Елеонора од Аквитани?е
Лични подаци
Датум ро?е?а	1122 . или 1124 .
Датум смрти	1. април 1204 .
Место смрти	Поат?е ,
Породица
Супружник	Лу? VII , Хенри II Плантагенет
Потомство	Мари?а од Француске , Аликс од Француске , Вили?ем IX, гроф од Поат?еа , Хенри Млади Кра? , Матилда од Енглеске , Ричард I Лав?е Срце , ?ефри II, во?вода Брета?е , Елеонора Енглеска , ?оана од Енглеске , ?ован без Зем?е
Родите?и	Вили?ам X , аквитански во?вода Енора од Шатлроа
Династи?а	Капети Плантагенети
во?вотки?а од Аквитани?е, кра?ица Француске, кра?ица Енглеске
Претходник	Вили?ам X Аквитански
Наследник	?ован без Зем?е

Елеонора од Аквитани?е ( фр. Alienor d’Aquitaine ; фр. Eleonore de Guyenne ; енгл. Eleanor of Aquitaine ; Поат?е , 1122 / 1124 ? Поат?е , 1. април 1204) била ?е ?една од на?богати?их и на?мо?ни?их жена у западно? Европи у раздоб?у разви?еног сред?ег века . Пореклом ?е била из династи?е Рамнулфида ко?а ?е владала ?угозападном Француском. ?ош као дево?чица постала ?е во?вотки?а од Аквитани?е , а затим кра?ица Француске (1137?1152) као супруга Лу?а VII . Захва?у?у?и другом браку постала ?е кра?ица Енглеске (1154?1189) као жена Хенри?а II , првог владара из династи?е Плантагенета . Елеонора ?е била покровите?ка к?ижевних стваралаца као што су били Вас , Беноа де Ст Маура и Бертран де Вентадорн .

Када ?е 1137 . постала наследница во?водства Аквитани?е Елеонора ?е истовремено постала и на?поже?ни?а невеста у Европи. Три месеца пошто ?е постала во?вотки?а, Елеонора се удала за француског престолонаследника Лу?а, сина ?еног законског старате?а кра?а Лу?а VI . Као кра?ица Француске учествовала ?е у неуспешном Другом крсташком походу . Убрзо након тога, Елеонора ?е затражила пониште?е брака ^[1] , али ?е папа Евгени?е III одбио ?ене захтеве. ^[2] Ипак, након што ?е Лу?у родила и другу ?ерку, француски кра? се сложио са разводом пошто му Елеонора ни?е родила сина ни после петнаест година брака. ^[3] Брак ?е био поништен 11. марта 1152 . због сродства у четвртом степену. ?ихове ?ерке су проглашене за закониту децу, Лу?у ?е поверено старате?ство, а Елеонори су вра?ене ?ене зем?е.

Убрзо пошто ?е пониште?е брака проглашено, Елеонора ?е 1154 . верена са норманди?ским во?водом Хенри?ем , буду?им кра?ем Енглеске Хенри?ем II. Хенри ?е био ?ен сродник у тре?ем степену и био ?е девет година мла?и од ?е. Венча?е ?е обав?ено 18. ма?а 1152. у катедрали у Поат?еу , свега осам седмица од пониште?а Елеонориног првог брака. Хенри?у ?е родила осморо деце: пет синова, од ко?их су тро?ица постали кра?еви, и три ?ерке. Ме?утим, брак Хенри?а и Елеоноре ни?е био сре?ан и супружници су се постепено уда?или. Хенри ?у ?е притворио 1173 . пошто ?е подржавала побуну Хенри?а Мла?ег против оца. Тек када ?е Хенри II умро 1189 . Елеонора ?е 6. ?ула ослобо?ена из притвора, а ?ихов син ?е ступио на енглески престо као Ричард I .

Као кра?ица-ма?ка Елеонора ?е владала као регент током Ричардовог ратова?а у Тре?ем крсташком походу и касни?е, када ?е боравио у зароб?еништву. Током владавине ?еног на?мла?ег сина ?ована Без зем?е Елеонора ?е мирно живела. Преминула ?е 1204 . као монахи?а у опати?и Фонтевро где ?е и сахра?ена поред мужа Хенри?а II и сина Ричарда I. Надживела ?е сву сво?у децу осим енглеског кра?а ?ована и ?ерке Елеоноре, кра?ице Касти?е.

Дети?ство [ уреди | уреди извор ]

Ни?е позната тачна година Елеонориног ро?е?а: родослов ?ене породице са кра?а 13. века бележи да ?е 1137. године имала тринаест година. Према то? рачуници Елеонора ?е била ро?ена 1124. године. ^[4] Са друге стране, неки извори споми?у да су по?едини аквитански великаши положили Елеонори заклетву верности приликом ?еног четрнаестог ро?ендана 1136. године. Ова? податак, као и она? да ?е умрла у сво?о? осамдесет и друго?, указу?е да ?е пре ро?ена 1122. године. ^[5] ?ени родите?и су се свакако венчали 1121, а Елеонора се родила у Поат?еу , Бордоу или у ?ер сир л 'Отиз . где су ?ена ма?ка и брат преминули када ?е она имала шест или осам година ^[6] .

Елеонора (или Alienor) била ?е на?стари?е од тро?е деце аквитанског во?воде Вили?ама X , чи?и ?е раскошни двор био познат широм Европе почетком 12. века, и ?егове супруге, Еноре од Шателроа , ?ерке Амори?а I, виконта од Шателроа , и Дангеросе од Лил Бушара . Дангероса ?е била дугогодиш?а ?убавница Вили?ама IX Аквитанског са ко?им ?е уговорила брак изме?у Еноре и Вили?ама X.

Елеонора ?е добила име по ма?ци Аенори и названа ?е Alienor . Име води порекло из латинског ?езика и значи alia Aenor т?. друга Аенора . Име Alienor ?е у северно? Француско?, где се говорио langues d'oil, постало Eleanor , а у енглеском ?езику Eleanor ^[3] . Стотинак година пре Елеоноре од Аквитани?е живела ?е друга знача?на Елеонора - норманди?ска во?вотки?а, тетка Вили?ама Осва?ача . У Паризу ?е Елеонора од Аквитани?е, у време када ?е била француска кра?ица, почасно ослов?авана именом Helienordis у латинским писмима.

