Драга Обренови?

Драга Обренови?
Драга Обренови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	23. септембар 1866.
Место ро?е?а	Гор?и Милановац , Кнежевина Срби?а
Датум смрти	29. ма? 1903. ( 36 год. )
Место смрти	Београд , Кра?евина Срби?а
Гроб	Црква Светог Марка у Београду
Породица
Супружник	Светозар Машин (1883?1886) , Александар Обренови? (1900?1903)
Родите?и	Пантели?а Лу?евица ; Ан?ели?а Лу?евица
Династи?а	Обренови?и
кра?ица Срби?е
Период	5. август 1900 ? 11. ?ун 1903.
Претходник	Натали?а Обренови?
Наследник	Мари?а Кара?ор?еви? (као кра?ица СХС, касни?е ?угослави?е)

Драги?а Обренови? ^[1] ? Драга (дево?ачко Лу?евица , из првог брака Машин ; Гор?и Милановац , 11/ 23. септембар 1866 ^[2] ? Београд , 29. ма?/ 11. ?ун 1903 ) била ?е кра?ица Срби?е и супруга кра?а Александра Обренови?а , послед?ег кра?а из династи?е Обренови? .

Пре него што ?е постала кра?ица, Драга ?е била удовица инже?ера Светозара Машина и дворска дама на двору кра?ице Натали?е Обренови? . Уби?ена ?е за?едно са сво?им супругом кра?ем Александром Обренови? , током Ма?ског преврата 29. ма?а 1903. године по ?ули?анском календару , односно 11. ?уна 1903. по грегори?анском . Послед?а ?е кра?ица Срби?е, пошто ?е супруга кра?а Петра I преминула пре ?еговог ступа?а на престо.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Младост [ уреди | уреди извор ]

Драги?а Лу?евица ?е ро?ена 11/ 23. септембра 1866 . године у Гор?ем Милановцу у богато? породици Лу?евица. Драгин отац, Пантели?а Лу?евица ?е био окружни начелник Гор?ег Милановаца, а ма?ка Ан?ели?а дома?ица. Деда ?о? ?е био Никола Мили?еви? Лу?евица , при?ате? и побратим Милоша Обренови?а . Поред Драге, Пантели?а Пантa Лу?евица (1840?1887) и Ан?ели?а су у браку имали ?ош и Николу (1876?1903), Никоди?а (1881?1903), Христину (1861?1936 ^[3]), ?ур?ину и Ану - Во?ку (1884?1975).

У сво?о? девето? години, Драга ?е послата на школова?е у Београд . Основну школу ?е завршила у Београду, затим и Вишу женску школу у Београду . Ту ?е научила више страних ?езика, ме?у ко?има руски , француски и немачки ?език . За време боравка у Београду, Драга ?е почела да се бави писа?ем романа и приповедака, прево?е?ем к?ига за новац. И поред тога што ?е отац водио доста рачуна о ?о?, као врло млада дево?ка ?е почела да зара?у?е за живот. Чак ?е об?авила и неколико заним?ивих прича за иностране часописе. Волела ?е да чита, а нарочито ?е волела да чита Стендала . ?ени преводи су излазили у облику фе?тона, неки од ?их су: Частан лопов (), Ота?бина (1883), Полица?ка звана мачи?е око (1884?1885) ко?и ?е излазио као фе?тон у часопису ?Уставност” 1884?1885. године. ^[4], Оргистки?а, или Троструки злочин у Сентуе?у (1888), У?ак и сестри? (1888), Три милиона мираза (1896) ^[5] ... Сво?е преводе ?а об?ав?ивала у часописима као што су: Дома?ица , Уставност , Застава ... Драга ?е била члан редакци?е часописа Дома?ица ко?и ?е издавало Београдско женско друштво чи?и ?е члан била. Тако?е ?е била члан Српског новинарског друштва као и Српске к?ижевне задруге .

