Западни Берлин
?е име западног дела
Берлина
изме?у
1949
. и
1990
. Састо?ао се од
америчког
,
британског
и
француског
сектора инсталираних
1945
. године.
Сов?етски
сектор ?е постао
Источни Берлин
, део
Источне Немачке
.
[1]
Западни Берлин ?е био окружен са свих страна границом са Источном Немачком, и самим тим се може ре?и да ?е био енклава. Западни савезници су гарантовали ваздушни коридор, али не и пут или железничку пругу до Западног Берлина.
13. августа
1961
, источнонемачка влада ?е саградила
Берлински зид
, што ?е физички онемогу?ило проток ?уди и робе изме?у два дела града. ?едино ?е било могу?е путовати из Западног Берлина у Западну Немачку.
[2]
26. ?уна
1963
, амерички председник ?он Ф. Кенеди ?е посетио Западни Берлин, где ?е одржао говор у ком ?е употребио чувену фразу "Ich bin ein Berliner" (
?а сам Берлинац
).
9. новембра
1989
, срушен ?е зид.
Западни Берлин ?е де факто био део Источне Немачке, иако званично ни?е (ни?е био савезна држава нити ?е имао везе са уставом). Зграда општине Шенеберг ?е била седиште градоначелника. Становници Западног Берлина су били гра?ани Западне Немачке, али нису гласали на савезним изборима. Ме?утим, 20 посредно изабраних делегата ?е представ?ало Западни Берлин у
Бундестагу
.
У остале аномали?е спадало ?е и ослобо?е?е мушкараца од во?не обавезе, забрана летова Луфтхансе према граду, и поштанска администраци?а, ко?а ?е била одво?ена од Западне Немачке, што ?е значило кориш?е?е сопствених маркица, све до 1990. Ослобо?е?е во?не обавезе, ?е била врло популарна ствар ме?у западноберлинском омладином.
Западни Берлин се састо?ао из следе?их општина ?
амерички окупациони сектор:
британски окупациони сектор:
француски окупациони сектор:
3. октобра
1990
,
Западна Немачка
и
Источна Немачка
су се у?единиле. То ?е формално означило кра? посто?а?а Западног Берлина.
[3]
|
---|
1985?1990.
| |
---|
1990?2000.
| |
---|
2000?2010.
| |
---|
2010?2019.
| |
---|
2020?2029.
| |
---|