Дрво ?е природни матери?ал, настао од дрвенастих би?ака , односно дрвета , као би?ке . Спада у природна чврста обнов?ива горива , односно у природне гра?евинске матери?але.

По?ам дрво , у свакодневном говору, означава тврдо ткиво надземне стаб?ике ( стабло , гране и гранчице) дрве?а и грмова . У ботаничком смислу, дрво се дефинише као секундарни ксилем настао од камби?а код би?ака семеница. По то? дефиници?и, одрвенело ткиво палми и других виших би?ака ни?е дрво у ужем смислу речи. Као ?едан од показате?а, и овд?е ?е складиште?е лигнина у ?ели?ским зидовима . Стога ?е тако?ер могу?а и ?една шира дефиници?а дрвета као лигнифицираног (одрвенелог) би?ног ткива.f

У културно-истори?ском аспекту, дрве?е се убра?а ме?у на?стари?е кориштене би?ке. Дрво се може употребити на веома много начина, а осим тога оно ?е и обнов?ива сировина, тако да се убра?а ме?у на?важни?е би?не производе, као сировина за да??у прераду и као обнов?иви извор енерги?е. Предмети и гра?евине од дрвета (попут штитова, лукова, дрвеног уг?а, прагова за же?езничке пруге, дрвених бродова , потпорних стубова, твр?ава) као и уопштено индустри?а дрвета, били су и ?ош увек ?есу део ?удске цивилизаци?е и истори?е културе. ^[1]

Крче?е шума (дефорестаци?а) у обалним подруч?има Средоземног мора била ?е ?едан од на?ве?их захвата за човека у неком екосистему . То крче?е шума било ?е први корак ка урбаном насе?ава?у, до тада, густо пошум?ене Европе . Према проценама на Зем?и расте око 434 мили?арде кубних метара дрвета, од чега ?е око 47% комерци?ално искористиво. ^[2] Као веома распростра?ени, уг?енично-неутрални обнов?иви извор, дрвени матери?али су од огромног интереса као извор обнов?иве енерги?е. Проце?у?е се да ?е 1991. посечено око 3,5 кубних километара дрвета.

Истори?а употребе [ уреди | уреди извор ]

Дрво ?е на?стари?и гра?евински матери?ал из простог разлога што ?е помо?у ?ега могу?е направити ?едноставне гра?евине са врло мало алата или чак и без ?ега. Стога су ?уди, када су почели да се баве град?ом, прво употребили дрво за прав?е?е ?едноставних колиба или конструкци?е шатора . Разво?ем ?удског друштва и унапре?е?ем алатки, дрво ?е почело да се користи за сложени?е конструкци?е, а и данас ?е незамен?ив гра?евински матери?ал.

Настанак [ уреди | уреди извор ]

Дрво наста?е од камби?а , ткива ко?е се разви?а изме?у сржи и коре (путем секундарног задеб?а?а).

При деоби ?ели?а камби?а наста?у две, од ко?их ?една задржава способност да??ег де?е?а односно до нове иници?алне ?ели?е. Друга ?ели?а поста?е стална (тра?на) ?ели?а ко?а се може ?ош ?едном или неколико пута делити. Од ?ели?а ко?е се касни?е издиференцира?у у проводно, складишно и потпорно ткиво према унутраш?ости наста?е дрво (секундарни ксилем ). Спо?а наста?е флоем, ко?и гради унутраш?у кору, а касни?е из ?ега наста?е фелоген т?. кора. Производ?а ксилемских ?ели?а престиже производ?у флоемских ?ели?а неколико пута, тако да се удео коре у дрвету кре?е од 5 до 15%.

У умереним географским ширинама, под климатским утица?ем могу се посматрати четири фазе раста:

• фаза мирова?а (од новембра до фебруара на северно? хемисфери);
• фаза ?мобилизира?а“ (март, април)
• фаза раста (од ма?а до ?ула): ?ели?е дрвета ко?е наста?у у ово годиш?е доба су прилично луминозне, танких зидова и светли?их ни?анси те сачи?ава?у такозвано ?рано дрво“;
• фаза складиште?а (од аугуста до новембра): ?ели?е дрвета ко?е наста?у у ово доба године су ма?е, деб?их зидова и тамни?их ни?анси те сачи?ава?у ??есе?е дрво“ (?касно дрво“).

