Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Зимски рат
Финске ски?ашке снаге у северно? Финско?, 12. ?ануар 1940.
Време 30. новембар 1939 ? 12. март 1940 . Место Финска Исход Московски мировни споразум Победа Сов?етског Савеза
Сукоб?ене стране
Финска	Сов?етски Савез
Команданти и во?е
Карл Манерха?м К?ести Калио Ристо Рити	?осиф Ста?ин Климент Ворошилов Сем?он Тимошенко
?ачина
180.000 [ тражи се извор ]	450.000 [ тражи се извор ]
Жртве и губици
22.830 мртвих, 43.600 ра?ених	127.000+ мртвих или несталих, 265.000 ра?ених, 3.100 зароб?ених, 2.000+ тенкова

Зимски рат ?е избио када ?е Сов?етски Савез напао Финску 30. новембра 1939 , три месеца након почетка Другог светског рата . Последица тога ?е да ?е Сов?етски Савез избачен из Лиге народа 14. децембра . Сов?етски во?а ?осиф Ста?ин ?е очекивао да ?е покорити целу зем?у до кра?а године, али ?е фински отпор уништио план сов?етских снага, ко?их ?е било три пута више. Финска се држала до марта 1940 , када ?е у Москви потписан мировни споразум уступа?у?и 10% финске територи?е и 20% ?ених индустри?ских капацитета Сов?етском Савезу. ^[1]

Резултати рата су мешовити. Иако су се сов?етске снаге коначно успеле пробити кроз финску одбрану, ни Сов?етски Савез ни Финска нису изашле задово?не из овог сукоба. Сов?етски губици на фронту су били огромни и ме?ународни положа? зем?е ?е патио. ?ош горе, борбена готовост Црвене арми?е ?е доведена у пита?е и знача?но ?е допринела Хитлерово? одлуци да покрене операци?у Барбароса .

Потписива?е мировног споразума 12. марта ?е прекинуло француске-британске припреме да поша?у подршку Финско? преко северне Скандинави?е ко?а би тако?е бранила немачки приступ рудницима гвож?а на планини Кируна . Немачка инвази?а Данске и Норвешке 9. априла 1940. ?е одвукла паж?у света ка борбама за заузима?е Норвешке. ^{[ тражи се извор ]}

Зимски рат ?е био во?на катастрофа за Сов?етски Савез. Ипак, Ста?ин ?е учио из фи?аска и схватио ?е да политичка контрола над Црвеном арми?ом нема више учинка. Након Зимског рата, Крем? ?е започео процес повратка квалификованих официра одстра?ених у Велико? чистки и модернизаци?у сво?их снага, судбоносну одлуку ко?а ?е омогу?ити Сов?етима да се одупру немачко? инвази?и. Може се тако?е ре?и да ни арми?е Француске , У?еди?еног Кра?евства или САД нису биле припрем?ене за во?е?е зимског рата, иако ?е ово непроверено. У бици код избочине на кра?у 1944 , ?е ви?ено да ?е на хи?аде америчких во?ника заглав?ено због времена ко?е се може поредити са скандинавском зимом. ^{[ тражи се извор ]}

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Финска ?е дуго била део Шведске када ?у ?е осво?ила Руси?а 1808 . и претворила ?е у аутономну вазалну државу да би заштитила Санкт Петербург , руску престоницу. Прате?и револуци?у ко?у ?е довела сов?ете на власт у Руси?и, Финска ?е прогласила сво?у независност 6. децембра 1917 . Снажне везе изме?у Финске и Немачке су почеле када ?е царистичка Немачка подржала фински покрет отпора током Првог светског рата . У пото?ем гра?анском рату, фински во?ници ко?е ?е обучавала Немачка и регуларни немачки во?ници су играли одлучу?у?у улогу. Само ?е немачки пораз у Првом светском рату спречио успостав?а?е пронемачке монархи?е под Фридрихом Карлом од Хеса као кра?ем Финске. После рата, немачко-фински односи су остали блиски, иако су финске симпати?е према национал-соци?алистима биле врло ретке. ^{[ тражи се извор ]}

