한국   대만   중국   일본 
Гоце Делчев ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Гоце Делчев

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Гоце Делчев (вишезначна одредница) .
во?вода
Гоце Делчев
Портрет Гоце Делчева у Софи?и око 1900. године.
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1872-02-04 ) 4. фебруар 1872.
Место ро?е?а Кукуш , [1] Солунски вила?ет , Османско царство
Датум смрти 4. ма? 1903. ( 1903-05-04 )  ( 31 год. )
Место смрти Баница , Солунски вила?ет , Османско царство
Место укопа
Образова?е
Во?на кари?ера
Во?ска
Писмо Гоце Делчева Николи Малешевском

Георги Николов Делчев ( мкд. ?ор?и Николов Делчев , буг. Георги Николов Делчев ; 4. фебруар 1872  ? 4. ма? 1903 ), познати?и као Гоце Делчев (према стари?о? бугарско? ортографи?и Гоце Д?лчевъ ), [2] био ?е македонско - бугарски револуционар ( комита ), [б] [в] [г] [д] ко?и ?е д?еловао у Македони?и и ?едренско? области под османском влаш?у на прелазу у 20. ви?ек. [14] [15] [16] [17] Био ?е на?утица?ни?и во?а Унутраш?е македонске револуционарне организаци?е (ВМРО), та?ног револуционарног друштва [7] ко?е ?е д?еловало на османским територи?ама на Балкану кра?ем 19. и почетком 20. ви?ека. [18] Делчев ?е био представник организаци?е у бугарско? при?естоници Софи?и . [19] Као такав, изабран ?е и за члана Врховног македонско-?едренског комитета (ВМОК), [20] [21] учеству?у?и у раду управног ти?ела. [22] Погинуо ?е у борби са османским трупама уочи Илинданско-преображе?ског устанка .

Ро?ен у бугарско? породици у Кукушу , [23] [?] тада у Солунском вила?ету Османском царству , у младости ?е био инспирисан идеалима рани?их бугарских револуционара као што су Васил Левски и Христо Ботев , [25] ко?и су замислили ствара?е бугарске републике етничке и религи?ске равноправности, као ди?ела замиш?ене Балканске федераци?е . [26] Делчев ?е завршио сред?у школу у Солунско? бугарско? мушко? гимнази?и и уписао се у Во?ну школу ?еговог кнежевског височанства у Софи?и, али ?е одатле отпуштен, само м?есец дана при?е дипломира?а, због ?евичарских политичких уб?е?е?а. Затим се вратио у османску Македони?у као бугарски учите? [27] и одмах постао активиста новооснованог револуционарног покрета 1894. године. [28]

Иако ?е сматрао да ?е нас?едник бугарске револуционарне традици?е , [29] Делчев ?е као привржени републиканац био разочаран стварнош?у у постослободилачко? бугарско? монархи?и . [30] Код ?ега, као и код многих македонских Бугара, пори?еклом из области са м?ешовитим становништвом, [31] иде?а да се буде ?Македонац” доби?а на знача?у изв?есне старос?еделачке ло?алности, ко?а ?е изградила специфичан дух ?м?есног патриотизма” [32] [33] и ? мултиетничког регионализма ”. [34] [35] Задржао ?е слоган ко?и ?е заговарао Вили?ам Гледстон , ? Македони?а Македонцима ”, ко?и ?е обухватао све различите националности ко?е насе?ава?у ову област. [36] [е] На та? начин, ?егов поглед ?е ук?учивао широк спектар тако различитих иде?а као што су бугарски патриотизам, македонски регионализам, антинационализам и рани соци?ализам. [38] Као резултат тога, ?егова политичка агенда ?е постала успостав?ена кроз револуци?у аутономне македонско-?едренске наднационалне државе у оквиру Османског царства, [ж] као увод у ?ено ук?уче?е у буду?у Балканску федераци?у. [40] Иако ?е био образован у духу бугарског национализма , ревидирао ?е статут организаци?е, према ко?ем ?е до тада чланство било ограничено само на Бугаре. [41] На ова? начин истицао ?е знача? сарад?е свих етничких група на наведеним територи?ама у ци?у стица?а политичке аутономи?е. [42]