Овим цикличким понаша?ем раста наста?у познати годови или ?годиш?и прстенови“, ко?и су лако уоч?иви у попречном пресеку стабла.

Хеми?ски састав [ уреди | уреди извор ]

Хеми?ски састав дрвета варира од врсте до врсте, али се просечно може узети да има око 50% уг?еника , 42% кисеоника , 6% водоника , 1% азота и 1% других елемената (углавном калци?ум , кали?ум , натри?ум , магнези?ум , гвож?е и манган ), рачуна?у?и по масеном односу. ^[3] У ма?им количинама у дрвету има и сумпора , хлора , силици?ума и фосфора , као и многих других елемената у траговима.

Осим воде , дрво садржи три основне компоненте. Целулоза , кристални полимер изведен из глукозе чини од 41 до 43% масе дрвета. Следе?а по уделу ?е хемицелулоза , ко?а чини 20% састава листопадних, али и готово 30% четинарских стабала. То су углавном петокарбонски ше?ери ко?и су спо?ени на неправилан начин, за разлику од целулозе. Лигнин ?е тре?а компонента дрвета ко?ег има око 27% у зимзеленом и 23% у листопадном дрве?у. Лигнин да?е хидрофобне особине дрвету рефлекту?у?и чи?еницу да ?е заснован на ароматским уг?ениковим прстеновима. Све три компоненте дрвета се ме?усобно испрепли?у, а директна ковалентна веза посто?и изме?у лигнина и хемицелулозе. Основни фокус индустри?е папира ?е одва?а?е лигнина од целулозе, од ко?е се да?е производи папир .

У хеми?ском аспекту, разлика изме?у меког и тврдог дрвета огледа се у саставу ?еговог састо?ка лигнина. Лигнин у тврдом дрвету углавном ?е изведен из синапил- и кониферил-алкохола . Лигнин у меком дрвету ?е претежно изведен из кониферил-алкохола. ^[4]

Екстракти [ уреди | уреди извор ]

Поред лигноцелулозе, дрво се састо?и из разних органских ?еди?е?а мале молекуларне масе званих екстракти . Екстракти дрвета су масне киселине, смолне киселине, воскови и терпени . ^[5] На пример, колофол се издва?а из зимзеленог дрвета као заштита од инсеката . Издва?а?ем ових органских матери?ала из дрвета доби?а?у се терпентини , борова у?а и смоле. ^[6]

Зимзелено дрво [ уреди | уреди извор ]

Према времену развитка током процеса еволуци?е, зимзелена дрве?а су стари?а од листопадних, али има?у знатно ?едноставни?у анатомску изград?у ?ели?е од ?их и поседу?у само две врсте ?ели?а.

• трахеиде: издужене цевасте ?ели?е, ко?е се на кра?евима завршава?у шпицасто, испу?ене су само ваздухом или водом. Оне об?еди?ава?у функци?е потпоре и прово?е?а те у дрвету учеству?у са уделом од 90% до 100%. Преко тзв. ?ама одви?а се размена течности изме?у ?ели?а. У дрвенастим зракама такозване попречне трахеиде омогу?ава?у транспорт воде и хра?ивих матери?а у ради?алним правцима. Оне има?у удео од 4% до 12% у укупно? супстанци дрвета.
• ?ели?е паренхима : у уздужном пресеку ве?ином су трапезасте ?ели?е, ко?е преузима?у прово?е?е хра?ивих супстанци као и складиште?е скроба и масти. У ради?алним правцима оне граде паренхим дрвестастих ?зрака“ и ве?ину ?ених ткива. Паренхимске ?ели?е ко?е окружу?у смолне канале фунгира?у као ?ели?е епитела и производе смолу , ко?а се излива у смолне канале.

• Зимзелено
• 
  Дрво смрче
• 
  Боровина
• 
  Фурнир од дрвета треш?е
• 
  Палисандровина

Листопадно дрво [ уреди | уреди извор ]

Према времену развитка, мла?е ткиво листопадног дрве?а ?е знатно више диференцирано од зимзеленог дрве?а. Оно се може поделити на три функционалне групе.

• проводно ткиво: проводни судови, вазицентричне трахеиде и друге.
• потпорно ткиво: влакнасте трахеиде и дрвенаста (либриформна) влакна
• складишно ткиво: ?ели?е парнехима у дрвенастим зракама, дугачке паренхимске ?ели?е, ?ели?е епитела.

