Династи?а ?ин (265?420)

Династи?а ?ин ( упрош : 晋朝 ; трад : 晉朝 ; пин : Jin Chao ; в? : Chin⁴-ch'ao ²) ?е династи?а кинеских царева ко?а ?е владала целом или деловима Кине од 265. до 420. Владавина династи?е се дели на два периода - Западни ?ин (西晉, 265?316) и Источни ?ин (東晉 317?420). Западни ?ин ?е основао цар Ву ^[1]^[2]^[3] са седиштем у Луо?ангу , док ?е Источни ?ин започео цар ?уен , са седиштем у ?ианкангу . Периоди су ме?у историчарима тако?е познати као Ли?анг ?ин (?晋 дословно два ?ина) и Сима ?ин и то зато да их се разлику?е од других кинеских династи?а чи?и називи користе исла слова, као што ?е случа? са Касни?а династи?а ?ин (кин: 后晋). ^[4]^[5]^[6]^[7]

Династи?а потиче од клана Сима чи?и су чланови захва?у?у?и даровитом политичару и во?сково?и Сима ?и?у дошли на воде?а места у управи северне кинеске државе Цао Ве? , ?едног од Три кра?евства . Године 249. Сима ?и ?е као царски регент захва?у?у?и дворском пучу познатом као Инцидент код Гаопиншких гробница постао де факто владар државе, ^[8] а 265. ?е ?егов унук Сима ?ан наследио престо од абдицираног Цао Хуана , послед?ег цара династи?е Ве?. Себе ?е прогласио царем и прогласио ?е нову династи?у ко?о? ?е има дао према ?ин , ?едно? од држава из доба Про?е?а и ?есени , са чи?ег подруч?а ?е потицао клан Сима. Под влаш?у Сима ?ана, ко?и ?е себе прогласио царем Вуом, покорена ?е држава Источни Ву , чиме ?е Кина коначно у?еди?ена под влаш?у ?едног цара. Ме?утим, период мира ни?е дуго тра?ао, ?ер су након Вуове смрти започели сукоби ме?у ?еговим наследницима и родбином познати као Рат Осам принчева . ^[9]^[10]^[11] Они су толико ослабили царску власт, да су то искористили северни Ву Ху номади и до 316. заузели на?ве?и дио северне Кине, ук?учу?у?и престоницу Луо?анг.

Под во?ством Сима Руи?а династи?а ?е 317. успоставила нову престоницу у ?ужном делу Кине. Тамо се она одржала до 420. када ?е послед?ег цара, цара Гунга свргнуо Ли?у ?уен , оснивач династи?е ?ао Хан .

Сисак владара династи?е ?ин [ уреди | уреди извор ]

Кинески : 晋朝 (Jin chao)

На власти од 265 . године до 420 . године.

Династи?а ?ин се дели на два раздоб?а:

Династи?а Западни ?ин (265?316), кинески: 西晋 (X? Jin)
Династи?а Источни ?ин (317?420), кинески: ?晋 (D?ng Jin)

Одреднице Западни и Источни додате су од стране касни?их историчара.

Династи?а Западни ?ин [ уреди | уреди извор ]

Постхумно име	Храмовно име	Лично име	Владарско име	Период владавине
Конвенци?а за наво?е?е: (скра?ено) постхумно име. ¹
Ву-ди 武帝 (W?di)	Ш’-цу 世祖 (Shiz?)	С’-ма ?ен 司?炎 (S?m? Yan)	Таи-ш’ (泰始) С?ен-нинг (咸?) Таи-канг (太康) Таи-с?и (太熙)	265 - 274 275 - 280 280 - 289 290
Цар С?ао-хуи 孝惠皇帝 (Xiaohui huangdi)	нема	С’-ма ?унг 司?衷 (-[S?m? Zh?ng}-)	?унг-с?и (永熙) ?унг-пинг (永平) ?уен-канг (元康) ?унг-канг (永康) ?унг-нинг (永?) Таи-ан (太安) ?унг-ан (永安) ?и?ен-ву (建武) ?унг-ан (永安) ?унг-с?инг (永?) Гуанг-с?и (光熙)	290 291 291 - 299 300 - 301 301 - 302 302 - 303 304 304 304 304 - 306 306
Цар С?ао-хуаи 孝?皇帝 (Xiaohuai huangdi)	нема	С’-ма Ч’ 司?? (S?m? Chi)	?унг-?и?а (永嘉)	307 - 313
Цар С?ао-мин 孝愍皇帝 (Xiaom?n huangdi)	нема	С’-ма ?е 司?? (S?m? Ye)	?и?ен-с?инг (建?)	313 - 317
1. Постхумна имена свих владара ове династи?е, осим цара Вуа, садрже карактер с?ао (孝, xiao) ко?и значи синов?а оданост . У наво?е?у имена владара ова? се карактер обично изостав?а.