Односи изме?у Финске и Сов?етског Савеза су били напети и хладни током два периода русификаци?е на прелазу изме?у два века, а наследство неуспешне соци?алистичке побуне у Финско? ?е тако?е допринело уза?амном неповере?у. Ста?ин се плашио да би нацистичка Немачка могла напасти, а са сов?етско-финском границом на само 32 km од Ле?инграда , финска територи?а би обезбедила савршену базу за напад. 1932 . Сов?етски Савез ?е потписао пакт о ненапада?у са Финском. Споразум ?е поново потвр?ен 1934 . на десет година. ^{[ тражи се извор ]}

Априла 1938. Сов?етски Савез ?е почео дипломатске преговоре са Финском, покушава?у?и да побо?ша ?ихову за?едничку одбрану од Немачке. Примарна брига Сов?етског Савеза ?е била та да би Немачка могла користити Финску као мостобран за напад на Ле?инград и тражила ?е од финске владе да ?о? преда велике површине зем?е. Више од годину дана ?е прошло без знача?ног напретка, а политичко ста?е у Европи се погоршало. ^{[ тражи се извор ]}

Нацистичка Немачка и Сов?етски Савез су потписали уза?амни пакт о ненапада?у, познати споразум Рибентроп-Молотов , 23. августа 1939 . Споразум ?е садржао та?ну клаузулу о подели зема?а источне Европе изме?у држава потписника. Прихва?ено ?е да Финска буде у сов?етско? зони утица?а. Немачки напад на По?ску 1. септембра , ?е пратила сов?етска инвази?а са истока. У пар неде?а, они су поделили зем?у изме?у себе. ^{[ тражи се извор ]}

У ?есен 1939, након немачког напада на По?ску, Сов?етски Савез ?е коначно затражио да се помери граница ?ош 25 km северно од Ле?инграда. Тако?е ?е затражено да Финска уступи полуострво Ханко на 30 година Сов?етском Савезу ради изград?е морнаричке базе. У замену, Сов?етски Савез ?е понудио Финско? велики део Карели?е (два пута ве?и, али ма?е разви?ен). Фински председник Урхо Кеконен ?е из?авио септембра 1963 .: ”Када бисмо се сада, више од 20 година касни?е, ставили у позици?у Сов?етског Савеза, у светлу Хитлерове инвази?е на Сов?етски Савез 1941, бриге ко?е ?е СССР имао, и ко?е ?е требало да има, због сво?е безбедности на кра?у тридесетих поста?у разум?иве”. ^{[ тражи се извор ]}

Али финска влада ?е одбила сов?етске захтеве. 26. новембра , Сов?ети су извели бомбардова?е Ма?ниле, дога?а? у ком ?е сов?етска арти?ери?а бомбардовала подруч?е око руског села Ма?ниле, и онда об?авила да ?е напад финске арти?ери?е усмртио сов?етске во?нике. Сов?етски Савез ?е онда захтевао да се Финска извини због инцидента и да повуче сво?е снаге 20-25 km од границе. Финци су порекли било какву одговорност за напад и одбили да се повину?у захтевима. Сов?етски Савез ?е искористио то да се повуче из споразума о ненапада?у. 30. новембра , сов?етске снаге су напале са 23 дивизи?а и укупно 450.000 во?ника, ко?и су брзо стигли до Манерха?мове лини?е. ^{[ тражи се извор ]}

Сателитски режим ?е успостав?ен у окупираном финском пограничном месту Тери?оки (сада Зе?еногорск ) 1. децембра 1939. под окри?ем Финске Демократске Републике и на челу са Отоом Виле Кусиненом због и дипломатског (она ?е одмах постала ?едина влада у Финско? ко?у ?е признавао СССР) и во?ног ци?а (надали су се да ?е то изазвати да соци?алисти у финско? арми?и дезертира?у и пребегну на руску страну). Ова република ни?е била посебно успешна, али ?е посто?ала до 12. марта 1940 . и на кра?у ?е ушла у састав сов?етске Карелско-Финске ССР. ^{[ тражи се извор ]}

Рат [ уреди | уреди извор ]

На почетку рата, Финска ?е мобилисала само 180.000 ?уди, али су се и ове трупе показале жестоким противником користе?и партизанску тактику, врло покретне ски?ашке одреде у камуфлажним оделима и познава?е терена. Импровизоване бомбе од бензина ко?е потичу из Шпанског гра?анског рата су кориш?ене успешно и постале су познате у свету под називом Молотов?еви коктели . Услови зиме 1939/40 су били сурови; температуре од минус -40° нису биле неуобича?ене и Финци су могли да ?е искористе у сво?у корист. Често су избегавали да се супротставе непри?ате?у на конвенционални начин, напада?у?и уместо тога кухи?е и сов?етске во?нике ко?и су били око логорских ватри. ^{[ тражи се извор ]}

