Градска општина Гроцка
Грб
Основни подаци
Држава	Срби?а
Управни округ	Град Београд
Град	Београд
Седиште	Гроцка
Становништво
Становништво	82.810  (2022) [1]
Географске карактеристике
Површина	289 km 2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Председник општине	Драган Пантели? ( СНС )
Веб-са?т	grocka.org.rs

Општина Гроцка ?е градска општина Града Београда . Према подацима са послед?ег пописа 2022 . године у општини ?е живело 82.810 становника ^[1]

Насе?ена места [ уреди | уреди извор ]

Гроцка ?е уда?ена од центра града око 25 km, обухвата површину од 289 km² и припада ?о? 15 насе?а: Бега?ица , Болеч , Брестовик , Винча , Врчин , Гроцка , Дража? , Живковац , Заклопача , Калу?ерица , Камендол , Лештане , Пударци , Ритопек и Умчари .

Насе?а Бега?ица, Брестовик, Дража?, Живковац, Заклопача, Камендол, Пударци, Ритопек и Умчари су класификована као сеоска, док су насе?а Гроцка, ко?е ?е у?едно и административни, привредни и културни центар Општине, затим Калу?ерица, Винча, Болеч, Лештане и Врчин, класификована као урбана.

Општина се налази у источном делу Београда, у северном делу Шумади?е, са северним делом у Подунав?у, док ?е ?ужни део смештен око долине реке Ра?е, ко?а ?е притока ?езаве, левог рукавца Велике Мораве. Са надморском висином од свега 71 метра, општина Гроцка ?е ?едан од на?нижих делова Београда. Друге реке у општини су Болечица и Грочица .

Гроцка [ уреди | уреди извор ]

Гроцка ?е мала варош на десно? обали Дунава , на уш?у реке Грочице у Дунав 30 km источно од Београда. Упркос томе што ?е седиште општине, по бро?у становника ?е тек четврта - после Калу?ерице , Врчина и Лештана .

Бро? становника насе?а Гроцке:

Година	1921.	1953.	1971 .	1981 .	1991 .	2002 .	2005.	2011 .
Бро? становника	2.808	3.200	4.955	6.394	7.420	8.338	8.719	8.441

Насе?е има стару главну улицу са ду?анима, пи?арама и малим административним центром, ко?и ?е претворен у пешачку зону - Грочанску чарши?у . На месту на коме се налази данаш?а Гроцка ?е некада пролазио део Лимеса - во?не границе одбране Античког Рима. Прона?ени су остаци неколико сахат-кула и малих утвр?е?а у оближ?им селима дуж обале Дунава. Насе?е се под овим именом први пут поми?е 878. године под словенским именом Градец, а садаш?е име Гроцка ?е успостав?ено 1550.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Општина има 83.907 становника (према попису из 2011 . године), мада се проце?у?е да их тренутно има око 78.825, што ?е у просеку 273 становника по km² (податак из децембра 2005 . године). Захва?у?у?и имиграци?ама и пове?а?у природног прирашта?а у свим градским општинама, Гроцка ?е ве? децени?ама ?едно од на?брже расту?их подруч?а у Београду. Годиш?и природни прирашта? ?е у послед?их 10 година био у просеку око 1,2%. Популаци?а се нагло пове?ала у протеклих 30 година, и то: 1971-2005 до 2.23 пута; 1971-81 до 4,5% годиш?е. Нажалост, као и у другим сличним подруч?има у околини Београда, брз раст популаци?е ни?е пра?ен ?еднаким разво?ем инфраструктуре (путева, водовода, канализаци?е и одноше?а отпада).

Бро? становника у протеклих 50 година:

Година	1961 .	1971 .	1981 .	1991 .	2002 .	2005.	2011 .
Бро? становника	32.836	35.275	54.599	65.735	75.466	78.825	83.907

Са избеглицама из Босне и Херцеговине , Хрватске , и са Косова и Метохи?е , проце?у?е се да ?е бро? становника ве? прешао 100.000.

Етничка структура ?е, према попису из 2002. следе?а:

Срби - 94,7  % Црногорци - 0,8  % Роми - 0,6  % Етнички Македонци - 0,5  %.

Економи?а [ уреди | уреди извор ]

У демографском и економском погледу, општина ?е оштро поде?ена на два супротна дела. Западни део чини ?едно урбано подруч?е ко?е се пружа ка Београду, дожив?ава?у?и пораст популаци?е и економи?е због стотина малих компани?а ко?е су тамо лоциране. Ова? део чине углавном насе?а Калу?ерица, Болеч, Лештане, Винча, Ритопек и друга. За то време, источни део ?е по?опривредан, нарочито у области во?арства, и, за разлику од самог центра Гроцке, дожив?ава опада?е становништва.

