Замак Светог Михаила

Замак Светог Михаила ( рус. Миха?йловский за?мок , Миха?ловски замок ), познат и као Замак Миха?ловски или Инже?ерски замак ( рус. Инженерный замок ), бивша ?е кра?евска резиденци?а у истори?ском центру Санкт Петербурга , Руси?а .

Дворац Светог Михаила ?е изгра?ен као резиденци?а руског цара Павла Првог од стране архитеката Вин?енца Брене и Васили?а Баженова 1797?1801. Име ?е добио по Светом Архан?елу Михаилу , свецу заштитнику кра?евске породице . ^[1] Дворац са сваке стране изгледа другачи?е, ?ер су архитекте користиле мотиве различитих архитектонских стилова попут француског класицизма, итали?анске ренесансе и готике .

Замак Светог Михаила подигнут ?е ?ужно од Лет?е баште и заменио ?е малу дрвену палату царице ?елисавете Петровне . У страху од интрига и завера са ци?ем убиства , цар Павле I ни?е волео Зимски дворац у коме се никада ни?е осе?ао сигурним. Због ?егове личне фасцинаци?е сред?овековним витезовима и сталног страха од атентата, нова кра?евска резиденци?а ?е изгра?ена као замак око осмоугаоног дворишта. Зграда са заоб?еним угловима била ?е окружена водама реке Мо?ке, реке Фонтанке и два посебно ископана канала (Црквени канал и Неде?ни канал), претвара?у?и простор замка у вештачко острво до ко?ег се могло до?и само покретним мостовима.

Изград?а ?е почела 26. фебруара 1797. године, а замак ?е свечано осве?ен 8. новембра 1800. године, односно на Михо?дан по православном календару, иако су завршни радови на унутраш?ости настав?ени до марта 1801. године. Током 1800. године испред замка ?е постав?ен бронзани споменик Петру Великом на ко?у. Ова статуа ?е про?ектована за живота Петра Великог а ливе?е ?е завршено 1747. године архитекта Бартоломео Растрели.

По наре?е?у Павла I, на постаменту ко?и ?е украшен ре?ефима ура?ен ?е натпис Од праунука до прадеде ко?и приказу?у сцене две руске победе над Шведском током Великог северног рата .

Павле I ?е уби?ен само 40 дана након што се уселио у сво? новоизгра?ени замак. Атентат ?е 12. марта 1801. извршила група отпуштених официра на челу са генералом Бенигсеном . Завереници су га натерали да седне за сто и покушали да га натера?у да потпише абдикаци?у . Павле ?е пружио отпор, а ?едан од убица га ?е ударио мачем, а затим ?е задав?ен и изгажен на смрт. Наследио га ?е ?егов син, цар Александар I , ко?и ?е заправо био у палати у то време, а о ?еговом уступа?у обавестио га ?е генерал Никола? Зубов, ?едан од атентатора.

После Павлов?еве смрти, царска породица се вратила у Зимски дворац; Замак Светог Михаила ?е напуштен и 1823. године предат ?е Главно? инже?ерско? школи во?ске (касни?е Никола?евска инже?ерска академи?а, а сада Во?ни инже?ерско-технички универзитет). Од тада ?е зграда била позната као Инже?ерски замак . Изме?у 1838. и 1843. године руски писац Ф?одор Досто?евски студирао ?е као питомац у Главно? инже?ерско? школи.

Почетком 1990-их, Дворац Светог Михаила постао ?е огранак Руског музе?а и сада се налази ?егова Галери?а портрета, ^[2] у ко?о? се налазе званични портрети руских царева и царица и разних досто?анственика и познатих личности са кра?а 17. до почетка 20. века.

Архитектура и диза?н [ уреди | уреди извор ]

Дворац ?е ори?ентисан као квадрат са заоб?еним угловима, унутар трга се налази осмоугаоно унутраш?е двориште . Главни улаз у дворац ?е на ?угу. Три моста представ?ала су везу изме?у зграде и трга испред.

Зграда се налази у близини извора реке Мо?ке из Фонтанке . Дворац ?е првобитно био окружен водом са свих страна. Могло му се приступити преко мостова ко?е су чували стражари. Канал на ?ужно? страни (реконструисан 2003. године) се приближавао подруму. Згради се приступало из Итали?анске улице кроз троструке полукружне капи?е, чи?и ?е сред?и пролаз био резервисан за чланове царске породице. Иза ?их ?е била широка, равна авени?а, дуж ко?е су изгра?ене штале и простори за вежба?е ?аха?а. Завршавала се на троспратним ходничким пави?онима, иза ко?их су почи?ала предвор?а замка . ^[3]