Евро (симбол: € , ме?ународна ознака : EUR , шифра валуте: 978 ) ?е званична валута Економске и монетарне уни?е Европске уни?е и ?единствена валута око 300 милиона гра?ана 20 зема?а Уни?е:

ко?е чине Еврозону . ^{[1] [2]} Ову валуту исто тако званично користе институци?е Европске уни?е и четири друге Европске зем?е , као и унилатерално две друге, те ?е консеквентно дневно користи око 337 милиона Европ?ана. (ажурирано: 2015. ^{[ажурира?е]} ) ^[3] Изван Европе, бро?не прекоморске територи?е ЕУ зема?а тако?е користе евро као сво?у валуту.

Додатно, 210 милиона ?уди широм света (по подацима из 2013) користи валуте везане за евро. Евро ?е друга на?ве?а резервна валута као и друга на?више кориштена валута након америчког долара . ^{[4] [5] [6]} (Ажурирано: ?ануар 2017. ^{[ажурира?е]} ) Са више од €1.109.000.000.000 у циркулаци?и, евро има ?едну од на?виших комбинованих вредности новчаница и кованица на свету, у ком погледу ?е премашио амерички долар. ^{[7] [note 1]}

Име евро ?е званично прихва?ено 16. децембра 1995. у Мадриду. ^[8] Евро ?е уведен у светско финанси?ско тржиште као рачуноводствена валута 1. ?ануара 1999, заме?у?у?и бившу Европску валутну ?единицу (ECU) са односом од 1:1 (US $1.1743). Физичке новчанице и кованице евра су ушле у циркулаци?у 1. ?ануара 2002, чине?и га валутом у свакодневно? употреби сво?их оригиналних држава чланица, а до ма?а 2002. евро ?е у потпуности заменио бивше валуте. ^[9] Мада ?е вредност евра накнадно знатно опала до 0,8252 америчких долара током две године (26. октобар 2000), он у прода?и вредео више од америчког долара од кра?а 2002, а врхунац ?е достигао са 1,6038 америчких долара дана 18. ?ула 2008. ^[10] Од позног дела 2009. године, евро ?е утонуо у европску дужничку кризу , што ?е довело до креира?а Европског фонда за финанси?ску стабилност као и других реформи у ци?у стабилизаци?е валуте. ?ула 2012, евро ?е пао испод 1,21, америчких долара први пут у две године, услед забринутости око грчког дуга и шпанског проблематичног банкарског сектора. ^[11] ?уна 2017, евро-долар курс износи ~ US$1,13. ^[12]

Економски и монетарни савез ( EMU ) на?знача?ни?и ?е вид новчане реорганизаци?е у Европи од доба Римског царства . Иако се уво?е?е Евра може сматрати ?едноставно начином усавршава?а За?едничког европског тржишта и подржава?а слободне трговину ме?у чланова Еврозоне , Евро ?е тако?е знача?ан део Европског про?екта за политичку интеграци?у. Евром управ?а Европски систем централних банака ( ESCB ), ко?и се састо?и од Европске централне банке ( ECB ) и Еврозонских централних банака ко?е управ?а?у у државама. ECB , ко?а ?е смештена у Франкфурту на Ма?ни у Немачко? , има иск?учиву мо? да успостави новчану политику; остали ESCB чланови учеству?у у штампа?у, кова?у, и расподели новчаница и кованица, и делова?у Еврозонског систему исплате.

Инфлаци?а у 2009 . ?е износила -0,1%.

Администраци?а [ уреди | уреди извор ]

Евром управ?а Европска централна банка (ЕЦБ) са седиштем у Франкфурту и Евросистем (ко?и се састо?и од централних банака зема?а еврозоне). Као независна централна банка, ЕЦБ има потпуна овлаште?а да одре?у?е монетарну политику . Евросистем учеству?е у штампа?у, кова?у и дистрибуци?и новчаница и кованица у свим зем?ама чланицама, и функциониса?у платних система у еврозони.

