Део сери?е о
Разво?у човека
Фаза разво?а Гамет Зигот Ембрион Новоро?енче Малишан Дете Предадолесценци?а Адолесценци?а Одраста?е и рано одрасло доба Млади узраст Сред?и узраст Сред?и узраст
Биолошке прекретнице Оплод?а Трудно?а Поро?а? Груба моторичка вештина Усва?а?е ?езика Пубертет Менопауза Старе?е Смрт
Разво?ни периоди Пренатални период Перинатални период Рано одо?аштво Фазе у разво?у детета Адолесценци?а Одраста?е и рано одрасло доба Млади узраст Сред?и узраст Сред?и узраст
Теори?е о разво?у Теори?а везаности Теори?а екосистема Ериксонове фазе у разво?у Теори?а психосексуалног разво?а Кохлбергова теори?а моралног разво?а Когнитивни разво? Културно-истори?ска психологи?а Еволуци?ска разво?на психологи?а
Портал Психологи?а
п р у

Зигот ( стгрч. ζυγωτ?? 'спо?ен, увезан', од ζυγουν 'спо?ити, упрети') ?е еукариотска ?ели?а формирана изме?у два дога?а?а оплод?е. Геном зигота ?е комбинаци?а ДНК у свако? гамети и садржи све генетске информаци?е новог индивидуалног организма.

Код више?ели?ских организама, зигот ?е на?рани?а разво?на фаза. Код ?уди и ве?ине других анизогамних организама, зигот се формира када се ?а?на ?ели?а и сперматозоида спо?е како би створили нови ?единствени организам. Код ?едно?ели?ских организама, зигот се може делити асексуално митозом да би се произвело идентично потомство.

Немачки зоолози Оскар и Ричард Хертвиг направили су нека од првих откри?а о формира?у животи?ских зигота кра?ем 19. века.

Разво? ?удског зигота [ уреди | уреди извор ]

Кроз микроскоп , опло?ена ?а?на ?ели?а изгледа као састав?ена од малих делова у оквиру ве?их целина. У центру ?ели?е, у ?едру , налазе се хромозоми ко?и носе гене . Око ?едра ?е ?ели?ска матери?а, ко?а служи као сиров матери?ал за првих неколико деоба ?ели?е . Цео зигот налази се у провидно? зони ( zona pellucida ), фино? ово?ници деб?ине само неколико молекула, ко?и чине ?ене границе. Ни?едан део зигота не личи на коштану ?ели?у или крвну ?ели?у. Ипак, током првих неколико неде?а након заче?а, ова ?една ?ели?а ?е се изделити велики бро? пута, ствара?у?и много различитих врста ?ели?а. За око 266 дана, она ?е се трансформисати у бебу ко?а се мрда и плаче. Као први корак у разумева?у овог процеса, научници обично деле пренатални разво? у три широка периода, ко?е одлику?у специфични обрасци раста и интеракци?е изме?у организма и средине.

1. Период заметка почи?е спа?а?ем полних ?ели?а ма?ке и оца при заче?у, и тра?е до тренутка када се организам у разво?у причврш?у?е за зид материце, око 8 до 10 дана касни?е.
2. Период ембриона тра?е од тренутка причврш?ива?а за зид материце до кра?а осме неде?е, када сви велики органи доби?а?у примитивни облик.
3. Период фетуса почи?е у девето? неде?и након заче?а, са првим знацима очврш?ива?а кости?у, и тра?е све до ро?е?а; у просеку око 30 неде?а. Током овог периода, примитивни систем органа разви?а се до ста?а у коме беба може да живи ван ма?ке, без медицинске помо?и.

У ?удско? оплод?и, ослобо?ена ?а?на ?ели?а (хаплоидна секундарна ооцита са реплицираним копи?ама хромозома ) и хаплоидна ?ели?а сперме (мушки гамет) се комбину?у и формира?у ?едну диплоидну ?ели?у звану зигот. ?едном када се ?едан сперматозоид спо?и са ооцитом, ова друга завршава поделу ме?озе формира?у?и хаплоидну ?ерку ?ели?у са само 23 хромозома, скоро целом цитоплазмом и мушким пронуклеусом. Други производ ме?озе ?е друго поларно тело са само хромозомима, али без способности да се реплицира или преживи. Код опло?ене ?ерке ?ели?е, ДНК се затим реплицира у два одво?ена пронуклеуса изведена из сперматозоида и ?а?не ?ели?е, чине?и бро? хромозома зигота привремено 4н диплоидним. Након отприлике 30 сати од времена оплод?е, фузи?а пронуклеуса и непосредна митотичка подела производе две 2н диплоидне ?ерке ?ели?е ко?е се назива?у бластомери. ^[1]

Крета?е зигота до материце [ уреди | уреди извор ]

Током првих 8 до 10 дана након заче?а, опло?ена ?а?на ?ели?а кре?е се полако, кроз фалопи?еве тубе , до материце . Време овог путова?а ?е к?учно. Ако нови организам у?е прерано у материцу, унутраш?ост материце не?е бити спремна и организам ?е бити уништен. Ако стигне сувише касно, не?е посто?ати потребни услови за везива?е за зид материце, и организам ?е испасти из ма?чиног тела.

Деоба, миотичко де?е?е зигота на неколико ?ели?а, почи?е око 24 сата након заче?а, док опло?ена ?а?на ?ели?а путу?е низ фалопи?еве тубе. ?едно?ели?ски зигот дели се на две ?ерке ?ели?е, ко?е се обе деле да би произвеле ?ош по две ?ерке ?ели?е, и тако редом. Захва?у?у?и овом периодичном дуплира?у, у тренутку када доспе до материце, организам ?е се ве? састо?ати од неколико стотина ?ели?а. Важна карактеристика деобе ?есте да се ?ели?е ко?е посто?е у било ком тренутку, не деле истовремено. Пошто се различити делови организма ме?а?у различитом брзином, понаша?е организма би?е више или ма?е зрело, у зависности од тога ко?и делови организма су на?више ангажовани.

