Династи?а ?оу

Династи?а ?оу
周
Династи?а ?оу ; 周
Главни град	Фенгхао (1046?771 BC) ; Вангченг (771?510 BC; 314?256 BC) ; Луо?анг (510?314 BC) ;
Службени ?език	старокинески
Владавина
Облик државе	монархи?а
Истори?а
Истори?ско доба	око 1046 пне - 256 пне
	‍
Географи?а
Површина	‍
? укупно
Становништво	‍
?
? густина
Економи?а
Остале информаци?е
Временска зона	UTC

Династи?а ?оу ( 1122. п. н. е. ? 256. п. н. е. ) ^[2] ?е била кинеска династи?а ко?а ?е наследила династи?у Шанг и претходила династи?у ?ин . Династи?а ?оу ?е владала дуже него и?една друга династи?а у кинеско? истори?и ? иако ?е стварна политичка и во?на контрола династи?е над Кином тра?ала ?едино у периоду Западног ?оуа. За време ?оуа, кориш?е?е гвож?а ?е почело у Кини, ^[3] иако се ова? период кинеске истори?е често наводи као врхунац кинеских артефаката направ?ених од бронзе . Династи?а тако?е покрива период у коме ?е кинеско писмо еволуирало од древне етапе ко?и се види у бронзаним натписима раног Западног Чоуа до почетака модерне етапе, у форми архаичних чиновничких записа касног Периода зара?ених држава . Датум оснива?а 1046. пре нове ере ?е подржан од стране про?екта С?а?Шанг??оу хронологи?е и Де?вида Панкени?ера, ^[4] док Де?вид Нивисон и Едвард Л. Шонеси датира?у оснива?е у 1045. пне. ^[5]^[6]

За ври?еме династи?е ?оу, кори?ену дома?е кинеске филозофи?е су се створили, почевши у 6. ви?еку п. н. е. Тадаш?и велики кинески филозофи, ко?и су снажно утицали на буду?е генераци?е Кинеза, били су Конфучи?е (Кунг Фу Це), оснивач конфучи?анства и Лаоци , оснивач даоизма . Остали филозофи, теоретичари и филозофске школе овог времена су били Моцу , оснивач Моисма , Менци?е , славни конфучи?анац ко?и ?е проширио Кунг Фуци?еву баштину, Шанг ?анг и Хан Феизи , заслужни за разво? древног кинеског легализма (к?учне филозофи?е династи?е ?ин ) и С?унзи , ко?и ?е био средина инетелектуалног живота у Кини током свог времена, можда чак и више него Менци?е . ^[7]

Мандат неба [ уреди | уреди извор ]

У кинеско? истори?ско? традици?и, ?оу су поразили Шанге и ори?ентисали шанговски систем обожава?а предака према универзални?ем обожава?у, уда?ава?ем од обожава?а Ди?е према обожава?у Тиана или ?неба“. Сво?у владавину су оправдавали обра?а?ем мандатом неба , иде?ом да владар (? Син Неба “) влада по божанском праву, али да ?егово свргава?е значи да ?е изгубио та? мандат. Дога?а?и ко?е доказу?у да ?е влада?у?а породица изгубила мандат неба су природне катастрофе и побуне. Та иде?а ?е об?аш?авала и оправдавала пропаст династи?е С?а и Шанг те ?е истовремено подржавала легитимитет тренутних и буду?их владара.

Династи?у ?оу ?е основала породица ?и чи?и ?е главни град био Ш?ао ( 鎬 , Хaо , близу данаш?ег града Си'ана у долини реке Веи ). Деле?и ?език и културу Шанга, рани владари ?оуа су кроз осва?а?а и колонизаци?у створили импери?у са великим територи?ем, а чи?у су власт признавале и вазалне државе у Шандунгу , истовремено прихвата?у?и културу ?оуа. Шире?е бронзаних предмета карактеристичних за ?оуе ?е, ме?утим, било истовремено са употребом грнчари?е у стилу Шанга у уда?еним пред?елима тадаш?е Кине, па се претпостав?а да су тадаш?е државе осво?ене тек пред кра? периода Западног ?оуа.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Култура [ уреди | уреди извор ]

Према Николасу Бодману, посто?е индикаци?е да се ?оу говорило ?езиком ко?и се у основи не разлику?е у речнику и синтакси од ?езика Шанг. ^[в] ?едно недавно истражива?е Де?вида Макра ?е користе?и лексичку статистику дошло ?е до истог зак?учка. ^[8] ?оу су увелико опонашали шангске културне праксе, можда да би учинили сво?у власт легитимном, ^[9] и постали наследници шангске културе. ^[10] У исто време, могу?е ?е да су ?оу тако?е били повезани са Сиронзима , широко дефинисаном културном групом западно од Шанга, ко?у су Шанг сматрали вазалима. ^[11] Према историчару Ли Фенгу, термин ?Ронг“ током периода Западног ?оуа вероватно се користио за означава?е политичких и во?них противника, а не културних и етничких 'осталих'. ^[10]

