Далмаци?а
?е истори?ско-географски регион на источно? обали
?адранског мора
, у
Хрватско?
, ко?а се протеже од острва
Раб
на североистоку до улаза у
Бококоторски залив
на ?угоистоку. Ширина
Далматинске Загоре
, зале?а Далмаци?е, ?е у распону од 50 km на северу, али се на ?угу ширина сма?у?е на неколико километара.
Далмаци?а ?е поде?ена у четири
жупани?е
, а на?важни?и градови региона су
Задар
,
Шибеник
,
Сплит
и
Дубровник
. Остали ве?и градови у Далмаци?и су
Биоград на Мору
,
Каштела
,
Си?
,
Солин
,
Омиш
,
Книн
,
Меткови?
,
Макарска
,
Трогир
,
Плоче
,
Три?
и
Имотски
.
На?ве?а далматинска острва су
Дуги Оток
,
Уг?ан
,
Пашман
,
Брач
,
Хвар
,
Корчула
,
Вис
,
Ластово
и
М?ет
. На?ве?е планине Далмаци?е су
Динара
,
Мосор
,
Свила?а
,
Биоково
,
Мосе?
и
Коз?ак
. Реке Далмаци?е су
Зрма?а
,
Крка
,
Цетина
и
Неретва
. У Далмаци?и се налази неколико
националних паркова
: крашки ка?он
Пакленица
,
Корнатски архипелаг
, слапови
Крке
и
острво у острву на М?ету
.
Римска провинци?а Далмаци?а у 4. веку.
Дубровачка република до 1808.
У античко доба,
Далмаци?а
?е била провинци?а
Римског царства
. У време распада
Западног римског царства
у 5. веку,
Далмаци?а поста?е независна
, а потом долази под власт
Острогота
,
Византи?е
и
Словена
. Источни део Далмаци?е населили су
Срби
, а западни део
Хрвати
. Делови Далмаци?е су били у саставу сред?овековних српских кнежевина
Пагани?е
,
Захум?а
и
Травуни?е
, као и у саставу других сред?овековних српских држава -
Срби?е
кнежева
Петра
и
Часлава
,
Дук?е
,
Срби?е Нема?и?а
,
Босне
и државе херцега
Вукчи?а
. Западни делови Далмаци?е су били под влаш?у
Хрватске
и
Угарске
, док су по?единим далматинским острвима и приморским градовима управ?але Византи?а и
Венеци?а
. На ?угу Далмаци?е ?е посто?ала независна
Дубровачка република
.
Османским
осва?а?ем, велики делови Далмаци?е поста?у део Османског царства и административно се ук?учу?у у
лички
,
клишки
и
херцеговачки
сан?ак
Босанског пашалука
. Османске територи?е у Далмаци?и потом присва?а
Млетачка република
, да би цела Далмаци?а затим постала на?пре део
Француског царства
а онда део
Хабсбуршке монархи?е
. У Хабсбуршко? монархи?и ?е
Далмаци?а чинила посебну покра?ину
, све до распада монархи?е 1918. године, када Далмаци?а поста?е део новоформиране
Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца
(
?угослави?е
).
Географске реги?е РСК
Изме?у 1929. и 1939. године, Далмаци?а ?е чинила главни део
Приморске бановине
, док су ?ужни делови реги?е били у саставу
Зетске бановине
. Изме?у 1939. и 1941. године, реги?а ?е била у саставу
Бановине Хрватске
, да би током
окупаци?е ?угослави?е
1941. године била поде?ена изме?у такозване
Независне Државе Хрватске
и
Итали?е
. Након рата, Далмаци?а поста?е део нове
соци?алистичке ?угослави?е
и административно ?е припадала
СР Хрватско?
. Издва?а?ем Хрватске из ?угослави?е 1991. године, северни делови Далмаци?е улазе у састав
Републике Српске Кра?ине
, да би након во?ног пораза РСК ушли у састав
Хрватске
.
Данас ве?инско становништво Далмаци?е чине
Хрвати
и, у ма?о? мери,
Срби
, ко?и су кра?ем
20. века
чинили око 15% становништва.
[1]
Знача?на етничка група су истори?ски били и Итали?ани некад називани и Далмати, dalmati Italiani ili Dalmatinci, ко?и су махом протерани или поби?ени након Другог светског рата, а делимично и асимилирани. Проце?у?е се да данас у Далмаци?и живи око 70.000 особа итали?анског порекла. Интересе итали?анских Далматинаца у Далмаци?и данас заступа
Покрет за Нову Далмаци?у
.
Етнички састав Далмаци?е 1953. године
Далмаци?a има доста ?едноличну геолошку гра?у по цело? ?ено? дужини и ширини. Карактерисична ?е по креч?ачким гребенима, попут планине Динаре и ?ених наставака. Ме?у креч?ацима на?ве?и удео има?у они створени у морима ко?а су егзистирала за време
креде
и
терци?ара
. Изме?у ?их се на мало места налазе творевине из неких стари?их мора.