Уговор о Европско? уни?и из 1992. обавезу?е ве?ину ЕУ зема?а чланица да прихвате евро након што задово?е одре?ене монетарне и бу?етске конвергационе критери?уме , мада све државе нису то урадиле. У?еди?ено Кра?евство и Данска су уговориле изузе?е, ^[13] док ?е Шведска (ко?а ?е приступила ЕУ 1995. године, након што ?е потписан Мастрихтски уговор) одбила евро 2003. путем референдума, и избегла ?е обавезу усва?а?а евра путем неиспу?ава?а монетарних и бу?етски захтева. Све наци?е ко?е су приступиле ЕУ након 1993 су се обавезале да адаптира?у евро у догледно време.

Издава?е модалитета за новчанице [ уреди | уреди извор ]

Од 1. ?ануара 2002, националне централне банке (НЦБ) и ЕЦБ изда?у евро новчанице на за?едничко? бази. ^[14] Евро новчанице не показу?у ко?а централна банка их ?е издала. Националне централне банке Евросистема мора?у прихватити евро новчанице став?ене у оптица? од стране других чланова Евросистема и те новчанице се не репатризу?у. ЕЦБ изда?е 8% укупне вредности новчаница издатих у Евросистему. ^[14] У пракси, ЕЦБ новчанице се став?а?у у оптица? посредством националних централних банака, чиме наста?у одговара?у?е обавезе према ЕЦБ. Ове обавезе обухвата?у камату на главну стопу рефинансира?а ЕЦБ. Преосталих 92% евро новчаница изда?у националне банке сразмерно ?иховим деоницама ЕЦБ к?уча капитала, ^[14] ко?е се израчунава?у кориш?е?ем националног учеш?а становништва Европске уни?е (ЕУ) и националног удела у БДП ЕУ, равномерно пондерисано. ^[15]

Мастрихтски критери?уми о конвергенци?и [ уреди | уреди извор ]

Све чланице Уни?е могу прихватити евро ако испуне одре?ене (економске) услове, ко?и су дефинисани по Уговору из Мастрихта 1992 . године:

• стабилност цена
• финанси?ски положа? у ?авном сектору (финанси?ски дефицит ма?и од 3% БДП -а)
• висока стабилност дома?е валуте
• конвергенци?а просечних дома?их камата у односу на просек тро?е зема?а чланица са на?ма?им каматама
• правни прописи о финанси?ским институци?ама ко?и гаранту?у независност националне централне банке и прилаго?еност ?еном ук?уче?у у систем европске централне банке (ЕЦБ)
• реална конвергенци?а националне економи?е

У извештава?у српских дневних не-економских гласила се економско финанси?ски Мастрихт критери?уми за уво?е?е евра не споми?у и тиме се ствара погрешан утисак, да ?е уво?е?е евра иск?учиво политичка ствар.

Пакт стабилности ( Даблин , 1996 . г) регулише националне економско финанси?ске мере у зем?ама чланицама Еврозоне . Наме?ен ?е одржава?у економске стабилности валуте (евра).

Кованице [ уреди | уреди извор ]

Лица кованица евра су исте за све државе, док се налич?а разлику?у од државе до државе. Кованице посто?е у следе?им апоенима:

Новчанице [ уреди | уреди извор ]

Посто?и седам евро новчаница, све су различите величине и бо?е.

• 5 евра - сива бо?а - 120 х 62 mm - на ?о? ?е представ?ен класични период (пре 5. века)
• 10 евра - црвена бо?а - 127 х 67 mm - на ?о? ?е представ?ен стил романике (11?12. век)
• 20 евра - плава бо?а - 133 х 72 mm - на ?о? ?е представ?ен стил готике (12?14. век)
• 50 евра - сме?а и наран?аста бо?а - 140 х 77 mm - на ?о? ?е представ?ен стил ренесансе (14?16. век)
• 100 евра - зелена бо?а - 147 х 82 mm (У сери?и Европа - 147 х 77 mm) - на ?о? ?е представ?ен стил барока и рококоа (17?18. век)
• 200 евра - жута бо?а - 153 х 82 mm (У сери?и Европа - 153 х 77 mm) - на ?о? ?е представ?ена архитектура од челика и стакла из индустри?ске револуци?е (18?19. век)
• 500 евра - ?убичаста бо?а - 160 х 82 mm (У сери?и Европа не посто?и) - на ?о? ?е представ?ена савремена европска архитектура . ( 20 .-21. век)

Диза?н [ уреди | уреди извор ]

На пред?о? страни новчаница налазе се капи?е ко?е представ?а?у отвореност и гостопримство зема?а чланица ЕУ, док се на поле?ини налазе мостови ко?и симболизу?у за?едништво и ме?усобну сарад?у зема?а. Знак евра ?е стилизовано слово Е ко?е подсе?а на ?ирилично слово ? C ” са две црте на средини (€).

