Давид
свира на харфи (непознати уметник, oko?960). К?ига
псалама
, ук?учена у ?евре?ске и хриш?анске списе, за ко?у се каже да ?у ?е углавном написао Давид, ?една ?е од на?рани?их збирки сакралне музике и ?ош увек игра улогу у литурги?ама две?у религи?а.
Духовна музика
се изводи и компону?е у религи?ске сврхе.
[1]
Ритуална музика, духовна или не, се изводи и компону?е за
ритуале
. Религиозне песме су описане као извор снаге, као и средство за ублажава?е бола, побо?ша?е расположе?а и помо? у открива?у смисла нечи?е пат?е. Док се стил и жанр увелико разлику?у у различитим традици?ама, верске групе и да?е деле различите музичке праксе и технике.
Религи?ска музика поприма многе облике и варира у различитим културама. Религи?е као што су
ислам
,
?удаизам
и
синизам
то показу?у, раздва?а?у?и ?е на различите облике и стилове музике ко?и зависе од различитих верских пракси.
[2]
[3]
[4]
Религи?ска музика у различитим културама опису?е ?ену употребу сличних
инструмената
, ко?и се користе у складу са ствара?ем ових мелоди?а. буб?еви (и буб?а?е), на пример, се често ви?а?у у бро?ним религи?ама као што су
растафари
и синизам, док се дувачки инструменти (
рог
,
саксофон
,
труба
и вари?аци?е таквих) могу на?и у исламу и ?удаизму.
[5]
[6]
У свако? религи?и, сваки облик религиозне музике, унутар одре?ене религи?е, разлику?е се за различите сврхе. На пример, у исламско? музици, неке врсте музике се користе за молитву, док се друге користе за прославе.
[7]
Слично, оваква вари?аци?а ?е присутна ме?у многим другим религи?ама.
Према неким научницима, на?рани?а музика хриш?анства била ?е музика ?евре?ског богослуже?а, са примесама сири?ског утица?а.
[8]
Сматра се да ?е ова музика била изме?у пева?а и говоре?а, или говоре?а са неком ритуалном каденцом
[9]
. Ипак, посто?и ?ош ?едно миш?е?е ко?е сматра да ?е хриш?анска црквена музика настала из аскетских монашких редова.
[10]
Хриш?анска музика
?е
музика
ко?а ?е писана како би исказала персоналну или за?едничку веру у
хриш?анство
. Неке од честих тема хриш?анске музике су похвале, богослуже?а, пока?а?е и ламенти; и ?ене форме варира?у у различитим деловима света.
Као и све остале музичке форме, ствара?е, изво?е?е, важност, па чак и дефиници?а хриш?анске музике варира у зависности од културе и друштвеног контекста. Хриш?анска музика се изводи и компону?е за разне сврхе, од естетског задово?ства до религи?ског или церемони?алног окуп?а?а.
Исламске "песме" потичу од молитва. Молитве се изводе кроз окрета?е ка Меки и са коленима на поду у поклонима и рецитова?у Светих речи из Курана.
[11]
Ове молитве дешава?у се дневно (пет пута на дан) и окуп?а?у вернике кроз мелодичне молитве ко?е ?е често обухвате сво?ом ?ачином и читав град. У исламу импликаци?а ко?у носи молитва лежи у томе да ?е она ритуална, ?ер директно носи Божи?у реч ко?а се треба изводити како колективно, тако и индивидуално.
[11]
Истори?а исламске молитве
[
уреди
|
уреди извор
]
"Шта могу ре?и о ?ихово? молитви? Они се моле са таквом фокусиранош?у и посвеш?енош?у да док сам их посматрао остао без даха.", рекао ?е Риколд де Монте 1228. године.
[11]
Уметност исламске молитве лежи у слав?е?у Бога.
Al Salat
?е на?чеш?е кориш?ена реч ко?а се односи на институционализовану молитву и ?една ?е од на?стари?их молитва у исламском свету
[12]
. На исламске молитве, традици?е, обича?е и иде?е утицале су
абрахамске религи?е
[13]
. Исламска молитва настала ?е када ?е пророк Мухамед (Божи?и гласник), по преда?у, у пе?ини богослужио Алаху. Веру?е се да ?е кроз ова? чин богослуже?а Мухамед комуницирао са абрахамским пророком Мо?си?ем.