Далмаци?а ?е у сво?о? геолошко? истори?и више пута била покривена морима о чему сведоче стене ко?е ?е изгра?у?у. Према досадаш?им сазна?има, на?стари?е море почело ?е да надире на територи?у данаш?е Далмаци?е у друго? половини
карбонске
периоде. Оно ?е покрило терен од старих кристаластих шкри?аца ко?и сада у то? области нема на површини. У почетку ?е било дубоко, да би се са временом ?егова дубина сма?ивала. Од остатака животи?а ко?е су наста?ивале ово море настали су
креч?аци
карбонске старости.
Творевине
пермске
старости врло мало су заступ?ене у геолошко? гра?и Далмаци?е, што се карактерише колеба?ем и местимичним повлаче?ем мора из ове области током ове периоде.
На почетку
три?аса
море поново надире. У почетку ?е било плитко са мало живота по ?еговом песковитом дну. Са пове?а?ем ?егове дубине пове?авао се и бро? животи?а ко?е су га насе?авале. У сло?евима Му?а прона?ено ?е 60 врста
главоножаца
, а у креч?ацима ?ужне Далмаци?е 44 врсте
брахиопода
.
Током гор?ег три?аса, за време таложе?а првих сло?ева у тадаш?ем мору, кроз Зем?ину кору пробиле су вулканске масе
ди?абаза
(код Му?а),
диорита
и порфирита (на ?угу Далмаци?е). Трошина тих вулканских маса помешала се са вапненим му?ем на дну мора, па ?е тако постала ?една особена стена ?зелени камен”. У то доба данаш?а сред?а Далмаци?а била ?е сува, а при кра?у три?аса море се повукло и из ?ених северних и ?ужних области.
За време ?уре Далмаци?а ?е била покривена морем ко?е су наста?ивали мали пужеви, шко?ке и
корали
. Током гор?е ?уре по?авили су се амонити и рибе (на Лемешу изме?у Дрниша и Врлике). У
?урском
мору по?едини делови Далмаци?е штрчали су изнад морског нивоа попут острва. Ова острва нестала су на почетку мла?е
креде
, када ?е данаш?а Далмаци?а била потпуно покривена морем. То море ни?е било дубоко о чему сведоче дебелокоре шко?ке (рудисте) од ко?их су настали креч?аци. Морска обала, обрасла густом шумом четинара, била ?е близу данаш?ег
Хвара
. На кра?у креде море се сасвим повлачи из области Далмаци?е. На северу Далмаци?е остали су неки затони, а у средини формирана су неколика слатководна ?езера.
Ова ?езера егзистирала су и током првих неколико векова
еоцена
, и у ?има су се формирали сло?еви ко?и са сво?им окаменотинама указу?у на поступни прелаз из креде у
терци?ар
, са превлаш?у облика из нови?е ере. Потом поново надире морска вода у ко?о? су се створили дебели сло?еви креч?ака поглавито од си?ушних животи?а (
фораминифера
из редова алвеолина и нумулута). Током целог еоцена море се колебало. Као последица тога настали су не?еднаки сло?еви. Ови сло?еви су и не?еднако постав?ени ?ер ?е у то доба почело и у ?ако? мери се извршило поступно издиза?е набора, ко?и су дали данаш?е облич?е Далмаци?и.
У еоценим морима било ?е врло бу?ног живота ко?и ?е оставио трагове на многим местима. Као пример може се узети околина
Брибира
, где су у сло?евима на?ени многобро?ни пужеви (58 врста), шко?ке (54 врсте), морски ?ежеви (7 врста), корали (28 врста), фораминифери (17 врста).
Набира?е и издиза?е тла пра?ено ?е пуца?ем, раседа?ем и прова?ива?ем. На та? начин створене су многе потолине ко?е су биле испу?ене водама за време сред?ег и мла?ег дела терци?ера (
неоген
).
Ове потолине испу?ене су водом те су формирана ?езера у
Си?ском
, Косовском, Петровом,
Книнском
и Жегарском по?у и око гор?ег тока
Цетине
. У тим ?езерима живело ?е много пужева и шко?ака, од ко?их су многе врсте живеле само у Далмаци?и. ?ихове обале биле су обрасле густом шумом. На?ве?а тадаш?а потолина потпала ?е у област ?адранског мора, а нека ?езера пресушила су при кра?у неогена.
[2]
Корнати
Преовладава кршки ре?еф, а
клима
?е углавном средоземна (медитеранска), односно субмедитеранска с припада?у?ом вегетаци?ом.
[3]
Приморски карактер реги?е о?ачан ?е великим уделом
острвског по?аса
. У далматинско? акватори?и, без пашке острвске скупине, налази се 926 острва, острваца, хриди и гребена или 78% ?иховог бро?а у Хрватско?. Заузима?у око 1.770 km
2
(58% површине свих хрватских острва, односно 15% површине Далмаци?е).