Данас се Гоце Делчев сматра националним ?унаком у Бугарско? , [43] као и у С?еверно? Македони?и , гд?е се тврди да ?е био ?едан од оснивача македонског националног покрета . [44] Македонски историчари инсистира?у да ?е тадаш?и истори?ски мит о Делчеву имао толико знача? да ?е важни?и од свих истори?ских истражива?а и докумената [45] и стога о ?егово? етничко? идентификаци?и [46] не треба расправ?ати. [47] Упркос таквих контроверзним [з] [и] македонским истори?ским тумаче?има , [51] [?] Делчев ?е имао ?асан бугарски етнички идентитет и сво?е сународнике ?е сматрао Бугарима.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Револуционарна делатност [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 4. фебруара (23. ?ануара по ?ули?анском календару) 1872 . у Кукушу у Еге?ско? Македони?и ( грч. Килкис у данаш?о? с?еверно? Грчко? ), као прво мушко ди?ете, тре?е по реду у бро?но? породици Делчев ко?а ?е имала укупно деветоро д?еце. Делчев ?е потекао из релативно добро ситуиране породице. ?егов отац Никола Делчев, био ?е Кукушанац, а ?егова ма?ка Султана Нур?иева потицала ?е из оближ?ег села Мурарци . Од 1879 . до 1880 . године, Гоце (Георги) Делчев ишао ?е у прогимнази?у Бугарске егзархи?е у Кукушу. Затим ?е завршио сред?у школу у Солунско? бугарско? мушко? гимнази?и ко?а ?е деловала под окри?ем Бугарске егзархи?е. Уписао ?е Во?ну академи?у у Софи?и у Бугарско? 1891 . године. Касни?е, као питомац во?не школе у Софи?и, та?но ?е пос?е?ивао соци?алистичке скупове и ширио соци?алистичку литературу, због чега ?е иск?учен из школе. Делчев ?е постао бугарски учите? у гимнази?и Бугарске егзархи?е у Штипу 1894 . године, гд?е се упозна?е са Дам?аном Груевом , ?едним од оснивача револуционарне организаци?е. Као резултат блиског при?ате?ства ме?у ?има, Делчев се придружио то? Организаци?и 1895 . године, убрзо поставши ?ен во?а.

Године 1896 , у Солуну се одржао конгрес македонско-?едренских револуционара. Конгресу ?е присуствовао и Гоце Делчев. Гоце Делчев и ?орче Петров саставили су Правилник и Устав организаци?е, ко?и ?е носио назив Устав Бугарских македонско-?едренских револуционарних комитета . У то ври?еме организаци?а ?е почела да се зове и Унутраш?а македонско-?едренска револуционарна организаци?а (ВМОРО). Почетком ?ануара 1898 . године установ?ен ?е четнички институт , а Гоце Делчев ?е постао начелник свих чета у Македони?и .

Ци? организаци?е била ?е аутономи?а Македони?е и ?едренске Траки?е .

Да одстрани, или бар да сма?и д?елова?е бугарског двора и ?еговог тзв. Врховног македонско-?едренског комитета у Македони?и и Траки?и, Гоце ?е активно радио против ?иховог ми?еша?а у рад Револуционарне организаци?е, ко?а ?е била ?единствен представник македонско-?едренског ослободилачког устанка. Званично? Бугарско? Гоце ?е поручио да не мисли на Македони?у, ве? да чува сво?у територи?у, а Македонци ?е чувати Македони?у.

На редовном сав?етова?у децембра 1902 . године, Гоце Делчев, Даме Груев , ?ане Сандански и др. творци ТМОРО-а ри?ешили су да се не диже фронтални устанак у Македони?и и Траки?и, ве? да се води герилски рат. Ци?, као што ?е из?авио Гоце, треба да буде: ?не да ми поби?едимо Турску, ве? да она не поби?еди нас.” Затим ?е Гоце отишао на терен.

У ?ануару 1903 . године, Гоце Делчев се из?аснио отворено како ?е он први против подиза?а устанка у Македони?и и Траки?и те године. На ?егову иници?ативу у Софи?и ?е организовано сав?етова?е групе македонско-?едренских револуционара, ме?у ко?има су били Гоце Делчев, ?орче Петров, ?ане Сандански, Пере Тошев , Михаил Гер?иков и други из ТМОРО. Разматрао се при?едлог о подиза?у устанка. Излагали су сво?а миш?е?а Гоце Делчев, ?ане Сандански , ?орче Петров и др. Они су сматрали да унутраш?а и ме?ународна ситуаци?а у Македони?и ни?е погодна за диза?е устанка, и скуп се из?аснио против ?ега.