Карактеристично за листопадно дрво су наведени проводни судови ко?их нема код зимзеленог дрве?а. Они се могу често видети и голим оком у виду малих пора у попречном пресеку дрвета или удуб?е?а у тангенци?алном пресеку.

Особине [ уреди | уреди извор ]

Дрво ?е захвалан матери?ал пре свега зато што се може вишеструко користити, а руше?е гра?евина од дрвета се своди на ?ихово растав?а?е. Носивост дрвета ?е велика, а савремена технологи?а омогу?ава прав?е?е некада незамисливих дрвених носача од тзв. ? леп?еног ламелираног дрвета “, код кога се танке даске ме?усобно спа?а?у помо?у посебних лепила под пресом .

Дрво ?е отпорно на разне утица?е и, наизглед парадоксално , дрвени делови конструкци?е отпорни?и су на ватру од челичних еквивалената. Слободносто?е?и дрвени носач под утица?ем ватре огорева на око 2cm од свог првобитног пресека, а онда преста?е да гори.

На?погубни?и спо?ни утица? на дрво ?е влага , те ?е за дрвене гра?евине заштита од влаге и воде на?важни?и чинилац у про?ектова?у, град?и и кориш?е?у. Под утица?ем влаге дрво трули и губи на чврсто?и.

Хигроскопске [ уреди | уреди извор ]

Хигроскопске особине дрвета, т?. ?егова тенденци?а да у себе упи?е влагу из околине, тако?е делу?е и на ?егову слабу стабилност у погледу димензи?а при условима у ко?има се ме?а влажност околине. Влага у дрвету из?едначава се постепено са климом околине. Промене у влажности околине испод распона заси?е?а влакана (у зависности од врсте дрвета од 25% до 35% влаге у дрвету) одражава?у се на промене облика дрвета (бубре?е, искрив?ава?е, скуп?а?е). Неке врсте дрвета као на пример тиково дрво због складиште?а хидрофобних супстанци у себи има врло ниску разлику у промени масе при промени влажности околине. Посто?е одре?ене техничке методе за сма?е?е хигроскопности дрвета, попут модификаци?е.

Топлотне [ уреди | уреди извор ]

Због сво?е порозности, дрво ?е веома лош проводник топлоте па ?е зато погодан као топлотна заштита. Дрво смрче има специфичну топлотну провод?ивост од око 0,13 W/(m·K), док на пример бетон има просечно од 1,28 ^[7] до 1,7 W/(m·K). ^[8] Она код иверице ?е ?ош ма?а и износи 0,10 W/(m·K). Изолаци?ске плоче направ?ене од меких дрвених влакана могу дости?и и нижу провод?ивост топлоте до 0,04 W/(m·K). Провод?ивост топлоте расте пове?а?ем влажности дрвета и сировом густином матери?ала. Специфични топлотни капацитет т?. количина топлоте неопходне да се ?едан kg матери?ала загри?е за ?едан степен K , за дрво износи 0,472 Wh/(kg·K) што ?е готово двоструко више од бетона (0,244 Wh/(kg·K). Шире?е при загри?ава?у код дрвета може бити лоша особина у пракси, ?ер се превише компензира скуп?а?ем при суше?у.

Топлотно распада?е дрвета дешава се на температурама изнад 105°C, а од 200°C оно се веома убрзава и врхунац достиже при 275°C. Термичко распада?е дрвета може се одви?ати и на нижим температурама испод 100°C током дужег излага?а. Тачка па?е?а дрвета износи изме?у 200 и 275°C. Ме?утим, у одсуству зрака долази до пиролизе дрвета. Сред?оевропске врсте комерци?алног дрвета има?у обично садржа? влаге од око 20%, а топлотну ври?едност при сагори?ева?у изме?у 3,9 и 4,0 kWh/kg.

Еластомеханичке [ уреди | уреди извор ]

Такозвана густина дрвене сировине варира у зависности од влаге у дрвету. При уделу влаге у дрвету од 12% (нормална влажност у загре?аним простори?ама) густина сировине у зависности од врсте дрвета кре?е се од 200 kg/m³ до 1200 kg/m³. Свеже оборено дрво показу?е ?ош више вредности. Тако на пример густина свеже обореног дрвета храста износи око 1000 kg/m³, док у осушеном ста?у (при влажности од 12%) износи 670 kg/m³. Густина дрвене сировине вреди за к?учни показате? за ве?ину техничких особина дрвета, са ко?има ?е у корелаци?и. Мере?е густине се често користи за проверу квалитета дрвета (на пример резистограф ). За разлику од густине сировине такозвана чиста густина осушеног, одрвенелог ?ели?ског зида не зависи од врсте дрвета а износи 1,5 g/cm³.

