Ди?ететска влакна су порци?а хране би?ног порекла ко?а се не може потпуно разложити посредством дигестивних ензима . ^[1] Посто?е две главне компоненте: ^[2]

• Растворна влакна ? ко?а се раствара?у у води ? лако се ферментишу у дебелом цреву у гасове и физиолошки активне нуспроизводе , као што су кратколанчане масне киселине ко?е у дебелом цреву формира?у цревне бактери?е . ^[1] Ова? вискозни матери?ал се назива пребиотичкким влакнима. Она успорава?у гастрично праж?е?е што, код ?уди, може да произведе продужени осе?а? пуности. ^[1]
• Нерастворна влакна ? ко?а се не раствара?у у води ? инертна су у погледу дигестивних ензима у гор?ем делу гастроинтестиналног тракта и пружа?у осе?а? уве?ане масе. ^[1] Неке форме нерастворних влакана, као што су отпорни типови скроба, могу да буду ферментисани у дебелом цреву. ^{[1] [3] [4]} Ова влакна абсорбу?у воду док се кре?у кроз систем органа за варе?е , чиме се олакшава праж?е?е столице .

Ди?ететска влакна се састо?е од безскробних полисахарида и других би?них компоненти као што су целулоза , отпорни скроб, отпорни декстрини , инулин , лигнини , хитини , пектини , бета-глукани , и олигосахариди . ^{[1] [2]}

Ди?ететска влакна могу да делу?у путем ме?а?а природе садржа?а гастроинтестиналног тракта, и промене начина на ко?и други нутри?енти и хемикали?е бива?у адсорбовани. ^[5] Неки типови растворних влакана апсорбу?у воду и тиме поста?у желатинозне , вискозне супстанце ко?е могу или не мора?у да буду ферментисане бактери?ама у дигестивном тракту. Неки типови нерастворних влакана превасходно утичу на конзинстенци?у хране и нису ферментисани. ^[6] Лигнин, ко?и ?е главна компонента нерастворних влакана, може да измени брзину и метаболизам растворних влакана. ^[2] Други типови нерастворних влакана, нарочито отпорни скроб, бива?у ферментисани тако што се производе масне киселине са кратким ланцима, ко?е су физиолошки активне и стога су здравствено корисне. ^{[1] [3] [4]}

Прехрамбени извори ди?ететских влакана традиционално су де?ени према томе да ли нуде растворна или нерастворна влакна. Би?не хране садрже оба типа влакана у различитим количинама, што произилази из би?них карактеристика вискозности и ферментабилности. ^{[1] [7]} Предности конзумира?а влакана зависе од типа конзумираних влакана и вида користи ко?е гастроинтестинални систем може да има од ?их. ^[8] Пунилачка влакна ? као што су целулоза , хемицелулоза и псили?ум ? апсорбу?у и задржава?у воду, чиме промовишу регуларност . ^[9] Вискозна влакна ? као што су бета-гликан и псили?ум ? згуш?ава?у фекалну масу. ^[9] Ферментабилна влакна ? као што су отпорни скроб и инулин ? хране бактери?е и микробиоту дебелог црева , и бива?у метаболисана при чему се формира?у кратколанчане масне киселине, ко?е има?у разноврсне улоге у гастроинтестиналном здрав?у. ^{[10] [11]}

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Нутри?ент
• Метил целулоза

Ди?ететска влакна на Викимеди?ино? остави .

Референце [ уреди | уреди извор ]