Во?вода Вили?ам X ?е, извори се у томе слажу, обезбедио Елеонори на?бо?е могу?е образова?е. ^[7] Иако ?е ?ен матер?и ?език био поатуски, ?едан од ди?алеката француског из групе langues d'oil , Елеонора ?е научила да чита и говори на латинском, добро ?е познавала музику и к?ижевност и учила ?е ?аха?е, лов и соколаре?е . ^[8] Важила ?е за отворену, живу, интелигентну особу снажне во?е. У проле?е 1130 . године ?ен четворогодиш?и брат Вили?ам Аигре и ?ихова ма?ка умрли су у замку Талмон, на аквитанско? обали Атлантика . Тиме ?е Елеонора постала наследница очевих поседа. Аквитанско во?водство представ?ало ?е на?пространи?у и на?богати?у феудалну област у Француско?. Поату , где ?е Елеонора провела ве?и део дети?ства, и Аквитани?а су за?едно чиниле око ?едне тре?ине данаш?е Француске. Елеонора ?е имала само ?едну закониту сестру, Аелиту, ко?а ?е била познати?а као Петронила . Вили?ам X ?е признао за сина и Жоселина, Елеонориног полубрата , али му ни?е признао и наследна права. Слично ?е било и са другим полубратом Вили?амом ^[9] . Доцни?е, током прве четири године владавине Хенри?а II, Елеонорина сестра и полубра?а дошли су да живе у ?еном кра?евском дома?инству.

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

Аквитански во?вода Вили?ам X ?е 1137. за?едно са ?еркама прешао из Поат?еа у Бордо . Ту их ?е поверио бризи надбискупа Бордоа, ?едног од ретких ло?алних вазала, и кренуо ?е на ходочаш?е у Компостелу . Ме?утим, на во?вода ?е на путу преминуо 9. априла на Велики петак .

Елеонора, ко?а ?е у то време имала изме?у дванаест и петнаест година, постала ?е тако во?вотки?а од Аквитани?е и, самим тим, на?поже?ни?а невеста у Европи. Да би осу?етио потенци?ални покуша? отмице младе , ко?и ?е био уобича?ен начин да се неки ситни?и племи? докопа поседа и титула, Вили?ам Аквитански ?е на самрти издиктирао тестамент ко?им ?е Елеонору означио као сво?у наследницу а француског кра?а Лу?а VI за ?еног старате?а ^[10] . Вили?ам ?е затражио да се кра? постара и за поседе и за младу во?вотки?у и да ?о? прона?е досто?ног супруга ^[7] . Све док се не на?е муж за Елеонору, кра? ?е требало да располаже ?еним зем?ама. Во?вода ?е инсистирао да се вест о ?егово? смрти држи у та?ности све док кра? не буде први обавештен. ?егови пратиоци су у журби прешли Пирине?е , обавестили надбискупа Бордоа и затим што ?е брже могло стигли су у Париз да информишу кра?а.

Лу? VI Дебели , тадаш?и кра? Француске, ?е и сам био тешко болестан од дизентери?е . Прогнозе су говориле да се кра? не?е опоравити, али ?е и поред тога Лу? VI сачувао бистрину ума. ?егов наследник дофен Лу? првобитно ?е као мла?и кра?ев син био припреман да се замонаши и окрене кари?ери клирика. Лу?ев стари?и син Филип умро ?е после пада са ко?а. ^[11] Смрт аквитанско? во?воде Вили?ама, ?едног од на?мо?ни?их кра?евских вазала, отворило ?е кра?у путеве за на?поже?ни?е во?водство у Француско?. После одласка аквитанских гласоноша Лу? се силно порадовао. Одлучио ?е да во?вотки?у уда за свог седамнаестогодиш?ег сина и да тако Аквитани?у стави под контролу француске круне. Тиме би мо? и знача? Француске знача?но порасли, као и углед династи?е Капета . Кра? ?е буквално у року од неколико часова за?едно са сво?им саветником опатом Сугери?ем уредио венча?е принца Лу?а и Елеоноре од Аквитани?е. У Бордо ?е послат дофен са прат?ом од пет стотина витезова ме?у ко?има су били опат Сугери?е, шампа?ски гроф Теобалд II и гроф Ралф.

Први брак [ уреди | уреди извор ]

Лу? и Елеонора су се венчали 25. ?ула 1137. у Катедрали Св. Андри?е у Бордоу при чему ?е обред обавио градски надбискуп ^[7] . После венча?а младенци су проглашени за во?воду и во?вотки?у од Аквитани?е ^[7] . Ипак, посто?ао ?е и ?едан важан услов: Аквитанско во?водство сачува?е независност од Француске све док Елеонорин на?стари?и син не постане истовремено француски кра? и аквитански во?вода. Самим тим, уклапа?е Аквитани?е у оквире Француске било ?е одложено за ?едну генераци?у. Као венчани поклон Елеонора ?е Лу?у поклонила вазу од каменог кристала ( кварца ) ко?а се данас чува у Лувру . ^{[7] [11] [12]} Лу? ?е пак вазу поклонио Базилици Сен Дени . Ова ваза ?е ?едини предмет из поседа Елеоноре аквитанске ко?и нам ?е сачуван до данас. ^[13]

Лу?ева владавина као грофа од Поатуа и во?воде од Аквитани?е и Гаско?е потра?ала ?е свега неколико дана. Иако ?е инвеститура обав?ена 8. августа 1137 . године, током пропутова?а поседа, гласник ?е Лу?у и Елеонори донео вест да ?е Лу? VI умро од дизентери?е 1. августа . Елеонорин супруг ?е тако постао кра? Лу? VII , а она ?е миропомазана и крунисана за кра?ицу Француске на Божи? 1137. године. ^{[7] [14]}

Због свог веселог и живог духа Елеонора ?е била непопуларна у северном делу Француске. Према изворима, ?ена свекрва Аделаида од Саво?е , сматрала ?е Елеонору каприциозном и лошим узором. Елеонора ?е упоре?ивана са Констанцом од Арла, грофицом од Провансе и супругом француског кра?а Робера II , ко?а ?е са ужасом пам?ена по сво?им непристо?ним ха?инама и говором. ^[15] Елеонорино понаша?е су, као неукусно, упорно критиковале и црквене старешине попут Бернара из Клервоа и опата Сугери?а. С друге стране, кра? ?е био лудо за?уб?ен у сво?у прелепу и префи?ену невесту и испу?авао ?о? ?е сваку же?у, чак и у ситуаци?ама када га ?е ?ено влада?е збу?ивало и ?утило. Доста ?е новца утрошено да би се суморна палата у Паризу , по Елеонорино? же?и, учинила при?атни?ом за живот ^[11] .