Као додатак, на изнена?е?е и сов?етског во?ства и Финаца, испоставило се да фински соци?алисти нису подржали сов?етску инвази?у, ве? су се борили за?едно са сво?им сународницима против за?едничког непри?ате?а. Многи фински комунисти су прешли у Сов?етски Савез тридесетих година да изгра?у?у соци?ализам, само да би завршили као жртве Ста?инове Велике чистке , ко?а ?е довела до великог разочара?а и отворене мрж?е према сов?етском режиму ме?у соци?алистима у Финско?. ?ош ?едан фактор ?е била напредност финског друштва и закона после гра?анског рата ко?а ?е помогла да се премости ?аз изме?у различитих друштвених класа. Ово делимично лече?е рана након гра?анског рата у Финско? 1918 . и финског ?езичког раздора, се ?ош увек означава као ?Дух Зимског рата“, иако би требало напоменути да многим комунистима ни?е било дозво?ено да се боре у Финско? арми?и због политичке позадине рата. ^{[ тражи се извор ]}

Сов?етска ароганци?а и неспособност ?е тако?е била важан фактор. Нападачи нису очекивали много борбе и чак су почели инвази?у у маршира?у?им одредима у очекива?у брзе победе. Истори?ски извешта?и обилу?у чи?еницама да су сов?етски во?ници напредовали према финским лини?ама раме уз раме, пева?у?и сов?етску химну. Због Ста?инових чистки, укло?ено ?е 80% мирнодопских команданата, а на ?ихова места су доведени ло?ални?и, али ма?е способни?и официри. Ста?ин ?е надгледао сво?е команданте преко политичких комесара. Тактике ко?е су биле застареле ?ош у Првом светском рату су биле понекад кориш?ене. Многи сов?етски во?ници су изгуб?ени ?ер ?ихови команданти просто нису хтели или им ни?е било дозво?ено да се повуку. ^{[ тражи се извор ]}

Сов?етска во?ска ?е била слабо припрем?ена за рат у зимским условима, посебно у шумама и много ?е користила ра?ива моторизована возила. Ова возила су била у погону 24 часа дневно да се ?ихово гориво не би смрзло, али ?е опет било извешта?а о кваровима над моторима и недостатку горива. ?едан од на?познати?их губитака у во?но? истори?и ?е Ратинснски инцидент, током битке за Сумусалми. Сов?етска 44. пешади?ска дивизи?а (око 25.000 во?ника) скоро комплетно уништена када ?е упала у замку 300 финских во?ника. Ова мала ?единица ?е успела да заустави напредова?е сов?етске дивизи?е, а 6.000 финских во?ника ?е одсекло пут за повлаче?е Сов?етима, разби?а?у?и их на мале групе ко?е су касни?е уништаване ?една по ?една. Сов?етски губици су ишли до 23.000 ?уди, док су Финци изгубили око 800 ?уди. Финци су заробили 43 тенка, 71 по?ска и против-авионска топа, 29 против-тенковска топа, 260 камиона, 1170 ко?а и велики количине оруж?а, муници?е и медицинског матери?ала. ^{[ тражи се извор ]}

Као резултат ароганци?е и неспособности, Сов?ети тако?е нису успели да постигну одлучну супериорност на почетку рата. Финска ?е скупила 130.000 во?ника и 500 топова на Карели?ско? превлаци, на?важни?ем попришту рата, а Сов?ети су напали само са 200.000 ?уди и 900 топова. Сов?ети су тако?е скупили и 1.000 тенкова, али су они слабо кориш?ени и трпели су велике губитке.

