Елагабал
Елагабалова биста, Капитолински музе? у Риму
Лични подаци
Пуно име	Секст Вари?е Авит Баси?ан
Датум ро?е?а	204.
Место ро?е?а	Емеса , Римско царство
Датум смрти	11. март 222. (18 год.)
Место смрти	Рим , Римско царство
Породица
Супружник	Аквили?а Севера
Родите?и	Секст Вари?е Марцел ?ули?а Соеми?а
Династи?а	Севери
Римски цар
Период	218 ? 11. март 222 . (4 год.)
Претходник	Макрин
Наследник	Александар Север

Елагабал (ро?ен ?е 204 . у Емеси , у Сири?и , умро 11. марта 222 . године у Риму ) ?е био римски цар . ?егово право име било ?е Секст Вари?е Авит Баси?ан , а званично име Император цезар Марко Аурели?е Антонин Август . Постао ?е цар 16. ма?а 218 . и владао ?е све до сво?е смрти 222. године.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Вари?е ?е преко сво?е тетке ?ули?е Маме?е припадао династи?и Севера , ко?а ?е тако названа по свом оснивачу цару Септими?у Северу .

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Након убиства цара Каракале 217. године, сенат ?е за новог цара потврдио Макрина , човека незнатог порекла из реда витезова. Макрин ?е служио као претори?ански префект под Каракалом, и на?вероватни?е сковао заверу ко?а ?е резултовала Каракалиним убиством. Убрзо ?е Макрин изазвао велико незадово?ство сво?ом неспособнош?у на бо?ном по?у на истоку, у месопотами?и , ко?у су напали Пар?ани .

Искористивши незадово?ство во?ске и Макринову непопуларност у Риму, ?ули?а Меза тетка цара Каракале, и ?ене две ?ерке, ?ули?а Соеми?а и ?ули?а Меме?а , сковале су заверу у свом дому у Емеси ко?а ?е имала за ци? да доведе Соеми?иног сина Елагабала на престо. Елагабал ?е проглашен за цара а Макрин ?е, након што ?е претрпео тежак пораз код Антиохи?е и напуштен од сво?их во?ника, убрзо погуб?ен код Халкидона .

Тако ?е Елагабал постао цар (218?222.) а династи?а Севера повратила мо?. Ипак, млади цар налазио се под контролом сво?е ма?ке и баке, ко?има ?е дуговао престо а ?егово контроверзно понаша?е и посве?еност сири?ском култу бога сунца (име Елагабал ?е латинска адаптаци?а сири?ске речи Ел-Габал ко?а ?е означавала бога сунца) изазвала ?е незадово?ство и згражава?е у Риму.

Бро?ни скандали и афере младог цара напослетку су довели до ?еговог убиства. ?ули?а Меза, схвативши положа? у коме се породица нашла, одлучила ?е да ?е време да Елагабал и ?егова ма?ка буду заме?ени те се окренула сину сво?е друге ?ерке ?ули?е Маме?е, тринаестогодиш?ем Александру Северу .

Сексуална ори?ентаци?а [ уреди | уреди извор ]

Елагабалова сексуална ори?ентаци?а ?е извор многих контроверзи и дебата. Елагабал се оженио и развео пет пута, али су позната имена само три жене. Ипак, на?стабилни?у емотивну везу успоставио ?е са ?едним робом сво?е друге жене весталке Аквили?е Севере по имену Хи?ерокле кога ?е називао сво?им мужем. Био ?е одушев?ен када би био називан ?убавницом, кра?ицом Хи?ерокла, а причало се да ?е обе?ао велике суме новца оном лекару ко?и би му обезбедио женске генитали?е. ^[1]

Елагабал ?е по схвата?у модерних аутора био транссексуалац . ^{[2] [3]}

Смрт и наследник [ уреди | уреди извор ]

Александар ?е добио титулу цезара и био конзул за?едно са Елагабалом, али ?е цар убрзо почео да сум?а у свог ро?ака, бо?е?и се да он има ве?у подршку ме?у претори?анцима него он сам. Александру су одузете титуле и неколико пута ?е преживео покуша?е убиства што ?е довело до побуне претори?анаца ко?и су захтевали да виде Александра и Елагабала за?едно у претори?анском кампу. Цар се повиновао те ?е 11. марта 222. са сво?ом ма?ком, ?ули?ом Соеми?ом, ?авно представио свог ро?ака во?ницима. Претори?анци су поздравили Александра игноришу?и Елагабала ко?и ?е реаговао наре?у?у?и хапше?е и погуб?е?е свих ко?и су учествовали у непослушности након чега су претори?анци напали цара и ?егову ма?ку и обо?е су уби?ени. ?ихове главе су одсечене, тела свучена нага а онда су их вукли посвуда по граду. Елагаболово тело на кра?у ?е бачено у Тибар . ?убавник поко?ног цара, Хи?ерокле, тако?е ?е уби?ен за?едно са осталим Елагабаловим присталицама и шти?еницима, ?егови религи?ски прописи су укинути а женама поново забра?ено да присуству?у седницама сената. Забрана се?а?а (лат. damnatio memoriae ) посебно стриктно ?е приме?ена против Елагабала и сви ?егови прикази у ?авности - попут статуа и слика - су уништени.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Реверс Елагабал (218?222), денар од сребра. Случа?ни налаз на локалитету Бели?а у Подримцу. Део ?е збирке Нумизматика I Народног музе?а у Лесковцу

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Benjamin, Harry; Green, Richard (1966). The Transsexual Phenomenon, Appendix C: Transsexualism: Mythological, Historical, and Cross-Cultiral Aspects. New York: The Julian Press, inc.  
• Manfred Clauss (et al.): Die romischen Kaiser . C. H. Beck. . Munchen. 1997. ISBN 978-3-406-42727-5 .  
• Alexander Demandt: Das Privatleben der romischen Kaiser . C. H. Beck. . Munchen. 1997. ISBN 978-3-406-42510-3 .  
• Martin Frey: Untersuchungen zu Religion und zur Religionspolitik des Kaisers Elagabal . Franz Steiner Verlag, Wiesbaden und Stuttgart. 1989.  ISBN 978-3-515-05370-9 .
• Antonin Artaud: Heliogabal oder Der Anarchist auf dem Thron . Rogner&Bernhard. . Munchen. 1980. ISBN 978-3-8077-0097-7 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Елагабал на Викимеди?ино? остави .

• Истори?ска библиотека: Што ?е сигурно, сигурно ?е...