한국   대만   중국   일본 
Жил Мазарен ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Жил Мазарен

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Жил Мазарен
Жил Мазарен, француски дипломата и државник, рад П?ер-Лу?а Бушара
Пуно име ?улио Ра?мондо Мазарино
Датум ро?е?а ( 1602-07-14 ) 14. ?ул 1602.
Место ро?е?а Песцина ,  Напу?ска кра?евина
Датум смрти 9. март 1661. ( 1661-03-09 )  ( 58 год. )
Место смрти Венсен ,  Француска
Политичка кари?ера
Потпис

Жил Мазарен ( фр. Jules Mazarin ) или кардинал Мазарен ( фр. Cardinal Mazarin ), [1] [2] [3] право име ?улио Ра?мондо Мазарино ( итал. Giulio Raimondo Mazzarino ; Песцина , 14. ?ул 1602 ? Венсен , 9. март 1661 ) [4] ?е био истакнути француски дипломата и државник, а пореклом ?е био итали?ански политичар. Био ?е председник француске владе од 1642 . до 1661 . Наследио ?е свога ментора кардинала Рише?еа . Имао ?е пуну власт током регенства Ане Аустри?ске , ма?ке кра?а Лу?а XIV , када ?е поставио теме?е француске надмо?и у Европи . Та ?е надмо? дошла до пуног изража?а током владавине Лу?а XIV .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у Песцини, тада делу Напу?ске кра?евине, [5] где су ?егови родите?и путовали. Ме?утим одрастао ?е у Риму . Носио ?е име свога деде, занатли?е из кастел-Мазарина са Сицили?е, одатле презиме Мазарин. ?егов отац П?ер био ?е нотар(бележник) са везама код мо?не фамили?е Колона. Постао ?е дворски службеник код Колона и тиме ?е омогу?ио лагодан живот сво?о? породици. Мазарен никад ни?е заборавио да ?е база ?егове судбине била повезана са покровите?ством, ко?у ?е ?егов отац добио од мо?не породице Колона.

Студирао ?е на ?езуитском коле?у у Риму, али одбио ?е да се прик?учи ?езуитима . Касни?е завршава универзитет Ла Сапи?енца у Риму и поста?е доктор ?уриспруденци?е, ко?а ?е обухватала правне науке. Али тада ?е добио и лоше навике и постао ?е велики коцкар .

?егов покровите?, констабл (кнез) Колона послао га ?е да буде виши дворски службеник на двору у Шпани?и код ?егова сина ?иролама. Ту ?е кратко боравио. И ту ?е коцкао.

Када се вратио у Рим ни?е више добио прилику да се врати у Шпани?у. Колона ?е инсистирао да заврши сво?е студи?е. Наставио ?е студи?е са чувеним фирентинцем Козмом Фидели?ем и тако ?е постао доктор права.

У служби папе [ уреди | уреди извор ]

Мазарен ?е од папе Урбана VIII добио задатак да штити папске интересе у рату за наследство Мантове . У томе рату обав?ао ?е во?не дужности током 1627 . у Монтферату. Цар Фердинанд II , во?вода од Саво?а Карло Емануел I и папски кандидат за во?воду Фердинанд II од Гастела били су ?ути на француског кра?а Лу?а XIII , ко?и ?е помагао супарничком кандидату Карлу Гонзаги (званом касни?е Карло од Мантове ), во?води од Невера. Папа ?е послао во?ску у Валтелино. Мазарен ?е тада запустио сво?е студи?е и постао ?е капетан пешади?е, иако ни?е имао никаквога во?нога искуства. Ме?утим показивао ?е велику способност за организаци?у. У то време Ана Колона се удала за папинога не?ака, па ?е ?ироламо Колона постав?ен за надбискупа Боло?е и за кардинала. ?иролама Колону су послали у Монтферат као папског легата да би склапао мир изме?у Француске и Шпани?е по пита?у Мантове . ?ироламо ?е захтевао да Мазарен до?е у ?егову делегаци?у као секретар.

