Дескриптивна статистика (у значе?у именице бро?а) ?е збирна статистика ко?а квантитативно опису?е или сумира карактеристике из збирке информаци?а, док ?е дескриптивна статистика (у масовном именском значе?у) процес кориш?е?а и анализе тих статистика. Дескриптивна статистика се разлику?е од инференци?алне статистике (или индуктивне статистике) по томе што има за ци? да сумира узорак, а не да користи податке за уче?е о популаци?и за ко?у се сматра да узорак података представ?а. Ово генерално значи да дескриптивна статистика, за разлику од инференци?алне статистике, ни?е разви?ена на основу теори?е вероватно?е , и да ?е често непараметарска статистика . Чак и када анализа података доноси сво?е главне зак?учке користе?и инференци?алну статистику, генерално се тако?е приказу?е дескриптивна статистика. ^[1] На пример, у радовима ко?и извештава?у о ?удским суб?ектима, обично ?е ук?учена табела ко?а да?е укупну величину узорка, величине узорка у важним подгрупама (нпр. за сваки третман или групу изложености) и демографске или клиничке карактеристике као што су просечна старост, пропорци?а испитаника сваког пола, пропорци?а суб?еката са сродним коморбидитетима, итд.

Неке мере ко?е се обично користе за описива?е скупа података су мере централне тенденци?е и мере вари?абилности или дисперзи?е. Мере централне тенденци?е обухвата?у сред?у вредност , меди?ану и модус , док мере вари?абилности ук?учу?у стандардну деви?аци?у (или вари?ансу ), минималне и максималне вредности вари?абли, куртозис и ск?унис . ^[2]

Дескриптивна статистика ?е обично први корак у анализи података, а служи за описива?е прикуп?ених података. Дескриптивна статистика обично претходи статистичком зак?учива?у и предви?а?у, али може бити и кра??и ци? статистичке анализе. Изво?е?ем зак?учака се бави друго подруч?е статистике ко?е се зове статистика зак?учива?а. На?чеш?е кориш?ене процедуре у дескриптивно? статистици су графичко и табеларно приказива?е података и израчунава?е мера централне тенденци?е и вари?абилитета. Ве?ина аутора сврстава мере корелаци?е и асоци?аци?е вари?абли у дескриптивну статистику, ?ер опису?у везу изме?у две или више вари?абле. ^[3]

Кориш?е?е у статистичко? анализи [ уреди | уреди извор ]

Дескриптивна статистика пружа ?едноставне резимее о узорку и о запажа?има ко?а су направ?ена. Такви резимеи могу бити или квантитативни, т?. збирни статистички подаци, или визуелни, т?. ?едноставни за разумева?е графикони. Ови резимеи могу или чинити основу за почетни опис података као део опсежни?е статистичке анализе, или могу сами по себи бити дово?ни за одре?ено истражива?е. На пример, проценат шута у кошарци ?е дескриптивна статистика ко?а сумира учинак играча или тима. Ова? бро? ?е бро? направ?ених шутева поде?ен бро?ем узетих шутева. На пример, играч ко?и шутира 33% убацу?е приближно ?едан шут у свака три. Проценат сумира или опису?е више дискретних дога?а?а. Узмите у обзир и просек оцена. Ова? по?единачни бро? опису?е општи учинак ученика у читавом низу ?ихових искустава на курсу. ^[4]

Употреба дескриптивне и збирне статистике има дугу истори?у и заиста, ?едноставно табеларно приказива?е становништва и економских података било ?е први начин на ко?и се по?авила тема статистике. У скори?е време, колекци?а техника сумира?а ?е формулисана под насловом истраживачке анализе података: пример такве технике ?е ди?аграм .

У пословном свету, дескриптивна статистика пружа користан сажетак многих врста података. На пример, инвеститори и брокери могу да користе истори?ски приказ понаша?а приноса врше?и емпири?ске и аналитичке анализе сво?их инвестици?а како би донели бо?е одлуке о улага?у у буду?ности.

Унивари?антна анализа [ уреди | уреди извор ]

Унивари?антна анализа ук?учу?е описива?е дистрибуци?е ?едне вари?абле, ук?учу?у?и ?ену централну тенденци?у (што ук?учу?е сред?у вредност , меди?ану и модус ) и дисперзи?у (ук?учу?у?и опсег и квартиле скупа података, као и мере шире?а као што су вари?анса и стандардна деви?аци?а ). Облик дистрибуци?е се тако?е може описати преко индекса као што су нагнутост и ексцес. Карактеристике дистрибуци?е промен?иве тако?е могу бити приказане у графичком или табеларном формату, ук?учу?у?и хистограме и приказ стаб?ике и листа.

Бивари?антна и мултивари?антна анализа [ уреди | уреди извор ]

Када се узорак састо?и од више од ?едне вари?абле, дескриптивна статистика се може користити за описива?е односа изме?у парова вари?абли. У овом случа?у, дескриптивна статистика ук?учу?е:

• Унакрсне табеле и табеле за непредви?ене ситуаци?е
• Графичко представ?а?е преко ди?аграма расе?а?а
• Квантитативне мере зависности
• Описи условних расподела

Главни разлог за разликова?е унивари?антне и бивари?антне анализе ?е та? што бивари?антна анализа ни?е само ?едноставна дескриптивна анализа, ве? опису?е и однос изме?у две различите вари?абле. Квантитативне мере зависности ук?учу?у корелаци?у (као што ?е Пирсонов р када су обе вари?абле непрекидне, или Спирманов ро ако ?една или обе нису) и ковари?анса (ко?а одражава скале на ко?има се вари?абле мере). Нагиб, у регресионо? анализи, тако?е одражава однос изме?у вари?абли. Нестандардизовани нагиб указу?е на промену ?единице у промен?иво? критери?ума за ?едну ?единичну промену у предиктору. Стандардизовани нагиб указу?е на ову промену у стандардизованим ?единицама (з-скор). Веома искрив?ени подаци се често трансформишу узима?ем логаритама. Употреба логаритама чини графиконе симетрични?им и слични?им нормално? расподели, што их чини лакшим за интуитивно тумаче?е. ^[5]

Референце [ уреди | уреди извор ]