У Београду се први пут за?убила у студента Богдана Попови?а , касни?е професора и теоретичара к?ижевности. Богдан ?е Драгу приметио приликом ?едног доласка у Клуб к?ижевника. Ни?е знао скоро ништа о ?о?, сем да ?е у завршно? години школе. Привукла су их слична интересова?а и зачас су започели разговор. Била ?е то прва, платонска ?убав. Често су шетали београдским улицама и Калемегданом, разме?ивали су к?иге уз дуге разговоре, а Богдан би ?о? често рецитовао нежне стихове.

Прва Драгина уда?а [ уреди | уреди извор ]

Драгин отац, Панта бива све лоши?ег здрав?а. ?егова политичка кари?ера ?е по?у?ана и он губи сво? положа? у администраци?и, па се породица налази у тешко? финанси?ско? ситуаци?и. Одлучу?е се да растерети породицу тако што ?е удати Драгу. Рударски инже?ер Светозар Машин ?е био добар познаник ?еног оца, а уз то имао ?е и богато порекло. Светозар Машин ?е био петнаест година стари?и од Драге. ?егов отац ?е био угледни лекар и служио ?е на двору код кнеза Михаила и кра?а Милана Обренови?а . Драгин девер, а Светозаров брат, Александар Машин ?е касни?е био ?едан од воде?их завереника у ?ено? ликвидаци?и, а ?едно време ?е био и начелник генералштаба српске во?ске.

Драга ?е имала непуних седамнаест година, била ?е на завршно? години Више женске школе. ?едног дана ?о? ?е стигло писмо од ку?е, у ?ему ?е писало да ?е обе?ана и да се одмах пошто положи завршни учите?ски испит врати ку?и. Ко ?е ?ен буду?и супруг, ни?е знала, знала ?е само да га не воли. Ни?е хтела да пристане, али видевши ста?е свога оца и сво?е породице опростила се од Богдана, рекавши му да ?е то брак из користи и да ту нема ?убави.

Светозар и Драга су се венчали на Велику Госпо?ину 28. августа 1883 . године у Саборно? цркви у Београду ^[6]. После венча?а, сватови су били позвани на игранку у башти код Народне скупштине. Гости су били одушев?ени младином ?упкош?у, лепотом и младош?у. По наводу хроничара, буду?и кра?, а тада седмогодиш?и престолонаследник, Александар прошао ?е у свом фи?акеру поред сватова. Као и свако дете, обрадован што види младу у венчаници, махао ?о? ?е. По наводима, и она ?е ?ему узвратила исто, али прилично невесело. Драгином венча?у ?е и Богдан присуствовао, али из прикра?ка, седе?и у кафани посматрао ?е слав?е. Када су младенци изашли из цркве, око ?их се скупила светина да честита. У то? велико? гужви нашао се и ?едан дечак, ко?и ?е честитао младенцима и младо? предао букет жутих ружа. У букету била ?е и цеду?ица, исписана ?о? познатим рукописом:"Зар ?е овако морало бити?" Драга ?е цеду?ицу похранила у свом црвеном молитвенику.

