한국   대만   중국   일본 
Духовна музика ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Духовна музика

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Давид свира на харфи (непознати уметник, oko?960). К?ига псалама , ук?учена у ?евре?ске и хриш?анске списе, за ко?у се каже да ?у ?е углавном написао Давид, ?една ?е од на?рани?их збирки сакралне музике и ?ош увек игра улогу у литурги?ама две?у религи?а.

Духовна музика се изводи и компону?е у религи?ске сврхе. [1] Ритуална музика, духовна или не, се изводи и компону?е за ритуале . Религиозне песме су описане као извор снаге, као и средство за ублажава?е бола, побо?ша?е расположе?а и помо? у открива?у смисла нечи?е пат?е. Док се стил и жанр увелико разлику?у у различитим традици?ама, верске групе и да?е деле различите музичке праксе и технике.

Религи?ска музика поприма многе облике и варира у различитим културама. Религи?е као што су ислам , ?удаизам и синизам то показу?у, раздва?а?у?и ?е на различите облике и стилове музике ко?и зависе од различитих верских пракси. [2] [3] [4] Религи?ска музика у различитим културама опису?е ?ену употребу сличних инструмената , ко?и се користе у складу са ствара?ем ових мелоди?а. буб?еви (и буб?а?е), на пример, се често ви?а?у у бро?ним религи?ама као што су растафари и синизам, док се дувачки инструменти ( рог , саксофон , труба и вари?аци?е таквих) могу на?и у исламу и ?удаизму. [5] [6]

У свако? религи?и, сваки облик религиозне музике, унутар одре?ене религи?е, разлику?е се за различите сврхе. На пример, у исламско? музици, неке врсте музике се користе за молитву, док се друге користе за прославе. [7] Слично, оваква вари?аци?а ?е присутна ме?у многим другим религи?ама.

Хриш?анска музика [ уреди | уреди извор ]

Према неким научницима, на?рани?а музика хриш?анства била ?е музика ?евре?ског богослуже?а, са примесама сири?ског утица?а. [8] Сматра се да ?е ова музика била изме?у пева?а и говоре?а, или говоре?а са неком ритуалном каденцом [9] . Ипак, посто?и ?ош ?едно миш?е?е ко?е сматра да ?е хриш?анска црквена музика настала из аскетских монашких редова. [10]

Хриш?анска музика музика ко?а ?е писана како би исказала персоналну или за?едничку веру у хриш?анство . Неке од честих тема хриш?анске музике су похвале, богослуже?а, пока?а?е и ламенти; и ?ене форме варира?у у различитим деловима света.

Као и све остале музичке форме, ствара?е, изво?е?е, важност, па чак и дефиници?а хриш?анске музике варира у зависности од културе и друштвеног контекста. Хриш?анска музика се изводи и компону?е за разне сврхе, од естетског задово?ства до религи?ског или церемони?алног окуп?а?а.

Исламска музика [ уреди | уреди извор ]

Исламске "песме" потичу од молитва. Молитве се изводе кроз окрета?е ка Меки и са коленима на поду у поклонима и рецитова?у Светих речи из Курана. [11] Ове молитве дешава?у се дневно (пет пута на дан) и окуп?а?у вернике кроз мелодичне молитве ко?е ?е често обухвате сво?ом ?ачином и читав град. У исламу импликаци?а ко?у носи молитва лежи у томе да ?е она ритуална, ?ер директно носи Божи?у реч ко?а се треба изводити како колективно, тако и индивидуално. [11]

Истори?а исламске молитве [ уреди | уреди извор ]

"Шта могу ре?и о ?ихово? молитви? Они се моле са таквом фокусиранош?у и посвеш?енош?у да док сам их посматрао остао без даха.", рекао ?е Риколд де Монте 1228. године. [11] Уметност исламске молитве лежи у слав?е?у Бога. Al Salat ?е на?чеш?е кориш?ена реч ко?а се односи на институционализовану молитву и ?една ?е од на?стари?их молитва у исламском свету [12] . На исламске молитве, традици?е, обича?е и иде?е утицале су абрахамске религи?е [13] . Исламска молитва настала ?е када ?е пророк Мухамед (Божи?и гласник), по преда?у, у пе?ини богослужио Алаху. Веру?е се да ?е кроз ова? чин богослуже?а Мухамед комуницирао са абрахамским пророком Мо?си?ем. [11] Данас ове молитве изводе се у рецитова?у Курана и песама написаним од пророка.

