한국   대만   중국   일본 
Жорж Санд ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Жорж Санд

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Жорж Санд
Жорж Санд, француска к?ижевница , фотографи?а Надара
Лични подаци
Пуно име Амантин Лусил Орор Дипон
Датум ро?е?а ( 1804-07-01 ) 1. ?ул 1804.
Место ро?е?а Париз , Француска
Датум смрти 8. ?ун 1876. ( 1876-06-08 )  ( 71 год. )
Место смрти Ноан , Француска

Амантин Лусил Орор Дипон ( фр. Amantine Lucile Aurore Dupin ; Париз , 1. ?ул 1804 ? Ноан , 8. ?ун 1876 ), познати?а под псеудонимом Жорж Санд (негде и Жорж Сандова фр. George Sand ), ?е била француска к?ижевница и новинар. [1] [2] ?една од на?популарни?их писаца у Европи тада, [3] ко?а ?е била познати?а од Виктора Ига и Оноре де Балзака у Енглеско? током 1830-их и 1840-их, [4] Санд ?е препозната као ?едан од на?знача?ни?их писаца у Европи добу романтизма. [5]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Жорж Санд [6] - позната ?еним при?ате?има и породици под називом ?Аурора“ - ро?ена ?е у Паризу , а бака Мери-Аурор де Сакс, госпо?а Дупин де Франсуил, одга?ила ?у ?е у ку?и сво?е баке у селу из Ноханта, у француско? провинци?и Бери. [7] Санд ?е ку?у наследила 1821. године, када ?о? ?е умрла бака; користила ?е поставку у многим сво?им романима.

?ен отац Маурис Дупин био ?е унук генерал-маршала Француске Маурисеа Комт де Сакса, ванбрачни син Августа Другог Снажног, по?ског кра?а и изборника Саксони?е , и ро?ак шестог степена кра?евима Лу?у XVI. , Лу?у XVIII . и Карлу 10. Француски. Тако?е ?е била у да??ем сродству са француским кра?ем Лу?ем Филипом преко за?едничких предака из немачких и данских владарских породица. ?ена ма?ка, Софи-Виктоар Делаборд, била ?е обична жена.

Оде?а [ уреди | уреди извор ]

Санд ?е била ?една од многих запажених жена из 19. века ко?е су одлучиле да ?авно носе мушку оде?у. 1800. године полици?а ?е издала наредбу ко?ом се од жена захтева да се при?аве за дозволу како би носиле мушку оде?у. Неке жене су се при?авиле из здравствених, професионалних или рекреативних разлога (нпр. ?аха?е), али многе жене су одлучиле да ?авно носе панталоне и другу традиционалну мушку оде?у без доби?а?а дозволе. То су чиниле и из практичних разлога, али понекад и да би поткопале доминантне стереотипе. [8]

Санд ?е била ?една од жена ко?а ?е носила мушку оде?у без дозволе, оправдава?у?и их као ?ефтини?е и далеко чврш?е од типичне ха?ине племки?е у то време. Поред тога што ?о? ?е било удобно, Сандина мушка оде?а омогу?ила ?о? ?е слободни?е циркулира?е у Паризу од ве?ине ?ених савременика, и омогу?ило ?о? ?е пове?ани приступ местима са ко?их су жене често биле забра?ене, чак и жене ?еног друштвеног положа?а. Тако?е скандалозно ?е било Сандино пуше?е дувана у ?авности.

Иако ?е било много савремених критичара ?еног става, многи ?уди су прихватали ?ено понаша?е све док нису постали шокирани субверзивним тоном ?ених романа. [4] Онима ко?има ?е ?ено писа?е било задив?у?у?е ни?е сметало ?ено двосмислено или бунтовно ?авно понаша?е. Виктор Иго ?е коментарисао ?Жорж Санд не може да утврди да ли ?е мушко или женско. Изузетно пошту?ем све сво?е колеге, али ни?е мо?е да одлучу?ем да ли ?е она мо?а сестра или мо? брат.“ [9]

Романтични живот [ уреди | уреди извор ]

1822. године, у осамнаесто? години, Санд се удала за Казимира Дудеванта [7] (1795?1871; име ?Франсоа“), ванбрачним сином барона Жан-Франсоа Дудеванта. Она и Дудевант имали су дво?е деце: Мориса (1823?1889) и Соланж (1828?1899). 1825. имала ?е интензивну, али можда платонску везу са младим адвокатом Аурелиеном де Сезе. [10] Почетком 1831. године напустила ?е мужа и ушла у четворогодиш?и или петогодиш?и период ?романтичне побуне“. 1835. законски ?е одво?ена од Дудеванта и преузела ?е старате?ство над ?иховом децом. [11]