Симболика на новчаницама [ уреди | уреди извор ]

1. Мостови, прозори и пролази су симболи европског духа, отворености и сарад?е.
2. 12 звездица Европске уни?е су симболи динамичности и хармони?е данаш?е Европе.
3. Мостови служе исто комуникаци?и и коопераци?и Европе са остатком света.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Увод [ уреди | уреди извор ]

Претходне националне валуте еврозоне

Валута	Код ( ISO 4217 )	Курс [16]	Фиксиран	Спроведен
Аустри?ски шилинг	ATS	7001137603000000000♠ 13,7603	1998-12-31	1999-01-01
Белги?ски франак	BEF		1998-12-31	1999-01-01
Кипарска фунта	CYP	6999585274000000000♠ 0,585274	2007-07-10	2008-01-01
Холандски гулден	NLG	7000220371000000000♠ 2,20371	1998-12-31	1999-01-01
Естонска круна	EEK	7001156466000000000♠ 15,6466	2010-07-13	2011-01-01
Финска марка	FIM	7000594573000000000♠ 5,94573	1998-12-31	1999-01-01
Француски франак	FRF	7000655957000000000♠ 6,55957	1998-12-31	1999-01-01
Немачка марка	DEM	7000195583000000000♠ 1,95583	1998-12-31	1999-01-01
Грчка драхма	GRD	7002340750000000000♠ 340,750	2000-06-19	2001-01-01
Хрватска куна	HRK	7000753450000000000♠ 7,53450	2022-12-31	2023-01-01
Ирска фунта	IEP	6999787564000000000♠ 0,787564	1998-12-31	1999-01-01
Итали?анска лира	ITL	7003193627000000000♠ 1.936,27	1998-12-31	1999-01-01
Летонски лат	LVL	6999702804000000000♠ 0,702804	2013-07-09	2014-01-01
Литвански литас	LTL	7000345280000000000♠ 3,45280	2014-07-23	2015-01-01
Луксембуршки франак	LUF	7001403399000000000♠ 40,3399	1998-12-31	1999-01-01
Малтешка лира	MTL	6999429300000000000♠ 0,429300	2007-07-10	2008-01-01
Монегашки франак	MCF	7000655957000000000♠ 6,55957	1998-12-31	1999-01-01
Португалски ескудо	PTE	7002200482000000000♠ 200,482	1998-12-31	1999-01-01
Санмаринска лира	SML	7003193627000000000♠ 1.936,27	1998-12-31	1999-01-01
Словачка круна	SKK	7001301260000000000♠ 30,1260	2008-07-08	2009-01-01
Словеначки толар	SIT	7002239640000000000♠ 239,640	2006-07-11	2007-01-01
Шпанска пезета	ESP	7002166386000000000♠ 166,386	1998-12-31	1999-01-01
Ватиканска лира	VAL	7003193627000000000♠ 1.936,27	1998-12-31	1999-01-01

Евро ?е успостав?ен према одредбама уговора о Европско? уни?и из 1992. Да би учествовале у валути, државе чланице треба да задово?е строге критери?уме , као што ?е бу?етски дефицит од ма?е од три процента ?иховог БДП , дужнички однос од ма?е од шездесет процената БДП (оба од ко?их су ултимативно били широко интерпретирани након уво?е?а), ниска инфлаци?а, и каматне стопе ко?е су блиске ЕУ просеку. У Мастрихтском уговору, У?еди?еном Кра?евству и Данско? су одобрена изузе?а по ?иховом захтеву да не про?у кроз фазу монетарне уни?е ко?а доводи до уво?е?а евра.