Шире?е исламске молитве [ уреди | уреди извор ]

Ислам се ширио кроз Араби?у уз помо? пророка, кроз трговинске путеве попут Пута свиле и кроз конфликте и рат. Кроз Пут свиле трговци и чланови ране муслиманске вере стигли су до Кине и подигли ?ами?е око 627. године нове ере. [14] Како су са Блиског истока мушкарци долазили у Кину, женили су се Ази?анткама, што ?е довело до шире?а вере и исламске традици?е.

Сик музика [ уреди | уреди извор ]

Сик музика ?е киртанска вари?анта пева?а химни из централног текста сикизма Гуру Грант Сахиба.

Са ствара?ем и изво?е?ем почела ?е у касном 16. веку кроз музичке експреси?е мистичне поези?е, уз музички иструмент рабаб. Изводио ?у ?е Баи Мардана , пратиоц Гуруа Нанака - оснивача сикизма. [15] Прате?и Нанака, сви сикистички гуруи певали су у класичном и фолклорном стилу, у прат?и перкуси?а или жичаних инструмената. Текст ?е био главна фигура и он ?е био на?битни?и, док ?е музика имала споредну улогу.

?евре?ска музика [ уреди | уреди извор ]

На?рани?а музика у синагоги била ?е заснована на истом систему као она ко?а ?е изво?ена у Храму у ?ерусалему. Традиционално посто?и музика ко?а се изводи у синагогама и она ко?а се изводи кроз молитве, а посто?и и посебан жанр музике - клезмер . Иако неки елементи ?евре?ске музике датира?у из библи?ских времена, диференци?аци?е у ритму и звуку могу бити узроковане и самом локаци?ом ?евре?ске за?еднице. У 19. веку религи?ска реформа увела ?е црквену музику у стилу класичне музике. У отприлке то време, акадамици су почели да се баве и тим пита?ем у оквиру етномузикологи?е . ?евре?ска музика дифренцира кроз ?евре?ске за?еднице и данаш?и изво?ачи ове музике свесни су ових различитих утица?а.

Шинто музика [ уреди | уреди извор ]

Шинто музика ?е церемони?ска музика шинтоизма (шинто(神道)). Шинтоизам ?е нативна религи?а ?апана .

Кагура или "забава за богове" ук?учу?е музику, плес и поези?у.

Форме варира?у за различите фестивале и празнике, а потичу чак из осмог века наше ере.

Будистичка музика [ уреди | уреди извор ]

Будистичка музика ?е музика креирана или инспирисана будизмом и део ?е будистичке уметности .

Зороастри?ска музика [ уреди | уреди извор ]

Музика ?е у зороастризму била од самог оснива?а ове религи?е. Пре доласка ислама у Перси?у посто?е списи ко?и потвр?у?у да ?е зороастризам одве? познавао хорске и соло наступе. Ве?ина ових песама се не изводи, али оста?у забележене и познате данас. Текстови ових песама налазе се или у Авести или Гатасу .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ "Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.
  2. ^ A. Rasheid, Omar. ?Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45”. Interpretation: A Journal of Bible and Theology . 68 : 41.  
  3. ^ ?Jewish Sacred Music | Sacred Music Radio” (на ?езику: енглески). 2013-08-28 . Приступ?ено 2022-05-20 .  
  4. ^ ?InKAS ? Korean shamanism” . inkas.org . Приступ?ено 2022-05-04 .  
  5. ^ ?Instruments | Hong Kong Quanzhen Temples Taoist Ritual Music” . daoistmusichk.org . Приступ?ено 2022-05-04 .  
  6. ^ ?BBC ? Religions ? Rastafari: Worship and customs” . BBC (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2022-05-09 .  
  7. ^ ?Muslim Call to Prayer | Smithsonian Folkways Magazine” . folkways.si.edu (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2022-05-28 .  
  8. ^ Conomos 2003
  9. ^ Foley 2008,[page needed].
  10. ^ Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.
  11. ^ а б в г A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
  12. ^ Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.
  13. ^ Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SAL?T RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.
  14. ^ waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.
  15. ^ Christopher Shackle; Arvind Mandair (2013). Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. pp. xxiii?xxiv. ISBN 978-1-136-45108-9 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]