Градска општина Нови Београд
Грб Застава
Основни подаци
Држава	Срби?а
Управни округ	Град Београд
Град	Град Београд
Становништво
Становништво	209.763
Географске карактеристике
Површина	40,7 km 2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Председник општине	Бо?ан Бован ( Српска напредна странка )
Веб-са?т	novibeograd.rs

Градска општина Нови Београд ?е градска општина , у?едно и насе?ено место, града Београда и простире се на површини од 4.096 хектара . ^{[1] [2]} Према попису становништва из 2011 . године било ?е 214.506 становника. ^[3] Према подацима са послед?ег пописа 2022 . године у општини ?е живело 209.763 становника ^[4]

Градска општина Нови Београд ?е ?една од седамнаест београдских општина. ^[1] Три године након Другог светског рата , 1948. године, постав?ен ?е камен теме?ац Новог Београда, а 1952. године основана ?е општина Нови Београд, ко?а се развила у метрополу ко?а и да?е расте. ^[2]

Географски положа? [ уреди | уреди извор ]

Нови Београд се налази на лево? обали Саве . Административно, ?егов североисточни део почи?е на десно? страни Дунава , мало пре уш?а Саве у Дунав . Налази се северозападно од ?старог“ Београда, са ко?им ?е спо?ен путем 6 мостова ( Бранков мост , Газела , Стари савски мост , Стари и Нови железнички мост , и на?нови?и, преко Аде Циганли?е , отворен 2011. године). Европски пут E-75 пролази кроз средиште Новог Београда.

Географске одлике [ уреди | уреди извор ]

Општина Нови Београд заузима површину од 40,96 km². Главна физичка особина Новог Београда ?е ?егов раван терен, што представ?а велики контраст старом делу Београда, ко?и ?е изгра?ен на 32 брда. Осим Бежани?е, свог западног дела, Нови Београд ?е изгра?ен на површини ко?а ?е у основи била мочвара када ?е 1948. године отпочела изград?а новог града. Годинама ?е на Нови Београд доношен песак са дунавског Малог ратног острва , све док од ?ега ни?е преостао мали уски пошум?ени по?ас зем?е ко?и посто?и и данас.

Остале географске одлике Новог Београда су полуострво Ада Циганли?а и острво Ада Ме?ица , оба на Сави и залив Зимовник, ко?и окружу?е Малу Циганли?у, у ком се налазе об?екти бродоградилишта Београд. Лесне заравни Бежани?ске косе се налазе у западном делу општине, док у ?ужном делу протиче канал Галовица ко?и се улива у Саву.

Од свих београдских градских општина, Нови Београд има на?више зелених површина, укупно 3,47 km² или 8,5% сво?е површине. ^[5] На?ве?и површина паркова отпада на парк Уш?е. На Новом Београду ?е 2008. године отворен Парк Република Српска .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Зачетак [ уреди | уреди извор ]

Први истори?ски помен ?удског насе?а на територи?и данаш?ег Новог Београда потичу из времена турске владавине над Срби?ом . Он ?е прона?ен у к?изи из 1713. године ?Крушевски поменик“ ко?и бележи посто?а?е српског насе?а по имену Бежани?а на?рани?е 1512. године. Тако?е поми?е да ?е село имало 32 ку?е, а та? бро? ?е 1810. године нарастао на 115.

Током 18. века становници Бежани?е су били иск?учиво Срби, али након повлаче?а Турака, нови осва?ач Аустри?а ?е подстицала насе?ава?е Немаца , Ма?ара и Хрвата . Изме?у два светска рата, у време Кра?евине ?угослави?е, насе?е се помера ближе реци Сави и тада наста?е Са?миште (сада ?е то Старо Са?миште) и Ново Насе?е.