Фински проблеми у недостатку опреме су тако?е вредни помена. На почетку рата, само во?ници ко?и су прошли во?ну обуку су имали униформе и оруж?е. Остатак ?е морао да се сна?е са сво?ом оде?ом ко?а ?е наличила униформама финске во?ске уз додатак ознака. Ове импровизоване униформе су добиле име ”Модел Кахандер”, по ондаш?ем преми?еру Аиму Кахандеру . Финци су надокна?ивали сво? недостатак опреме масовним кориш?е?ем опреме, оруж?а и муници?е ко?е су одузели од непри?ате?а. На ?ихову сре?у, арми?а ни?е променила калибар свог оруж?а после независности и могла ?е да користи сов?етску муници?у. Слабо тренирани и лоше во?ени сов?етски во?ници су ишли право у руке Финцима, допушта?у?и им да шансу да заробе ратни плен. ^{[ тражи се извор ]}

Због Ста?инове етничке парано?е, велики бро? во?ника Црвене арми?е ко?и су се борили у Зимском рату ?е доведен из ?ужних региона Сов?етског Савеза, пошто ?е Ста?иново миш?е?е било да се руским трупама из подруч?а одмах уз границу са Финском не би могло поверити да се боре против Финаца са ко?има су могли бити у блиским односима или делити исту истори?у. Во?ници Црвене арми?е из ?ужних региона апсолутно нису имали искуства са условима арктичке зиме те године и прежив?ава?ем у шуми. Финске трупе су могле само да обуку сво?у зимску оде?у, а ве?ину свог живота су провеле у шуми, пошто ?е ве?ина Финаца живела у руралним кра?евима све до педесетих. Зима током Зимског рата ?е била ?една од три на?горе зиме забележене у Финско?.

У ваздушном рату током Зимског рата, Финска ?е развила формаци?у четири прста (четири авиона, поде?ених у две групе, док ?една лети ниско, а друга високо; сваки авион се бори независно од осталих, а опет подржава?у?и свог пратиоца у борби), ко?а не само да ?е била супериорни?а од сов?етске тактике три ловца у делта формаци?и, ве? ?у ?е усво?ио сваки важни?и пилот у Другом светском рату и ?ош увек ?е у употреби. Ова формаци?а и одлучност финских пилота да улазе у борбу без обзира на шансе, ?е утицала на немогу?ност сов?етских бомбардера да начине знатне штете финским положа?има или градовима. ^{[ тражи се извор ]}

О родо?уб?у финских во?ника и моралу у сов?етско? во?сци сликовито говори и случа? сна?перисте Сима Хе?хеа , ко?и ?е у релативно кратком времену убио неколико стотина сов?етских во?ника. ^{[ тражи се извор ]}

Страна подршка [ уреди | уреди извор ]

Светска ?авност ?е у велико? мери подржавала Финску. Други светски рат ?е тек био почео, а у то време ?е био ?едини сукоб поред немачке инвази?е на По?ску, и зато ?е привлачио велику паж?у. Сов?етска агреси?а ?е углавном оце?ена као неоправдана. Разне стране организаци?е су слале матери?алну помо?, као што су медицинске поши?ке. Фински емигранти из С?еди?ених Држава и Канаде су се вратили ку?и, а многи доброво?ци (?едан од ?их буду?и глумац Кристофер Ли ) су допутовали у Финску да би се придружили финским снагама: 1.010 Данаца , 895 Норвежана , 372 Ингри?анаца, 346 протераних Финаца и 210 доброво?аца из националности ко?и су дошли у Финску пре кра?а рата. Страни дописници из Хелсинки?а су писали, често претеру?у?и, извешта?е о недоказаним финским успесима у борби. ^{[ тражи се извор ]}

Шведска, ко?а ?е себе прогласила незара?еном страном пре него неутралном зем?ом (као што ?е била у рату изме?у нацистичке Немачке и Савезника) ?е доприносила во?ним поши?кама, новцем, кредитима, хуманитарно? помо?и и са око 8.700 шведских доброво?аца спремних да се боре за Финску. Можда на?знача?ни?и ?е било Шведско Доброво?ачко ваздухопловство, у борби од 7. ?ануара са 12 ловаца, 5 бомбардера и 8 других авиона, што ?е било тре?ина тадаш?ег шведског ваздухопловства. Чувени ави?атичар гроф Карл Густав фон Росен, ро?ак Хермана Геринга , ?е деловао независно. Посто?ала ?е и доброво?ачка радничка ?единица, од око 900 радника и инже?ера. ^{[ тражи се извор ]}

Шведски доброво?ачки корпус са 8.402 човека у Финско? ?е сменио 5 финских бата?она у Марка?арви?у половином фебруара. За?едно са три преостала финска бата?она, корпус се суочио са две сов?етске дивизи?е и спремао се за напад половином марта, али ?е спречен мировним споразумом. 33 човека ?е погинуло у борби. ^{[ тражи се извор ]}