Дрво ?е вискозно-еластична сировина, па се ?егове еластомеханичке особине ме?а?у током времена. Стога тра?а?е оптере?е?а на ?ега мора узети у прорачун као ?една врста утица?а спо?них сила, како статичких тако и динамичких . Поред густине и смера оптере?е?а на еластомеханичке особине дрвета утиче и ?егова структура, истори?а раста и влажност. При прорачунима ?е важно знати да се густина и еластомеханичке особине по?единих врста дрвета могу знатно разликовати са природном вари?анцом од 10 до 22%. Ме?у свим коефици?ентима чврсто?е, на?ве?а вредност ?е код отпорности на извлаче?е дрвета, док ?е ?егова чврсто?а под притиском око 50% од вредности отпорности на извлаче?е, а отпорност на закрета?е око 10% од те вредности. На пример отпорност на извлаче?е код обичног челика (370 N/mm²; 7800 kg/m³) ?е око пет до шест пута ве?а од дрвета (~80 N/mm²; 450 kg/m³), али ?е дрво око 16 пута лакше од челика. (Овд?е наведене вредности коефици?ената чврсто?е односе се на оптере?е?а уздуж влакана). Из свега наведеног, произилази да дрво има врло погодан однос изме?у чврсто?е и тежине.

Оптичке [ уреди | уреди извор ]

Бо?а и структура дрвета у многим видовима употребе ?е од естетског знача?а. Превелика разгранатост и неправилан распоред бо?а сматра?у се грешкама у дрвету. Осим тога, делова?ем ултра?убичастог св?етла дрво полако тамни. Током дужег периода излага?а УВ зрацима, на дрвету се могу приметити оште?е?а на површини. При томе на?чеш?е денатурира лигнин и распада се а у случа?у директног делова?а атмосферских прилика (падавина, кише, сни?ега) он се испира из дрвета. Након тога, површина дрвета поста?е пр?аво-сива. Уколико ?е дрво зашти?ено од падавина, УВ зраци постепено да?у дрвету бледу сребрено-белу бо?у. Делова?е сунчевог светла ограничено ?е на површину дрвета. Оно се може ублажити бо?е?ем дрвене површине лаковима и бо?ама ко?е садрже одре?ене пигменте.

Звучне [ уреди | уреди извор ]

Брзина звука у дрвету, мерено паралелно дрвеним влакнима, достиже вредности од 4000 до 6000 m/s, док мерено попречно смеру пружа?а влакана од 400 до 2000 m/s. На брзину звука у дрвету утичу ?егова густина, еластичност, дужина влакана, угао изме?у влакана, влага, кврге и шуп?ине и слично. Због добрих звучних особина, дрво се често користи за израду разних музичких инструмената. Осим тога, као матери?ал оно ?е погодно и за звучне изолаци?е. Иверица са густином од 15 до 20 kg/m² достиже звучну изолаци?у од 24 до 26 dB.

Биолошке [ уреди | уреди извор ]

Дрво ?е биолошки матери?ал те ?е биоразградиво. Ме?утим, тако?е ?е осет?иво на нападе биотичких штеточина. ?ега често напада?у разне врсте инсеката , бактери?а и г?ивица, ко?е полако уништава?у ?егову супстанцу. Г?ивице напада?у дрво када ?е ?егова влажност око 20%. Неке г?иве попут аскомицета (г?ива мешинарки) и неправих г?ива ( Deuteromycetes ) делу?у само на површинску промену бо?е на дрвету, док г?иве стапчарке ( Basidiomycota ) разгра?у?у супстанцу дрвета и узроку?у ?егово тру?е?е. Бактери?е ко?е изазива?у тру?е?е дрвета делу?у само при условима високе влажности, а нарочито на местима где ?е дрво у контакту са зем?иштем. Ларве инсеката ко?е уништава?у дрво могу га нападати и при малом уделу влаге. Отпорни?а срж дрвета много спори?е се биотички разгра?у?е. Негова отпорност се дели на класе отпорности од 1 до 5 према одговара?у?им нормама и стандардима (нпр. DIN EN 350-2). Биотичко распада?е дрвета може се сма?ити или спречити одговара?у?ом заштитом.