Брачни живот пара Машин био ?е под великим оптере?е?ем Светозаревих пословних обавеза. Како ?е често боравио на терену и вршио теренска истражива?а, били су приморани да се често селе. Драга ?е углавном пратила супруга где год би ишао послом, али ?е често живела и код свекра, чека?у?и да ?о? се муж врати са терена. Од самог почетка, та? брак ?е био осу?ен на пропаст. Машин ?е био познат као човек посве?ен сво?о? професи?и те ко?и ни?е имао много времена за породицу. По природи и темпераменту ?их дво?е су се доста разликовали; он ?е волео рударство и топионичарство, био ?е фантаста, обожавао сво? посао, толико да ни?е марио за жене. Због тога ?е вероватно, био често одби?ан у прошевинама; дево?ке нису хтеле за мужа човека ко?и ни?е у ста?у да усре?и жену и да се посвети породици. С друге стране, Драга ?е била свестрано образована за ?едну дома?ицу али и сувише привржена породици. Волела ?е к?ижевност и уопште уметност. Неразумева?е у браку ?е проистекло управо из различитости ?ихових природа ко?е други супружник ни?е разумевао. Због тога су у браку били несре?ни обо?е. Наводи се да ?е током брака Драга изгубила ?ихово дете. Посто?але су разне спекулаци?е да ?е Драга била неверна жена, те да ?е то навело Машина да се пропи?е и дигне руку на себе, али то никада ни?е потвр?ено. За време ?еног живота, па и после смрти стари?е жене из Кра?ева и Лесковца наводиле су Драгу као веома посве?ену и способну дома?ицу ко?а ?е сама водила дома?инство док ?о? ?е муж радио на терену. Брак им ?е потра?ао свега непуне три године када ?е Драга остала удовица. ?ен супруг ?е, наиме, преминуо на терену, изме?у манастира Гор?ак и Петровца на Млави, 21. ма?а 1886 . године. Према лекарском налазу, умро ?е од срчане капи ^[6], али посто?и више верзи?а ?егове смрти. По ?едно?, преминуо ?е од епилептичног напада , проузрокованог великим количинама алкохола. Машин ?е иначе боловао од епилепси?е . Посто?е чак и верзи?е да ?е извршио самоубиство из ?убоморе, па чак и верзи?е о убиству. Сахра?ен ?е на гроб?у Караул у Петровцу на Млави . Наследила ?е ?егову пензи?у и име. Александар Машин се толико противио овоме, да ?е касни?е оптужио лично Драгу да ?е убила ?еговог брата.

За време док ?е била удовица, Драга ?е наставила да се бави преводилаштвом и новинарством. Становала ?е у Светозаревом државном стану у Смедереву , све док ни?е била приморана да се исели и врати у Београд. За време свог боравка у Београду, умрла су ?о? оба родите?а и Драга ?е морала да се сада стара и о себи и о сво?им на?ближима.

Због тешког матери?алног ста?а, Драга Машин ?е покушала да се уда за ?едног француског инже?ера, али безуспешно.

У служби код Натали?е Обренови? [ уреди | уреди извор ]

По разводу кра?а Милана са кра?ицом Натали?ом Обренови? 1888 . године, кра?ица ?е купила дворац ?Сашино“ у ба?ском лечилишту Би?ариц у Француско? , ко?и ?е добио име по ?еном ?едином сину Александру Обренови?у. Кра?ица Натали?а ?е на пут позвала и Драгу Машин, да ?о? буде прат?а и дворска госпо?ица. Путовале су за?едно возом у Руси?у , у посету царско? породици Романов и на?зад стигле у ба?ско лечилиште, на Атлантику. У Би?арицу ?е Драга одлазила са Натали?ом на свечаности, на при?еме и старала се за ?ену гардеробу, шминку и козметику.

Млади кра? Александар ?е стигао у марту 1895. године у Би?ариц. За то време, Драга се старала о уре?е?у и одржава?у купалишне плаже у Би?арицу. ?убав Драге и Александра се родила баш на том месту, када ?е по наводима хроничара, Драга спасила буду?ег кра?а да се не удави. У Би?арицу су почели да се допису?у, да се ви?а?у и излазе за?едно. Кра?ица Натали?а се томе ни?е противила ?ер ?е желела свог сина да спреми за могу?у женидбу са неком принцезом високог ранга. Ме?утим, изме?у ?их се родила истинска ?убав, много ?ача него што су то Натали?а и Милан мислили. Александар ?е замолио Натали?у да га остави самог са Драгом и да се врати у Београд , што ?е кра?ица Натали?а и учинила. У почетку нико ни?е имао против ове ?убави, мисле?и да ?е то само пролазна авантура. Кра? ?е наговарао Драгу да напусти службу код ?егове ма?ке и да ?е се он новчано старати о ?о? и ?ено? фамили?и. Драга Машин ?е остала у служби кра?ице Натали?е све до 1897. године када се вратила у Београд.