Сукоб [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е Лу? важио за побожног човека, ускоро ?е ушао у тежак сукоб са папом Ино?енти?ем II . Надбискуп Буржа ?е преминуо 1141. и кра? ?е покушао да наметне свог кандидата иако ?е П?ер де ла Шартр био изабран во?ом каноника из локалне катедрале и рукоположен од папе. Ино?енти?е II се присетио случа?а када ?е поко?ни аквитански во?вода Вили?ам X протерао из Поатуа папске присталице да би на црквене положа?е довео сво?е ?уде. Услед тога, папа ?е оптужио Елеонору за црквену политику француског кра?а. Раз?арени Лу? VI се заклео над моштима да докле год ?е жив не?е дозволити П?еру да у?е у Бурж. Папа ?е пак прогласио интердикт за кра?еве зем?е, док ?е П?ер де ла Шартр нашао заштиту код шампа?ског грофа Теобалда II.

Лу? ?е убрзо ушао у прави рат против Теобалда. Кра? ?е, наиме, дозволио Ралфу I, грофу од Вермондоа , и сенешалу Француске, да отера Елеонору од Блоа, Теобалдову сестру, и ожени се Петронилом од Аквитани?е, Елеонорином сестром. Теобалд се, тако?е, замерио кра?у сво?ом подршком папско? политици по пита?у Буржа. Рат ?е потра?ао две године (1142?1144) и завршио се окупаци?ом Шампа?е. Кра? ?е лично учествовао у опсади и спа?ива?у града Витри?а . Током заузима?а града више од хи?аду ?уди се склонило у градску цркву само да би затим изгорели са богомо?ом. Застрашен овим дога?а?ем и же?ан да оконча рат, Лу? ?е покушао да склопи мир са Теобалдом у замену за скида?е интердикта са Раула и Петрониле. Интердикт ?е прво повучен, али ?е Раул одбио да се растане са Петронилом. Интердикт ?е затим вра?ен и кра? ?е ?ош ?еданпут опустошио Теобалдове зем?е.

У ?уни 1144 . кра?евски пар ?е посетио новоизгра?ену манастирску цркву у Сен Дени?у. Том приликом кра?ица се сусрела са Бернаром из Клервоа од кога ?е затражила да употреби сво? утица? на папу како би анатема била скинута са Раула и Петрониле. У замену, кра?ица ?е понудила Лу?еве уступке у Шампа?и и призна?е П?ера де ла Шартра за надбискупа Буржа. Узнемирен оваквим понаша?ем, Бернар ?е укорио кра?ицу због нестрп?ивости и меша?а у државне послове. Елеонора се тада повукла и понизно затражила опрост за сво?е влада?е. Тврдила ?е да ?ена огорченост произилази из безчедности . Бернар ?е тада постао предусрет?иви?и и замолио ?у ?е да утиче на кра?а у погледу ?егове црквене политике. Заузврат, обе?ао ?е да ?е се молити Богу да Елеонори подари потомство . У року од неколико седмица у Француско? ?е обнов?ен мир: Теобалд ?е добио назад сво?е зем?е, а П?ер де ла Шарт ?е преузео архиепископску столицу у Буржу. У априлу 1145 . Елеонора ?е родила ?ерку Мари?у .

Лу? VII ?е ипак ?ош увек био опхрван кривицом због масакра у Витри?у и желео ?е да се искупи ходочаш?ем у Свету зем?у. На ?егову сре?у, у ?есен 1145. папа Еугени?е III затражио ?е да Лу? преузме во?ство у новом крсташком походу како би се франачке државе на Блиском истоку спасле од пропасти. Лу? ?е затим на Божи? 1145. у Буржу об?авио сво?у намеру да крене у крсташки рат .

Други крсташки рат [ уреди | уреди извор ]

Поред кра?а Лу?а и Елеонора ?е симболично узела крст током проповеди ко?у ?е држао Бернар из Клервоа. Кра?ица ?е била у преписци са сво?им стрицем Ремоном од Поат?еа , кнезом Антиохи?е од 1136 . до 1149 . године. Елеонора ?е окупила неколицину сво?их дворских дама и око три стотине сво?их вазала из Аквитани?е неплеми?ког порекла. Инсистирала ?е да у крсташком походу учеству?е као предводница феудалне во?ске из ?еног во?водства. Причу о томе како ?е сво?е прати?е обукла као Амазонке сматра се у историографи?и непоузданом, а понекад се бека и са причом о бро?но? женско? прат?и немачког кра?а Конрада III (у Истори?и опада?а и пропасти Римског царства Едварда Гибона ). Ипак, поуздано ?е познато да ?е Елеонора кренула у Други крсташки рат из Везлеа , где се наводно налазио гроб Мари?е Магдалене , што ?е требало да нагласи женску улогу у читавом подухвату.

Крсташки поход практично ништа ни?е постигао. Лу? се показао као слаб и неефикасан во?сково?а неспособан да одржи дисциплину или морал сво?е во?ске или да доноси добро засноване и тактички логичне одлуке. У источно? Европи, француску во?ску ?е повремено задржавао византи?ски цар Мано?ло I Комнин у страху да ?е крсташи угрозити крхку безбедност ?еговог царства . Током тронеде?ног боравка у Константинопо?у Лу? ?е био богато угош?ен, а Елеонора ?е била предмет див?е?а. Никита Хони?ат , византи?ски историчар, упоредио ?у ?е са митском кра?ицом Амазонки Пентесиле?ом . Хони?ат ?е забележио да ?е Елеонора стекла надимак хрисопуса (златног стопала) захва?у?у?и златно? тканини ко?ом ?е ?ен огртач био украшен и прошивен. Лу? и Елеонора боравили су у палати Филопатион изван градских зидина .

