Диселдорф

Уреди везе
Координате : 51° 13′ 32″ С; 6° 46′ 58″ И  /  51.225556° С; 6.782778° И  / 51.225556; 6.782778
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Диселдорф
Dusseldorf
Диселдорф
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава   ?емачка
Савезна држава   С?еверна Ра?на-Вестфали?а
Округ Диселдорф
Основан 1135 .
Становништво
Становништво ‍
 ?  2022 . 629.047 [1]
 ?  густина 2.816 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате 51° 13′ 32″ С; 6° 46′ 58″ И  /  51.225556° С; 6.782778° И  / 51.225556; 6.782778
Временска зона UTC+1 ( CET ), ?ети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина 38 m
Површина 217,41 [2]  km 2
Диселдорф на карти Немачке
Диселдорф
Диселдорф
Диселдорф на карти Немачке
Диселдорф на карти Сјеверне Рајне-Вестфалије
Диселдорф
Диселдорф
Диселдорф на карти С?еверне Ра?не-Вестфали?е
Остали подаци
Градоначелник Томас Га?сел ( СДП )
Поштански бро? 40210?40629
Позивни бро? 0211, 0203, 02104
Регистарска ознака D
Веб-са?т
http://www.duesseldorf.de/

Диселдорф ( ?ем. Dusseldorf , ниснем. Dusseldorp ) град ?е на западу ?емачке . Налази се у Рурско? области и главни град ?е ?емачке савезне државе С?еверна Ра?на-Вестфали?а . Према статистичким подацима од 31. децембра 2015 . године град ?е имао 612.178 становника. [1] Диселдорф се први пут поми?е 1135. године, а статус града доби?а 1288 . године.

См?ештен у средишту Рурске област и европског економског региона , Диселдорф ? уз Берлин , Франкфурт на Ма?ни , Минхен и Хамбург ? ?едан ?е од на?ве?их економских, транспортних, културних и политичких средишта ?емачке. [3] [4] Диселдорф ?е средиште многих великих предузе?а, као што су E.ON и Henkel Group . Градски аеродром ?е ме?ународно авио-чвориште . У Диселдорфу посто?е дви?е луке, као и бро?ни универзитети, као што су Ум?етничка академи?а Диселдорф и Универзитет Ха?нрих Ха?не у Диселдорфу .

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Ри?ека Ра?на у Диселдорфу

Град се налази на десно? обали ри?еке Ра?не на ?еном до?ем току, на м?есту уш?а са ри?еком Дисел . Данас се ве?и бро? четврти Диселдорфа (Оберкасел, Нидеркасел, Хердт и Лерик) налази на ли?ево? обали Ра?не.

Град се налази на ?угу Рурске области, у агломераци?и Ра?на-Рур , ко?а ?е ?една он на?ве?их у Европи и на?ве?а у ?емачко?. У двадесет градова и четрнаест округа на територи?и ве?о? од 10.000 km² живи више од 11.000.000 становника. [5] Због раста градова граница изме?у ?их ?е често чисто правне природе и пролази кроз улице (посебно западне границе града).

На?виша тачка града ?е Зандберг на истоку четврти Хубелрат ко?а достиже висину 165,2 метра, док ?е на?нижа тачка уш?е ри?еке Шварцбах у Ра?ну на с?еверу 28,23 метра надморске висине. Географско средиште града ?е Диселтал .

Клима [ уреди | уреди извор ]

Клима у Диселдорфу ?е претежно морска , ?ер ?е ре?еф отворен у правцу С?еверног мора . Доминантни западни в?етрови са собом доносе влажне ваздушне масе . Као резултат, град одлику?у благе зиме без сни?ежних падавина и ум?ерено и топло ?ето. Уопштено, временске прилике су пром?ен?иве. При прос?ечно? температуру од 11,1 °C годиш?е падавине у Диселдорфу износе 805,8 милиметара. Град се налази у региону са на?блажим зимама у ?емачко? ? сни?ежни покривач посто?и у прос?еку само ?еданаест дана у години. Са 1554 сунчаних сати годиш?е Диселдорф се налази на ?едном од пос?ед?их м?еста на списку на?сунчани?их градова у ?емачко?. [6]