Венча?е Александра и Драге [ уреди | уреди извор ]

У време док ?е кра? Милан ?ош увек имао утица?а у зем?и, оформ?ена ?е нова влада на челу са др Владаном ?ор?еви?ем . Прво пита?е ко?е ?е ?ор?еви? поставио министрима било ?е проналаже?е досто?не жене младоме кра?у. Кра? Милан ?е предложио да то буде немачка принцеза Александра фон Шаумбург-Липе, ?ерка ?еговог великог при?ате?а и сестра кра?ице Шарлоте од Виртемберга . У Београду се ве? тада знало за ?убав Александра и Драге. Драга Машин ?е често позивана на сваки важан при?ем. Сви су тада хвалили ?ену тактичност, отменост, лепоту, памет и суздржаност.

Читаву Срби?у ?е узбунила вест ко?у ?е саопштио кра? Александар 8. ?ула 1900 . да ?е испросио руку Драге Лу?евице-Машин, унуке Николе Лу?евице , борца у ратовима за ослобо?е?е Срби?е. Патри?архални Београд тада ни?е био спреман да прихвати за нову кра?ицу жену ко?а ?е десет година стари?а од кра?а, уз то и удовица. Нарочито су се овоме оштро супротставили министар полици?е ?ор?е Генчи? , ко?и ?е одмах из полици?ских архива извадио дванаест докумената о Драгиним наводним ?убавницима, а из Руси?е се ?авила кра?ица Натали?а Обренови?, оштро говоре?и против Драге да ?е била блудница и да ?е неротки?а. Женидби се нарочито супротставио бивши кра? Милан, ко?и ?е у знак протеста напустио Срби?у и отпутовао за Букурешт , па за Беч , где ?е наредне године и умро. Кра? се потпуно окренуо против оца, па ?е чак помиловао и радикале , ко?и су лежали на роби?и због Ива?данског атентата на кра?а Милана.

Кра? Александар ?е заказао венча?е са Драгом Машин за 23. ?ул 1900. и позвао све добронамерне гра?ана да виде за кра?ицу праву Српки?у, означивши нову политику да се српски владари жене Српки?ама, а не више иностраним принцезама. Влада ?е због ове кра?еве одлуке поднела оставке, а министар иностраних послова Андра ?ор?еви? ?е отишао код београдског митрополита да га моли да не да благослов младом кра?у. За то време Драга Машин ?е била предмет чарши?ских оговара?а.

Млади кра? ?е отишао код београдског митрополита да моли благослов ?ер се жени правом Српки?ом, на шта га ?е митрополит одбио. Кра? ?е запретио абдикаци?ом и одласком са Драгом у Би?ариц и препушта?у зем?е без кра?а. Митрополит ?е пристао и све ?е договорено за венча?е кра?евског пара у Београду. ?ош радосни?а вест за Александра ?е била вест да ?е кум на венча?у бити сам руски цар Никола? II Романов .

На дан венча?а, пред ку?ом Драге Машин по?авиле су се хи?аде гра?ана, ко?и су носили ?ене слике и клицали ?о?. Поворка ?е кренула према Саборно? цркви, где ?е требало да се обави чин венча?а. Свештеници су од раног ?утра износили иконе, кандила и све?е. Кра? Александар се по?авио тог ?утра на венча?у у во?но? униформи, са еполетама и одликова?има, а Драга Машин у венчаници од беле чипке са брили?антском ди?адемом на глави. У цркви су чин венча?а обавила два митрополита, епископи и двадесет шест архимандрита. Почасну прат?у су чинили официри српске во?ске, ме?у ?има и Драгутин Димитри?еви? Апис , са чином поручника. После обав?еног венча?а, по излазу из цркве, народ ?е узвикивао: ?Живео Кра?! Живела Кра?ица Драга!“