Први урбанистички планови ко?и су планирали шире?е Београда на леву обалу Саве су направ?ени 1923. године, али их ?е недостатак средстава и ?удства да се исуши мочварни терен одложио на неодре?ено време. Београ?анин Петар Кокотови? ?е 1924 . године отворио кафану на Тошином бунару ко?у ?е назвао ?Нови Београд“. После 1945. године Кокотови? ?е био председник месне за?еднице Ново Насе?е-Бежани?а ко?а ?е касни?е израсла у општину Нови Београд. ^[6] Нешто касни?е, 1939 . године, у Земуну излази и први бро? неде?ног листа ?Нови Београд“. На Бежани?и ?е 1924. године изгра?ен аеродром, док ?е фабрика Рогожарски изгра?ена 1928. године. Године 1934. планови су проширени на изград?у урбаног ?езгра ко?и ?е повезивати Београд и Земун, пошто ?е Земун административно припо?ен граду Београду 1929. године, чиме ?е изгубио статус града. Тако?е ?е подигнуте мост преко Саве и успостав?ена ?е трамва?ска лини?а ко?а ?е спа?ала Београд и Земун. Сагра?ен ?е и земунски аеродром.

На простору данаш?ег Блока 18, насе?е звано Нови Београд настало ?е 1932. године. До 1940. године ?е нарасло на седам нумерисаних, паралелних улица, са 450 ку?а и преко 3.000 становника. ^[7]

Године 1938. подигнут ?е комплекс зграда месно? за?едници Старо Са?миште . На површини од 15.000 km ² су се одржавали са?мови и изложбе чи?и ?е ци? био да покажу економски разво? Кра?евине ?угослави?е . Исте те године, општина Београд ?е потписала уговор са две данске гра?евинске компани?е да саграде ново насе?е. Про?екат ?е поверен инже?еру Браниславу Неши?у.

Логор Са?миште [ уреди | уреди извор ]

Године 1941. немачка во?ска и ?ени савезници су окупирале Кра?евину ?угослави?у. Немачка та?на полици?а Гестапо ?е преузела контролу над Са?миштем. Гестапо га ?е окружио са неколико кругова бод?икаве жице и претворио га у затвор. Са?миште ?е на кра?у постало логор за униште?е.

До ма?а 1942. године нацисти су користили логор Са?миште за ликвидаци?у ?евре?а из Београда и других делова Срби?е. За време окупаци?е близу 8.000 ?евре?а и 32.000 Срба ?е угушено у душегупкама, стре?ано у ?а?инцима, или умрло у самом логору. Логор ?е био активан од октобра 1941. до ?ула 1944. године. Ме?у затвореницима су се налазиле српске жене, деца и старци са Козаре , српске и ?евре?ске породице из Београда и других градова, ромске породице, као и српско становништво из разних сремских насе?а. Тако?е, у логору на Старом са?мишту био ?е затворен, мучен и ликвидиран велики бро? српских бораца у ко?и су активно учествовали у покрету отпора против немачких и хрватских нацистичких окупатора. Од априла 1942. године затвореници су пребацивани у усташке логоре ?асеновац и Стару Градишку . Ликвидаци?е зароб?еника су тра?але све време посто?а?а логора.

Извешта? ?угословенске државне комиси?е за злочине окупатора и ?ихових сарадника проценио ?е да ?е око 100.000 затвореника прошло кроз Са?миште, а да ?е уби?ено 48.000 ?уди. Дана 9. ?ула 1987. године, Скупштина Београда одлучила ?е да Старо Са?миште прогласи културним добром и тиме ?е заштити од руше?а. Споменик се?а?а жртвама Са?мишта ?е откривен 21. априла 1995. године.

Брзи разво? [ уреди | уреди извор ]

Три године након завршетка Другог светског рата , 11. априла 1948 . године изград?у Новог Београда започеле су омладинске радне бригаде . Та? дан се узима за настанак Новог Београда. Зграде су ницале ?една за другом, а 1952. године ?е основана општина Нови Београд, док ?е 1955. године општина Бежани?а припо?ена Новом Београду. Годинама ?е Нови Београд био на?ве?е градилиште у Соци?алистичко? Федеративно? Републици ?угослави?и и извор великог поноса за комунистичке власти ко?е су надгледале та? про?екат.