Династи?а Источни ?ин [ уреди | уреди извор ]

Постхумно име	Храмовно име	Лично име	Владарско име	Период владавине
Конвенци?а за наво?е?е: постхумно име.
Цар ?уен 元帝 (Yuandi)	?унг-цунг 中宗 (Jin Zh?ngz?ng)	С’-ма Жуи 司?睿 (S?m? Rui)	?и?ен-ву (建武) Да-с?инг (大?) ?унг-чанг (永昌)	317 - 318 318 - 321 321 - 322
Цар Минг 明帝 (Mingdi)	Су-цунг ?宗 (Suz?ng)	С’-ма Шао 司?? (S?m? Shao)	?унг-чанг (永昌) Таи-нинг (太?)	322 - 323 323 - 325
Цар Ченг 成帝 (Chengdi)	С?ен-цунг ?宗 (-[Xi?nz?ng}-)	С’-ма ?ен 司?衍 (S?m? Y?n)	Таи-нинг (太?) С?ен-х’ (咸和) С?ен-канг (咸康)	325 326 - 334 335 - 342
Цар Канг 康帝 (K?ngdi)	нема	С’-ма ?уе 司?岳 (S?m? Yue)	?и?ен-?уан (建元)	343 - 344
Цар Му 穆帝 (Mudi)	С?ао-цунг 孝宗 (Jin Xiaoz?ng)	С’-ма Дан 司?聃 (S?m? D?n)	?унг-х’ (永和) Шенг-пинг (升平)	345 - 356 357 - 361
Цар Аи 哀帝 (?idi)	нема	С’-ма Пи 司?丕 (S?m? P?)	Лунг-х’ (隆和) С?инг-нинг (??)	362 - 363 363 - 365
Цар Феи ?帝 (Feidi)	нема	С’-ма ?и 司?奕 (S?m? Yi)	Таи-х’ (太和)	365 - 371
Цар ?и?ен-вен ?文皇帝 (Ji?nwen huangdi)	Таи-цунг 太宗 (Taiz?ng)	С’-ма ?и 司?昱 (S?m? Yu)	С?ен-ан (咸安)	371 - 372
Цар С?ао-ву 孝武皇帝 (Xiaow? huangdi)	Ли?е-цунг 晋烈宗 (Liez?ng)	С’-ма ?ао 司?曜 (S?m? Yao)	Нинг-канг (?康) Таи-?уен (太元)	373 - 375 376 - 396
Цар Ан 安帝 (?ndi)	нема	С’-ма Д’-цунг 司?德宗 (S?m? Dez?ng)	Лунг-ан (隆安) ?уен-с?инг (元?) ?и-с?и (?熙)	397 - 401 402 - 404 405 - 418
Цар Гунг 恭帝 (G?ngdi)	нема	С’-ма Д’-вен 司?德文 (S?m? Dewen)	?уен-с?и (元熙)	419 - 420