Кра? ?е одржао свечани говор, где ?е рекао да се од данас прекида?у блиске везе, ко?е ?е бивши кра? Милан чинио са Аустроугарском и да се Срби?а окре?е миру и благоста?у. Ме?утим, кра?ица Натали?а се ?авно у писму одрекла свога сина, зажаливши што га ?е родила, а кра? Милан се ?авио из Беча и поручио да ?егова нога више не?е крочити у срамотну Срби?у ко?ом влада ?егов син и жена ко?а ?е десет година стари?а од ?ега. Увече, после венча?а, одржана ?е свечаност у Двору и направ?ен ?е почасни бал, а ?едно коло ко?е ?е тада одиграно, по же?и кра?а Александра, названо ?е ?Коло Кра?ице Драге“.

Друго ста?е [ уреди | уреди извор ]

Ни?е прошло ни месец дана од венча?а кра?евског пара, а ве? 25. августа 1900 . кра? Александар ?е саопштио да ?е кра?ица Драга у благословеном ста?у и да ?е Срби?а да доби?е наследника Обренови?а.

По налогу ?еговог Величанства Кра?а об?ав?у?е се, да се заказано путова?е ?ихових Величанстава по унутраш?ости Срби?е одлаже за иду?у годину због благословеног ста?а, у коме се налази ?ено Величанство Кра?ица по констатова?у стручних лекара.
Из Канцелари?е Председника Министарског Савета, ПМБр. 278., Београд, 25. августа 1900. године.

? Аутентичан текст, проглас "Српске Новине", 25. август 1900. Београд

Пре самог об?ав?ива?а, Драга се налазила у кра?евском лет?иковцу у Смедереву, када ?е стигао доктор Коле из Париза и саопштио ?о? да ?е у благословеном ста?у. Као прву акци?у за ову радосну вест, кра? Александар ?е помиловао све политичке затворенике, нарочито радикале и оне ко?и су се противили ?егово? женидби. Тако су тада на слободу пуштени Никола Паши? , ?ор?е Генчи? и многи други. Кра? ?е у част кра?ичине трудно?е приредио бесплатни бал где су се сакупили 800 гости?у. Кра?ица Драга се по?авила у свечано? ампир ха?ини и поздравила све присутне и добронамерне ?уде ко?и су дошли и рекла ?е да се ради одржава?а трудно?е налази у кра?евском лет?иковцу у Смедереву, да мало ?еде, да се мало кре?е и да по цео дан чита и пише. Драга ?е баш тада започела да пише сво?е аутобиографско дело ??а Драга“, ко?у су после ?ене смрти однели завереници са собом.

Кум Никола? Романов ?е у знак добрих вести из Срби?е купио и послао за Срби?у златну колевку за буду?ег наследника. У читаво? радости око кра?ичине трудно?е, кра? ?е добио вест да ?е ?егов отац умро у Бечу . Кра?ицу Драгу ?е погодило то што ?е желео да буде сахра?ен изван Срби?е, ?ер ?е био ?ут на ?у и кра?а. Кра? Александар ?е послао сво?е изасланике на сахрану, а у помен свога оца одржао ?е молепстви?е за поко? душе у Саборно? цркви у Београду, где се у црнини по?авила и Драга. Ме?утим, све снове о наследнику ?е распршио угледни руски лекар С?егирев, кога ?е за?едно са професором Губаревом, по наговору кра?ице Натали?е, у Срби?у послао Никола? Романов да потврди налазе доктора Колеа. Конзили?ум лекара ?е дошао у ма?у 1901. у Смедерево и прегледао Драгу. Налаз ?е био да трудно?е нема, нити ?е икада и било. Оваква вест ?е запрепастила Александра, ко?и ?е од а?утанта затражио пишто? да уби?е гинекологе, ?ер ?е веровао да су они прекинули трудно?у.

Као знак паж?е према сво?о? жени, он ?е издао заповест да се 4. ко?ички пук кра?а Милана од 23. ма?а зове ?Ко?ички пук кра?ице Драге." кра? се морао помирити са одлуком да трудно?е ни?е било и за?едно са Драгом се вратио у Београд . Отада ?е личност кра?ице Драге била срозана у народу.

