한국   대만   중국   일본 
Елизабета Вудвил ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Елизабета Вудвил

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Елизабета Вудвил
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1437-02-03 ) 3. фебруар 1437.
Место ро?е?а Грефтон Ре?ис , Нортхемптоншир , Кра?евство Енглеска
Датум смрти 8. ?ун 1492. ( 1492-06-08 )  ( 55 год. )
Место смрти Лондон , Кра?евство Енглеска
Породица
Супружник Едвард IV ?орк , ?он Гре?
Потомство Елизабета од ?орка , Мари?а од ?орка , Сесили од ?орка , Едвард V ?орк , Маргарета од ?орка , Ричард од Шрузбери?а , Ана од ?орка , ?ор? Плантагенет, 1. во?вода од Бедфорда , Катарина од ?орка , Бри?ет од ?орка , Томас Гре?, маркиз од Дорсета , Ричард Гре?
Родите?и Ричард Вудвил
Жакота Луксембуршка
Династи?а ?орк
Претходник Маргарета Анжу?ска
Наследник Маргарета Анжу?ска

Елизабета Вудвил ( енгл. Elizabeth Woodville ) ?е била кра?ица Енглеске од 1464. до 1470, па од 1471. до 1483. године.

Ро?ена ?е 3. фебруара 1437 , у Нортхемптонширу, као ?ерка Ричарда Вудвила и Жакоте Луксембуршке . 1452 , се удала за ?она Гре?а, ко?и ?е девет година касни?е погинуо у рату ружа , боре?и се на страни Ланкестара. Због првог пропалог брака, Елизабета се првог ма?а 1464, удала за Едварда IV ?орка . За кра?ицу Енглеске ?е крунисана 26. ма?a 1465 , у Вестминстерско? опати?и . С Едвардом, ?е имала десеторо деце, ме?у ко?има су били и Едвард V , Ричард од ?орка , и Елизабета од ?орка ко?а ?е била ма?ка енглеског кра?а Хенри?а VIII .

Умрла ?е 8. ?уна 1492 , у Лондону .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Елизабета Вудвил ро?ена ?е 1437 . године, вероватно у месту Нортхемптоншир . Била ?е прворо?ено дете соци?ално неравноправног брака изме?у сер Ричарда Вудвила и Жакете Луксембуршке.

Отприлике 1452. године, Елизабета се удала за сер ?она Гре?а. Уби?ен ?е у Друго? бици код Светог Албанса 1461. године, боре?и се за Ланкастере. Ово би постало извор ирони?е, буду?и да ?е Елизабетин буду?и супруг Едвард IV био ?оркистички претендент на престо. Два сина Елизабетe из овог првог брака била су Томас и Ричард.

Елизабета Вудвил названа ?е ?на?лепшом женом на острву Британи?а“ са ?очима дебелих капака попут очи?у зма?а“. [1]

Живот на двору [ уреди | уреди извор ]

Едвард IV ?е имао много ?убавница, од ко?их ?е на?познати?а ?е?н Шор, и ни?е имао репутаци?у верности. ?егов брак са удовицом Елизабет Вудвиле склопио се та?но и, иако датум ни?е познат, традиционално се каже да се склопио у ?ено? породично? ку?и 1. ма?а 1464 . године. [2] Присуствовале су само невестина ма?ка и две даме. Едвард се оженио с ?ом нешто више од три године након што ?е преузео енглески престо услед велике победе над Ланкастерима, у бици код Таутона, ко?а ?е резултирала расе?е?ем кра?а Хенри?а VI. Елизабета крунисана ?е за кра?ицу 26. ма?а 1465. године.

У раним годинама сво?е владавине, управ?а?е Енглеском зависило ?е од уског круга присталица, нарочито од ?еговог ро?ака, Ричарда Невила, грофа од Ворвика . Отприлике у време склапа?а та?ног брака Едварда и Елизабете, Ворвик ?е преговарао о савезу са Француском, насто?е?и да спречи сличан аранжман ко?и ?е склопила ?егова заклета непри?ате?ица Маргарет Анжу?ска , супруга свргнутог Хенри?а VI. План ?е био да се Едвард ожени француском принцезом. Када ?е ?егов брак са Елизабетом склоп?ен, ко?а ?е била и обична и из породице присталица Ланкастера, Ворвик ?е био и посрам?ен и увре?ен, а ?егова веза са Едвардом се никада ни?е опоравила.