Шведски доброво?ци су остали извор неспоразума изме?у Шве?ана и Финаца. Финци су се надали знача?но ве?о? помо?и од Шведске, као што су велике ?единице регуларних во?ника, ко?и би имали знача?ни?и утица? у рату или би можда изазвали да Сов?ети уопште не нападну. ^{[ тражи се извор ]}

Француско-британски планови за скандинавску позорницу [ уреди | уреди извор ]

После месец дана, сов?етско во?ство ?е почело да размиш?а о напушта?у операци?е и пришло ?е финско? влади са уводним мировним понудама (путем шведске владе), 29. ?ануара . До тог дана, Финска се заправо борила за сво? опстанак. Када су такве потвр?ене гласине стигле да влада у Паризу и Лондону , потребе за во?ном подршком су се драматично промениле. Сада се Финска борила само да задржи што више сво?е територи?е ко?а се налазила близу Ле?инграда. Да би задржали ?авно миш?е?е, ни?една од ових информаци?а ни?е потвр?ена, ни у Финско?, ни спо?а. Финска борба се наставила сматрати борбом за живот или смрт.

У фебруару 1940, Савезници су понудили помо?: савезнички план, одобрен 5. фебруара од стране савезничке врховне команде, састав?ен од 100.000 британских и 35.000 француских во?ника ко?и би били искрцани у норвешко? луци Нарвик и дошли би до Финске преко Шведске у исто време обезбе?у?у?и лини?е снабдева?а током пута. Договорено ?е да план почне 20. марта под условом да Финци моле за помо?. 2. марта , права за прелаз би званично била тражена од влада Норвешке и Шведске Надало се да ?е ово на кра?у довести две ?ош увек неутралне норди?ске зем?е, Норвешку и Шведску, на страну Савезника, о?ачава?ем ?иховим позици?а против Немачке, иако ?е Хитлер у децембру на?авио шведско? влади да ?е савезнички во?ници на шведско? територи?и одмах испровоцирати немачку инвази?у, што би практично значило да ?е нацистичка Немачка заузети насе?ени?и ?ужни део Скандинави?е, док би се Француска и Велика Британи?а бориле за да?и северни део. ^{[ тражи се извор ]}

Ипак, само мали део савезничких во?ника ?е одабран за пут у Финску. Предлози да се у?е директно у Финску, преко незале?ене луке Петсамо , су одби?ени. Посто?але су сум?е да ?е ци? операци?е био да се зароби Нарвик и широки планински предели северних шведски планина богатим рудама гвож?а, из ко?их ?е Тре?и ра?х доби?ао велике количине гвоздене руде, критичне за ратну производ?у. Ако би француско-британске снаге кренуле да зауставе извоз у Немачку, подруч?е би постало бо?иште за арми?е Савезника и Тре?ег ра?ха. Због тога су Норвешка и Шведска одбиле да изда?у дозволе. Тек након рата ?е постало познато да ?е команданту савезничких експедиционих снага заправо наре?ено да избегава сукобе са сов?етским во?ницима. ^{[ тражи се извор ]}

Француско-британски план се у почетку надао заузима?у целе Скандинави?е северно од лини?е Стокхолм - Гетеборг или Стокхолм- Осло , на пример британски концепт ?езерске лини?е ко?а би пратила ?езера Маларен , Х?алмарен и Ванернм што би допринело добро? природно? одбрани неких 1.700-1.900 km ?ужно од Нарвика. Очекивана граница, ?езерска лини?а, би ук?учивала не само два на?ве?а шведска града, ве? и домове велике ве?ине Шве?ана ко?е би или нацисти окупирали или би били у ратно? зони. Касни?е, амбици?е су сма?ене само на северну половину Шведске и ограничен део оближ?е норвешке обале. ^{[ тражи се извор ]}

Шведска влада, на челу са преми?ером Пер Албином Хансоном , ?е одбила да допусти прелаз оружаних снага кроз шведску територи?у. Иако се Шведска ни?е прогласила неутралном у Зимском рату, она ?е била неутрална у рату ко?и ?е ук?учивао Француску, У?еди?ено Кра?евство и Немачку. ^{[ тражи се извор ]}