Када су се крсташи пребацили у Малу Ази?у прилике су се погоршале. Немачки кра? Конрад III од Хоенштауфена ?е доживео тежак пораз пре доласка Француза са ко?има се састао недалеко од Нике?е . Француски крсташи су са остатком немачке во?ске кренули у недисциплинованом поретку ка Антиохи?и. Божи? ?е проведен у удолини недалеко од Ефеса . Ме?утим, ту су Турци Сел?уци из заседе напали Французе ко?и су успели да се одбране, поби?у Турке и одбране сво? логор.

Лу? ?е одлучио да крене планине у Фриги?и у нади да ?е сти?и што брже у Антиохи?у на састанак са Елеонориним стрицем Ремоном. У планинама су, пак, кра?, кра?ица и ?ихови пратиоци били ужаснути откри?ем непокопаних лешева немачких крсташа.

На дан када ?е одре?ен прелазак планине Кадмо, Лу? ?е одлучио да се прик?учи заче?у колоне где су се налазили ненаоружани ходочасници и кола са комором. Претходница, са ко?ом ?е путовала Елеонора, била ?е под заповедништвом аквитанског вазала Жофрао од Ранкона. Претходница ?е, неоптере?ена теретом, стигла до врха планине, где ?е Ранкону било наре?ено да постави логор за но?е?е. Он ?е ипак одлучио да настави да?е, у договору са саво?ским грофом Амедеом III , кра?евим у?аком, и да табор постави на оближ?ем платоу. Такав вид непослушности био ?е уобича?ен током крсташког похода.

На?зад, заче?е колоне ?е до поднева успорило успон погрешно веру?у?и да ?е место за одмор близу. Во?ска се тако поделила пошто су неки ве? прешли планински врх, а други су тек пристизали. У том тренутку су Турци, ко?и су ве? данима пратили и узнемиравали крсташе, искористили прилику и напали на оне ко?и ?ош нису прешли врх. Французи, ратници и ходочасници, били су изнена?ени и ухва?ени у замку, тако да су они ко?и су се дали у бег похватани и поби?ени. Бро?ни ?уди, ко?и и део прт?ага пали су у ка?он. Вили?ам Тирски , хроничар похода, кривицу ?е свалио на комору ко?а ?е носила превише прт?ага, ве?и део ?е наводно припадао Елеонори и ?еним дамама, и присуство небораца.

Кра? се спасао тако што ?е кра?евску одежду заменио за ?едноставну оде?у ходочасника и тако ?е прошао неопажен. За разлику од владара, кра?евским телохраните?има смрскане су главе и обога?ени удови. Лу? ?е преживео тако што се ?брзо и храбро узверао уз стену уз помо? коре?а дрве?а ко?е ?е Бог обезбедио ради ?еговог спасе?а." Други нису били те сре?е: ?Помо?и ни?е било ни са Неба, осим што ?е мрак пао”. ^[16]

Кривица ?е званично бачена на Жофрао од Ранкона, ко?и ?е донео одлуку да претходница настави пут, тако да ?е предлагано да буде обешен. Кра? ?е игнорисао ову сугести?у. Пошто ?е он био Елеонорин вазал, многи су веровали да ?е она у ствари одговорна за промену плана, а самим тим и за масакр ко?и су крсташи доживели. Тиме ?е Елеонора постала неславно позната широм хриш?анског света. Окрив?ена ?е и за количину прт?ага, као и због чи?енице да су Аквитанци марширали на челу колоне тако да нису учествовали у борби. На кра?у се колона крсташа поделила на две групе. Обичан свет ?е наставио копненим путем за Антиохи?у, племство ?е кренуло морем. По?едини писци попут ?она из Солсбери?а и Вили?ама Тирског, писали су како ?е Елеонорина репутаци?а претрпела услед гласина о ?ено? вези са стрицем Ремоном. У ствари, Ремон ?е преко Елеоноре покушавао свим средствима да убеди Лу?а да употреби крсташку во?ску како би се извео напад на муслимански логор код Алепа . Табор код Алепа био би први корак у преотима?у Едесе , ко?а ?е по папским декретима била ци? крсташа. Ипак, иако ?е напад на Алепо био во?но бо?и план, Лу? ни?е био во?ан да рату?е у северно? Сири?и. ?едан од ци?ева Лу?евог крсташког похода био ?е да оде на ходочаш?е у ?ерусалим и кра? ?е ?асно об?авио да не одуста?е од сво?е намере. Елеонора ?е тада затражила да остане са Ремоном и покренула ?е пита?е сродства са Лу?ем. Чи?еница ?е да Лу? и Елеонора били у сродству, што ?е у сред?ем веку била дово?ан разлог за развод брака . Лу? ?о? ни?е дозволио останак ве? ?у ?е противно ?ено? во?и повео са собом у ?ерусалим. ^[17]

Ова епизода ?е Елеонори донела пониже?е тако да ?е за време да?ег тока крсташког похода остала у другом плану. Лу?ев напад на Дамаск 1148 . године био ?е неуспешан. Дамаск ?е био важан трговачки центар и у нормалним околностима био ?е прет?а по крсташе. Ме?утим, крсташки владари су недавно склопили примир?е са Дамаском, ко?е ?е сада прекршено. Напад на Дамаск био ?е хазардерски потез ко?и се ни?е исплатио, било да ?е у пита?у био во?ни неуспех или изда?а. Француска кра?евска породица се повукла у ?ерусалим, а затим ?е испловила за Рим одакле ?е кренула назад за Париз .

Док ?е боравила на Источном Средозем?у Елеонора се упознала са поморским конвенци?ама, ко?е ?е доцни?е бити преточене у поморске законе. Ове конвенци?е ?е увела на сво?им поседима на острву Олерон 1160 . године, а касни?е и у Енглеско?. Тако?е, учествовала ?е у склапа?у трговачких споразума са Константинопо?ем и лукама у Свето? зем?и .