Дана 19. ?ануара 1903. године, Гоце Делчев са четом кре?е за Македони?у, а са ?им и ?аворов. Истог дана стижу у Самоков . 19. марта 1903. Гоце Делчев са сво?ом четом минира мост на ри?еци Ангисти , а у ваздух ?е дигнут и тунел на железничко? прузи. Од 19. до 20. априла исте године Гоце Делчев пристиже у Солун и см?ешта се у просторе Солунске бугарске мушке гимнази?е. Ту се неколико пута сре?е са Даметом Груевом и са ?им разматра подиза?е устанка. Гоце напушта Солун и возом иде у Серес . Увече 2. ма?а 1903. Гоце Делчев пристиже у село Баницу близу Сереса. О пристигну?у Гоца Делчева у Баницу изви?еш?ени су Турци . У зору 4. ма?а 1903. године, Гоце Делчев и и ?егова дружина обави?ештени су од стране сво?их ?атака да су опко?ени турском во?ском. Гоце наре?у?е ?удима да излазе из ку?а и да се повлаче како би се спасли турског зулума . У борбама приликом излаже?а из села Банице, Гоце Делчев ?е био пого?ен у ли?еви дио груди и пао ?е мртав.

Гоце Делчев у Северно? Македони?и и Бугарско? слови за народног херо?а . ?егово име ?е постало легенда и идеал свим касни?им организаци?ама ко?е су се залагале за независност Македони?е.

Августа 1903. године, на празник Илиндан , у Македони?и ?е подигнут тзв. Илиндански устанак против турске власти. Иако Гоце Делчев, ко?и ?е погинуо у ма?у те године, ни?е учествовао у ?ему, устаници су били надахнути ?еговим револуционарним иде?ама.

Посмртни остаци Гоце Делчева се чува?у у каменом саркофагу, у дворишту цркве Свети Спас у главном граду Северне Македони?е, као што ?е била же?а и завешта?е Македонаца, ?егових следбеника ко?и су се потрудили да сачува?у ?егове кости. ?Закли?емо иду?а поколе?а свете кости да буду сахра?ене у буду?о? престоници слободне и независне Македони?е”. [52]

Етничка припадност [ уреди | уреди извор ]

Гоце Делчев ?е за себе говорио да ?е Бугарин. [53] [54] [55] У разочараном писму Николи Малешевском Делчев пише: ?Поделе нас уопште не плаше. Заиста ?е штета, али шта можемо да урадимо када смо Бугари и сви патимо од ?едне за?едничке болести. Да та болест ни?е посто?ала у нашим прецима, од ко?их смо ?е наследили, они не би пали под ружним жезлом турских султана.”