Док ?е пролазио изме?у два логора за во?ску Мазарен ?е уочио слабост шпанскога генерала, маркиза Санта Круза и претпоставио ?е да шпански генерал жели да се склопи споразум, да не би увлачио сво?у во?ску у борбу. Због тога ?е Мазарен истицао снагу француске во?ске у шпанском логору и успео ?е да доведе до споразума у Кераску (Cherasco) 6. априла 1631 . По томе споразуму цар и во?вода Саво?а су признали поседова?е мантове и дела Монферата од стране Карла I од Мантове. Призната ?е француска окупаци?а стратешког утвр?е?а Пинерола, ко?е ?е представ?ало врата Падске низи?е. Кра? Француске Лу?а XIII и кардинал Рише?е су били ?ако задово?ни. Рише?е ?е био импресиониран Мазареном, па га ?е позвао да до?е у Париз. У Паризу га ?е дочекао са великим поштова?ем и дао му ?е златни ланац, портрет кра?а, драго каме?е и вредан церемони?ални мач.

?егово рано дипломатско и во?но искуство означило га ?е као кориснога при?ате?а Француске у сукобу француске и шпанске фракци?е папске политике. Као папски вицелегат у Ави?ону (1632) и ванредни нунци?е у Француско? (1634) на Мазарена се гледало као на продужетак Рише?еове политике. Под хабзбуршким притиском Мазарен ?е био послан натраг у Ави?он, где га ?е папа Урбан VIII разрешио 17. ?ануара 1636.

У Риш?еово? служби [ уреди | уреди извор ]

Мазарен ?е одмах отишао у Париз и понудио ?е сво?е услуге кардиналу Рише?еу. До тога априла постао ?е француски држав?анин. Рише?е ?е ве? био у годинама. У Мазарену ?е нашао кориснога помо?ника у во?е?у владе. Мазарену ?е поверио неколико осет?ивих миси?а, у ко?има се ова? ?ако добро показао. После тога представ?а га кра?у, ко?и ?е исто тако био задово?ан Мазареном.

Био ?е привржен и коцки, као и дипломати?и. ?едне ве?ери улог ?е био толико велик да се сакупила гомила ?уди да види огроман улог на коцкарском столу. Тада ?е привукао и паж?у кра?ице Ане Аустри?ске . У ?еном присуству Мазарен ?е све ризиковао и победио ?е. Сво?у победу ?е приписао кра?ичином присуству, па ?е кра?ици понудио педесет хи?ада екуа. Кра?ица ?е одбила, али након Мазареновог инсистира?а прихватила ?е. После неколико дана Мазарен ?е добио много више на ?едан другачи?и начин. Постао ?е ми?еник кра?а, двора и изнад свега Ане Аустри?ске, ко?а ?е брзо после тога постати регент.

Мазарен ?е послао своме оцу велику количину новца и драгога каме?а као мираз за сво?е три сестре. Служба за кра?а Француске изгледала му ?е као на?лакши пут до положа?а кардинала, до ко?ега му ?е било ?ако стало. Рише?е ?е био одушев?ен мазарином, али ни?е намеравао да му тако ране да положа? кардинала. Рише?е му ?е понудио бискупи?у, ко?а ?е доносила приходе од 30.000 екуа годиш?е. Мазарен ?е то при?ате?ски одбио, ?ер ?е имао ?аче амбици?е. Вратио се 1636. у Рим са намером да се прик?учи кардиналу Антони?у, ко?и ?е био папин не?ак. Тражио ?е други пут до положа?а кардинала.

?егова дипломатска служба за Француску била ?е предмет та?нога уговора из 1640. изме?у Француске и Томаса од Саво?а. На Рише?еово инсистира?е Мазарен ?е 1641 . постао кардинал . После тога се вратио у Рим, где ?е купио вилу Боргезе.

У служби кра?а и регента [ уреди | уреди извор ]

Ни?е дуго становао у Риму, ?ер се ве? у децембру 1642 . вратио у Париз да би после Риш?еове смрти постао председник владе Француске.

Кра? Лу? XIII ?е умро 1643 . Наследник Лу? XIV ?е био дете, тако да ?е Мазарен постао ефективно владар Француске. Кра?ица ма?ка Ана Аустри?ска била ?е регент, а Мазарен ?е све до ?ене смрти 1661 . ефективно дириговао француском политиком. ?егови умерени манири били су супротност заповедничким манирима ?еднога Рише?еа. Ана Аустри?ска ?е била поносна на ?ега и била ?е толико интимна у опхо?е?у са ?им, да су посто?але гласине, да су они та?но венчани, а да ?е престолонаследник заправо Мазаренов син.