Пониште?е брака [ уреди | уреди извор ]

?ош и пре крсташког похода Лу? и Елеонора су се оту?или, а ?ихове разлике су продуб?ене током путова?а. Главни узрок неслоге била ?е наводна Елеонорина веза са Ремоном, кнезом Антиохи?е ^[18] . Елеонора ?е подржала стричеве амбици?е да поново заузме оближ?у Грофови?у Едесу . Пошто ?е са стрицем била блиска у дети?ству , према ?ему ?е сада показивала ?претерану привлачност“. Ремон ?е ковао планове да отме Елеонору, са чим ?е кра?ица била упозната. ^[19] Бро?ни историчари данас сматра?у да су Елеонора и Ремон имали нормалан однос синовице и стрица , с обзиром на ?ихову повезаност током Елеонориног дети?ства и Ремонову сличност са ?еним дедом и оцем . Ипак, Елеонорини савременици су ?ихову повезаност тумачили као инцестну везу . Лу?ев дуги марш на ?ерусалим, а затим назад на север, у коме ?е Елеонора првобитно одби?ала да учеству?е, ослабио ?е ?егову во?ску и деморалисао ?ене витезове. Поде?ена крсташка во?ска ни?е могла да савлада муслиманске одреде и кра?евски пар морао ?е да се врати ку?и.

До ку?е се пак ни?е лако стизало. Лу? и Елеонора су путовали на одво?еним бродовима услед ?ихових несугласица. У ма?у 1149 . византи?ске ла?е су, по царевом наре?е?у, напале француске бродове у покуша?у да заробе француског владара и ?егову супругу. Иако су избегли ову замку, француски бродови су убрзо разби?ени у морско? олу?и ко?а ?е Елеонорин брод однела све до берберске обале северне Африке. Током олу?е се раздво?ила од супруга са ко?им ни?е имала контакта преко два месеца. Средином ?ула Елеонорин брод ?е на?зад упловио у Палермо на Сицили?и , где ?е открила да се сматрало да су и она и Лу? страдали на мору. Смешта? и храну понудили су ?о? слуге сицили?анског кра?а Ру?ера II . Кра? Лу? VII ?е убрзо стигао у Калабри?у , где се Елеонора састала са ?им. Касни?е ?е на Ру?еровом двору у Потенци сазнала да ?е ?ен стриц Ремон уби?ен у борби са муслиманима у Свето? зем?и. Ова вест ?е променила кра?ичине планове. Уместо у Марсе? отишла ?е у Тоскану , где ?е у то време боравио папа Еугени?е III , пошто га ?е проглаше?е комуне у Риму натерало да напусти град.

Папа ме?утим, супротно Елеонориним надама, ни?е одобрио пониште?е ?еног брака са француским кра?ем. Уместо тога, покушао ?е да измири кра?евски пар потвр?у?у?и законитост ?иховог брака. Папа ?е прогласио да се против ?иховог брака не може ни реч изре?и и да се брак не може развргнути ни под ко?им изговором. На кра?у, папа ?е уредио прилике тако да Елеонора ни?е имала другог избора осим да спава са Лу?ем у кревету ко?и ?е специ?ално папа припремио за ?их. Убрзо се показало да ?е Елеонора у другом ста?у. Ме?утим, ни?е Лу?у родила же?еног сина ве? другу ?ерку Аликсу .

Ро?е?ем друге ?ерке Елеонорин брак био ?е дефинитивно осу?ен на пропаст. Лу? ?е ?ош увек био без сина и у опасности да остане без мушког наследника. ?еговом браку са Елеонором противили су се бро?ни великаши, а и сама кра?ица желела ?е развод. Кра? се на кра?у повиновао неизбежном. Супружници су се 11. марта 1152 . састали у кра?евском замку у месту Божанси где ?е требало да се разведу. Судом ?е председавао Иг од Туси?а, надбискуп Сенса, Лу? и Елеонора су били присутни, као и надбискупи Бордоа и Руана . Кра?ици ?е заступао Самсон, надбискуп Ремса .

Четворица надбискупа су 21. марта , уз одобре?е папе, дозволили пониште?е брака на основу сродства у четвртом степену изме?у супружника. За?еднички предак био им ?е француски кра? Робер II , ко?и ?е обома био чукундеда са очеве стране. Елеонорине и Лу?еве две ?ерке биле су проглашене за закониту децу и старате?ство ?е поверено оцу. Надбискуп Самсон добио ?е Лу?еве гаранци?е да ?е све Елеонорине зем?е бити вра?ене аквитанско? во?вотки?и.

Други брак [ уреди | уреди извор ]

Елеонора ?е затим кренула у Поат?е , али су ве? током тог путова?а дво?ица великаша, Теобалд V, гроф од Блоа , и Жофроа, гроф од Нанта , покушали да ?е отму и присилним браком се домогну ?ених поседа. Чим ?е стигла у Поат?е послала ?е гласнике норманди?ском во?води Хенри?у , буду?ем кра?у Енглеске, и брату Жофроа од Нанта , траже?и од ?ега да се сместа венча са ?ом. Осам неде?а од пониште?а првог брака, 18. ма?а 1152 , на Духове , Елеонора се удала за Хенри?а, ?без помпе и церемони?е ко?а би приличила ?иховом друштвеном положа?у." ^[20]

Елеонора и Хенри били су у ближем сродству него што ?е во?вотки?а била са Лу?ем VII. Били су, наиме, ро?аци тре?ег степена преко Ерменгарде Анжу?ске , али тако?е и потомци француског кра?а Робера II . Управо због сродства ?ош рани?е ?е био спречен брак изме?у Хенри?а Норманди?ског и Елеонорине стари?е ?ерке Мари?е. Колале су гласине да ?е Елеонора била у вези са Хенри?евим оцем, анжу?ским грофом Жофроом V ко?и ?е сину саветовао да избегава било какве везе са аквитанском во?вотки?ом.

