С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Дона Тео Стрикланд
(
енгл.
Donna Theo Strickland
, ро?ена 27. ма?а 1959)
[1]
[2]
?е
канадска
оптичка физичарка и пионирка у области пулсира?у?их ласера. Доде?ена ?о? ?е
Нобелова награда
за
физику
2018
. године, за откри?е ?по?ача?а чирпованог пулса“
[3]
. Она ?е професор на
Универзитету у Вотерлуу
.
[4]
Стрикланд ?е ро?ена 27. ма?а
1957
. У
Гвелфу
, у Канади. Ма?ка ?о? ?е била наставница енглеског,
[5]
а отац инже?ер електротехнике. Одлучила ?е да поха?а
Мекмастер универзитет
зато што ?е инже?ерска физика ук?учивала ласере и електро-оптику, области ко?е су ?е посебно занимале.
[5]
Било ?е свега три студентки?е на Мекмастеру за време ?еног студира?а. Дипломирала ?е
1981.
године.
[6]
Докторирала ?е
1989.
године, под супервизи?ом
Жерара Мороа
.
[7]
?ена докторка теза се тицала уре?е?а ко?е би могло да подигне максимални ниво енерги?е ласера, да превази?е ограниче?а, тако да када максимални интензитет пулса достигао гигавате по центиметру квадратном, пулсеви оштете по?ачава?у?и део ласера. Изумевши технику ,,по?ача?а чирпованог пулса“ омогу?ено ?е да мали ласери велике снаге буду направ?ени. Због тога су и добили Нобелову награду за физику 2018. године.
[8]
Дона ?е удата за Дагласа Дикара, тако?е физичара.
[6]
Има?у дво?е деце, а ?ихова ?ерка Хана ?е на дипломским студи?ама из астрофизике.
[9]
Од 1981. до
1991.
Стрикланд ?е била истраживачица у
Националном истраживачком савету Канаде
, раде?и са
Полом Коркумом
.
[10]
Након тога се придружила техничком особ?у у
Напредном технолошком центру за фотонику
и електро-оптику на
Принстону
. Године
1997.
постала ?е асистент професора на Универзитету у Вотерлуу, где ?е тренутно професор. Она ?е прва професорка на овом универзитету.
[9]
?ен тренутни рад се тицао на помера?у граница ултрабрзе оптичке науке ка новим опсезима таласних дужина попут
инфрацрвено
и
ултра?убичасто
, користе?и мулти-фреквентне методе, као и Раманова генераци?а. Тако?е проучава и улогу високо снажних ласера у микрокристалима ?удског ока.
[4]
|
---|
1901?1925.
| |
---|
1926?1950.
| |
---|
1951?1975.
| |
---|
1976?2000.
| |
---|
2001?данас
| |
---|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|