Санд ?е имала романтичне везе с романописцем Жилом Сандом (1831), писцем Проспером Меримеом , драматичаром Алфредом де Мизеом (лето 1833 - март 1835), Лу?ем-Крисостом Мишелом, глумцем П?ер-Франсоа Божагом, писцем Шарлом Диди?ером , романописцем Фелисиеном Малефилеом, политичаром Лу?ем Бланком и композитор Фредерик Шопеном (1837?1847). [12] Касни?е се у свом животу дописивала са Густавом Флобертом и упркос разликама у темпераменту и естетским преференци?ама, на кра?у су постали блиски при?ате?и. Водила се у интимну романтичну везу са глумицом Мари Дорвал. [13]

Веза са Шопеном [ уреди | уреди извор ]

Санд ?е зиму 1838?1839 провела са Шопеном на Ма?орци у (рани?е напуштеном) картузи?анском манастиру Валдемоса. [14] Путова?е на Ма?орку описано ?е у к?изи Un hiver a Majorque (Зима на Ма?орци), први пут об?ав?ена 1841. [15] Шопен ?е ве? био болестан од туберкулозе на почетку ?ихове везе, а проводе?и хладну и влажну зиму на Ма?орци где нису могли да доби?у прави смешта? погоршао ?е ?егове симптоме. [16] Растали су се две године пре ?егове смрти из различитих разлога. [17]

У свом роману Lucrezia Floriani , Санд ?е Шопена користила као узор болесном источноевропском принцу по имену Карол. О ?ему се брине средовечна глумица ко?а ?е прошла сво?е године, Лукреци?а, ко?а много пати због сво?е наклоности према Каролу. [18] Иако ?е Санд тврдио да ни?е направила лика од Шопена, об?ав?ива?е к?иге и широка читалачка публика можда су погоршали ?ихову касни?у антипати?у ?едно према другом.

Прекретница у ?ихово? вези била ?е ?ена ?ерка Соланж. Шопен ?е наставио да буде срдачан према Соланж након што су Соланж и ?ен супруг Август Клесинже сва?али са Санд због новца. Санд ?е Шопенову подршку Соланж сматрао кра??е нело?алном и потврдом да ?е Шопен увек ?волео“ Соланж. [19]

Сандин син Маурис тако?е ни?е волео Шопена. Маурис ?е желео да се утврди као ?дома?ин“ и ни?е желео да му Шопен буде супарник. Шопена никада више нису питали да се врати у Нохант; 1848. године вратио се у Париз са турне?е по У?еди?еном Кра?евству , да би умро на тргу Вендом 1849. Шопен ?е у то време био без новца; ?егови при?ате?и су морали да плате ?егов боравак тамо, као и сахрану у Маделин. Сахрани ?е присуствовало преко 3.000 ?уди, ме?у ко?има су били Ежен Делакроа , Франц Лист , Виктор Иго и други угледници. Жорж Санд ?е била одсутна. [20]

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Санд ?е умрла у месту Нохант, у француском департману Ендре , 8. ?уна 1876. године, у доби од 71. године. Сахра?ена ?е у приватном гроб?у иза капеле у Нохант. [21] 2003. године планови да се ?ени посмртни остаци преселе у Пантеон у Паризу резултирали су контроверзом. [22]

Списак дела [ уреди | уреди извор ]

  • Voyage en Auvergne (1827)
  • Un hiver a Majorque (1842)
  • Histoire de ma vie (Story of My Life) (аутобиографи?а до револуци?е 1848; 1855)

Романи [ уреди | уреди извор ]

  • Rose et Blanche (1831, with Jules Sandeau)
  • Indiana (1832)
  • Valentine (1832)
  • Lelia [fr] (1833)
  • Andrea (1833)
  • Mattea (1833)
  • Jacques (1833)
  • Kouroglou / Epopee Persane (1833)
  • Leone Leoni (1833)
  • Andre (1834)
  • La Marquise (1834)
  • Simon (1835)
  • Mauprat (1837)
  • Les Maitres mosaistes ( The Master Mosaic Workers ) (1837)
  • L'Orco (1838)
  • L'Uscoque (The Uscoque, or The Corsair) (1838)
  • Spiridion [fr] (1839)
  • Pauline [fr] (1839)
  • Horace (1840)
  • Le Compagnon du tour de France ( The Journeyman Joiner, or the Companion of the Tour of France ) (1840)
  • Consuelo (1842)
  • La Comtesse de Rudolstadt (Countess Of Rudolstadt) (1843, a sequel to Consuelo)
  • Jeanne [fr] (1844)
  • Teverino (1845) (translated as Jealousy: Teverino )
  • Le Peche de M. Antoine ( The Sin of M. Antoine ) (1845)
  • Le Meunier d'Angibault ( The Miller of Angibault ) (1845)
  • La Mare au Diable ( The Devil's Pool ) (1846)
  • Lucrezia Floriani (1846)
  • Francois le Champi ( The Country Waif ) (1847)
  • La Petite Fadette (1849)
  • Chateau des Desertes (1850)
  • Histoire du veritable Gribouille (1851, translated as The Mysterious Tale of Gentle Jack and Lord Bumblebee )
  • Les Maitres sonneurs ( The Bagpipers ) (1853)
  • La Daniella (1857)
  • Les Beaux Messiers de Bois-Dore ( The Gallant Lords of Bois-Dore or The Fine Gentlemen of Bois-Dore ) (1857)
  • Elle et Lui ( She and He ) (1859)
  • Narcisse (1859)
  • Jean de la Roche (1859)
  • L'Homme de neige ( The Snow Man ) (1859)
  • La Ville noire ( The Black City ) (1860)
  • Marquis de Villemer (1860)
  • Valvedre (1861)
  • Antonia (1863)
  • Mademoiselle La Quintinie (1863)
  • Laura, Voyage dans le cristal ( Laura, or Voyage into the Crystal ) (1864)
  • Monsieur Sylvestre (1866)
  • Le Dernier Amour (1866, dedicated to Flaubert)
  • Mademoiselle Merquem (1868)
  • Pierre Qui Roule ( A Rolling Stone ) (1870)
  • Le Beau Laurence ( Handsome Lawrence ) (1870, a sequel to Pierre Qui Roule)
  • Malgretout (1870)
  • Cesarine Dietrich (1871)
  • Nanon (1872)
  • Ma Soeur Jeanne ( My Sister Jeannie ) (1874)
  • Flamarande (1875)
  • Les Deux Freres (1875, a sequel to Flamarande)
  • Marianne [fr] (1876)
  • La Tour de Percemont ( The Tower of Percemont ) (1876)