Доласком на сцену нове кра?ице дошло ?е много ро?ака, од ко?их су се неки венчали у на?знача?ни?е породице у Енглеско?. [3] Три ?ене сестре удале су се за синове грофова Кента, Есекса и Пембрука. Друга сестра, Кетрин Вудвил, удала се за 11-годиш?ег кра?ичиног шти?еника Хенри?а Стафорда, другог во?воду од Бакингема, ко?и се касни?е придружио брату Едварда IV, Ричарду, во?води од Глостера, у опозици?и са Вудвиловима након смрти Едварда. Елизабетин двадесетогодиш?и брат ?он оженио се Катарином, во?вотки?ом од Норфолка. Во?вотки?а ?е била удовица три пута и вероватно ?е имала шездесет, тако да ?е брак створио скандал на двору. Елизабетин син из првог брака, Томас Гре?, оженио се са Сесили Бонвил.

Када су ро?аци Елизабет Вудвил, посебно ?ен брат Ентони Воодвилле, почели да оспорава?у Ворвикову превласт у енглеском политичком друштву, Ворвик ?е заверенички саговарао са сво?им зетом ?ор?ом , во?водом од Кларенса, кра?евим мла?им братом. ?едан од ?егових следбеника оптужио ?е Елизабетину ма?ку за бав?е?е врача?ем. Ослобо?ена ?е следе?е године. [4] Ворвик и ?ор? два пута су се побунили, а затим побегли у Француску. Ворвик ?е створио нелагодан савез са Маргаретом Анжу?ском и вратио ?еног мужа Хенри?а на престо 1470. године. Али следе?е године, Едвард IV, вратио се из изгнанства и победио Ворвика у бици код Барнета , и Ланкастерове у бици код Т?уксбери?а. Хенри VI ?е убрзо уби?ен.

После привременог пада мужа са власти, Елизабета ?е уточиште потражила у Вестминстерско? опати?и где ?е родила сина Едварда (касни?е енглеског кра?а Едварда V). ?ен брак са Едвардом дао ?е укупно десеторо деце, ук?учу?у?и ?ош ?едног сина Ричарда, во?воду од ?орка, ко?и ?е се касни?е придружити свом брату као ?едан од принчева у Кули . Пет ?ерки ?е тако?е живело до пунолетства.

Елизабета се бавила делима хриш?анске побожности у складу са уобича?еним очекива?има сред?овековне супруге кра?ице. ?ени чинови су ук?учивали ходочаш?а, стица?е папске индулгенци?е за оне ко?и су клечали и изговарали Ангелус три пута дневно и оснива?е капеле Светог Еразма у Вестминстерско? опати?и. [5]

После смрти супруга [ уреди | уреди извор ]

После изненадне смрти Едварда, вероватно од упале плу?а, априла 1483. године, Елизабета постала ?е кра?ица удовица. ?ен млади син Едвард V постао ?е кра?, а ?егов у?ак Ричард, во?вода од Глостера, вршио ?е дужност лорда заштитника. Као одговор на покуша? Вудвилових да отму власт, Глостер ?е брзо прешао да преузме контролу над младим кра?ем и ухапсио кра?евог у?ак Еарла Риверса и полубрата Ричарда Гре?а, сина Елизабете. Млади кра? ?е премештен у Лондонски тора? да чека круниса?е. Са мла?им сином и ?еркама, Елизабета ?е поново потражила уточиште. Лорд Хе?стингс, воде?и присталица поко?ног кра?а у Лондону, у почетку ?е подржавао Глостерове поступке, али га ?е он потом оптужио за заверу са Елизабет Воудвил против ?ега. Хе?стингс ?е погуб?ен по кратком поступку. Да ли се заиста догодила таква завера, ни?е познато. Ричард ?е оптужио Елизабету да ?е планирала да га ?уби?е и потпуно уништи“. [6]

Дана 25. ?уна 1483 . године, Глостер ?е погубио сина Елизабете Ричарда Гре?а и брата Ентони?а у замку Понтефракт у ?оркширу. Парламентарним актом, проглашено ?е да су деца Едварда IV са Елизабетом била ванбрачна на основу тога што ?е Едвард имао предуговор са удовицом Ле?ди Еленор Бaтлер, што се сматрало правно обавезу?у?им уговором због чега ?е било ко?и други брачни уговор неваже?и. Посто?е неки извори ко?и говоре чак да су ?их дво?е имали церемони?у веридбе. [7] Чин ?е садржао и оптужбе за врача?е против Елизабете, али ни?е дао дета?е и оптужбе нису имале да??их последица. Као последица тога, во?води од Глостера ?е пону?ен престо и постао ?е кра? Ричард III ?орк . Едвард V, ко?и више ни?е био кра?, и ?егов брат Ричард, во?вода од ?орка, остали су у Лондонском тор?у. После лета 1483 . године нема забележених ви?е?а истих.

