverarbeitung und das veranderte Kommunikationsverhalten bei der Nutzung moderner Medienkanale , 2006