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Fang Xuanling , ур. (648). ?列?第十二” [Biography 12]. 晉書 [ Book of Jin ] (на ?езику: кинески) . Приступ?ено 13. 3. 2017 .
^ Warwick Ball (2016), Rome in the East: Transformation of an Empire , 2nd edition, London & New York: Routledge, ISBN 978-0-415-72078-6 , p. 152.
^ Friedrich Hirth (2000) [1885]. Jerome S. Arkenberg, ур. ?East Asian History Sourcebook: Chinese Accounts of Rome, Byzantium and the Middle East, c. 91 B.C.E. - 1643 C.E.” . Fordham.edu . Fordham University . Архивирано из оригинала 10. 09. 2014. г . Приступ?ено 2016-09-20 .
^ Golden, Peter Benjamin (1992). "An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis Ans State Formation in the Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East". Turcologica. 9. Wiesbaden: Harrassowitz. p. 165
^ Atwood, Christopher P. (2010). ?The Notion of Tribe in Medieval China: Ouyang Xiu and the Shatup Dynastic Myth” . Miscellanea Asiatica : 610?613.
^ Barenghi, Maddalena (2014). Historiography and Narratives of the Later Tang (923?936) and Later Jin (936?947) Dynasties in Tenth- to Eleventh century Sources (PhD). стр. 3-4.
^ Ouyang, Xiu (5. 4. 2004). Historical Records of the Five Dynasties . Превод: Richard L. Davis. Columbia University Press. стр. 76?. ISBN 978-0-231-50228-3 .
^ (嘉平元年春正月甲午，天子謁高平陵，爽兄弟皆從。是日，太白襲月。帝於是奏永寧太后廢爽兄弟。時景帝?中護軍，將兵屯司馬門。帝列陣闕下，經爽門。爽帳下督嚴世上樓，引弩將射帝，孫謙止之曰：「事未可知。」三注三止，皆引其?不得發。) Jin Shu vol. 1.
^ Jacques Gernet (1996). A History of Chinese Civilization (illustrated, reprint, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 180 . ISBN 0521497817 .
^ Mark Edward Lewis (2011). China Between Empires: The Northern and Southern Dynasties . Harvard University Press. стр. 51, 145. ISBN 9780674060357 .
^ Mark Edward Lewis (2011). China Between Empires: The Northern and Southern Dynasties . Harvard University Press. стр. 63. ISBN 9780674060357 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Li, Bo; Zheng Yin (Chinese) (2001) 5000 years of Chinese history, Inner Mongolian People's publishing corp, ISBN 7-204-04420-7
Bielenstein, Hans (1947), ?The census of China during the period 2?742 A.D.”, Bulletin of the Museum of Far Eastern Antiquities , 19 : 125?163
Cutter, Robert Joe; Crowell, William Gordon (1999). Empresses and consorts : selections from Chen Shou's Records of the Three States with Pei Songzhi's commentary . Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 0-585-32007-1 . OCLC 45843016 .
de Crespigny, Rafe (1991). ?The Three Kingdoms and Western Jin: A History of China in the Third Century AD ~ I” (PDF) . East Asian History . 1 (1).
de Crespigny, Rafe (2007), A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms , Brill
de Crespigny, Rafe (2018) [1990]. Generals of the South: the foundation and early history of the Three Kingdoms state of Wu (на ?езику: енглески) (Internet изд.). Faculty of Asian Studies, The Australian National University. Архивирано из оригинала 15. 05. 2023. г . Приступ?ено 07. 07. 2023 .
de Crespigny, Rafe (2020) [1996]. To Establish Peace: being the Chronicle of the Later Han dynasty for the years 189 to 200 AD as recorded in Chapters 59 to 63 of the Zizhi tongjian of Sima Guang (на ?езику: енглески) (Internet изд.). Australia Centre on China in the World, The Australian National University. ISBN 978-0-7315-2537-9 . hdl : 1885/212581 .
Ge Jianxiong , 中?人口史 ( History of the Population of China ) vol 1 . Shanghai: Fudan University Press, 2002. ISBN 7-309-03520-8
Knechtges, David R. (2010). ?From the Eastern Han Through the Western Jin (AD 25-317)”. Ур.: Kang-yi Sun Chang; Stephen Owen. The Cambridge History of Chinese Literature . New York: Cambridge University Press. стр. 116?198. ISBN 9780521855587 .
Mansvelt Beck, B. J. (1986), Twitchett, Denis; Loewe, Michael, ур., ?The fall of Han” , The Cambridge History of China: Volume 1: The Ch'in and Han Empires, 221 BC?AD 220 , The Cambridge History of China, Cambridge: Cambridge University Press, 1 , стр. 317?376, ISBN 978-0-521-24327-8 , doi : 10.1017/chol9780521243278.007 , Приступ?ено 2020-11-17
McLaren, Anne E. (2006). ?History Repackaged in the Age of Print: The "Sanguozhi" and "Sanguo yanyi " ” . Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London . 69 (2): 293?313. ISSN 0041-977X . JSTOR 20182040 . S2CID 154489082 . doi : 10.1017/S0041977X06000139 .
McLaren, Anne E. (2012). ?Writing History, Writing Fiction: The Remaking of Cao Cao in Song Historiography” . Monumenta Serica . 60 (1): 45?69. ISSN 0254-9948 . S2CID 193917398 . doi : 10.1179/mon.2012.60.1.003 .
San, Tan Koon (2014), Dynastic China: An Elemental History , The Other Press, ISBN 978-9839541885
Taylor, Jay (1983), The Birth of the Vietnamese , University of California Press
Theobald, Ulrich (2000), ?Chinese History ? Three Kingdoms 三國 (220?280)” , Chinaknowledge , Приступ?ено 7. 7. 2015
Sima, Guang (1952). The Chronicle of the Three Kingdoms (220?265) Chapters 69?78 from the Tz*U Chih T'ung Chien . translated by Achilles Fang , Glen William Baxter and Bernard S. Solomon. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilue 魏略 by Yu Huan 魚? : A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265 . University of Washington, Draft annotated English translation .
Ong, Chang Woei (2008). Men of Letters Within the Passes: Guanzhong Literati in Chinese History, 907?1911 . Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-03170-8 .
Chen, Yuan Julian (2014). ?"Legitimation Discourse and the Theory of the Five Elements in Imperial China." Journal of Song-Yuan Studies 44 (2014): 325?364.” . Journal of Song-Yuan Studies (на ?езику: енглески). 44 (1): 325. S2CID 147099574 . doi : 10.1353/sys.2014.0000 .
Mote, F. W. (1999). Imperial China: 900?1800 . Harvard University Press .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Chinese History, the Jin Dynasty 晉
Largest Jin Dynasty Tomb Discovered in NW China
Early Imperial China: A Working Collection of Resources
History of China: A good catalogue of info Архивирано на са?ту Wayback Machine (22. април 2017)