После круниса?а кра?а Ричарда, Елизабета се звала Елизабета Гре? и она се са во?водом од Бакингема (бившим блиским савезником Ричарда а тада вероватно траже?и престо за себе) удружила са леди Маргарет Бофорт и заговарала да ?ен син Хенри доби?е право на престо. Да о?ача сво?у тврд?у и у?едини два сукоб?ава?у?и се са племи?ким ку?ама, Елизабета и Маргарета сложиле су се да се син пото?е ожени на?стари?ом ?ерком Елизабетом , ко?а ?е након смрти сво?е бра?е постала наследница. Венча?е ?е одржано 18. ?ануара 1486 . године, али Елизабета ни?е крунисана све док ни?е родила ?ихово прво дете, принца Артура.

Први парламент Ричарда III у ?ануару 1484. одузео ?е Елизабети све зем?е ко?е су ?о? дате током владавине Едварда IV. [8]

Дана 1. марта 1484 . године, Елизабета и ?ене ?ерке изашле су из уточишта након што се Ричард ?авно заклео да ?ене ?ерке не?е бити повре?ене или злостав?ане и да не?е бити затворене у лондонском тор?у или било ко?ем другом затвору. Тако?е ?е обе?ао да ?е им обезбедити брачне понуде и венчати их са ?ро?еном господом“. Породица се вратила, очигледно измиривши се са Ричардом. После смрти супруге Ричарда Ане Невил , марта 1485 . године, по?авиле су се гласине да ?е се новоодовели кра? оженити сво?ом прелепом и младом не?аки?ом Елизабетом од ?орка. [9]

Године 1485. Хенри Т?удор напао ?е Енглеску и победио Ричарда у бици код Босворта . Као кра?, Хенри VII се оженио Елизабетом од ?орka и дао ?е опозвати Парламентарни акт и уништити све прона?ене копи?е. Елизабета Вудвил ?е добила титулу и почасти кра?ице удовице. [10]

Научници се разилазе око тога зашто ?е удовица кра?ица Елизабета провела послед?их пет година живота живе?и у опати?и Бермондсе?, у ко?у се повукла 12. фебруара 1487 . године. Ме?у сво?им модерним биографима Давид Балдвин веру?е да ?у ?е Хенри VII натерао да се повуче са двора, док ?е Арлен Окерлунд износи доказе из ?ула 1486 . ??године да ?е ве? планирала пензиониса?е да би живела верски, контемплативни живот у опати?и. Други разлог ?е да ?о? ?е било изну?ено повлаче?е у Бермондсеj због тога што ?е на неки начин била умешана у ?оркистичку побуну Ламберта Симнела 1487. или ?е бар ви?ена као потенци?ални савезник побу?еника. [11]

У опати?и Бермондсе?, према Елизабети су поступали с поштова?ем због кра?ице удовице. Живела ?е кра?евски живот са пензи?ом од 400 фунти и доби?ала ?е мале поклоне од Хенри?а. Била ?е присутна на ро?е?у сво?е унуке, Маргарите у Вестминстерско? палати у новембру 1489. године и на ро?е?у ?еног унука, буду?ег Хенри?а , у палати Гринвич у ?уну 1491 . ?ена ?ерка кра?ица Елизабета посетила ?у ?е повремено у Бермондсе?у.

Хенри ?е на кратко размиш?ао о венча?у сво?е таште са шкотским кра?ем ?е?мсом од Шкотске, када му ?е 1486. ??умрла супруга Маргарета од Данске. ме?утим, ?е?мс ?е уби?ен у бици 1488. године. [12]

Елизабета Вудвил умрла ?е у опати?и Бермондсе?, 8. ?уна 1492. Изузев кра?ице, ко?а ?е чекала ро?е?е четвртог детета, и Сесили ?орк, ?ене ?ерке су присуствовале сахрани у замку Виндзор. Писмо откривено 2019. године, ко?е ?е 1511. године написала Андреа Бадоер, венеци?анска амбасадорка у Лондону, сугерише да ?е умрла од куге, што би об?аснило журбу и недостатак ?авне церемони?е током сахране Елизабете. [13] Елизабета ?е сахра?ена у исто? цркви као и ?ен супруг кра? Едвард IV у капели Светог ?ор?а у дворцу Виндзор .