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Гоце Делчев ?е 1894. стекао чин официрског питомца Бугарске во?ске, усп?ешно завршио пун курс на Во?ном училишту у Софи?и, али ?е напустио без унапри?е?е?а у први официрски чин поручника.
  2. ^ Према тези ?ули?ана Алана Брукса, израз ?македо-бугарски” се односи на егзархистичку популаци?у у Македони?и ко?а се у документима алтернативно означава као ?Бугари” и ?Македонци”. [3] Ознаку ?македо-бугарски” користе и М- Сукру Ханиоглу и Ра?ан Гингерас. [4] [5] Гингерас би?ежи да се израз са цртицом односи на оне ко?и су ?испови?едали в?ерност Бугарском егзархату”. Мехмет Хачисалихоглу ?е у сво?о? студи?и ??ане Сандански као политички во?а у Македони?и у доба Младотурака” користи изразе Бугари-Македонци и Бугарски Македонци. [6]
  3. ^ Према чланку Лоринг Данфорт о ВМРО у онла?н изда?у Енциклопеди?е Британика, во?е организаци?е, ук?учу?у?и Делчева, имали су дво?ни идентитет ? македонски регионални и бугарски национални . [7] Према Паулу Роберту Магоци?у, у многим околностима ово би могло изгледати као нормална по?ава, као код становника Македони?е при?е Другог св?етског рата, ко?и су се идентификовали као Македонци и Бугари (или Македоно-бугари ). [8] По Бернарду Лори?у посто?але су дви?е различите врсте бугарског идентитета почетком 20 .ви?ека: прва врста ?е била не?асна форма ко?а ?е настала током бугарског народног препорода у 19. ви?ека и у?единила ве?ину Македонаца и других Словена у Османском царству. Друга врста бугарског идентитета била ?е конкретни?а и снажни?а и ко?у су власти у Софи?и промовисале ме?у бугарским становништвом. Према тези ?ули?ана Алана Брукса, посто?але су неке индици?е ко?е сугеришу зачетак македонског националног идентитета тада, ме?утим докази су прилично нестални.
  4. ^ Према ?ону ван Антверпу Фа?ну до касног 19. ви?ека и спо?ни сматрачи и они македонски Бугари ко?и су имали етничку сви?ест в?еровали су да се ?ихова група, ко?а ?е данас представ?а дви?е одво?ене националности, састо?и од ?едног народа, Бугара. [9] Према Лорингу Данфорту , на кра?у Првог св?етског рата било ?е врло мало историчара и етнографа ко?и су тврдили да посто?е засебна македонска наци?а. Чини се на?в?ероватни?им да у то ври?еме многи македонски Словени у руралним областима ?ош нису уопште развили чврст ос?е?а? националног идентитета. Од оних ко?и су тада развили неки ос?е?а? националног идентитета, ве?ина се сматрала Бугарима… Тешко ?е одговорити на пита?е да ли ?е македонска наци?а заиста посто?ала 1940-их када ?е комунистичка ?угослави?а одлучила да ?е призна. Неки посматрачи тврде да ?е чак и у то ври?еме било сум?иво да ли су македонски Словени себе сматрали националнош?у одво?еном од Бугара. [10] Према Стефану Треобрсту, македонска наци?а, ?език, к?ижевност, истори?а и црква нису посто?але при?е 1944, али су од ствара?а ?угословенске Македони?е остварени за кратко ври?еме. [11]
  5. ^ Данас, идентитет Делчева ?е предмет спора изме?у Бугарске и С?еверне Македони?е. Према ри?ечима бугарског историчара Срефана Дечева, ко?и ?е често критиковао званичну бугарксу историографи?у о македонском пита?у, што ?е изазвало симпати?е у С?еверно? Македони?и, македонска страна жели да истакне д?ело Делчева и псоебно ?егов знача? из данаш?е перспективе. Ово произилази из теме?ног истори?ског мита ко?и ?е на ?ему изгра?ен у комунистичко? ?угослави?и. Ри?еч ?е о же?и да се задржи делузи?у о изград?и наци?е , да ?е у ври?еме Делчева ве? образован македонски национални идентитет и да се сачува слика Бугарске као демонизованог непри?ате?а. Без обзира на то, тада ?е заиста посто?ао регионални македонски политички идентитет и посто?е докази о ?еговим супротстав?а?у националистичко? пропаганди ко?у ?е спонзорисала бугарска држава. Ме?утим, етнички, све во?е и активисти ВМРО у то ври?еме су били Бугари. С друге стране, неприхват?ив ?е став бугарских историчара, ко?и инсистира?у на томе да нема потребе да се тачно утвр?у?е какав ?е комплексан идентитет Делчева заиста имао, с обзиром на то да ?е био етнички Бугарин. [12] [13]
  6. ^ Делчев ?е ро?ен у породици бугарских уни?ата , ко?и су касни?е прешли у бугарске егзархисте. [24]
  7. ^ У чланку под називом ?Политички сепаратизам” об?ав?еном 7. ?уна 1902. у листу Право , незваничном гласнику ВМРО, револуционари су као основни слоган заговарали израз Вили?ама Гледсона ?Македони?а Македонцима”, ко?и изражавао принцип аутономи?е и ?политичког сепаратизма”. [37]
  8. ^ На?рани?и документ ко?и говори о аутономи?и Македони?е и Траки?е у оквиру Османског царства ?е резолуци?а првог конгреса Врховног македонског комитета одржаног у Софи?и 1895. године. [39]
  9. ^ Пори?екло званичног македонског националног наратива треба тражити у успостав?а?у комунистичке Македони?е 1944. године. Ово отворено призна?е македонског националног идентитета довело ?е до ствара?а ревизионистичке историографи?е чи?и ?е ци? био да афирмише посто?а?е македонске наци?е кроз истори?у. Македонска историографи?а ревидира знача? дио старов?ековне, сред?ов?ековне и савремене истори?е Балкана. ?ен ци? ?е да за македонске народе присво?и дио онога што Грци сматра?у грчком истори?ом, а Бугари бугарском истори?ом. Тврди да су ве?ином словенског становништва Македони?е у 19. и прво? половини 20. ви?ека чинили етнички Македонци. [48] [49]
  10. ^ ?угословенски комунисти су признали посто?а?е македонске националности током Другог св?етског рата да би стишали страхове македонског становништва да ?е комунистичка ?угослави?а наставити да сли?еди бившу ?угословенску политику србизаци?е. Отуда, да они призна?у становнике Македони?е за Бугаре, било би исто што и да призна?у да буду дио бугарске државе. Због тога су ?угословенски комунисти на?више же?ели да уобличе македонску истори?у тако да одговара ?ихово? концепци?и македонске сви?ести. Третман македонске истори?е у комунистичко? ?угослави?и имао ?е исти основни ци? као и ствара?е македонског ?езика: дебугаризаци?а македонских Словена и ствара?е посебне националне сви?ести ко?а би надахнула поистов?е?ива?е са ?угослави?ом. [50]
  11. ^ У почетку ?е чланство ВМРО било ограничено само на Бугаре. ?ен први назив ?е био ?Бугарски македонско-?едренски револуционарни комитети” , ко?и ?е касни?е неколико пута ми?е?ан. ВМРО ?е био активан не само у Македони?и, него и у Траки?и (?едренски вила?ет). Пошто ?е ?ен рани?и назив наглашавао бугарску природу организаци?е повезу?у?и становнике Траки?е и Македони?е са Бугарском, ове чи?енице се ?ош уви?ек тешко могу об?аснити из македонске историографи?е. Они сугеришу да револуционарни ВМРО у османском периоду правили разлику изме?у ?Македонаца” и ?Бугара”. Штавише, како св?едоче ?ихови спису, они су себе и сво?е су

