Инвалидност има више дефиници?а. ^[1] На?чеш?е се истиче да ?е то ста?е ко?е произлази из губитка или редукци?е способности да се изврше очекиване или специ?ално дефинисане активности соци?алних улога у ?едном дужем временском периоду, због хроничне болести или оште?е?а. Према савременим схвата?има инвалидно лице дефинише се као особа ко?а знача?но или потпуно нема способности вида, слуха, локомоторних рад?и, или има интелектуалну инсуфици?енци?у. Дисабилитет ?е привремено или перманентно сма?е?е функци?а. Немогу?ност да се изведу одре?ене активности ко?е ве?ина ?уди може да изведе, често као резултат физичког или менталног ста?а. Те неспособности суштински онемогу?ава?у инвалидне особе у разви?а?у соци?алне комуникаци?е , што знача?но утиче на ?ихову партиципаци?у у многим сегментима живота . Због тога посто?и веома осмиш?ен покрет за сма?е?е психолошких , соци?алних и свих других препрека ко?и омета?у инвалидне особе да остваре оне способности ко?има располажу и ко?е, ?иховим испу?е?ем могу остварити знача?не личне и соци?алне успехе.

Инвалидност ?е општи израз, ко?и покрива пореме?а?е, ограниче?а активности и ограниче?а учеш?а. Пореме?а? ?е проблем у функци?и или структури тела; ограниче?е активности ?е потешко?а са ко?ом се по?единац сусре?е при извршава?у задатка или акци?а; док ?е ограниче?е учеш?а проблем ко?и по?единац дожив?ава у ук?учива?у у животне ситуаци?е. Стога инвалидност ни?е само здравствени проблем. То ?е сложен феномен, ко?и одражава интеракци?у изме?у особина тела особе и особина друштва у ко?ем он или она живи.

?  Светска здравствена организаци?а , Инвалидност ^[2]

Инвалидност ?е споран концепт, ко?и има различита значе?а у различитим за?едницама. ^[1] Може се користити за упу?ива?е на физичке или менталне атрибуте ко?е неке институци?е, посебно медицинске, сматра?у да ?е потребно кориговати ( медицински модел ). Може се односити на ограниче?а ко?а су наметнута ?удима због ограниче?а ?едне абилиземске друштвене за?еднице ( друштвени модел ). Израз може да се односи на идентитет особа са инвалидитетом. Физиолошки функционални капацитет (ФФЦ) ?е сродан термин ко?и опису?е ниво учинка по?единаца. Оно показу?е способност извршава?а физичких задатака свакодневног живота и лако?е са ко?ом се ови задаци изводе. ФФЦ се сма?у?е са старе?ем ко?а узроку?е прогресивну детиораци?у способности , когнитивне или физичке пореме?а?е, што може довести до означава?а особа као инвалида. ^{[3] [4]}

Дискуси?а о дефиници?и инвалидности ?е проистекла из Покрета за права особа са дисабилитетом у С?еди?еним Америчким Државама и У?еди?еном Кра?евству седамдесетих година, ^{[5] [6]} што ?е довело у пита?е начин на ко?и ?е медицински концепт инвалидности доминирао перцепци?ом и дискурсом о инвалидитету. ^{[7] [8]} Дебате о прикладно? терминологи?и и ?ихово? имплицирано? политици настав?а?у се у инвалидским за?едницама и академском по?у инвалидских студи?а . У неким зем?ама, закон захтева да здравствени радник документу?е инвалидност како би се проценила подобност за доде?ива?е инвалиднине .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Савремена схвата?а инвалидности произлазе из концепата ко?и су се по?авили током периода западног научног просветите?ства ; пре тог доба, физичке разлике су посматране кроз различита сочива.

Током сред?ег века , сматрало се да су лудило и друга обо?е?а узроковани демонима. Тако?е се сматрало да су део природног поретка, посебно током и након периода црне смрти , након кога се ширила инвалидност по општо? популаци?и. ^[9] У раном модерном добу дошло ?е до помера?а ка траже?у биолошких узрока за физичке и менталне разлике, као и пове?аног интереса за разграничава?е категори?а: на пример, Амброаз Паре , у шеснаестом веку , писао ?е о ?чудовиштима”, ?пореме?еним” и ?осака?еним” особама. ^[10] Нагласак европског просветите?ства на зна?у изведеном из резонова?а и вредности природних наука за ?удски напредак помогао ?е у ствара?у институци?а и асоцираних система зна?а, ко?и су посматрали и категорисали ?удска би?а; ме?у ?има институци?е ко?е су биле знача?не за разво? данаш?их концепата инвалидности су психи?атри?ске болнице , клинике , и, затвори . ^[9]