Врло мало ?е познато о бактери?ама ко?е деградира?у целулозу . Симбиотска бактери?а у ксилофагима може играти одре?ену улогу у деградаци?у дрвета под водом, док су бактери?е попут Alphaproteobacteria , Flavobacteria , Actinobacteria , Clostridia и Bacteroidetes откривене у дрвету ко?е ?е годинама било потоп?ено у води. ^[9]

Употреба [ уреди | уреди извор ]

Истори?ска [ уреди | уреди извор ]

Дрво се употреб?ава на?ма?е од стари?ег каменог доба за доби?а?е енерги?е ( ватре ), као матери?ал за израду ору?а и као гра?евински матери?ал. Посто?е индици?е да се оно користило и пре тог доба, када су други примати користили дрво за прав?е?е гнезда, за баца?е (одбрану) или гура?е.

Дрво се убра?а у одрживе сировине односно изворе енерги?е у толико? мери да потрошена количина не прелази количину ко?а може нарасти у исто време. Лако?а обраде и с тим повезана ниска потреба за енерги?ом при ?егово? производ?и и обради, игра?у врло важну улогу код еколошке оцене. У екобилансима производи од дрвета заузима?у важно место.

Дрво се прера?у?е у разне производе, на пример као фурнир , иверица , даске, стубове и друге дрвене прера?евине. Даске и фурнир се суше и касни?е кондиционира?у на одре?ену количину влаге у различите сврхе. Данас се та? процес врши готово у потпуности у индустри?ским процесима суше?а.

Употреба у гра?евинарству [ уреди | уреди извор ]

Дрво ?е било и остало веома важан матери?ал у гра?евинарству , ?ош из периода првих ?удских скровишта, ку?а и бродова. Готово сви бродови били су направ?ени од дрвета све до кра?а 19. века, али и данас ?е остало врло важна сировина у бродоград?и . У ове сврхе нарочито много се користи дрво бреста, ?ер ?е врло отпорно на пропада?е све док ?е влажно. Оно се пре по?аве модерних водоводних цеви користило за цевни транспорт воде.

У Северно? Америци, дрво ко?е се обично користи у гра?евинарству назива се енгл. lumber . У енглеском говорном подруч?у та? по?ам обично означава оборена, пала стабла, док се по?мом енгл. timber означава?у испи?ене даске спремне за кориште?е. У сред?овековно? Европи, на?више се употреб?авало храстово дрво за све дрвене конструкци?е, ук?учу?у?и зидове, врата, подове и греде. Данас се користи врло широка палета дрвених производа, почев од масивно изра?еног нам?ешта?а, врата и других.

И данас се у многим зем?ама света ку?е често праве са дрвеном конструкци?ом. Производи од дрвета чине велики део гра?евинске индустри?е. Осим приватних (стамбених), оно се користи и у комерци?алним (пословним) зградама као структурни и естетски матери?ал. У зградама од других матери?ала, дрво ?ош увек налази примену као помо?ни матери?ал, нарочито у кровним конструкци?ама, унутраш?о? столари?и и ?еним оквирима. Тако?е, дрво се углавном користи и за прав?е?е оквира при бетонира?у.

Дрво се може користити делимично или потпуно обра?ено. Делимично обра?ено ?е погодно само за привремене гра?евине, ?ер се разне штеточине могу населити у дрвене делове гра?евине уколико са ?их ни?е одстра?ена кора . Пру?е се у народу доста користило за прав?е?е прош?а (ограда). Обра?ено дрво у облику греда , талпи , дасака , стубова или облица користи се за израду тра?них конструкци?а.

У гра?евинарству се дрво може користити за све делове зграде: за теме?е (код со?еница или за дрвене шипове), за зидове (код брвнара ), за стубове, греде итд. Као кровни покривач користи се у виду шиндре .

У гра?евинским конструкци?ама дрво се дели на две класе: тврдо и меко дрво. У прву класу спада?у лиш?ари: храст, буква , цер , граница итд, а у другу углавном четинари: ?ела , смрча , ариш , бор , али и топола . Меко дрво ?е ма?е носивости, али ?е и лакше за обраду и превоз од тврдог дрвета, те се због тога чеш?е користи.