По постанку и гра?и острва су део суседног динарског копна (непотоп?ени делови ре?ефних узвише?а). Севернодалматинска острва су бро?ни?а, а, осим
Пага
, и ма?а. Издужена су и пружа?у се паралелно са обалом и планинским низом у зале?у, у смеру северозапад - ?угоисток (тзв.
далматински тип обале
).
Изразити примери таквог типа обале су Паг,
Уг?ан
,
Пашман
,
Дуги оток
,
Корнат
и
Жир?е
.
Отворена копнена обала око рта Плоче код
Рогознице
одва?а их од сред?одалматинских острва, ко?а су ве?а и пружа?у се у смеру запад - исток (
хварска скупина
). То су
Хвар
,
Брач
,
Корчула
,
Вис
,
Ластово
и
Чиово
. Северозападно од Виса налазе се пучинска острвца
?абука
и
Брусник
, ко?и су вулканског порекла.
Супетар на Брачу
На??ужни?а острва -
М?ет
и
Елафитска острва
и полуострво
Пе?ешац
пружа?у се динарским смером, северозапад - ?угоисток.
У ре?ефу ве?их острво истичу се креч?ачка узвише?а и нижи делови, удуб?е?а, гра?ена од ма?е пропусних
доломита
. Нижи делови су понегде су замочварени (
блата
на Пагу,
блатине
на М?ету итд.), док су на рубовима долина делова?ем
абрази?е
створена сликовита
жала
.
Копнени обални по?ас Далмаци?е дуг ?е око 1.200 km, што ?е готово 2/3 хрватске копнене обале. На?непово?ни?и ?е ?ужни део велебитског примор?а и приоба?е око рта Плоче, код Рогознице, ко?е карактерише стрма и кршевита обала и слаби?а повезаност са зале?ем. На?ве?ом вреднош?у истиче се приоба?е изме?у
Трогира
и уш?а Неретве, с каштеланском
флишном
зоном и ш?унковитим подбиоковским жалама. ?ужно од Дубровника обала ?е отворена према пучини и тиме долази под на?ве?и утица? абрази?е.
У зале?у приобалног планинског низа сред?е Далмаци?е, изме?у реке Крке и до?ег тока Неретве, пружа се око 150 km дуг кршки по?ас
Далматинске загоре
. Северозападно од Крке на Загору се настав?а?у
Равни котари
и кршко побр?е
Буковице
.
Скрадински бук на реци Крки
Превладава?у?а кршка подлога одражава се у богато? и сложено? циркулаци?и вода и сразмерном сиромаштву површинских токова. Од ве?их река истичу се
Цетина
(105 km),
Крка
(75 km),
Зрма?а
(64 km) и
Неретва
(218 km, од чега 20 km у Хрватско?). У Далмаци?и се налазе два од три на?ве?а природна ?езера у Хрватско?:
Од ве?их ?езера ?ош се истичу
Перучко ?езеро
на реци Цетини, на?ве?а акумулаци?а у Хрватско? (13 km
2
) и два
крашка ?езера
-
Модро
и
Црвено ?езеро
кра? Имотског, те
Ба?инска ?езера
(скупина од 5 ?езера, ме?усобно повезаних) код
Плоча
, алуви?ално ?езеро
Кути
код
Опузена
.
У Далмаци?и превладава?у тла ко?а су се развила под превладава?у?им утица?ем литолошког састава подлоге. На?типични?и представник такве врсте тала ?е
црвеница
, настала као резултат отапа?а карбонатне основе,
креч?ака
и
доломита
. У Равним котарима и око Каштеланског залива налазе се сме?а тла, односно неразви?ена тла на
флишу
, а у
делти
Неретве преовладава?у алуви?ална тла, односно мла?и речни наноси са слабо израженим педолошким сво?ствима.
На свим пучинским острвима и целом дужином копненог приоба?а, готово од Задра на северозападу, протеже се еумедитеранско подруч?е зимзелене вегетаци?е (
храст црника
,
алепски бор
,
далматински црни бор
). У копнено? унутраш?ости расту
храст медунац
с
б?елограбом
и
црнограбом
. На висинама ве?им од 1000 m ?ав?а се
буква
, ко?у на ?ош вишим деловима заме?у?е
клековина
.
Присутни су разни деградаци?ски вегетаци?ски стади?и, као резултат раног досе?ава?а и хи?адугодиш?ег искориштава?а ограничених господарских потенци?ала кршке природне основе:
- маки?а- тешко проходне, густе и високе шикаре
- гариг - ниске и сви?етле шикаре
- каме?ар - обрастао ниским полугрмовима и зе?астим би?кама.
|
|---|
| Главни истори?ски региони
| | |
|---|
| Ма?и региони
| |
|---|
|
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|