Економисти ко?и су помогли или допринели у креира?у евра су Фред Ардити , Нил Даулинг , Вим Ду?зенберг , Роберт Мандел , Томасо Падоа-Шк?опа и Роберт Толисон . (За макроекономску теори?у, погледа?те испод .)

Име ?еуро” ?е званично прихва?ено у Мадриду 16. децембра 1995. ^[8] Белги?ском есперантисти Герме?ну Пирлоту , бившем учите?у француског и истори?е се припису?е заслуга за именова?е нове валуте, пошто ?е он послао писмо тадаш?ем председнику Европске уни?е , Жаку Сантеру , у коме ?е предложио име ?евро” 4. августа 1995. ^[17]

Услед разлика у националним конвенци?ама за заокружива?е и знача?не цифре, све конверзи?е изме?у националних валута су морале да се изводе користе?и процес триангулаци?е преко евра. Дефинитивне вредности ?едног евра у смислу девизног курса при коме су валуте ушле у евро су приказане са десне стране.

Односе ?е одредио Савет Европске уни?е , ^{[note 2]} на бази препоруке Европске комиси?е базиране на тржишним односима на дан 31. децембра 1998. Они су постав?ени тако да ?е ?една ?единица европске валуте (ECU) ?еднака ?едном евру. ?единица европске валуте ?е била рачуноводствена ?единица ко?а се користила у ЕУ, а базирана на валутама држава чланица; она ни?е била валута сама по себи. Односи нису могли бити успостав?ени рани?е, пошто ?е ЕЦУ зависна од девизног курса неевропских валута у време затвара?а (првенствено британске фунте ) тог дана.

Процедура кориштена за фиксира?е девизног курса изме?у грчке драхме и евра ?е била другачи?а, пошто ?е евро тада ве? две године био у оптица?у. Док су девизни курсеви иници?алних ?еданаест валута одре?ени само неколико сати пре уво?е?а евра, девизни курс грчке драхме ?е био фиксиран неколико месеци унапред. ^{[note 3]}

Валута ?е била уведена у нефизичко? форми ( путнички чекови , електронски трансфери, банкарство, итд.) у поно? 1. ?ануара 1999, кад су националне валуте зема?а чланица еврозоне независно престале да посто?е. ?ихови девизни курсеви су зак?учани у фиксном ме?усобном односу. Евро ?е стога постао наследник ?единице европске валуте (ECU). Новчанице и кованице старих валута су ме?утим остале у употреби као законско средство пла?а?а док нове евро новчанице и кованице нису уведене 1. ?ануара 2002.

Период размене током кога су новчанице и кованице бивших валута били заме?ени за евро ?е тра?ао два месеца, до 28. фебруара 2002. Званични датум кад су националне валуте престале да служе као законска средства пла?а?а ?е варирао ме?у зем?ама чланицама. На?рани?и датум ?е био у Немачко?, где ?е марка званично изашла из употребе 31. децембра 2001, мада ?е период размене тра?ао ?ош два месеца. Након што су старе валуте престале да буду законско средство пла?а?а, ?их су и да?е примале националне централне банке током периода у опсегу од неколико година до бесконачности (неколико година за Аустри?у, Немачку, Ирску, Естони?у и Летони?у у виду новчаница и кованица, и довека за Белги?у, Луксембург, Словени?у и Словачку у виду новчаница). Кованице ко?е су на?рани?е постале неконвертибилни су били португалски ескудоси , ко?и су престали да има?у монетарну вредност након 31. децембра 2002, мада ?е могу?ност размене новчаница остала отворена до 2022.

Извори: EC convergence reports 1996-2014 , Italian lira ^{[ мртва веза ]} , Spanish peseta , Portuguese escudo , Finnish markka , Greek drachma , UK pound

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Европска централна банка (?език: енглески) (?език: немачки)
• Диза?н симбола евра (?език: енглески)
• Europedia: Guide to European policies and legislation Архивирано на са?ту Wayback Machine (16. октобар 2018)
• Конвертор Евро у Српски динар
• Eurozone official portal
• The euro (?език: енглески)
• European Central Bank - Euro Exchange Rates (?език: енглески)
• Новчанице евра (?език: немачки) (?език: енглески)