[11]
Данас ове молитве изводе се у рецитова?у Курана и песама написаним од пророка.
Ислам се ширио кроз Араби?у уз помо? пророка, кроз трговинске путеве попут
Пута свиле
и кроз конфликте и рат. Кроз Пут свиле трговци и чланови ране муслиманске вере стигли су до Кине и подигли ?ами?е око 627. године нове ере.
[14]
Како су са Блиског истока мушкарци долазили у Кину, женили су се Ази?анткама, што ?е довело до шире?а вере и исламске традици?е.
Сик музика ?е
киртанска
вари?анта пева?а химни из централног текста
сикизма
Гуру Грант Сахиба.
Са ствара?ем и изво?е?ем почела ?е у касном 16. веку кроз музичке експреси?е мистичне поези?е, уз музички иструмент рабаб. Изводио ?у ?е
Баи Мардана
, пратиоц
Гуруа Нанака
- оснивача сикизма.
[15]
Прате?и Нанака, сви сикистички гуруи певали су у класичном и фолклорном стилу, у прат?и перкуси?а или жичаних инструмената. Текст ?е био главна фигура и он ?е био на?битни?и, док ?е музика имала споредну улогу.
На?рани?а музика у синагоги била ?е заснована на истом систему као она ко?а ?е изво?ена у Храму у ?ерусалему. Традиционално посто?и музика ко?а се изводи у синагогама и она ко?а се изводи кроз молитве, а посто?и и посебан жанр музике -
клезмер
. Иако неки елементи ?евре?ске музике датира?у из библи?ских времена, диференци?аци?е у ритму и звуку могу бити узроковане и самом локаци?ом ?евре?ске за?еднице. У 19. веку религи?ска реформа увела ?е црквену музику у стилу класичне музике. У отприлке то време, акадамици су почели да се баве и тим пита?ем у оквиру
етномузикологи?е
. ?евре?ска музика дифренцира кроз ?евре?ске за?еднице и данаш?и изво?ачи ове музике свесни су ових различитих утица?а.
Шинто музика ?е церемони?ска музика
шинтоизма
(шинто(神道)). Шинтоизам ?е нативна религи?а
?апана
.
Кагура
или "забава за богове" ук?учу?е музику, плес и поези?у.
Форме варира?у за различите фестивале и празнике, а потичу чак из осмог века наше ере.
Будистичка музика ?е музика креирана или инспирисана
будизмом
и део ?е
будистичке уметности
.
Музика ?е у
зороастризму
била од самог оснива?а ове религи?е. Пре доласка ислама у
Перси?у
посто?е списи ко?и потвр?у?у да ?е зороастризам одве? познавао хорске и соло наступе. Ве?ина ових песама се не изводи, али оста?у забележене и познате данас. Текстови ових песама налазе се или у
Авести
или
Гатасу
.
- ^
"Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.
- ^
A. Rasheid, Omar. ?Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45”.
Interpretation: A Journal of Bible and Theology
.
68
: 41.
- ^
?Jewish Sacred Music | Sacred Music Radio”
(на ?езику: енглески). 2013-08-28
. Приступ?ено
2022-05-20
.
- ^
?InKAS ? Korean shamanism”
.
inkas.org
. Приступ?ено
2022-05-04
.
- ^
?Instruments | Hong Kong Quanzhen Temples Taoist Ritual Music”
.
daoistmusichk.org
. Приступ?ено
2022-05-04
.
- ^
?BBC ? Religions ? Rastafari: Worship and customs”
.
BBC
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
2022-05-09
.
- ^
?Muslim Call to Prayer | Smithsonian Folkways Magazine”
.
folkways.si.edu
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
2022-05-28
.
- ^
Conomos 2003
- ^
Foley 2008,[page needed].
- ^
Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.
- ^
а
б
в
г
A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
- ^
Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.
- ^
Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SAL?T RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.
- ^
waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.
- ^
Christopher Shackle; Arvind Mandair (2013). Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. pp. xxiii?xxiv.
ISBN
978-1-136-45108-9
.
- Conomos, Dimitri (2003). "
Early Christian and Byzantine Music: History and Performance
". Monachos.net (February). Reprinted Archdiocesan School of Byzantine Music: Greek Orthodox Archdioces of America, 15 November 2012 (accessed 7 October 2016).
- Foley, Edward (2008).