Три кра?евства	Династи?а ?ин 265?420	?ужне и С?еверне династи?е

[1] Fang Xuanling , ур. (648). ?列?第十二” [Biography 12]. 晉書 [ Book of Jin ] (на ?езику: кинески) . Приступ?ено 13. 3. 2017 .

[2] Warwick Ball (2016), Rome in the East: Transformation of an Empire , 2nd edition, London & New York: Routledge, ISBN 978-0-415-72078-6 , p. 152.

[halsall_2000-3] Friedrich Hirth (2000) [1885]. Jerome S. Arkenberg, ур. ?East Asian History Sourcebook: Chinese Accounts of Rome, Byzantium and the Middle East, c. 91 B.C.E. - 1643 C.E.” . Fordham.edu . Fordham University . Архивирано из оригинала 10. 09. 2014. г . Приступ?ено 2016-09-20 .

[4] Golden, Peter Benjamin (1992). "An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis Ans State Formation in the Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East". Turcologica. 9. Wiesbaden: Harrassowitz. p. 165

[Atwood_2010-5] Atwood, Christopher P. (2010). ?The Notion of Tribe in Medieval China: Ouyang Xiu and the Shatup Dynastic Myth” . Miscellanea Asiatica : 610?613.

[6] Barenghi, Maddalena (2014). Historiography and Narratives of the Later Tang (923?936) and Later Jin (936?947) Dynasties in Tenth- to Eleventh century Sources (PhD). стр. 3-4.

[7] Ouyang, Xiu (5. 4. 2004). Historical Records of the Five Dynasties . Превод: Richard L. Davis. Columbia University Press. стр. 76?. ISBN 978-0-231-50228-3 .

[8] (嘉平元年春正月甲午，天子謁高平陵，爽兄弟皆從。是日，太白襲月。帝於是奏永寧太后廢爽兄弟。時景帝?中護軍，將兵屯司馬門。帝列陣闕下，經爽門。爽帳下督嚴世上樓，引弩將射帝，孫謙止之曰：「事未可知。」三注三止，皆引其?不得發。) Jin Shu vol. 1.

[9] Jacques Gernet (1996). A History of Chinese Civilization (illustrated, reprint, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 180 . ISBN 0521497817 .

[10] Mark Edward Lewis (2011). China Between Empires: The Northern and Southern Dynasties . Harvard University Press. стр. 51, 145. ISBN 9780674060357 .

[11] Mark Edward Lewis (2011). China Between Empires: The Northern and Southern Dynasties . Harvard University Press. стр. 63. ISBN 9780674060357 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

Истори?а Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 ? c. 2070 п. н. е.
Династи?а С?а c. 2070 ? c. 1600 п. н. е.
Династи?а Шанг c. 1600 ? c. 1046 п. н. е.
Династи?а ?оу c. 1046 ? 256 п. н. е.
Западни ?оу
Источни ?оу
Проле?е и ?есен
Зара?ене државе
ЦАРСТВО
Династи?а ?ин 221?206 п. н. е.
Династи?а Хан 206 п. н. е. ? 220 н. е.
Западни Хан
Династи?а Син
Источни Хан
Три кра?евства 220?280
Ве? , Шу и Ву
Династи?а ?ин 265?420
Западни ?ин
Источни ?ин	Шеснаест кра?евстава
?ужне и С?еверне династи?е 420?589
Династи?а Суе? 581?618
Династи?а Танг 618?907
( Друга ?оу династи?а 690?705)
Пет династи?а и десет кра?евстава 907?960	Династи?а ?ао 907?1125
Династи?а Сунг 960?1279
Северни Сунг		Западни С?а
?ужни Сунг	?ин
Династи?а ?уан 1271?1368
Династи?а Минг 1368?1644
Династи?а ?инг 1644?1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912?1949
Народна Република Кина 1949?садаш?ост	Република Кина (Та?ван) 1949?садаш?ост
Сродни чланци Кинеска историографи?а Хронологи?а кинеске истори?е Династи?а у кинеско? истори?и ?езичка истори?а Истори?а уметности Привредна истори?а Истори?а образова?а Истори?а науке и технологи?е Правна истори?а Меди?ска истори?а Во?на истори?а Поморска истори?а
Ова кути?а: прикажи разговор уреди