Шведски кабинет ?е тако?е одлучио да одби?е понов?ене молбе Финаца за регуларним шведским трупама ко?е би биле распоре?ене у Финско?, а на кра?у су Шве?ани ставили до зна?а да се ?ихова подршка у оруж?у и муници?и не може пружати ?ош дуго. Дипломатски, Финска се налазила изме?у савезничких очекива?а дуготра?ног рата и скандинавских страхова да би се непрекидни рат проширио на суседне зем?е (или великог таласа избеглица ко?е би биле резултат пораза Финаца). Тако?е, Немци су предлагали ?асан савет за мир и концеси?е ? они су наговештавали са се те концеси?е ”могу увек касни?е побо?шати”. ^{[ тражи се извор ]}

Док су Берлин и Стокхолм вршили притисак на Хелсинки да прихвати мир под лошим условима, Париз и Лондон су имали супротан ци?. С времена на време, различити планови и рачунице су представ?ане Финцима. За почетак, Француска и Велика Британи?а су обе?але да ?е послати 20.000 ?уди ко?и ?е сти?и до кра?а фебруара, само под изричитим условом да ?е током свог пута ка Финско? добити прилику да окупира?у северни део Скандинави?е. ^{[ тражи се извор ]}

До кра?а фебруара, фински врховни командант, фелдмаршал Манерха?м , ?е био песимистичан у вези во?не ситуаци?е. Зато ?е влада 29. фебруара одлучила да започне мировне преговоре. Истог дана, Сов?ети су започели напад на Випури . ^{[ тражи се извор ]}

Када су Велика Британи?а и Француска схватиле да Финска озби?но размиш?а о мировним преговорима, дали су нову понуду за помо?: 50.000 ?уди би било послато, ако би Финска тражила помо? пре 12. марта. Само ?е 6.000 ?их заправо било одре?ено да иду у Финску. Осталима ?е било наме?ено да успут осигура?у луке, путеве и руднике гвож?а. ^{[ тражи се извор ]}

Упркос слабим снагама ко?е би стигле до Финске, зна?е о плановима ?е стигло у Сов?етски Савез и доста ?е донело ?ихово? одлуци да потпишу примир?е ко?им ?е окончати рат. Доказивано ?е да без прет?е од савезничке интервенци?е, ништа не би зауставило Сов?ете од осва?а?а целе Финске захва?у?у?и очевидно? бро?ности и наизглед бескра?ним резервама во?ника. ^{[ тражи се извор ]}

Примир?е [ уреди | уреди извор ]

Кра?ем зиме ?е постало ?асно да сов?етске снаге поста?у исцрп?ене, а немачки представници су предлагали да би Финска требало да преговара са Сов?етским Савезом. Сов?етске жртве су биле бро?не, а ситуаци?а ?е била разлог политичког осрамо?е?а сов?етског режима. Како се приближавало проле?е, сов?етске снаге су ризиковале да буду заглав?ене у шумама и предлог мировних услова ?е представ?ен Финско? 12. фебруара . Нису Немци само били заинтересовани да се заврши рат. Шве?ани су тако?е били за завршетак Зимског рата, плаше?и се пропасти свог суседа. Како ?е фински кабинет оклевао у светлу лоших сов?етских услова, шведски кра? Густав V ?е издао ?авно саопште?е, у ком потвр?у?е да ?е одбио финске молбе за сла?ем регуларних во?ника. ^{[ тражи се извор ]}

Кра?ем фебруара, Финци су потрошили сво?е залихе муници?е. Тако?е, Сов?етски Савез ?е коначно успео да проби?е претходно непробо?ну Манерха?мову лини?у . Коначно, 29. фебруара , финска влада ?е пристала на започи?а?е преговора. 5. марта, Црвена арми?а ?е напредовала 10-15 km иза Манерха?мове лини?е и ушла ?е у предгра?а Випури?а. Финска влада ?е предложила примир?е истог дана, али ?е сов?етска страна желела да одржи притисак и одбила ?е предлог следе?ег дана. Борбе су настав?ене све до дана када ?е потписан мировни уговор. ^{[ тражи се извор ]}

Сов?етски обавешта?ни извори су информисали сво?е во?е да Савезници планира?у да интервенишу у рату, али не и о дета?има или тренутно? неспремности Савезника. Зато су Сов?ети су били приморани да траже превремени кра? рата пре него што Савезници интервенишу и об?аве рат Сов?етском Савезу. ^{[ тражи се извор ]}