Савремени концепти инвалидности су укоре?ени у току осамнаестог и деветнаестог века. На?истакнути?и ме?у ?има су били разви?а?е клиничког медицинског дискурса, што ?е учинило да се ?удско тело види као ствар ко?у се може манипулисати, проучавати и трансформисати. Они су деловали за?едно са научним дискурсима ко?и су покушавали да изврше класификаци?у и категоризаци?у, и при томе постану нормализациони методи. ^[11]

Концепт ?норме” ?е разви?ен у овом временском периоду, и представ?ен ?е у раду белги?ског статистичара , социолога , математичара , и астронома Адолфа Кетла , ко?и ?е писао током 1830-их о l'homme moyen ? просечном човеку. Кетле ?е постулирао да се може узети сума атрибута свих осова дате популаци?е (као што су ?ихова висина или тежина) и утврдити просечне вредности, и да би те вредности могле да служе као норма према ко?о? сви ?уди треба да теже.

Ова иде?а статистичке норме провлачи се кроз брзу примену статистичких података прикуп?ених од стране Британи?е, С?еди?ених Држава и зема?а Западне Европе током овог временског периода, и везана ?е за пораст заступ?ености еугенских гледишта. Инвалидност, као и други концепти ук?учу?у?и: абнормалност, ненормалност и нормалност проистичу из тога. ^[12] Циркулаци?а тих концепата ?е евидентна у популарности представа са наказама , у ко?има су забав?ачи профитирали излага?ем ?уди ко?и одступа?у од тих норми. ^[13]

Са успоном еугенике у другом делу деветнаестог века, таква одступа?а су сматрана опасним по здрав?е целокупне популаци?е. Са инвалидитетом посматраним као делом биолошког устро?ства особе, а самим тим и генетског насле?а, део научне за?еднице ?е сматрао да посто?и потреба за укла?а?ем таквих ?одступа?а” из генског фонда. Разви?ене су различите метрике за процену генетске подобности особе, ко?е су затим кориштене за депортаци?е, стерилизаци?е или институционализаци?е оних ко?и су сматрани неподобним. На кра?у Другог светског рата, са увидом у исходе упраж?ава?а нацистичке еугенике, еугеника ?е углавном нестала из ?авног дискурса, а све више се инвалидност повезивала у скупом атрибута ко?е медицина може адресирати - путем помагала, рехабилитаци?е или лече?а. У садаш?о? и модерно? истори?и, инвалидитет се често посматра као нуспроизвод инцеста изме?у сродника првог или другог колена. ^[14]

Током раних 1970-их , активисти за особе са инвалидитетом су почели да преиспиту?у начин на ко?и друштво третира особе са инвалидитетом и медицински приступ инвалидности. Услед ?иховог делова?а, физичке бари?ере за приступачност су биле идентификоване. Те околности су функционално онемогу?авале инвалиде, и оно што ?е у данаш?е време познато као соци?ални модел инвалидитета се по?авило. Ова фразу ?е сковао Ма?к Оливер 1983. године, и она формулише разлику изме?у медицинског модела инвалидитета ? према коме ?е потребно кориговати ограниче?е ? и друштвеног модела инвалидитета ? према коме друштво ко?е ограничава особу треба кориговати. ^[15]

Социологи?а [ уреди | уреди извор ]

Терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

За особе са инвалидитетом кориш?ени су различити термини у различитим временима и местима. Инвалидност или ограниче?е се обично користе, као и специфични?и термини, као што су слепи (да се опише особа ко?а уопште не види), или особа са оште?еним видом (за описива?е ограниченог вида).

Употреба израза хендикеп се занемару?е услед погрешне народне етимологи?е , ко?ом се имплицитно сугерише да особа учеству?е у прос?аче?у. Сам назив ?е заправо изведен из ?едне старе игре, Hand-i'-cap , ^{[16] [17]} у ко?о? два играча тргу?у имовином, а тре?а, неутрална особа проце?у?е разлику вредности ме?у имецима. ^[18] Концепт неутралног човека ко?и поравнава различита гледишта проширен ?е на трке са хендикепом средином 18. века. ^[19] У тркама са хендикепом, ко?и носе различите тежине засноване на процени суди?е о томе шта ?е их учинити под?еднаким. ^{[20] [21]} Употреба термина за опис особе са инвалидитетом - по аналоги?и са тркама са хендикепом, за особу ко?а носи тежи терет од нормалне - по?авила се почетком 20. века. ^[22]