Диселдорф
Климатограм
?
Ф
М
А
М
?
?
А
С
О
Н
Д
 
 
62
 
 
5
?1
 
 
48
 
 
6
?1
 
 
64
 
 
10
1
 
 
55
 
 
14
4
 
 
74
 
 
19
8
 
 
86
 
 
21
11
 
 
84
 
 
23
12
 
 
77
 
 
23
12
 
 
62
 
 
20
10
 
 
55
 
 
15
6
 
 
55
 
 
9
2
 
 
72
 
 
6
0
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: [7]
Клима Диселдорфа (1990?2013)
Показате? \ Месец . ?ан. . Феб. . Мар. . Апр. . Ма? . . ?ун . . ?ул . . Авг. . Сеп. . Окт. . Нов. . Дец. . Год.
Максимум, °C (°F) 5,5
(41,9) 		6,9
(44,4) 		10,9
(51,6) 		15,2
(59,4) 		19,4
(66,9) 		22,1
(71,8) 		24,3
(75,7) 		24,0
(75,2) 		19,8
(67,6) 		15,0
(59) 		9,5
(49,1) 		5,7
(42,3) 		14,9
(58,8)
Минимум, °C (°F) 1,2
(34,2) 		1,3
(34,3) 		3,3
(37,9) 		5,5
(41,9) 		9,3
(48,7) 		12,0
(53,6) 		14,4
(57,9) 		14,1
(57,4) 		11,2
(52,2) 		8,1
(46,6) 		4,6
(40,3) 		1,7
(35,1) 		7,3
(45,1)
Количина кише, mm (in) 61,1
(2,406) 		55,7
(2,193) 		54,6
(2,15) 		50,8
(2) 		57,6
(2,268) 		71,5
(2,815) 		77,0
(3,031) 		74,5
(2,933) 		100,5
(3,957) 		65,3
(2,571) 		66,1
(2,602) 		71,1
(2,799) 		805,8
(31,725)
Сунчани сати ? месечни просек 55,7 76,2 112,2 165,0 198,8 194,0 207,6 190,7 140,1 110,4 59,0 45,2 1.554,9
Извор:  www .weatheronline .de

Административна под?ела [ уреди | уреди извор ]

Окрузи и четврти Диселдорфа

Диселдорф се састо?и од 10 градских округа, ко?и су да?е поди?е?ени на укупно 49 градских четврти. [8] Сваки округ има сав?ет, ко?и чини 19 чланова, изабраних на локалним изборима. На челу сваког сав?ета са налази предс?едник. Сав?ети има?у сво? бу?ет и има?у само сав?етодавну улогу. [9]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Прва насе?а Германа у близини уш?а ри?еке Дисел, на источно? обали ри?еке Ра?не, посто?ала су при?е 500. године. Први писани помен села под називом Дуселдорп ?е из 1135. године.

Гроф Адолф V фон Берг ?е 14. августа 1288. године Диселдорфу дод?елио статус града. Овоме ?е претходила крвава борба за власт изме?у Келнског надбискупа на ?едно? страни и грофа Адолфа V на друго?. Одлучу?у?а ?е била Битка код Ворингена 5. ?ула 1288. године, у ко?о? ?е Келнски надбискуп ко?и се противио дод?е?ива?у статуса града Диселдорфу поражен.

Након тога, грофу Вилхелму III ?е 1380. године кра? Вацлав IV дод?елио титулу импери?алног кнеза и он ?е ри?ешио да прем?ести сво?у резиденци?у из уда?еног замка Бург на Вуперу . Нова при?естолница грофови?е Берг ?е о?ачана, а од 1386. године Вилхелм и ?егова супруга Ана преселили су се у нови замак на ра?нском шеталишту. Од 1385. године Диселдорф ?е постао стална при?естолница Во?водства Берг.

У периоду 1384?1395. град ?е знача?но порастао и изгра?ена ?е Базилика Светог Ламберта .

За ври?еме Вилхелма Богатог град ?е постао регионално средиште хуманистике и модерне хриш?анске побожности и либералног католицизма . Након тога, како на при?естолу ?улих-Клеве-Берга ни?е оставио нас?еднике, настао ?е спор изме?у Бранденбурга и Палатинат-Но?буга о праву на при?есто, а градом ?е почео да влада шпански генерал Амбрози?е Спинола у име светог римског цара.

Након оконча?а рата за клевенско нас?е?е , Диселдорф ?е пао под власт Палатинат-Но?бурга.

Кнез изборник ?охан Вилхелм , кога су Диселдорфци називали ?ан Велем, посли?е руше?а резиденци?е у Ха?делбергу током Рата Велике али?ансе изабрао ?е Диселдорф за сво?у главну резиденци?у. Ова? период ?е оби?ежио знача?ан урбана разво?на д?елатност. Разво?ни бум настав?ена ?е са ?еговим нас?едником изборним кнезом Карлом Теодором, ко?и ?е основао многе дворце и институте у Диселдорфу, поставивши основу за многе колекци?е. У ?егову част ?едан од средиш?их градских округа назван ?е Карлштадт.

Упркос систему утвр?е?а, ко?и ?е подигнут око града 1732. године, током Седмогодиш?ег рата Диселдорф су 1757. године заузели Французи, а затим су капитулирали пред во?водом Фердинандом фон Брауншва?г-Волфенбитлом 1758. године.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Привреда [ уреди | уреди извор ]

У граду ?е седиште многих великих компани?а: Хенкел (хеми?а), E.ON (енерги?а), Ра?нметал (металурги?а), Водафон (телекомуникаци?е), ЛТУ (аеро-транспорт) итд. У граду послу?е преко 5000 страних компани?а. Ту ?е присутно и 170 банака, од тога 50 страних. Пословни тора? Араг ?е висок 124,9 метара. У Диселдорфу живи колони?а од 7000 ?апанаца, на?ве?а у Европи.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Аеродром Диселдорф ?е тре?и по промету путника у Немачко? (16 милиона путника 2007). Налази се 8 km од града.