Кра?ица се са Александром настанила у Старом Кра?евском Двору, где ?е ?едну собу уредила по своме укусу и наручила мноштво ствари из Француске и Шва?царске . Имала ?е сво?у прат?у, спремачицу, кро?ачицу и диза?нерку и често ?е одлазила на свечане балове и при?еме. Одлазила ?е у клуб к?ижевника, чи?и ?е била некадаш?и члан, стипендирала младе к?ижевнике, помагала деч?ем сиротишту и увела ?е велику штед?у на двору. Уз то, веома ?е ценила Бранислава Нуши?а и поставила га за управника Народног позоришта , а ?овану Скерли?у ?е пла?ала студира?е у Женеви . Поред тога, кра?ица Драга ?е финансирала Зма?ев Невен и споменик Во?иславу Или?у .

У то време, кра? ?е био заузет политичким проблемима у зем?и. Стално ?е доносио Уставе, да би их преко но?и обарао. Ме?ао ?е владе према свом нахо?е?у. Поред официрске завере, ко?а се тада ?авила у главама младих официра због срозава?а зем?е минулим дога?а?има, први отворени протест против кра?а Александра и кра?ице Драге догодио се 23. марта 1903 . када су на улице изашли соци?алисти предво?ени Димитри?ем Туцови?ем и ?убомиром ?ованови?ем , ?ер им ?е влада Димитри?а Цинцар-Маркови?а забранила марксистички скуп. Демонстранти су кренули према Терази?ама , у намери да стигну до Кра?евског двора. Ту ?е дошло до сукоба са жандармери?ом и во?ском, током ко?ег ?е шест демонстранта страдало.

Кра?ица Драга ?е почи?ала да све више буде незадово?на. Предложила ?е да се повуче из кра?евог живота и да се он ожени женом ко?а може да му роди наследника, али ?у ?е кра? одвратио од таквих предлога и тражио да остане с ?им.

Убиство кра?а Александра и кра?ице Драге [ уреди | уреди извор ]

Кра? Александар и Кра?ица Драга на разгледници у Срби?и 1903. године

Народно незадово?ство ?е искористила завереничка организаци?а ?Црна рука” предво?ена Драгутином Димитри?еви?ем Аписом , да ?ош више убрза изво?е?е испланираног атентата. Повод за завршетак одлага?а ?е било убиство у Смедереву ?едног српског жандарма од стране Драгиног ро?еног брата Николе Лу?евице, док се налазио у пи?аном ста?у. Завереницима се прик?учио и пуковник Александар Машин. Као дан за почетак акци?е одре?ена ?е но? изме?у 28. и 29. ма?а 1903 , ?ер се тада у Двору налазила завереничка група на дужностима. Те вечери, кра? и кра?ица су се вратили са вечере код кра?ичине родбине и отишли на спава?е. Завереничка акци?а ?е почела тачно десет минута после поно?и. Захва?у?у?и завереницима у Двору, официри су брзо улетели у собу кра?а Александра и кра?ице Драге, али у кревету ни?е било никог. На тоалетном сточи?у су пронашли Драгин оми?ени роман ?La trahison“, отворен на 80. страни.

Официри су претражили целу собу, отварали ормане и превртали ствари, али нису успели да прона?у кра?а и кра?ицу. Пре самог чина проналаже?а скривеног кра?евског пара, официри су заробили Драгину бра?у, потпоручнике Николу и Никоди?а Лу?евицу и одвели их у месну команду града, где их ?е по наре?е?у пуковника Машина, извео у ?едно двориште потпоручник Во?а Танкоси? и стре?ао. Драгине сестре Во?ка-Ана, ?ур?ина и Христина су отпрем?ене на железничку станицу и послате за Минхен .