Обра?а?е [ уреди | уреди извор ]

Дискуси?а о матер?ем ?езику особе ?е ?едан од начина да се разматра инвалидност. За кориште?е матер?ег ?езика се каже да омогу?ава особи да компензу?е за ?езичку неспособност, тако да индивидуе ко?е преферира?у матер?и ?език, исто тако назива?у себе ?особама са инвалиднош?у”. Више информаци?а о употреби сродних фраза ?е доступно у раду ? Церебрална парализа : водич за негу” са Универзитета у Делаверу : ^[23]

? Стилски водич Америчког удруже?а психолога наводи да при идентификова?у особе са инвалидитетом, прво треба навести име или заменицу, и да описи инвалидности треба?у да буду кориш?ени тако да се она може идентификовати, али да то не ме?а особу. Прихват?иви примери обухвата?у ?жена са Дауновим синдромом ” или ?човек ко?и има шизофрени?у ”. Тако?е се наводи да адаптивна опрема особе треба да буде описана функционално као нешто што помаже особи, а не као нешто што ограничава особу, на пример ?жена ко?а користи инвалидска колица” уместо ?жена у/ограничена на инвалидска колица”.”

Слична врста терминологи?е типа ??уди-прво” се тако?е користи у Велико? Британи?и, али чеш?е у облику ?особе са ограниче?ем” (као што су ?особе са оште?е?има вида”). Ме?утим, у Велико? Британи?и, по?ам ?онеспособ?ене особе” се генерално преферира у односу на ?особе са инвалидитетом”. У оквиру соци?алног модела се сматра да док ?е нечи?а инвалидност (на пример, повреда кичмене мождине) индивидуално сво?ство, ?инвалидност” ?е нешто што ?е креирано спо?аш?им друштвеним факторима као што ?е недостатак приступачности. ^[24] Ова разлика изме?у индивидуалног сво?ства неспособности и друштвеног сво?ства неспособности ?е централна за друштвени модел . Термин ?особе са инвалиднош?у” као политичку конструкци?у тако?е широко користе ме?ународне организаци?е за особе са инвалидитетом, као што су Ме?ународне особе са инвалиднош?у .

Употреба терминологи?е ??уди-прво” ?е довела до уласка у употребу акронима PWD за реферира?е особе(а) (или ?уди) са инвалиднош?у (или неспособнош?у). ^{[25] [26] [27]} Ме?утим, други по?единци и групе преферира?у изразе типа ?идентитет прво” ко?им се наглашава како инвалидност може утицати на идентитет ?уди. Ко?и стил изражава?а се употреб?ава варира изме?у различитих зема?а, група и по?единаца.

Старе?е [ уреди | уреди извор ]

У извесно? мери, физичка ограниче?а и промене менталних ста?а скоро свеприсутно захвата?у ?уде услед старе?а. Старе?е популаци?е се често стигматизу?у због велике преваленци?е инвалидности. Катлен Вудворд , пишу?и у делу К?учне речи за изучава?е инвалидности , об?аш?ава феномен на следе?и начин:

Старе?е се реторички поми?е - понекад злобно - као к?учни разлог зашто би инвалидност требало да буде од пресудног знача?а за све нас (сви ми старимо, сви ?емо бити коначно онеспособ?ени), стога се нехотично о?ачава штетни и доминантни стереотип старе?а као иск?учиво искуства опада?а и погорша?а. Али мало се паж?е посве?у?е преклапа?у старе?а и инвалидности. ^[28]

Ме?ународни дан особа са инвалидитетом [ уреди | уреди извор ]

За Ме?ународни дан особа са инвалидитетом, проглашен ?е 3. децембар, ко?и се свечано обележава од 1992. године. Тада ?е Генерална скупштина у?еди?ених наци?а усво?ила резолуци?у ко?ом се све зем?е света позива?у на обележава?е тог дана са ци?ем да се унапреди живот и омогу?и особама са инвалидитетом да ?еднако ужива?у ?удска права и равноправно учеству?у у свим активностима друштва.

Та? дан ?е повод и прилика да се скрене паж?а на свакодневне, нерешене, проблеме са ко?има се особе са инвалидитетом суочава?у, а то су пре свега, сиромаштво, висока стопа незапослености и друштвена изолаци?а. Колики знача? има обележава?е овог дана говори податак да су приближно 15 одсто светске популаци?е особе ко?е живи са неким обликом инвалидитета.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Инвалидност на Викимеди?ино? остави .

• Савез слепих Срби?е
• Светско удруже?е особа са дисабилитетом
• Disablity Rights Comission
• Инвалидност на са?ту Curlie