Западни ?оу [ уреди | уреди извор ]

Кра? Ву ?е одржавао стару престоницу за церемони?алне сврхе, али ?е изградио нову за сво?у палату и администраци?у у близини Хао . Иако ?е Вуова рана смрт оставила младог и неискусног наследника, во?вода од ?оу помагао ?е свом не?аку кра?у Ченгу у учврш?ива?у кра?евске власти. Опрезни због све ве?е мо?и во?воде од ?оу, ?Тро?е гардиста”, ?оу принчева стационираних на источно? равници, подигли су се на побуну против ?еговог регентства. Иако су прикупили подршку племи?а с независним наклоностима, партизана Шанга и неколико племена Донг?и, во?вода од ?оу ?е угушио побуну и да?е проширио кра?евство ?оу на исток. ^[12]^[13]^[14] Да би одржао ?оу власт над ?еговом знатно проширеном територи?ом и спречио друге побуне, он ?е успоставио фенг?ен систем (почасти и награде). ^[13] Да?е, супротставио се ?оу кризи легитимитета излажу?и доктрину Небеског мандата , док ?е прилаго?авао важне Шанг ритуале у Вангченгу и Ченг?оу . ^[15]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

^ Fenghao is the modern name for the twin city formed by the Western Zhou capitals of Haojing and Fengjing.
^ The exact location of Wangcheng and its relation to Chengzhou is disputed. According to Xu Zhaofeng, "Chengzhou" and "Wangcheng" were originally synonymous and used to name the same capital city from 771 to 510 BC. "The creation of a distinction between Wangcheng and Chengzhou probably occurred during the reign of King Jing ", under whom a new capital "Chengzhou" was built to the east of the old city "Wangcheng". Nevertheless, the new Chengzhou was still sometimes called Wangcheng and vice versa, adding to the confusion. ^[1]
^ Bodman (1980) , p. 41: "Moreover, Shang dynasty Chinese at least in its syntax and lexicon seems not to differ basically from that of the Zhou dynasty whose language is amply attested in inscriptions on bronze vessels and which was transmitted in the early classical literature."