Микроклима Гроцке ?е савршена за узга?а?е во?а и винове лозе, због чега ?е подруч?е источног Болеча ?едно од на?познати?их во?арских реги?а Срби?е. Услови су посебно погодни за раст бресака, ка?си?а, ш?ива, треша?а и грож?а. Од осталих по?опривредних производа на?важни?а ?е пшеница. Експериментална фарма Радмиловац у близини Винче, као део По?опривредног Факултета Универзитета у Београду, бива проширена као зем?а на ко?о? ?е се вршити експерименти за по?опривредну производ?у у буду?ности.

Што се текстилне индустри?е тиче, на?важни?а фабрика ?е Гроцка, Дунав, познати?а као Партизанка. Посто?и ?ош доста малих породичних фабрика и радионица, ко?е се углавном налазе у западном делу општине.

Неке од главних саобра?а?ница, као нпр. Смедеревски пут и железнички и ауто-пут Београд-Ниш, пролазе кроз територи?у ове општине. Тако?е, има и неколико пристаништа на Дунаву (Винча, Гроцка) са перспективом да у наредних неколико година на ?има буду изгра?ене марине.

Друга важна постро?е?а у општини су Геомагнетска опсерватори?а у Брестовику, Нуклеарни Институт (са нуклеарним реактором ко?и ?е сада ван функци?е), и градска депони?а у Винчи.

Туризам ?е овде на?разви?ени?а делатност. Скоро свако насе?е има сво? лет?и фестивал (Златни котли? у Гроцко?, или Дани треш?е у Ритопеку, нпр.), а посто?е и 3 викенд насе?а на обали Дунава (ве?ином су ту становници Београда). Женски манастир Ра?иновац у Бега?ици, буду?а марина и аквапарк у Гроцко?, и археолошко налазиште Винча само су нека од потенци?алних могу?ности за ?ача?е туристичке делатности у ово? општини.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Општина Гроцка ?е постала део ширег подруч?а Града Београда 1955. године. Распушта?ем општине Мали Мокри Луг 1957. источни део (села Калу?ерица, Лештане и Винча) ?е припо?ен Гроцко?. Раних шездесетих општине Умчари и Врчин су тако?е распуштене и прик?учене општини Гроцка. Од избора 2000. Гроцка ?е постала на?турбулентни?а од свих београдских општина.

Недавни председници Скупштине општине:

• 1992 - 1996 - Бого?уб Стевани?
• 1996 - новембар 24, 2000 - Милан ?анкови?
• новембар 24, 2000 - ?ун 28, 2002 - Весна Р. Иви?
• ?ун 28, 2002 - децембар 8, 2002 - Милан Танаскови?
• децембар 8, 2002 - април 15, 2003 - Сава Старчеви?
• април 15, 2003 - децембар 15, 2004 - Владан Зари?
• децембар 15, 2004 - ?ун 23, 2005 - Блажо Сто?анови?
• ?ун 23, 2005 - новембар 4, 2005 - Драго?уб Симонови?
• новембар 4, 2005 - ?ул 2008 - Блажо Сто?анови? (други мандат)
• ?ул 2008 - Зоран ?ованови?
• jun 2012 - Драго?уб Симонови? (други мандат)
• ?ануар 2013 - Зоран Марков
• ма? 2014 - Стефан Дилберови?

Као резултат економског и демографског раскорака изме?у западног и источног дела општине, посто?и иници?атива за поделу општине на 2 или можда чак 3 дела. Првенствено, ради се о деоби где би западни део постао посебна општина - општина Винча, док би источни део остао општина Гроцка. Посто?и, тако?е, могу?ност да се Врчин отцепи од Гроцке и формира нову општину Авалски Венац, за?едно са осталим насе?има око Авале ко?а припада?у општини Вождовац (Бели Поток, Зуце, Пиносава).

При?ате?ска ?е општина са атинским предгра?ем Агиа Параскеви (грчки: Αγ?α Παρασκευ?)

Култура [ уреди | уреди извор ]

У Гроцко? се налазе две знача?не установе културе: Библиотека ?Или?а Гарашанин” и Центар за културу Гроцка .

Библиотека ?Или?а Гарашанин” ?е од 90-тих година 20. века централна библиотека општине Гроцка у оквиру мреже општинских библиотека Библиотеке града Београда . До тада ?е била седиште Народног универзитета Гроцке, а име чува успомену на оснивача прве библиотеке у Гроцко?, знаменитог државника и Грочанина Или?у Гарашанина. Налази се у центру насе?а, у оквиру зашти?ене просторне културно-истори?ске целине Грочанска чарши?а . У галери?и библиотеке изложен ?е Легат др Александра Кости?а у коме се, изме?у осталог, чува?у и ?егови налази са археолошког локалитета Дубоча? . ^[2] Осим у Гроцко?, библиотека има огранке у Калу?ерици и Врчину .