Огрев [ уреди | уреди извор ]

Дрво у чистом облику може се без потешко?а одложити путем компостира?а или сагорева?а, уз истовремено доби?а?е енерги?е. Дрво за огрев ?е као одржива сировина показало изузетно добар екобиланс, ?ер се може циклично узга?ати и трошити. Искориштени дрвени производи и отпадно дрво све више се користе за огрев и сировина у електранама за производ?у енерги?е на бази биомасе. Таква енерги?а се сматра неутралном из аспекта испушта?а CO ₂ . У ма?е разви?еним зем?ама дрво се и данас доста користи као енергент за загрева?е простори?а. Развитком аутоматских уре?а?а за сагори?ева?е на бази дрвеног пелета, дрво као енергент се показало не само економично, него и погодно у те сврхе на истом нивоу као и лож-у?е или гас. На пример у Немачко? се 2006. године око 2% примарне енерги?е доби?ало на та? начин, што се у смислу недостатка субвенци?а може сматрати економским успехом. Према подацима за 2014. у Босни и Херцеговини ?е продато и потрошено 1,251 милиона m³ огревног дрвета. ^{[10] [11]} Према рани?им студи?ама, ^[12] проце?у?е се да ?е просечни прираст дрвене масе у шумама на подруч?у ?угоисточне Европе износио око 7 m³/ha. Нови?и подаци наводе да годиш?и (запремински) прираст дрвне масе у шумама у БиХ износи око 7,94 милиона m³. ^[13]

Други начин рециклира?а дрвета ?е високотемпературна пиролиза . Помо?у овог метода из дрвета и других органских супстанци могу се добити разне хеми?ске сировине ко?е зам?е?у?у фосилна горива. Ова метода истовремено представ?а искористивост дрвета и других обнов?ивих сировина, ?ер ?е нестанком фосилних горива она све више доби?ати на важности. У процесу рециклира?а дрво има шифру 50 (скра?еница: FOR).

Спортска опрема [ уреди | уреди извор ]

Многе врсте спортске опреме начи?ене су од дрвета или су у прошлости биле начи?ене од ?ега. На пример, палице за крикет су обично направ?ене од дрвета беле врбе ( Salix alba ). Палице за бе?збол ко?е се по правилу користе у МЛБ лиги често се праве од дрвета пекана ( Carya ) или ?асена, док се однедавно почеле производити и од дрвета ?авора, иако ?е такво дрво донекле лом?иво. Традиционално, паркет у стари?им дворанама где се одржава?у НБА утакмице обично ?е дрвени.

Тако?е, многе друге врсте спортске и рекреаци?ске опреме, попут ски?а, хоке?ашких штапова, штапова за лакрос или стреличарских лукова обично су у прошлости били изра?ивани од дрвета, али су од тада заме?ени модерни?им матери?алима попут алумини?ума , фибергласа, карбонских влакана, титани?ума и композитних матери?ала. ?едан знача?ни?и пример овог тренда су палице за голф чи?и се врх традиционално изра?ивао од дрвета ?апанске ?абуке, док се данас обично прави од синтетичких матери?ала.

Употреба у другим привредним гранама [ уреди | уреди извор ]

Осим у гра?евинарству, у коме се користи и као конструктивни, али и као завршни матери?ал ( лампери?а , паркет , бродски под итд.), дрво или полупроизводи од дрвета као што ?е меди?апан , користи се и у индустри?и намешта?а као и у другим разним индустри?ама: индустри?и папира, хране, посу?а, текстила, ?убрива, итд.

Екологи?а [ уреди | уреди извор ]

?една од на?важни?их особина дрвета у свим подруч?има ?егове примене ?е ?егова природна разградивост . Скоро сви производи од дрвета се могу поново прерадити или искористити као гориво , а ако не могу, онда ?е под де?ством влаге , инсеката , г?ивица и бактери?а сатрунути у природи.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Дрво

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Смернице Европске уни?е о прово?е?у Уредбе ЕУ о дрву , приступ?ено 28. марта 2016.
• О дрвету , на страници мо?арадионица.цом
• ?lanak Улога дрвених конструкци?а Архивирано на са?ту Wayback Machine (8. ?ун 2017)
• The Wood in Culture Association
• The Wood Explorer: A comprehensive database of commercial wood species Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. април 2015)
• APA ? The Engineered Wood Association