Професори
Коста Алкови?
,
?убомир Клери?
и Димитри?е Неши?.
Димитри?е Неши?
(
Београд
,
20. октобар
1836
? Београд,
9. ма?
1904
) био ?е српски
математичар
, професор, политичар и академик. Неши? ?е био ректор
Велике школе
, председник
Српске кра?евске академи?е
,
министар просвете
и члан
Државног савета
.
Димитри?е Неши? ?е ро?ен 8/
20. октобра
1836
. године у
Београду
. Био ?е на?стари?е дете Сто?ана Неши?а, занатли?е, и Савке, дома?ице. После завршене шесторазредне гимнази?е, 1854. упису?е студи?е на
Лице?у
. Као државни питомац студи?е настав?а од 1855. на
Велико? техничко? школи
у
Бечу
и ту оста?е до 1858. Затим ?е од 1858. до 1862. студирао у
Карлсруеу
на Политехници.
Указом кнеза
Михаила Обренови?а
постав?ен ?е
1. новембра
1862
. за суплента на катедри за математику, ко?а ?е тада била упраж?ена одласком
Емили?ана ?осимови?а
за професора у Арти?ери?ско? школи.
Законом од
24. септембра
1863
. Лице? ?е прерастао у
Велику школу
, био ?е ме?у првих осам професора Велике школе ко?и су бирали остали наставни кадар. Димитри?е Неши? ?е био професор на Велико? школи од ?еног оснива?а до одласка у пензи?у 20. ?ануара
1894
.
?егов рад на Велико? школи био ?е од пресудног знача?а за образова?е великог бро?а математичара ко?и су потом чинили ?Београдску школу“ математике. Неши? ?е од 1862. па до 1887. сам предавао све математичке предмете на београдско? Велико? школи. Тек 1887. доласком
Богдана Гаврилови?а
на Велику школу долази до поделе послова. Повукао се у пензи?у да би катедру математике предао свом обдареном ?аку и тада ве? светски признатом научнику
Михаилу Петрови?у
.
Био ?е први
директор
Друге београдске гимнази?е
1870
.
Предавао ?е еуклидску геометри?у, тригонометри?у, аналитичку геометри?у, комбинаторику, алгебру, диференци?ални и интегрални рачун. Модерну наставу увео ?е управо преко сво?их у?беника, ?ер ?е сматрао за сво?у на?пречу дужност снабдева?е сво?их студената добрим у?беницима.
Штампао ?е 13 научних радова у ?Гласнику Српског ученог друштва“ и у ?Гласу Српске кра?евске академи?е“.
За потребе кнежевине
Срби?е
1872. ?е путовао у Беч, Вирцбург, Келн, Брисел са ци?ем да проучи ?ихове системе мера и да то зна?е употреби у Срби?и. Резултат овог рада био ?е доноше?е новог Закона о метарским мерама, ко?и ?е изгласан у скупштини
1. децембра
1873
. Осим текста Закона о метарским мерама, Димитри?е Неши? написао ?е и к?игу ?Метарске мере“. Ова к?ига одиграла ?е огромну просветите?ску улогу у области мере?а и мера у Срби?и тога времена. Прво изда?е штампано ?е 1874. а друго, допу?ено и поправ?ено, 1877. године.
Димитри?е Неши? ?е био ректор Велике школе у два мандата 1882-1884 и 1893-1894. За редовног члана
Српског ученог друштва
изабран ?е 25. ?ануара 1870. У раду Друштва учествовао ?е све до ?еговог спа?а?а са Српском кра?евском академи?ом 1892. године. Када ?е основана
Српска кра?евска академи?а
1. новембра 1886. године, првих шеснаест академика постав?ено ?е указом кра?а
Милана Обренови?а
, без поступка о избору. Ме?у ?има ?е и Димитри?е Неши?. Следе?е чланове Академи?е бирали су сами академици. Димитри?е Неши? ?е био тре?и по реду председник Српске кра?евске академи?е изабран 18. новембра 1892, на том положа?у ?е био до 31. децембра 1895. Осим тога изабран ?е 4. децембра 1890. за дописног члана
?угословенске академи?е знаности и ум?етности
у
Загребу
. Био ?е и члан
Српског археолошког друштва
од ?еговог оснива?а 1883. године.
[1]
Одликован ?е Орденом св Саве II степена 22. фебруара 1883. године. Поводом тридесетогодиш?ег рада, 1. новембра 1892. одликован ?е Орденом св. Саве I реда, а орденом Белих орлова IV реда 2. августа 1893. године.
Димитри?е Неши?, научник, математичар, просветите?, културни радник, умро ?е у сво?о? ку?у у Београду 26. априла/
9. ма?а
1904
. године у улици ?уг Богданово? бр. 5, од срчаног удара. Сахра?ен ?е на Новом гроб?у са свим почастима, ко?е су му указали
Српска кра?евска академи?а
,
Београдски универзитет
и многобро?ни поштоваоци.
?егови у?беници били су:
- Тригонометри?а, Београд 1875. (496 стр. + XIV)
- Наука о комбинаци?ама, Београд 1883. (132 + VIII)
- Алгебарска анализа, I део; Београд 1883. (582 + X)
- Алгебарска анализа, II део; Београд 1883. (670 + XII)
- ^
Аноним (1884). ?Чланови Српског археолошког друштва”.
Старинар Српског археолошког друштва
.
1
: 8.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|