Пре него што ?е почела изград?а, терен ?е насут песком из Саве и Дунава како би се исушило мочварно зем?иште и подигао ниво зем?ишта изван домаша?а поплава и подземних вода. Само током прве три године на изград?и ?е радило више од 100.000 радника и инже?ера из целе ?угослави?е. Радне бригаде сачи?ене од становника доведених из сеоских подруч?а су обезбе?ивале ве?ину радне снаге. Чак су и сред?ошколци и студенти учествовали у изград?и. Радници нису имали потребну механизаци?у, па ?е меша?е бетона и ноше?е песка ра?ено ручно, док су ко?ске запреге кориш?ене само за диза?е изузетно тешког терета.

?една од првих завршених зграда била ?е Палата федераци?е (данас Палата ?Срби?а“ ), ко?а ?е обухватала 75.000 m ² корисне површине ко?а ?е од тада била дом Савезног извршног ве?а ФНР? и СФР? , као и Владе СР? и Савета министара Срби?е и Црне Горе и канцелари?а Председника Срби?е и Црне Горе. До општине се може до?и аутобусима 16 (Карабурма 2 - Нови Београд Похорска), 17 (Ко?арник - Земун Гор?и Град), 18 (Медакови? 3 - Земун Бачка), 65 (Звездара 2 - Бежани?ска коса), 69 (Депо ?Сава“ - ГО Нови Београд), 72 (Зелени венац - Аеродром Никола Тесла), 73 (Нови Београд Блок 45 - Бата?ница), 75 (Зелени венац - Бежани?ска коса), 76 (Нови Београд Блок 70А - Бежани?ска коса), 77 (Звездара - Бежани?ска коса), 78 (Ба?ица 2 - Земун Нови Град), 83 (Црвени крст - Земун Бачка), 88 (Земун Ке? ослобо?е?а - Нови Железник), 610 (Земун Ке? ослобо?е?а - ?аково), 611 (Земун Ке? ослобо?е?а - Добановци), 612 (Нови Београд Похорска - Нова Галеника), 708 (Нови Београд Блок 70А - Земун По?е) и сезонском лини?ом АДА 2 (Земун Ке? ослобо?е?а - Ада Циганли?а) као и но?ним лини?ама 15 (Трг Републике - Земун Нови Град), 68 (Трг Републике - Блок 45), 75 (Трг Републике - Бежани?ска коса), 601 (Главна железничка станица - Добановци), 603 (Трг Републике - Угриновци), 704 (Трг Републике - Земун По?е) и 706 (Трг Републике - Бата?ница). ?ена буду?а намена ?ош увек ни?е одре?ена.

Прве зграде за станова?е су били пави?они близу Тошиног бунара . Комплекс Студентског града ?е изгра?ен у исто време да би се задово?иле стамбене потребе студената расту?ег Универзитета у Београду ко?и су долазили из свих делова Срби?е.

Друге знача?не гра?евине изгра?ене у Новом Београду су конгресна дворана Сава центар , Генексове куле , седиште Нафтне индустри?е Срби?е , спортске и концертне дворане Хала спортова и Београдска арена и хотели са 5 звездица Континентал Хотел Београд и Ха?ат Ри?енси . За потребе учесника Универзи?аде 2009. у Београду се градило универзитетско село Белвил , ко?е ?е након завршетка универзи?аде продато.

Дан општине ?е 11. април, дан почетка изград?е Новог Београда, а слава Покров Пресвете Богородице , 14. октобар .

Председници општине Нови Београд [ уреди | уреди извор ]

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Како ?е у време соци?ализма тешка индустри?а сматрана покретачком силом целе привреде, тешка индустри?а ?е децени?ама доминирала и привредом Новог Београда. Ту су изгра?ени ? Индустри?а мотора и трактора “ (ИМТ), ?Фабрика одливака и модела“ (ФОМ), бродоградилиште ?Београд“ (некада Тито ), топлана на Савском Насипу, фабрика електро-опреме ? МИНЕЛ “. Са колапсом гигантских друштвених предузе?а током 1990-их, економи?а Новог Београда ?е назадовала и преусмерила са на тровинска предузе?а, а та тенденци?а се да?е уве?ала током 2000-их.