Током четири месеца борби, Сов?ети су претрпели огромне губитке. ?едан сов?етски генерал ?е из?авио да ?е Црвена арми?а стекла дово?но територи?а да сахрани наше мртве. Процене жртава варира?у од око 48.000 мртвих или несталих, како су говорили сов?етски званичници одмах после рата, до 270.000 према Никити Хрушчову . Као додатак, сов?етски губици у техници су били тешки, ук?учу?у?и око 2.000 зароб?ених или уништених тенкова. Фински губици су ограничени на око 22.830 ?уди. ^{[ тражи се извор ]}

Московски мир [ уреди | уреди извор ]

Према Московском мировном споразуму из 12. марта, Финска ?е била приморана да преда фински део Карели?е. Територи?а ?е ук?учивала град Випури (други на?ве?и град у држави), много финске индустри?ализоване територи?е и знача?не делове зем?е ко?и су ?ош увек држала финска во?ска; скоро 10% предратне Финске. Око 422.000 Карели?анаца, 12% финског становништва, ?е изгубило сво?е домове. Во?ници и преостали цивили су у журби евакуисани према условима споразума, иако ?е део цивила одлучио да остане под сов?етском управом. ^{[ тражи се извор ]}

Финска ?е тако?е морала да преда део Сала територи?е, Каласта?ансарентско полуострво у Баренцовом мору и четири острва у Финском заливу . Полуострво Ханко ?е тако?е издавано Сов?етском Савезу као во?на база у наредних тридесет година. ^{[ тражи се извор ]}

Услови мира су били веома непово?ни за Финску. Сов?ети су добили град Виборг, као додатак ?иховим предратним захтевима. ^{[ тражи се извор ]}

Само годину дана касни?е, непри?ате?ства су настав?ена у Настав?еном рату као делу Другог светског рата. ^{[ тражи се извор ]}

Постсов?етски захтеви за вра?а?е територи?а [ уреди | уреди извор ]

После рата, локална влада Карели?е, окружне и провинци?ске организаци?е су основале Карели?ску асоци?аци?у са ци?ем да се одбране права и интереси избеглица из Карели?у и да се на?е начин за ?ен повратак у састав Финске. Током Хладног рата , председник Урхо Кеконен ?е неколико пута покушавао да поврати територи?е преговара?у?и са сов?етским руководством, али ни?е успео. Нико ни?е отворено затражио повра?а?. Након распада Сов?етског Савеза , спорови су ожив?ени. Неке ма?е групе у Финско? су активно захтевале миран повратак Финско? ?ених одузетих територи?а. На?активни?а група на овом по?у ?е ПроКарели?а. У на?нови?им анкетама, ови захтеви има?у подршку од 26-38% становника Финске. Иако ?е миран повратак Карели?е увек био ?ен програм, Карели?ска асоци?аци?а се углавном оградила од ових захтева. ^{[ тражи се извор ]}

Важни?е битке [ уреди | уреди извор ]

• Битка код Сумусалми?а
• Битка ког Толва?арви?а
• Битка код Хонкани?еми?а
• Битка код Кола

Зимски рат у популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Године 1989, издан ?е фински филм по имену Талвисота. Филм прича о воду финских резервиста из општине Каухава ко?и остав?а?у сво?е домове и иду у рат. ^{[ тражи се извор ]}

Године 2006, песма Aliy Sneg (Крвави снег) аргентинског метал бенда Ворбрид , се по?авила на ?ихово? првом албуму "So Cry Havoc...". Песма дочарава тужан пе?заш Зимског рата, сукоб у ком нико ништа не доби?а осим крвавог снега. Шведска пауер метал група Сабатон снимила ?е песму Talvisota, посве?ену Зимском рату. ^{[ тражи се извор ]}

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Sprague, Martina (2010). Swedish Volunteers in the Russo-Finnish Winter War, 1939-1940 . McFarland. стр. 173. ISBN   978-0-7864-5753-3 .  
• Bull, Stephen (2013). World War II Winter and Mountain Warfare Tactics . Osprey Publishing. стр. 18. ISBN   978-1-84908-712-4 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Битке Зимског рата
• Финске ратне слике
• Иск?уче?е Сов?етског Савеза из Лиге народа