Представе [ уреди | уреди извор ]

  • Gabriel (1839)
  • Cosima ou La haine dans l'amour (1840)
  • Les Sept cordes de la lyre (translated as A Woman's Version of the Faust Legend: The Seven Strings of the Lyre ) (1840)
  • Francois le Champi (1849)
  • Claudie (1851)
  • Le Mariage de Victorine (1851)
  • Le Pressoir (1853)
  • French adaptation of As You Like It (1856)
  • Le Pave (1862, "The Paving Stone")
  • Le Marquis de Villemer (1864)
  • Le Lis du Japon (1866, "The Japanese Lily")
  • L'Autre (1870, with Sarah Bernhardt)
  • Un Bienfait n'est jamais perdu (1872, "A Good Deed Is Never Wasted")

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Hart, Kathleen (2004). Revolution and Women's Autobiography in Nineteenth-century France . Rodopi. p. 91.
  2. ^ Lewis, Linda M. (2003). Germaine de Stael, George Sand, and the Victorian Woman Artist . University of Missouri Press. p. 48.
  3. ^ Eisler, Benita (8 June 2018). "'George Sand' Review: Monstre Sacre". WSJ . Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  4. ^ а б Thomson, Patricia (1972). ?George Sand and English Reviewers: The First Twenty Years”. The Modern Language Review . 67 (3): 501?516. JSTOR   3726119 . doi : 10.2307/3726119 .   .
  5. ^ ?George Sand | Biography, Books, & Facts | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески). 2024-01-18 . Приступ?ено 2024-02-01 .  
  6. ^ "George Sand". Archive.nytimes.com .
  7. ^ а б "George Sand | French novelist". Encyclopedia Britannica . Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  8. ^ "Clothes Make the (Wo)man? Pants Permits in Nineteenth-Century Paris". Wondersandmarvels.com. Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  9. ^ https://www.literaryladiesguide.com/gallery/classic-women-authors-expressing-masculine/ Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  10. ^ Leduc, Edouard (2015). La Dame de Nohant: ou La vie passionnee de George Sand . Editions Publibook. стр. 30. ISBN   978-2-342-03497-4 .  
  11. ^ Eisler, Benita. "'George Sand' Review: Monstre Sacre". The Wall Street Journal . Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  12. ^ Szulc 1998 , стр. 160, 165, 194?95
  13. ^ http://www.randomhouse.com/catalog/display.pperl?isbn=9780679779186&view=excerptПриступ?ено 3. 1. 2021. године.
  14. ^ http://www.valldemossa.com/museoin.htm Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  15. ^ Travers, Martin, ур. (2006). European Literature from Romanticism to Postmodernism: A Reader in Aesthetic Practice . Continuum publishing. стр. 97. ISBN   978-0826439604 .  
  16. ^ Pruszewicz, Marek (22 December 2014). "The mystery of Chopin's death". BBC News . Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  17. ^ "Frederic Chopin and George Sand: A Collaborative Union | The Romantic Piano". WQXR . Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  18. ^ Szulc 1998 , стр. 326
  19. ^ From the correspondence of Sand and Chopin: Szulc 1998, p. 344
  20. ^ Eisler, Benita (20 April 2003). "Excerpted from 'Chopin's Funeral'". The New York Times . ISSN 0362-4331. Приступ?ено 3. 1. 2021. године.
  21. ^ Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons , 3d ed.: 2 (Kindle Location 41516). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition.
  22. ^ "Will George Sand Join the Immortals in the Pantheon?". The Wall Street Journal . 30 January 2003. Приступ?ено 3. 1. 2021. године.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жорж_Санд&oldid=27738214 ”