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Richard de Wydeville
 
 
 
 
 
 
 
8. John Wydeville
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Ричард Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Isabel Gobion
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ричард Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John Bittlesgate
 
 
 
 
 
 
 
10. Thomas Bittlesgate
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Joan Bittlesgate
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Sir John de Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
11. Joan de Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Joan de Bridport
 
 
 
 
 
 
 
1. Елизабета Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Guy of Luxembourg, Count of Ligny
 
 
 
 
 
 
 
12. John of Luxembourg, Lord of Beauvoir
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Махо од Шати?она, Countess of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
6. Peter of Luxembourg, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Louis of Enghien
 
 
 
 
 
 
 
13. Marguerite of Enghien
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Giovanna of Sanseverino
 
 
 
 
 
 
 
3. Жакота Луксембуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Bertrand III of Baux, Count of Andria and Squillace
 
 
 
 
 
 
 
14. Francis of Baux
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marguerite d'Aulnay
 
 
 
 
 
 
 
7. Margaret of Baux
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Nicola Orsini, Count of Nola
 
 
 
 
 
 
 
15. Sueva Orsini
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Jeanne de Sabran
 
 
 
 
 
 

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

  • Philip Butterworth and Michael Spence, 'William Parnell, supplier of staging and ingenious devices, and his role in the visit of Elizabeth Woodville to Norwich in 1469', Medieval English Theatre 40 (2019) [1] Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. ?ун 2019)
  • David Baldwin , Elizabeth Woodville (Stroud, 2002) [2]
  • Christine Carpenter, The Wars of the Roses (Cambridge, 1997) [3]
  • Philippa Gregory , David Baldwin, Michael Jones , The Women of the Cousins' War ( Simon & Schuster , 2011)
  • Michael Hicks, Edward V (Stroud, 2003) [4]
  • Rosemary Horrox, Richard III: A Study of Service (Cambridge, 1989) [5]
  • J.L. Laynesmith, The Last Medieval Queens (Oxford, 2004) [6]
  • A. R. Myers, Crown, Household and Parliament in Fifteenth-Century England (London and Ronceverte: Hambledon Press, 1985)
  • Arlene Okerlund, Elizabeth Wydeville: The Slandered Queen (Stroud, 2005); Elizabeth: England's Slandered Queen (paper, Stroud, 2006) [7]
  • Charles Ross, Edward IV (Berkeley, 1974) [8]
  • George Smith, The Coronation of Elizabeth Wydeville (Gloucester: Gloucester Reprints, 1975; originally published 1935)
  • Anne Sutton and Livia Visser-Fuchs, "'A Most Benevolent Queen': Queen Elizabeth Woodville's Reputation, Her Piety, and Her Books", The Ricardian , X:129, June 1995. PP. 214?245.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Jane Bingham, The Cotswolds: A Cultural History, (Oxford University Press, 2009), 66
  2. ^ Robert Fabian, The New Chronicles of England and France, ed. Henry Ellis (London: Rivington, 1811), 654; "Hearne’s Fragment of an Old Chronicle, from 1460?1470," The Chronicles of the White Rose of York. (London: James Bohn, 1845), 15?16.
  3. ^ Princes, patronage, and the nobility : the court at the beginning of the Modern Age, c.1450-1650 . [London, England]. 1991. стр. . 59?61. ISBN   0-19-920502-7 .  
  4. ^ Calendar of Patent Rolls, 1467?77, pg. 190.
  5. ^ Sutton and Visser-Fuchs, "A 'Most Benevolent Queen;'"Laynesmith, pp. 111, 118?19.
  6. ^ Charles Ross, Richard III, University of California Press, 1981 p81.
  7. ^ Philipe de Commines, The memoirs of Philip de Commines, lord of Argenton, Volume 1, H.G. Bohn, 1855, pp.396?7.
  8. ^ ?Original Text - Titulus Regius” . web.archive.org . 1. 9. 2013. Архивирано из оригинала 01. 09. 2013. г . Приступ?ено 13. 3. 2021 .  
  9. ^ ?The Richard III and Yorkist History Server” . web.archive.org . 9. 7. 2006. Архивирано из оригинала 09. 07. 2006. г . Приступ?ено 13. 3. 2021 .  
  10. ^ ?Original Text - Titulus Regious - Statutes of King Henry VII” . web.archive.org . 2. 9. 2013. Архивирано из оригинала 02. 09. 2013. г . Приступ?ено 13. 3. 2021 .  
  11. ^ Bennett, Michael, Lambert Simnel and the Battle of Stoke, New York, St. Martin's Press, 1987, pp.42; 51; Elston, Timothy, "Widowed Princess or Neglected Queen" in Levin & Bucholz (eds), Queens and Power in Medieval and Early Modern England, University of Nebraska Press, 2009, p.19.
  12. ^ ?Margaret Of Denmark | Encyclopedia.com” . www.encyclopedia.com . Приступ?ено 13. 3. 2021 .  
  13. ^ ?'White Queen' died of plague, claims letter found in National Archives” . the Guardian (на ?езику: енглески). 25. 4. 2019 . Приступ?ено 13. 3. 2021 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Елизабета Вудвил на Викимеди?ино? остави .


Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елизабета_Вудвил&oldid=27751565 ”