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ ^а ^б ^в ?Considering Chengzhou ('Completion of Zhou') and Wangcheng ('City of the King')” (PDF) . Xu Zhaofeng . Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2015. г . Приступ?ено 22. 7. 2015 .
^ ?Baxter-Sagart Old Chinese reconstruction, version 1.1 (20 September 2014)” (PDF) . Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-10. г. p. 155
^ (?език: енглески) ?EARFE” . Архивирано из оригинала 18. 07. 2006. г . Приступ?ено 12. 10. 2008 .
^ Pankenier, David W. (2015). ?The cosmo-political mandate”. Astrology and Cosmology in Early China: Conforming Earth to Heaven . Cambridge University Pressn. стр. 197. ISBN 978-1107539013 .
^ Shaughnessy, Edward L. (1992). ?The Date of the Zhou Conquest of Shang” . Sources of Western Zhou History: Inscribed Bronze Vessels . University of California Press. стр. 217?236. ISBN 978-0520070288 .
^ Nivison, David S. (1983). ?The Dates of Western Chou” . Harvard Journal of Asiatic Studies . 43 . Harvard-Yenching Institute. стр. 481?580. JSTOR 2719108 . doi : 10.2307/2719108 .
^ Schirokauer & Brown 2006 , стр. 25?47
^ David McCraw (2010). ?An ABC Exercise in Old Sinitic Lexical Statistics” (PDF) . Sino-Platonic Papers (202).
^ Jessica Rawson, 'Western Zhou Archaeology,' in Michael Loewe, Edward L. Shaughnessy (eds.), The Cambridge History of Ancient China: From the Origins of Civilization to 221 B.C., Cambridge University Press 1999 pp.352-448 p.387.
^ ^а ^б Li, Feng (2006), Landscape And Power In Early China , Cambridge University Press, p. 286.
^ Chiang, Po-Yi (1. 1. 2008). ?Han Cultural and Political Influences in the Transformation of the Shizhaishan Cultural Complex”. Australian National University: 1?2.
^ Shaughnessy (1999) , стр. 310, 311.
^ ^а ^б Chinn (2007) , стр. 43.
^ Hucker (1978) , стр. 32.
^ Hucker (1978) , стр. 33.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Beckwith, Christopher I. (16. 3. 2009). Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present . Princeton University Press . ISBN 978-1400829941 . Приступ?ено 30. 12. 2014 .
Bodman, Nicholas C. (1980), ?Proto-Chinese and Sino-Tibetan: data towards establishing the nature of the relationship”, Ур.: van Coetsem, Frans ; Waugh, Linda R., Contributions to historical linguistics: issues and materials , Leiden: E. J. Brill, стр. 34?199, ISBN 978-90-04-06130-9 .
Chinn, Ann-ping (2007), The Authentic Confucius , Scribner, ISBN 978-0-7432-4618-7
Ebrey, Patricia Buckley ; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006), East Asia: A Cultural, Social, and Political History , Boston: Houghton Mifflin Company, ISBN 0-618-13384-4
Gernet, Jacques (1996), A History of Chinese Civilization (Second изд.), Cambridge University Press, ISBN 0-521-49781-7
Hucker, Charles O. (1978), China to 1850: A short history , Stanford University Press, ISBN 0-8047-0958-0
Krech, Volkhard; Steinicke, Marian (2011). Dynamics in the History of Religions between Asia and Europe: Encounters, Notions, and Comparative Perspectives . Brill . ISBN 978-9004225350 . Приступ?ено 30. 12. 2014 .
Khayutina, Maria (2003), ?Where Was the Western Zhou Capital?” , The Warring States Working Group, WSWG-17 , Leiden, Germany: Warring States Project , стр. 14, Архивирано из оригинала (PDF) 2010-05-29. г. , Приступ?ено 2009-03-06
Kleeman, Terry F. (1998). Great Perfection: Religion and Ethnicity in a Chinese Millennial Kingdom . University of Hawaii Press. ISBN 0824818008 . Приступ?ено 31. 12. 2014 .
Schinz, Alfred (1996). Axel Menges, ур. The Magic Square: Cities in Ancient China . Stuttgart , London : Daehan Printing & Publishing Co.
Schirokauer, Conrad; Brown, Miranda (2006), A Brief History of Chinese Civilization (Second изд.), Wadsworth: Thomson Learning, стр. 25?47
Shaughnessy, Edward L. (1988), ?Historical Perspectives on The Introduction of The Chariot Into China”, Harvard Journal of Asiatic Studies , 48 (1): 189?237, JSTOR 2719276 , doi : 10.2307/2719276
Shaughnessy, Edward L. (1999), ?Western Zhou History”, Ур.: Loewe, Michael; Shaughnessy, Edward L., The Cambridge History of Ancient China , стр. 292?351, ISBN 978-0-521-47030-8
Wu, K. C. (1982), The Chinese Heritage , New York: Crown Publishers, ISBN 0-517-54475-X
Fong, Wen, ур. (1980), The great Bronze Age of China: an exhibition from the People's Republic of China , New York: The Metropolitan Museum of Art, ISBN 978-0-87099-226-1 .
Lee, Yuan-Yuan; Shen, Sinyan (1999), Chinese Musical Instruments , Chinese Music Monograph Series, Chinese Music Society of North America Press, ISBN 978-1-880464-03-8 .
Li, Feng (2006), Landscape and Power in Early China: The Crisis and Fall of the Western Zhou 1045?771 BC , Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-85272-2 .
Shen, Sinyan (1987), ?Acoustics of Ancient Chinese Bells”, Scientific American , 256 (4): 94, Bibcode : 1987SciAm.256d.104S , doi : 10.1038/scientificamerican0487-104 .
Sun, Yan (2006), ?Cultural and Political Control in North China: Style and Use of the Bronzes of Yan at Liulihe during the Early Western Zhou”, Ур.: Mair, Victor H., Contact and Exchange in the Ancient World , Honolulu: University of Hawai'i Press, стр. 215?237, ISBN 978-0-8248-2884-4 .
Wagner, Donald B. (1999), ?The Earliest Use of Iron in China”, Ур.: Young, S. M. M.; Pollard, A. M.; Budd, P.; et al., Metals in Antiquity , Oxford: Archaeopress, стр. 1?9, ISBN 978-1-84171-008-2 .

Allan, Sarah (2007). ?On the identity of Shang Di 上帝 and the origin of the concept of a Celestial Mandate (Tian Ming 天命)”. Early China . Cambridge: Cambridge University Press. 31 : 1?46. JSTOR 23354211 . S2CID 159662391 . doi : 10.1017/S0362502800001796 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Chinese Text Project , Rulers of the Zhou period ? with links to their occurrences in pre-Qin and Han texts.

[1] Fenghao is the modern name for the twin city formed by the Western Zhou capitals of Haojing and Fengjing.