Анри ?е 25. октобра 1154 . постао кра? Енглеске као Хенри II . Кентербери?ски надбискуп ?е Елеонору крунисао 19. децембра 1154. за кра?ицу Енглеске ^[14] , али миропомаза?е вероватно ни?е обав?ено пошто ?е Елеонора била миропомазана ?ош 1137 . године. ^[21] У наредних тринаест година Хенри?у ?е Елеонора родила пет синова и три ?ерке: Вили?ема , Хенри?а , Ричарда , ?ефри?а , ?она , Матилду , Елеонору и ?оану . ?он Спид ?е у свом делу из 1611, Истори?а Велике Британи?е , споменуо и да ?е Елеонора имала и сина Филипа, ко?и ?е млад умро. Спидови извори нису сачувани до данас, а он ?е ?едини аутор ко?и поми?е ово дете Хенри?а и Елеоноре. ^[22]

Елеонорин брак са Хенри?ем Анжу?ским био ?е пун успона и падова, али и дово?но супружнички да изроди барем осморо деце. Хенри ни?е био веран супруг и био ?е познат као женскарош. Током брака са Елеонором доби?ао ?е и ванбрачну децу из других веза. Елеонора ?е имала амбивалентан став према ?убавним аферама кра?а Хенри?а нпр. Хенри ?е признао свог ванбрачног сина ?ефри?а , буду?ег надбискупа ?орка , ко?и ?е затим растао у Вестминстеру под кра?ичиним надзором.

У периоду од Хенри?евог доласка на престо до ро?е?а Елеонориног на?мла?ег сина ?она (буду?ег ?ована без Зем?е) прилике у Енглеско? биле су немирне. Аквитани?а ?е, као што ?е било уобича?ено, признавала Хенри?а само за Елеонориног супруга док ?е ло?алност дуговала само во?вотки?и. Било ?е покуша?а да се преузме Тулуз , као законито насле?е Елеонорине баке Филипе Тулуске, али су се ти покуша?и завршили неуспешно. Велики сукоб избио ?е изме?у кра?а и Томаса Бекета , првобитно Хенри?евог канцелара и блиског саветника, касни?е кентербери?ског надбискупа. Елеонорин први муж , кра? Француске Лу? VII , се после удовиштва оженио и по тре?и пут и на?зад добио же?еног сина наследника Филипа Августа . Хенри Мла?и , син Хенри?а II и Елеоноре, оженио се Маргаретом, ?ерком Лу?а VII из другог брака са Констанцом од Касти?е. Не зна се много о Елеонорино? улози у овим дога?а?има. Познато ?е ипак да су до кра?а 1166 , када ?е ?авно обзна?ена Хенри?ева злогласна афера са Розамундом Клифорд , Елеонорин брак са Хенри?ем доспео до кра??е тачке.

Елеонорина тре?а ?ерка, Матилда удала се 1167 . за саксонског во?воду Ха?нриха Лава . Пре него што ?е у септембру 1167. Матилда кренула преко Норманди?е у сусрет свом супругу, Елеонора ?е провела годину у Енглеско? са сво?ом ?ерком. Након тога, Елеонора ?е прикупила сву сво?у покретну имовину и бродовима ?е послала у Аржантан . Кра?евски двор ?е ту прославио Божи? и изгледа да се Елеонора сагласила са раздва?а?ем од Хенри?а. За сваки случа?, недуго после празника отишла ?е у сво? град Поат?е. Хенри ?у ?е испратио уз во?ну прат?у са ко?ом ?е затим напао замак побу?ене породице Лизи?ан . Хенри ?е тада, следе?и сво?е обавезе, напустио Аквитани?у остав?а?у?и грофа од Солсбери?а Патрика , ?едног од сво?их во?сково?а, као кра?ичиног заштитника и старате?а. Када ?е Патрик уби?ен у ?едно? чарци са Лизи?анима 1168. Елеонора ?е откупила из зароб?еништва ?еговог сестри?а Вили?ама Маршала . Сада ?е на?зад преузела контролу над сво?им поседима.

Двор ?убави у Поат?еу [ уреди | уреди извор ]

Период ко?и ?е Елеонора провела у Поат?еу изме?у 1168 . и 1173 . године сматра се на?знача?ни?им у ?ено? делатности покровите?ке уметности. Ипак, читав период нам ?е слабо познат. Кра? Хенри ?е, након што ?е допратио супругу у Поат?е, био стално одсутан услед владарских и других обавеза. ^[23] По?едини историчари сматра?у да ?е Елеонорин двор у Поат?еу био ?двор ?убави“ где су кра?ица и ?ена ?ерка Мари?а пропагирале и охрабривале иде?е трубадура , витештва и дворске ?убави . Могу?е ?е да су окуп?а?а на двору била првенствено организована ради уче?а манира, по чему су француски дворови били генераци?ама познати. Само посто?а?е, као и узроци настанка ?двора ?убави“ су предмет расправе у историографи?и.

У Уметности дворске ?убави Андре Капелан ( лат. Andreas Capellanus ) поми?е двор у Поат?еу. Он пише како су Елеонора, ?ена ?ерка Мари?а, нарбонска виконтеса Ерманагарда и Изабела, грофица од Вермандоа, заседале и слушале препирке ?убавника како би пресудиле у дворским пита?има ко?а су се тицала романтичне ?убави. Капелан ?е забележио двадесет и ?едан случа?, на?познати?и ?е свакако проблем постав?ен пред жене: посто?и ли права ?убав у браку. Према Капелану, жене су пресудили да тако нешто ?едноставно тешко да посто?и ^[24] .