После ве?их натеза?а, завереници су довели кра?евог а?утанта Лазу Петрови?а да откри?е где су се кра? и кра?ица сакрили. Тада су се у кра?евско? соби налазили поред Петрови?а и поручник ?ор?е Ристи?, потпоручник Велимир Веми? и капетан Или?а Радиво?еви?. Потпоручник Веми? ?е пронашао зарез на ?едним вратима и узвикнуо: ?Секиру!“ ?Ево врата!“ Коначно су се по?авили иза скривених врата кра? и кра?ица у белим пи?амама, видно уплашени и припи?ени ?едно уз друго.

Капетан Михаило Ристи?-?ервинац био ?е та? ко?и ?е усмртио кра?а, па кра?ицу, ко?а се на први пуца? бацила да сво?им телом заштити кра?а. Потом су и остали завереници пуцали, празнили револвере и саб?ама боли уби?ена тела. Кра? Александар ?е упуцан са тридесет метака, а кра?ица Драга са осамнаест. Потом су их бацили кроз прозор у двориште, одакле су их одвукли у оближ?у приземну собу, где су припрем?ени за сахрану, ко?а ?е обав?ена иду?е но?и, у Марково? цркви. У тренутку кад се ова? атентат десио, било ?е тачно 3:50 минута из?утра.

Тела кра?а и кра?ице су став?ена у лимене ковчеге и под на?ве?ом та?нош?у превезена кочи?ама ка старом београдском гроб?у. Кочи?е су стигле иза поно?и у цркву Светог Марка, опко?ена во?ницима. Чину сахра?ива?а су присуствовала дво?ица завереника. Ковчези су спуштени, ?едан поред другог, у гробницу кра?еве бабе Анке Обренови? , ко?а ?е за?едно са кнезом Михаилом погинула у Кошут?аку 29. ма?а 1868 . Након немачког заузе?а Београда у Првом светском рату , у октобру 1915 , Макензенови во?ници су подигли споменик над ?иховом гробницом, обележили га, али ?е он после рата био укло?ен.

Одликова?а [ уреди | уреди извор ]

Орден Милоша Великог , Дама Велики крст (Кра?евина Срби?а)
Орден Белог орла , Дама Велики крст (Кра?евина Срби?а)

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

Дево?ачко презиме кра?ице Драге ?е заправо Мили?еви? , док ?е презиме Лу?евица иако званично прихва?ено у литератури, надимак ?еног деде Николе Мили?еви?а Лу?евице . Надимак ?е добио по истоименом селу у ко?ем ?е живео, ме?утим пошто ?е био угледни трговац постао ?е препознат?ив по надимку ко?е ?е сходно томе потисло првобитно презиме Мили?еви?.
?убавна веза кра?а Александра и кра?ице Драге ?е приказана у телевизи?ско? сери?и Кра? династи?е Обренови? .
Подигнут ?о? ?е споменик на месту родне ку?е, открила га ?е председница Народне скупштине Срби?е Славица ?уки?-Де?анови? 23. априла 2010. ^[7]
Место Драгинац уда?ено око 23 km од Круп?а , названо ?е по Драги (када ?е за 7000 дин. куп?ен статус варошице).
Село Драги?е у општини Коце?ева добило ?е 1900. име по кра?ици Драги. ^[8]
Драга ?е са сво?им првим мужем Светозаром Машином живела у Круп?у , Лесковцу и Петровцу на Млави . У Круп?у су живели у згради наме?ено? управнику Подри?ских рудника (у насе?у рудника и топионице олова и антимона, сагра?ене 1873). ^[9]
Роман ??убавне авантуре кра?ице Драге” об?ав?ен ?е 1903. на шведском ?езику у Шведско?, а 2020. ?е преведен на српски ?език. ^[10]
Улица у Београду ?е први пут именована по кра?ици Драго? у октобру 2021. ^[11]^[12]
Сачуван ?е печат са ?еним монограмом ко?и се као поклон налази у Истори?скоим музе?у Срби?е. ^[13]

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]