From Age to Age: How Christians Have Celebrated the Eucharist
. Liturgical Press; Collegeville.
ISBN
978-0-8146-3078-5
.
- Taruskin, Richard; Christopher Gibbs (2013).
The Oxford History of Western Music
(College изд.). New York: Oxford University Press.
- Fertonani, Cesare; Raffaele Mellace; Cesare Toscani, ур. (2014).
La Musica Sacra nella Milano del Settecento. Atti del convegno internazionale. Milano, 17-18 maggio 2011
. Cantar sottile 3. Milan: LED Edizioni Universitaire.
ISBN
978-88-7916-658-4
.
- Chen, Pi-Yen (2010).
Chinese Buddhist monastic chants
. Middleton, Wis.: A-R Editions.
ISBN
9780895796721
.
- Chen, Pi-yen (2002).
?The contemporary practice of the Chinese Buddhist daily service: Two case studies of the traditional in the post-traditional world”
.
Ethnomusicology
.
46
(2): 226?249.
JSTOR
852780
.
doi
:
10.2307/852780
.
- Indaratana Maha Thera, Elgiriye (2002).
Vandana: The Album of Pali Devotional Chanting and Hymns
(PDF)
. Penang, Malaysia: Mahindarama Dhamma Publication. Архивирано из
оригинала
(PDF)
2012-11-14. г.
- Khantipalo, Bhikkhu (1982).
Lay Buddhist Practice: The Shrine Room, Uposatha Day, Rains Residence
(The Wheel No. 206/207). Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. Transcribed (1995).
- Thanissaro Bhikkhu (trans.) (1997).
AN 5.57, Upajjhatthana Sutta: Subjects for Contemplation
.
- ?Smot Poetry Chanting”
.
Cambodian Living Arts
. 2014-01-22. Архивирано из
оригинала
2014-07-14. г
. Приступ?ено
2014-07-04
.
- ?Ghitassara”
. Архивирано из
оригинала
2007-11-21. г
. Приступ?ено
2007-11-09
.
- Loori, John Daido (2007).
?Symbol and Symbolized”
.
Mountain Record: The Zen Practitioner's Journal
.
XXV
(2). Архивирано из
оригинала
2010-11-15. г.
- Yasuda, Joshu; Anzan, Hoshin.
?Gabyo: Painted Rice Cakes by Eihei Dogen Zenji”
. White Wind Zen Community. Архивирано из
оригинала
2008-03-07. г
. Приступ?ено
2008-03-26
.
- Loori, John Daido (1997).
?Zen Mountain Monastery Dharma Talk”
.
Mountain Record: The Zen Practitioner's Journal
. Архивирано из
оригинала
27. 9. 2011. г.
- ?Archived copy”
. Архивирано из
оригинала
2015-07-22. г
. Приступ?ено
2014-04-24
.
- ?Archived copy”
. Архивирано из
оригинала
2015-09-23. г
. Приступ?ено
2014-04-24
.
- ?Buddhism In America”
.
Time
. 13. 10. 1997. Архивирано из
оригинала
22. 11. 2008. г
. Приступ?ено
25. 4. 2013
.
- ?The transcendental experience behind classical orchestras conducted by Sergiu Celibidache”
. Приступ?ено
2021-03-30
.
- ?"Leonard Cohen Outs Himself As A Pseudo-Buddhist" on AllanShowlater.com”
. 12. 7. 2020. Архивирано из
оригинала
20. 07. 2023. г
. Приступ?ено
31. 3. 2021
.
- ?Michael Jordan Touchdown Pass Interview”
. 6. 4. 2017
. Приступ?ено
5. 3. 2020
.
- ?Japanese Monastics Share Ancient Buddhist Sutras Through Modern Music”
. Приступ?ено
31. 3. 2021
.
- ?Four Buddhist Composers”
. 18. 2. 2020
. Приступ?ено
31. 3. 2021
.
- Larson, Kay (2012).
Where the heart beats : John Cage, Zen Buddhism, and the inner life of artists
. New York: Penguin Press.
ISBN
9781594203404
. Архивирано из
оригинала
24. 05. 2021. г
. Приступ?ено
19. 07. 2023
.
- ?Beyond Singing: The Journey”
. Beyond Singing. Архивирано из
оригинала
2009-11-05. г
. Приступ?ено
2009-09-20
.
<