По?едини историчари су сматрали да ?дворска ?убав“ вероватно никада и ни?е посто?ала, пошто ?е ?едини доказ Капеланова к?ига. Поред тога, ни?едан други извор не споми?е да ?е Елеонорина ?ерка Мари?а боравила код ма?ке у Поат?еу ^[23] . Андре Капелан ?е писао на француском двору где Елеонора ни?е била нарочито це?ена. Поли Шо?ер Брукс, ауторка ?едне популарне к?иге о Елеонори од Аквитани?е, сматрала ?е да ?е дворска ?убав посто?ала, само ни?е узимана за озби?но, док су дела дворске ?убави била само игра ко?е су осмислиле Елеонора и Мари?а да би наметнуле одре?ена правила младим дворанима ^[25]

Не може се ни ре?и да ?е Елеонора била зачетница дворске ?убави, пошто ?е сам концепт посто?ао и пре него што ?е Елеонора формирала сво? двор. Пре се може ре?и да ?е ?ен двор у Поат?еу послужио као подстица? шире?у популарности к?ижевности о дворско? ?убави широм Западне Европе. ^[26] Е?ми Кели ?е у свом чланку Eleanor of Aquitaine and Her Courts of Love (Speculum: A Journal of Medieval Studies 12.1 (1937). стр. 3.?19.) пружила прихват?иво об?аш?е?е о пореклу правила на Елеонорином двору: ?према законима из Поат?еа, мушкарац ?е власништво жене, док ?е управо супротна ситуаци?а владала на оближ?им доменима дво?ице кра?ева од ко?их се аквитанска во?вотки?а оту?ила." ^[27]

Побуна и зароб?ава?е [ уреди | уреди извор ]

У марту 1173 , Хенри , незадово?ан што му отац ни?е доделио поседе на управу и подстакнут од кра?евих непри?ате?а, побунио се против Хенри?а Другог. Вили?ам из ?убурга ?е записао како ?е: "...мла?и Хенри, смера?у?и сваковрсна зла против оца, по савету француског кра?а, та?но отишао у Аквитани?у где су ?егова два мла?а брата, Ричард и ?ефри, живели са ма?ком. Говорило се да ?е уз ?ено зна?е Хенри наговорио бра?у да му се придруже." ^[28] Други извор пак каже да ?е кра?ица послала сво?е мла?е синове у Француску ?да му се придруже против ?иховог оца кра?а." ^[29] Када су ?ени синови отпутовали за Париз , Елеонора ?е можда охрабрила великаше са ?уга да се побуне и подрже принчеве. ^[30]

У периоду изме?у кра?а марта и почетка ма?а 1173. Елеонора ?е напустила Поат?е, али ?е убрзо ухапшена и упу?ена Хенри?у II у Руан . Кра? ни?е ?авно об?авио да ?е ухапсио супругу. У току наредних годину дана ни?е познато где ?е Елеонора боравила. Кра? и кра?ица су 8. ?ула 1174. бродом прешли у Енглеску из Барфлера . Чим су се искрцали у Саутхемптону , Елеонора ?е одведена у замак Винчестер или у Стари Сарум, где ?е и задржана.

Године заточеништва 1173?1189 [ уреди | уреди извор ]

Током наредних шеснаест година Елеонора ?е провела у заточеништву, углавном на различитим локаци?ама у Енглеско?. Током заточеништва Елеонора се све више и више уда?авала од синова, нарочито од Ричарда, ко?и ?е одувек важио за ?еног ми?еника. Ни?е имала прилике да често ви?а синове, иако ?е у посебним приликама, као што су били божи?ни празници, привремено ослоба?ана. На око шест километара од Шрузбери?а , недалеко од опати?е Хотмонд, налази се ?Уточиште кра?ице Елеоноре“, остаци замка троугаоне основе за ко?и се веру?е да ?е служио као ?едно од места ?еног заточеништва.

Хенри II ?е 1176. изгубио сво?у велику ?убав Розамунд Клифорд . Кра? ?у ?е упознао 1166 , а у везу са ?ерком Волтера де Клифорда ушао ?е 1173 , када ?е наводно размиш?ао о разводу од Елеоноре. Ова, у сво?е време злогласна ванбрачна афера, утицала ?е да писари из редова монаштва Розамундино име бележе на латинском као "Rosa Immundi" или Роза Нечасна. Иако ?е и рани?е имао бро?не ?убавнице, кра? ?е сво?е ванбрачне авантуре држао у дискреци?и, док се са Розамундом неретко по?ав?ивао у ?авности. Могу?е ?е да ?е тако покушавао да изазове Елеонору да затражи пониште?е брака. Ако ?е то била кра?ева намера, Елеонора му ни?е изашла у сусрет. Колале су гласине, можда настале у Хенри?ево? околини, да ?е Елеонора отровала Розамунду. Према друго? причи, Елеонора ?е оставила Розамунду у кади где ?о? ?е старица затим одсекла руке. ^[19] Хенри ?е касни?е даровао велике суме новца женском манастиру Годстоу код Оксфорда где ?е Розамунд сахра?ена.

Млади кра? Хенри ?е 1183 . поново покушао силом да натера оца да му препусти ?едан део поседа на управу. Хенри ?е био у дуговима и одби?ен ?е ?егов захтев да му се да Норманди?а . Покушао ?е да оца ухвати из заседе код Лиможа . Ускоро су му се прик?учили одреди ?еговог брата ?ефри?а и француског кра?а Филипа II Августа . Ипак, Хенри II ?е успео да опседне Лимож и натера сина у бекство. Лута?у?и безци?но Аквитани?ом, Хенри Мла?и ?е зарадио дизентери?у. У суботу, 11. ?уна 1183, млади кра? ?е схватио да умире опхрван жа?е?ем због бро?них грехова. Када му ?е отац послао прстен, Хенри га ?е прекли?ао да се смилу?е ?егово? ма?ци, што су учинили и сви пратиоци болесног принца. Кра? ?е послао Томаса од Ерли?а, архи?акона Велса , да пренесе вести Елеонори у Сарум. ^[31] Елеонора ?е, наводно, у сну видела предсказа?е смрти свог сина Хенри?а. У разговору са папом Целестином III 1193. споменула ?е како ?е се?а?а муче.

Када ?е Хенри Млади Кра? умро, француски кра? Филип II Август прогласио ?е да нешто од поседа у Норманди?и припада ?егово? полусестри Маргарити, Хенри?ево? удовици. Хенри II му ?е одговорио да су спорни поседи некада припадали Елеонори и да ?е сада бити ?о? вра?ени. Из тог разлога Хенри ?е у лето 1183. позвао Елеонору у Норманди?у где ?е остала око пола године. За Елеонору био ?е то почетак периода ве?е слободе крета?а, иако ?е и да?е била под надзором. Почетком 1184, вероватно, вратила се у Енглеску. ^[30] Током наредних неколико година Елеонора ?е често путовала са мужем и учествовала у управ?а?у поседима, али ?е и да?е имала чувара.