Данас у привреди Новог Београда доминира?у финанси?ски сектор, услужни сектор, комерци?ално заступнички, трговачки, спортско-рекреативни и гра?евински сектор. ^[8]

У општини Нови Београд ?е на дан 31. октобра 2007. године било незапослено 12867 особа, од ко?их су 7379 жене (57%), а на?више незапослених ?е са IV степеном стручне спреме.

Култура и просвета [ уреди | уреди извор ]

Нови Београд ?е про?ектован као модеран град, али централна осовина (блокови 24, 25 и 26) са три трга - административним, културним и комерци?алним - никада ни?е изведена по плану. Ни?е реализована ни иде?а културног кластера на Уш?у, па се у граду са више од 200.000 становника налази само ?едан музе? (и то ван стамбеног подруч?а), док се позориште налази у оквиру Дома културе Студентски град . Ту ?е и на?стари?а културна институци?а Новог Београда: Библиотека "Вук Кара?и?" ко?а ?е основана 1951. године. У блиско? прошлости имала ?е 15 огранака и два пункта: у ИМТ-у и Бродоградилишту.

Музе? савремене уметности се налази на Уш?у. Градска влада ?е планирала да се на Уш?у изгради и зграда буду?е Београдске опере. Ова? план ?е током 2000 . године наишао на отпор становника Новог Београда, чланова оперског ансамбла и на?познати?их архитеката и уметника ко?и су сматрали да ?е Уш?е врло лоше место за зграду опере.

Децени?ама ?е Црква светог ?ор?а на Бежани?и била ?едина црква у општини. Изград?а нове Цркве светог Васили?а Острошког на Бежани?и ?е почела 1996 . године, док ?е изград?а Цркве светог великомученика Димитри?а почела 1998 . године. Тако?е, у близини зграде СИВ-а и Београдске арене налази се Црква Светог Симеона Мироточивог . На Новом бежани?ском гроб?у налази се Црква Светог апостола Томе . Параклис Светог ?ована Златоустог налази се у Студентском граду .

Образова?е ?е имало ве?и приоритет од културе, те се на Новом Београду налази неколико основних, сред?их и високих школа, као и Студентски град , комплекс зграда ко?е чине на?ве?и дом студената Универзитета у Београду. На Новом Београду налазе се следе?е школе: Девета београдска гимнази?а , Десета београдска гимнази?а , Факултет драмских уметности , Сред?а туристичка школа, Сред?а школа графичког диза?на, Политехничка академи?а, Техничка школа ?Нови Београд“ и Руска школа, као и приватни универзитети "Алфа" и "Мегатренд".

Но?ни живот [ уреди | уреди извор ]

Нови Београд пружа богати но?ни живот дуж обала Саве и Дунава. Оно што ?е почело углавном као клубови за друже?е на сплавовима за речне риболовце током 1980-их, током 1990-их се развило у велике сплавове ко?и су нудили храну и пи?е уз уживо изво?ену турбо-фолк музику током 1990-их.

Месне за?еднице [ уреди | уреди извор ]

Нови Београд ?е поде?ен на деветнаест месних за?едница, то су: ^[9]

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Не посто?е засебна насе?а у општини, пошто цела општина административно припада Граду Београду и у статистикама се наводи као део Београда. Област око скупштине општине и оближ?е кружног тока се сматра центром Новог Београда.

Нови Београд ?е по плановима поде?ен у блокове . Тренутно посто?и 72 блока (уз неколико подблокова попут (али без никад изгра?еног 27) Блока 70а ). Стара ?езгра насе?а Бежани?а , Ада Ме?ица и Мала Циганли?а , као и област уз ауто-пут западно од Бежани?ске косе нису поде?ени у блокове, док због административних промена, неки блокови ( 9 , 9б , 50 и делови блокова 9а , 11 и 11ц ) припада?у општини Земун , ко?а се простире северно од Новог Београда као ?една непрекидна изгра?ена област.

Од почетка изград?е 1948. Нови Београд ?е доживео нагли пораст бро?а становника, али ?е послед?и попис показао да се бро? становника током 1990-их и 2000-их сма?ио.