Култура [ уреди | уреди извор ]

Диселдорф ?е модна престоница Немачке и отуда ?егов надимак: ?мали Париз“. Познат ?е по свом градском шеталишту са мноштвом модних бутика - Кенигсале ( Konigsallee , Кра?евска але?а).

Немачка опера на Ра?ни ( Die Deutsche Oper am Rhein ) изводи опере и балете на две сцене, у Диселдорфу и Дуизбургу .

Популарна електро-поп група Крафтверк ?е из Диселдорфа. Диселдорф и Келн се сматра?у великим ривалима за економски и културни примат у долини до?е Ра?не.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Кенигсале
    Кенигсале
  • Марктплац
    Марктплац
  • Модерна архитектура
    Модерна архитектура
  • Диселдорф ноћу
    Диселдорф но?у
  • Дворац Бенрат
    Дворац Бенрат
  • Мост на Рајни
    Мост на Ра?ни
  • Музеј К21
    Музе? К21
  • „Медијска лука“
    ?Меди?ска лука“

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Information und Technik Nordrhein-Westfalen (IT.NRW) - Bevolkerungszahlen auf Basis des Zensus vom 9. Mai 2011” . www.it.nrw.de (на ?езику: немачки). IT.NRW - Zentralbereich 14 "Marketing und Offentlichkeitsarbeit". Архивирано из оригинала 14. 07. 2016. г . Приступ?ено 08. 08. 2017 .  
  2. ^ ?Dusseldorf - die wichtigsten Zahlen und Fakten” (на ?езику: немачки). Landeshauptstadt Dusseldorf. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г . Приступ?ено 29. 1. 2013 .  
  3. ^ ?GaWC: Classification of cities 2010” . Globalization and World Cities Research Network. 2010. Архивирано из оригинала 02. 02. 2013. г . Приступ?ено 29. 1. 2013 .  
  4. ^ ?Standortprofil Dusseldorf” (PDF) (на ?езику: немачки). Landshauptstadt Dusseldorf. 4. 7. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2012. г . Приступ?ено 29. 1. 2013 .  
  5. ^ Grier, Charles H. Analyse geeigneter Vergleichsregionen fur die Metropolregion Rhein-Ruhr (PDF) (на ?езику: немачки). Dusseldorf: Bezirksregierung Dusseldorf. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 06. 2004. г . Приступ?ено 09. 08. 2017 .  
  6. ^ ?Die 30 sonnigsten Stadte Deutschlands” . Rheinische Post . Rheinische Post Verlagsgesellschaft mbH. Архивирано из оригинала 05. 09. 2012. г . Приступ?ено 8. 2. 2013 .  
  7. ^ ?Langjahrige Mittelwerte” (на ?езику: немачки). Deutsche Wetterdienst. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г . Приступ?ено 8. 2. 2013 .  
  8. ^ ?Aus den Stadtteilen” (на ?езику: немачки). Landeshauptstadt Dusseldorf. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г . Приступ?ено 8. 2. 2013 .  
  9. ^ ?Burgernahe Selbstverwaltung” (на ?езику: немачки). Landeshauptstadt Dusseldorf. Архивирано из оригинала 24. 01. 2013. г . Приступ?ено 8. 2. 2013 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Grier, Charles H. Analyse geeigneter Vergleichsregionen fur die Metropolregion Rhein-Ruhr (PDF) (на ?езику: немачки). Dusseldorf: Bezirksregierung Dusseldorf. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 06. 2004. г . Приступ?ено 09. 08. 2017 .  
  • Dross, Fritz (2007). Kleine Dusseldorfer Stadtgeschichte (на ?езику: немачки). Regensburg: Friedrich Pustet. ISBN   978-3-7917-2051-7 .  
  • Weidenhaupt, Hugo (1983). Kleine Geschichte der Stadt Dusseldorf (на ?езику: немачки) (9., uberarbeitete Aufl. изд.). Dusseldorf: Triltsch. ISBN   978-3-7998-0000-6 .  
  • Bollen, Hrsg. Manfred Becker-Huberti. Texte Manfred Becker-Huberti .... Fotogr. Markus (2009). Dusseldorfer Kirchen die katholischen Kirchen im Stadtdekanat Dusseldorf (на ?езику: немачки). Koln: Bachem. ISBN   978-3-7616-2219-3 .  
  • Gay], Jutta (2006). Streit am Rhein : das Buch uber Koln und Dusseldorf (на ?езику: немачки) (1. Aufl. изд.). [Koln]: Lund-Verl.-Ges. ISBN   3938486031 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диселдорф&oldid=27830584 ”