Удовиштво [ уреди | уреди извор ]

Када ?е Хенри II умро 6. ?ула 1189. године, Ричард I Лав?е Срце ?е био неоспорни наследник круне. ?едно од ?егових првих наре?е?а по ступа?у на престо било ?е ослоба?а?е Елеоноре. Послао ?е Вили?ама Маршала у Енглеску ко?и ?е по доласку кра?ици видео да су ?е ?ени чувари ве? ослободили. ^[32]

Елеонора ?е од?ахала у Вестминстер где ?е, у име новог кра?а, примила заклетве верности бро?них велможа и прелата. Владала ?е Енглеском у Ричардово име и потписивала се као: ?Елеонора, по милости Божи?о?, кра?ица Енглеске“. Ричард ?е 13. августа 1189. допловио из Барфлера у Портсмут где ?е топло дочекан. Када ?е кра? отишао у Тре?и крсташки рат , Елеонора ?е управ?ала Енглеском као регентки?а. Касни?е, када ?е Ричард на повратку ку?и пао у зароб?еништво аустри?ског во?воде Леополда V , Елеонора ?е лично отпутовала у Немачку да преговара о висини откупнине.

Елеонора ?е надживела и Ричарда и доживела ?е и владавину ?еног на?мла?ег сина ?она (?ована без Зем?е) . Када ?е 1199. договорено примир?е изме?у ?ована и француског кра?а Филипа Августа, ?едан од услова био ?е и женидба француског престолонаследника Лу?а VIII са ?едном од ?ованових сестричина, ?ерки Елеоноре Касти?ске. ?он ?е наложио ма?ци да оде у Касти?у и изабере невесту за француског принца. Елеонора, ко?а ?е сада била старица од седамдесет и седам година, кренула ?е из Поат?еа, али ?у ?е одмах по поласку заробио Иго IX од Лизи?ана , чи?е су зем?е ?егови претходници продали Хенри?у II. Елеонора ?е пристала на Лизи?анове захтеве и наставила ?е сво? пут на ?уг. Пре кра?а ?ануара 1200. стигла ?е у Касти?у пошто ?е прешла Пирине?е и прошла кроз Навару .

Касти?ски кра? Алфонсо VIII и Елеонорина истоимена ?ерка имали су две неудате ?ерке Ураку и Бланку . Елеонора ?е за невесту за француског принца изабрала мла?у унуку, Бланку. Кра?ем марта Елеонора ?е у унукином друштву напустила каст?ски двор и кренула назад. У Бордоу ?е прославила Ускрс где ?е убрзо пристигао и во?а на?амника Меркадир , чи?и ?е задатак био да Елеонору и Бланку испрати на француски двор. Ме?утим, на ускрш?и уторак Меркадира ?е убио у Бордоу ратник у служби Брандина, во?е ривалске групе пла?еника ^[29] . За стару Елеонору ова? дога?а? ?е ве? био превише. Иако исцрп?ена, отпратила ?е унуку долином Лоаре а затим ?у ?е предала на стара?е надбискупу Бордоа. Елеонора ?е отишла у Фонтевро где ?е остала током раног лета услед болести. Ту ?у ?е посетио и кра? ?ован.

Почетком 1201. Елеонора ?е поново била лошег здрав?а. Када ?е избио рат изме?у енглеског кра?а ?ована и француског кра?а Филипа II Августа, подржала ?е сина. Из Фонтевроа отишла ?е у аквитанску престоницу Поат?е како би спречила да град преузме ?ен унук Артур I, во?вода од Брета?е , постхумно ро?ени ?ефри?ев син ко?и ?е покушавао да се докопа енглеске круне. Артур ?е дознао за Елеонорине планове и опсео ?у ?е у замку Мирабо. Када ?е кра? ?ован без Зем?е чуо за ове дога?а?е, кренуо ?е у маршу на ?уг, разбио опсаду и заробио петнаестогодиш?ег синовца Артура. Елеонора се вратила у Фонтевро где се у локално? опати?и замонашила.

Елеонора ?е преминула 1204 . године и сахра?ена ?е у опати?и Фонтевро поред супруга Хенри?а II и сина Ричарда I. ?ена леже?а богато украшена статуа на гробу приказу?е ?е како чита Библи?у . Надживела ?е сву сво?у децу осим кра?а ?ована и ?ерке Елеоноре, кра?ице Касти?е.

По?ава [ уреди | уреди извор ]

Савремени извори хвалили су Елеонорину лепоту. ^[7] Чак и у време када су даме племенитог рода биле често хва?ене, хвале Елеонориних савременика биле су свакако искрене. У младости су ?е описивали придевом прелепа (perpulchra). У време када ?е имала тридесетак година чувени трубадур Бертранд де Вентадор писао ?е о ?о? као о: ?грациозно?, лепо?, отелотворе?у шарма“, истицао ?е ?ене ?лепе очи и господствен израз лица“ и об?авио да ?е она та: ?ко?а би крунисала државу било ког кра?а“. ^{[10] [33] [34]} Вили?ам из ?убурга ?е подвукао дражи ?ене личности чак и у време ?ених поодмаклих година, Ричард из Дева?зиса ?у ?е описао као лепотицу, а Мет?у Парижанин ?е, пишу?и у 13. веку, подсе?ао на ?ену ?це?ену лепоту“.

Па ипак, нико од аутора ни?е забележио дета?ни?и опис Елеоноре. Не знамо, на пример, ко?е су ?о? бо?е биле очи или коса. Статуа на саркофагу приказу?е ?е као високу и крупну тамнопуту жену, иако може бити да ова представа ни?е веродосто?на. ?ен печат настао око 1152. приказу?е ?е као жену витке фигуре, али овде ?е у пита?у деперсонализована представа. ^[7]

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Елеонора од Аквитани?е на Викимеди?ино? остави .

• The Eleanor Vase Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. ?ун 2009) preserved at the Louvre
• RoyaList Online interactive family tree (?език: енглески)
• Под ногама ?е држала свет: Лепотица ко?а ?е важила за ?едну од на?мо?ни?их жена сред?ег века (Б92, 3. април 2022)