Мазаренова политика у Француско? [ уреди | уреди извор ]

Мазарен ?е наставио Рише?еову антихабзбуршку политику и поставио ?е основе касни?ега експанзионизма кра?а Лу?а XIV . Француска ?е побе?ивала на кра?у Тридесетогодиш?ега рата . Победа Великог Кондеа и виконта де Тирена довела ?е Француску на преговачки стол. Тридесетогодиш?и рат завршио се Вестфалским споразумом . Мазарен ?е водио француску политику, а не католичку, како се могло очекивати. Алзас (али без Стразбура ) ?е постао део Француске. Наградио ?е бискупи?ама и опати?ама оне протестантске кнежеве, ко?и су се опирали Аустри?и. Створио ?е 1658 . Ра?нски савез, помо?у кога ?е држао контролу над аустри?ским утица?ем у централно? Немачко?. Са хабзбуршком Шпани?ом ?е 1659 . склопио Пирине?ски мир . По томе споразуму француска ?е добила Руси?он, део Белги?е и северну Керда?у.

Према протестантима спроводио ?е политику обе?а?а и срачунате одгоде са намером да спречи могу?у оружану побуну, као нпр у Ардешу 1653. Хугеноте ?е тако?е успео да држи разоружане. Шест година су хугеноти веровали да ?е вратити стара прав по Нантском едикту, али на кра?у нису ништа добили.

Мазарен ?е био у сукобу са шпанским кандидатом за папу, кардиналом Памфили?ем, ко?и ?е 15. септембра 1644. постао папа Ино?енти?е X . Мазарен ?е штитио кардинале присталице претходнога папе и ?егове не?аке. Папа ?е против ?их издао посебну булу, али парламент у паризу ?е ту булу прогласио ништавном. Француска ?е запретила да ?е Ави?он преузети силом, па ?е папа Ино?енти?е X постао миро?убиви?и. Мазарен ?е био константан противник ?ансенизма, много више због ?егових политичких, него због теолошких импликаци?а. Чак ?е на самртничко? посте?и упозорио младога Лу?а XIV да не толерише ?ансенизам, па чак ни име те секте.

Неслага?а са кардиналовом политиком и слабост регентства довели су до две велике побуне познате као Фронда ( 1648 ? 1653 ) Два пута (1651. и 1652) ?е Мазарен био истеран из зем?е од парламентарне фронде и од Фронде племи?а. По?ав?ивали су се бро?ни сатирички памфлети против ?ега, На?чеш?е се наглашавало ?егово итали?анско порекло. Осим тога стара аристократи?а ?е жалила за временима са много више старих аристократских слобода и ма?е пореза. Било ?е то доба раста политичкога апсолутизма. Раст кра?евске мо?и ?е започео у доба Рише?еа.

Породичне везе [ уреди | уреди извор ]

Кардинал Мазарен ?е сакупио огромно богатство. ?егова колекци?а слика ?е била ве?а од кра?еве колекци?е. ?егове не?аке су због Мазаренова богатства и веза, а и властитих врлина нашле ?ако мо?не супруге. ?егова не?ака Олимпи?а Манцини ?е била ма?ка чувенога Еугена Саво?скога . Друга не?ака Ортензи?а Манцини ?е била ?убавница Чарлса II од Енглеске. Тре?а не?ака Лаура Манцини удала се за во?воду Модене Алфонса IV, а била ?е ма?ка енглеске кра?ице Мари?е од Модене , супруге енглескога кра?а ?е?мса II.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Mazarin” . Collins English Dictionary . HarperCollins . Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г . Приступ?ено 29. 7. 2019 .  
  2. ^ ?Mazarin” . The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt . 2014 . Приступ?ено 29. 7. 2019 .  
  3. ^ ?Mazarin” . Merriam-Webster Dictionary . Приступ?ено 29. 7. 2019 .  
  4. ^ For "Giulio Raimondo Mazzarino or Mazarini", see Dethan 1991 , стр. 979. For "Giulio Mazzarino", see Poncet 2018 , стр. 24. For the surname "Mazarini", see Dethan 1959 , стр. 9; Dethan 1977 , стр. 11; Treasure 1995 , стр. 404. Some sources give his surname as "Mazzarini", for example, Buelow 2004 , p. 158 Архивирано 2016-05-28 на са?ту Wayback Machine or Viaggio del Cardinale Mazzarini a St Jean de Luz l'anno 1659 Архивирано 2021-06-27 на са?ту Wayback Machine ; others, as "Mazarino" ( Dizionario italiano multimediale e multilingue d'Ortografia e di Pronunzia Архивирано 2015-09-23 на са?ту Wayback Machine or Il cardinale Mazarino Архивирано 2021-06-27 на са?ту Wayback Machine ).
  5. ^ Песцина ?е сада у реги?и Абруцо