Након првих неколико деоба, унутар зоне пелуциде, облику?е се скупина ?ели?а названа морула . Током првих 4 или 5 дана након заче?а, са сваком деобом, ?ели?е моруле поста?у све ма?е и ма?е, док не достигну величину просечне ?ели?е тела. У овом тренутку, ?ели?е по први пут успостав?а?у везу са средином ван зоне пелуциде, да би узеле хра?иве матери?е. Ако не успоставе ту везу, деобе ?е престати и организам ?е умрети. Прве промене у унутраш?ем облику организма наста?у истовремено са овим интеракци?ама изме?у организма (моруле) и ?егове средине (фалопи?евих туба). Прва уоч?ива промена у облику ?е по?ава шуп?ине испу?ене течнош?у унутар моруле. Истовремено, по први пут се могу разликовати две врсте ?ели?а.

Трансформаци?а моруле у бластоцисту ?е на?рани?и пример понав?а?а обрасца у коме се разво? манифесту?е као процес диференци?аци?е и поновне интеграци?е. У овом случа?у, идентичне ?ели?е моруле се диференцира?у у две врсте ?ели?а ко?е се, затим, поново интегришу у зрели?и облик организма назван бластоциста. Две врсте ?ели?а у бластоцисти игра?у различите улоге у разво?у, успостав?а?у?и две врсте интеракци?а са средином. Са ?едне стране централне шуп?ине ?е нагомилана скупина малих ?ели?а названих маса унутраш?их ?ели?а. Из ове масе ?ели?а разви?е се сам организам.

Око масе унутраш?их ?ели?а и шуп?ине, дупли сло? великих, равних ?ели?а, названих трофобласт, формира заштитну бари?еру изме?у масе унутраш?их ?ели?а и средине. Касни?е ?е се трофобласт развити у мембране ко?е ?е штитити организам у разво?у, и преносити му хра?иве матери?е. Док се диференцира?у ?ели?е бластоцисте, распада се зона пелуцида ко?а ?е окружу?е. Сло? трофобласта сада служи као пумпа и пуни унутраш?у шуп?ину енергетски богатом течнош?у из материце, што омогу?ава ?ели?ама да наставе деобу и организму да се разви?а.

Процес разво?а може стати у сваком тренутку ових пренаталних периода. На пример, проце?ено ?е да у око 31% случа?ева, генетски матери?ал, ко?и наста?е с?еди?ава?ем сперматозоида и ?а?не ?ели?е , неспособан ?е за опстанак и зигот се уопште не разви?а. ^[2]

Изме?у фаза оплод?е и имплантаци?е, ембрион у разво?у се понекад назива преимплантационим концептом. Ова фаза се тако?е назива пре-ембрионом у правним дискурсима, ук?учу?у?и релевантност за употребу ембрионалних матичних ?ели?а. ^[3] У САД, Национални институт за здрав?е ?е утврдио да ?е традиционална класификаци?а ембриона пре имплантаци?е и да?е тачна. ^[4]

У неким експериментима, прави се вештачки ?удски зигот ради проучава?а лече?а наследних болести. ^[5]

Г?иве [ уреди | уреди извор ]

Код г?ива, сексуална фузи?а хаплоидних ?ели?а назива се кариогами?а . Резултат кариогами?е ?е формира?е диплоидне ?ели?е ко?а се зове зигот или зигоспора. Ова ?ели?а тада може у?и у ме?озу или митозу у зависности од животног циклуса врсте.

Би?ке [ уреди | уреди извор ]

Код би?ака, зигоа може бити полиплоидан ако до?е до оплод?е изме?у ме?отски нередукованих гамета. Код копнених би?ака, зигот се формира унутар коморе ко?а се зове архегони?ум. Код би?ака без семена, архегони?ум ?е обично у облику бочице, са дугим шуп?им вратом кроз ко?и улази сперматозоид. Како се зигота дели и расте, то чини унутар архегони?ума.

Репрограмира?е до тотипотенци?е [ уреди | уреди извор ]

Формира?е тотипотентног зигота са потенци?алом да произведе цео организам зависи од епигенетског репрограмира?а. Чини се да ?е деметилаци?а ДНК очевог генома у зиготу важан део епигенетског репрограмира?а. У очевом геному миша, деметилаци?а ДНК, посебно на местима метилованих цитозина, ?е вероватно к?учни процес у успостав?а?у тотипотенци?е. Деметилаци?а ук?учу?е процесе поправке ексцизи?е базе и могу?е друге механизме засноване на поправци ДНК. ^[6]

Код других врста [ уреди | уреди извор ]

Зигот алги врсте Chlamydomonas садржи ДНК хлоропласта (цпДНК) оба родите?а; такве ?ели?е су генерално ретке, пошто се нормално цпДНК насле?у?е унипарентно од родите?а мт+ типа паре?а. Ови ретки бипарентални зиготи омогу?или су мапира?е гена хлоропласта рекомбинаци?ом.

Код протозоа [ уреди | уреди извор ]

Код амебе, репродукци?а се дешава ?ели?ском деобом родите?ске ?ели?е: прво се ?езгро родите?ске ?ели?е дели на два, а затим се цепа и ?ели?ска мембрана, поста?у?и две "?ерке" амебе.

Референце [ уреди | уреди извор ]