У насе?у Нови Београд живи 181.797 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насе?у има 79.649 дома?инстава, а просечан бро? чланова по дома?инству ?е 2,73.

Ово насе?е ?е углавном насе?ено Србима (према попису из 2002 . године).

Демографи?а [10] Година Становника 1948. 9.195 1953. 11.339 1961. 33.347 1971. 92.200 1981. 173.541 1991. 224.424 218.633 2002. 217.773 225.575 2011. 214.506 2022. 209.763

Критике [ уреди | уреди извор ]

Када ?е Нови Београд про?ектован и изгра?иван кра?ем 1940-их и 1950-их главни ци? ?е био да се подигне што више зграда што ?е пре могу?е како би се задово?иле потребе расту?ег бро?а становника услед миграци?а и великог прирашта?а.

Почетком 1980-их песма Риб?е чорбе ?Не?у да живим у Блоку 65“ пева о депресивно? особи ко?а мрзи свет ?ер ?е окружена бетоном Новог Београда, док ?е у скораш?им филмовима Нови Београд представ?ен као српска верзи?а црначких гета попут оних у Харлему , Бруклину и Бронксу . На?очигледни?и пример за то ?е филм ? 1 на 1 “ из 2002. ко?и приказу?е групу српских тине??ера ко?и репу?у, пуца?у из пишто?а, игра?у уличну кошарку и окрив?у?у живот у Новом Београду за многе сво?е проблеме. Други филмови, попут ? Апсолутних 100 “ и ? Ране “ тако?е приказу?у Нови Београд у негативном светлу, али они има?у другачи?и угао посматра?а, ?ер смешта?у сво?е приче у контекст 1990-их када су рат у бившо? ?угослави?и и ме?ународна изолаци?а знатно погоршали живот ?уди у Срби?и.

Градови побратими [ уреди | уреди извор ]

Нови Београд ?е побратим?ен са следе?им градовима и општинама ^[13] :

• Белфор , Франш-Конте , Француска
• Карпош , Македони?а
• Ксанти , Грчка
• Праг 7, Чешка
• Ба?а Лука , Република Српска , Босна и Херцеговина
• Метлика , Словени?а

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Зграда предузе?а Трудбеник
• 
  Полукружна панорама, сним?ена са источног кра?а НБ
• 
  Поглед ка ?уг-?угозападу по но?и.
• 
  Музе? савремене уметности у близини Уш?а
• 
  Западна капи?а Београда , позната по називу Генекс.
• 
  Црква светог Великомученика Димитри?а.
• 
  Црква светог Васили?а Острошког
• 
  ?една од зграда Мерцедеса - ?ош ?едан пример заним?иве архитектуре на ?угу блока 38
• 
  ?една од две телевизорке , ко?е су заштитни знак блока 28, ?едног од на?стари?их насе?а на Новом Београду
• 
  Део комплекса хотела Ха?ат, 20. блок
• 
  Нови Меркатор, блок 31
• 
  Модел авиона 1:1 у парку старог аеродрома , на Новом Београду, блок 65.
• 
  Запрашива?е против комараца уме да буде права атракци?а над Београдом
• 
  Савоград, пословни део Новог Београда
• 
  Насе?е Белвил на Новом Београду
• 
  Залазак сунца на Новом Београду
• 
  Поглед на Нови Београд и уш?е са Калемегдана
• 
  Нови Београд но?у
• 
  Улица ?ури?а Гагарина

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Мала енциклопеди?а Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN   978-86-07-00001-2 .  
• Маркови?, ?ован ?. (1990). Енциклопеди?ски географски лексикон ?угослави?е . Сара?ево: Св?етлост. ISBN   978-86-01-02651-3 .  
• Слободан Ристанови? (2008) : 60 година Новог Београда ;

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званична страна општине (?език: српски)
• Званична страна Београда (?език: српски)
• Део емиси?е о архитектури и изград?и Новог Београда
• Форум архиве Новимбеоградом
• Дигитална платформа ГеоСрби?а Архивирано на са?ту Wayback Machine (2. септембар 2020)