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Bluche, Francois (1990). Louis XIV . New York: Franklin Watts. ISBN   9780531151129 .  
  • Buelow, George J. (2004). A history of baroque music . Bloomington: Indiana University Press. ISBN   978-0-253-34365-9 .  
  • Bourbon-Busset, Jacques de (1959). ?Chapitre II: Le vaincu de la Fronde devient monarque absolu”. Ур.: Mongredien, Georges. Mazarin (на ?езику: француски). Paris: Hachette. стр. 53?81. OCLC   742625187 .  
  • Colombier, Pierre du (1959). ?Chapitre IV: Le Premier ministre se fait l'ambassadeur de l'art italien”. Ур.: Mongredien, Georges. Mazarin (на ?езику: француски). Paris: Hachette. стр. 113?151. OCLC   742625187 .  
  • Dethan, Georges (1959). ?Chapitre I: Le jeune Monsignore a la conquete de Richelieu”. Ур.: Mongredien, Georges. Mazarin (на ?езику: француски). Paris: Hachette. стр. 7?51. OCLC   742625187 .  
  • Dethan, Georges (1977). The Young Mazarin . Превод: Baron, Stanley. London: Thames and Hudson. ISBN   9780500870044 .  
  • Dethan, Georges (1991). ?Mazarin, Jules, Cardinal”. The New Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески). 7 (15th изд.). Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc. стр. 979?980. ISBN   0-85229-529-4 .  
  • Goubert, Pierre (1990). Mazarin (на ?езику: француски). Paris: Fayard. ISBN   2-213-01650-X .  
  • Mongredien, Georges (1959). ?Chapitre VIII: Le rideau s'est leve sur le Grand Siecle”. Ур.: Mongredien, Georges. Mazarin (на ?езику: француски). Paris: Hachette. стр. 255?292. OCLC   742625187 .  
  • O'Connor, John T. (1978). Negotiator Out of Season: Career of Wilhelm Egon Von Furstenberg, 1629?1704 . Athens, GA: U of Georgia Press. ISBN   978-0-8203-0436-6 .  
  • Ormesson, Jean d' (1959). ?Chapitre VI: Le vieil homme et le jeune Roi”. Ур.: Mongredien, Georges. Mazarin (на ?езику: француски). Paris: Hachette. стр. 201?225. OCLC   742625187 .  
  • Parlett, David (1991). A History of Card Games . Oxford: Oxford University Press . ISBN   0-19-282905-X .  
  • Poncet, Olivier (2018). Mazarin l'Italien (на ?езику: француски). Paris: Tallandier. ISBN   979-10-210-3105-0 .  
  • Treasure, Geoffrey (1995). Mazarin: The Crisis of Absolutism in France . London: Routledge. ISBN   0-415-014573 .  
  • Bonney, R. "The Paradox of Mazarin." History Today 32. (Feb 1982): 18?24.
  • Bonney, Richard. "Cardinal Mazarin and the great nobility during the Fronde." English Historical Review . 96 (381): 818?833. 1981.   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? ) .
  • Bonney, Richard. Society And Government In France Under Richelieu And Mazarin 1624?61 (Springer, 1988).
  • Ekberg, Carl J. "Abel Servien, Cardinal Mazarin, and the Formulation of French Foreign Policy, 1653?1659." International History Review . 3 (3): 317?329. 1981.   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? ) .
  • Haffemayer, Stephane (2016). ?Mazarin, Information and Communication During the Fronde (1648?1653)”. Media History . 22 (3?4): 386?400. S2CID   152189567 . doi : 10.1080/13688804.2016.1230010 .   .
  • Hassall, Arthur. Mazarin (1903)
  • Perkins, James Breck (1886). France Under Mazarin (2 volumes). New York: Putnam. Vols. 1 & 2 at Internet Archive.
  • Sonnino, Paul. Mazarin's Quest: The Congress of Westphalia and the Coming of the Fronde (Harvard UP, 2008O. 307 pp
  • Wilkinson, Richard (April 1996il). ?Cardinal Mazarin”. History Today . 46 (4): 39?45.   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= ( помо? ) .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Жил Мазарен на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жил_Мазарен&oldid=27783832 ”