Центар за културу Гроцка ?е установа културе чи?а се делатност фокусира на организова?а културних и образовних програма на територи?и градске општине Гроцка. Рад Центра ?е пре свега фокусиран на становништво градске општине Гроцка и креира?е културног живота и задово?ава?е културних потреба локалне за?еднице . Простори?е центра смештене су у Ранчи?ево? ку?и , установ?ено? ?ош 1966. године за споменик културе од великог знача?а . ^[3]

У централном делу насе?а Гроцка, у улици Булевар ослобо?е?а, налази се Грочанска чарши?а , ко?а представ?а карактеристичан амби?ент српских насе?а 19. века . Због свог знача?а као стециште свих друштвених и економских збива?а варошице 19. века, достигну?а народног неимарства и као сведока тог времена установ?ена ?е за непокретно културно добро као просторно културно-истори?ска целина од великог знача?а . ^[4] У ширем ?езгру грочанске вароши, у само? Чарши?и и некадаш?им чарши?ским сокацима, налази се укупно 11 об?еката ? ку?а зашти?ених као културна добра. ^[5] Ван Грочанске чарши?е као целине зашти?ено ?е седам сачуваних варошких ку?а ко?е су проглашене за споменик културе . На?стари?а ме?у ?има датира ?ош из 18. века. Ме?у ?има су и две ко?е су у рангу споменика културе од великог знача?а за Републику Срби?у - Ранчи?ева ку?а и Цинцарска ку?а . ^[6]

Туризам [ уреди | уреди извор ]

• ?Дани жена Бега?ице“ - излажу се ручни радови ко?и се изра?у?у током зиме и доносе се ?ела спрем?ена по старим рецептима. Посебан жири оце?у?е квалитет радова и ?ела а на?бо?и бива?у награ?ени. Ретки су мушкарци ко?и има?у привилеги?у да буду позвани на ову светковину.
• ?Спасовдански сабор хармоникаша“ у Болечу окуп?а на?бо?е хармоникаше из Гроцке и целе Срби?е. Поред хармоникаша, наступа?у и певачи ко?и уз прат?у хармонике и оркестра пева?у старе и новокомпоноване народне песме.
• ?Стваралачка Гроцка” средином ?ула месеца одржава се у ? Ранчи?ево? ку?и “ и окуп?а уметнике широм територи?е општине. Организатор манифестаци?е ?е Центар за културу Гроцка - институци?а културе градске општине Гроцка.
• ' ?Музичка башта” , ?ул-август месец. Фестивал организу?е Центар за културу Гроцка - институци?а културе градске општине Гроцка. Позорница ?е смештена у дворишту Ранчи?еве ку?е, зашти?еног споменика културе.
• Неде?ом пре Петровдана у Врчину се одржава фестивал фолклора. Давне 1989. године покренута ?е у Врчину културно-спортска манифестаци?а под именом ?Песмом за Срби?у“. У оквиру манифестаци?е организоване су смотре фолклорног стваралаштва, такмиче?е певача аматера, изложбе слика и икона, концерти староградске и класичне музике, изложбе народног стваралаштва као и турнири у малом фудбалу, кошарци, рукомету, шаху. На?ве?у паж?у посетилаца привлачи такмиче?е у справ?а?у ловачког паприкаша. Ову традици?у настав?а Фестивал фолклорног стваралаштва "КРЕНИ КОЛО" ко?и ?е замиш?ен као место где ?е се окуп?ати групе ко?е негу?у фолклорно стваралаштво сво?их кра?ева.
• Послед?а неде?а ?ула традиционално ?е посве?ена "Грочанским свечаностима". Манифестаци?а се одржава од 1968. године и тра?е седам дана. Садржи спортска дога?а?а, музику и игру. У оквиру свечаности на?ве?у паж?у привлачи такмиче?е у справ?а?у риб?е чорбе ?Златни котли? Дунава“. Свих дана ?Грочанских свечаности“ на обали Дунава одржава се и вашар.
• Послед?и дани ?ула резервисани су за старе аутомобиле. Олдта?мери, или аутомобили ветерани, тада дефилу?у грочанским путевима. ГО Гроцка у сарад?и са "Олдта?мер клубом Београд" организу?е изложбу старих аутомобила.

Дунав са адама, пешчаним спрудовима и врбацима, ко?а протиче поред Гроцке, пружа услове за одмор уз воду и риболов. Од риб?их врста преовла?у?у бела риба, сом и шаран.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званична страна општине Архивирано на са?ту Wayback Machine (15. октобар 2012)
• Информативни портал општине Гроцка