[3] The exact location of Wangcheng and its relation to Chengzhou is disputed. According to Xu Zhaofeng, "Chengzhou" and "Wangcheng" were originally synonymous and used to name the same capital city from 771 to 510 BC. "The creation of a distinction between Wangcheng and Chengzhou probably occurred during the reign of King Jing ", under whom a new capital "Chengzhou" was built to the east of the old city "Wangcheng". Nevertheless, the new Chengzhou was still sometimes called Wangcheng and vice versa, adding to the confusion. ^[1]

[10] Bodman (1980) , p. 41: "Moreover, Shang dynasty Chinese at least in its syntax and lexicon seems not to differ basically from that of the Zhou dynasty whose language is amply attested in inscriptions on bronze vessels and which was transmitted in the early classical literature."

[Chengzhou-2] а ^б ^в ?Considering Chengzhou ('Completion of Zhou') and Wangcheng ('City of the King')” (PDF) . Xu Zhaofeng . Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2015. г . Приступ?ено 22. 7. 2015 .

[4] ?Baxter-Sagart Old Chinese reconstruction, version 1.1 (20 September 2014)” (PDF) . Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-10. г. p. 155

[5] (?език: енглески) ?EARFE” . Архивирано из оригинала 18. 07. 2006. г . Приступ?ено 12. 10. 2008 .

[6] Pankenier, David W. (2015). ?The cosmo-political mandate”. Astrology and Cosmology in Early China: Conforming Earth to Heaven . Cambridge University Pressn. стр. 197. ISBN 978-1107539013 .

[7] Shaughnessy, Edward L. (1992). ?The Date of the Zhou Conquest of Shang” . Sources of Western Zhou History: Inscribed Bronze Vessels . University of California Press. стр. 217?236. ISBN 978-0520070288 .

[8] Nivison, David S. (1983). ?The Dates of Western Chou” . Harvard Journal of Asiatic Studies . 43 . Harvard-Yenching Institute. стр. 481?580. JSTOR 2719108 . doi : 10.2307/2719108 .

[Schirokauer-9] Schirokauer & Brown 2006 , стр. 25?47

[11] David McCraw (2010). ?An ABC Exercise in Old Sinitic Lexical Statistics” (PDF) . Sino-Platonic Papers (202).

[12] Jessica Rawson, 'Western Zhou Archaeology,' in Michael Loewe, Edward L. Shaughnessy (eds.), The Cambridge History of Ancient China: From the Origins of Civilization to 221 B.C., Cambridge University Press 1999 pp.352-448 p.387.

[li2006-13] а ^б Li, Feng (2006), Landscape And Power In Early China , Cambridge University Press, p. 286.

[14] Chiang, Po-Yi (1. 1. 2008). ?Han Cultural and Political Influences in the Transformation of the Shizhaishan Cultural Complex”. Australian National University: 1?2.

[FOOTNOTEShaughnessy1999310,_311-15] Shaughnessy (1999) , стр. 310, 311.

[FOOTNOTEChinn200743-16] а ^б Chinn (2007) , стр. 43.

[FOOTNOTEHucker197832-17] Hucker (1978) , стр. 32.

[FOOTNOTEHucker197833-18] Hucker (1978) , стр. 33.

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[в]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

Истори?а Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 ? c. 2070 п. н. е.
Династи?а С?а c. 2070 ? c. 1600 п. н. е.
Династи?а Шанг c. 1600 ? c. 1046 п. н. е.
Династи?а ?оу c. 1046 ? 256 п. н. е.
Западни ?оу
Источни ?оу
Проле?е и ?есен
Зара?ене државе
ЦАРСТВО
Династи?а ?ин 221?206 п. н. е.
Династи?а Хан 206 п. н. е. ? 220 н. е.
Западни Хан
Династи?а Син
Источни Хан
Три кра?евства 220?280
Ве? , Шу и Ву
Династи?а ?ин 265?420
Западни ?ин
Источни ?ин	Шеснаест кра?евстава
?ужне и С?еверне династи?е 420?589
Династи?а Суе? 581?618
Династи?а Танг 618?907
( Друга ?оу династи?а 690?705)
Пет династи?а и десет кра?евстава 907?960	Династи?а ?ао 907?1125
Династи?а Сунг 960?1279
Северни Сунг		Западни С?а
?ужни Сунг	?ин
Династи?а ?уан 1271?1368
Династи?а Минг 1368?1644
Династи?а ?инг 1644?1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912?1949
Народна Република Кина 1949?садаш?ост	Република Кина (Та?ван) 1949?садаш?ост
Сродни чланци Кинеска историографи?а Хронологи?а кинеске истори?е Династи?а у кинеско? истори?и ?езичка истори?а Истори?а уметности Привредна истори?а Истори?а образова?а Истори?а науке и технологи?е Правна истори?а Меди?ска истори?а Во?на истори?а Поморска истори?а
Ова кути?а: прикажи разговор уреди

Нормативна контрола
Ме?ународне	VIAF
Државне	Немачка Израел С?еди?ене Државе
Остале	Енциклопеди?а Британика