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Karakasidou, Anastasia N. (15. 2. 2009). Fields of Wheat, Hills of Blood: Passages to Nationhood in Greek Macedonia, 1870?1990 (на ?езику: енглески). University of Chicago Press. стр. 282. ISBN   978-0-226-42499-6 . Приступ?ено 8. 2. 2023 . ? For example, Gotse Delcev, a schoolmaster from Kukush (present-day Kilkis)... ”  
  2. ^ Яворов, Пейо Крачолов (1904). Гоце Д?лчевъ (на ?езику: бугарски). София: Олчев . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  3. ^ Brooks, Julian Allan (2013). Managing Macedonia: British Statecraft, Intervention and 'Proto-peacekeeping' in Ottoman Macedonia, 1902?1905 (на ?езику: енглески). Simon Fraser University. стр. 18 . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  4. ^ Hanioglu, M. Sukru (2001). Preparation for a Revolution: The Young Turks, 1902?1908 (на ?езику: енглески). Oxford University Press. стр. 244. ISBN   978-0-19-977111-0 . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  5. ^ Gingeras, Ryan (2003). ?A Break in the Storm Reconsidering Sectarian Violence in Ottoman Macedonia during the Young Turk Revolution” . MIT Electronic Journal of Middle East Studies . 3 : 27?35 . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  6. ^ Hacısaliho?lu, Mehmet (2012). ?Yane Sandanski as a political leader in Macedonia in the era of the Young Turks” . Cahiers balkaniques (на ?езику: енглески) (40). ISSN   0290-7402 . doi : 10.4000/ceb.1192 . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  7. ^ а б Danforth, Loring. ?Internal Macedonian Revolutionary Organization | History, Leaders, & Facts | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  8. ^ Magocsi, Paul Robert (2013). ?Carpathian Rus': Interethnic Coexistence without Violence” . Ур.: Bartov, Omer; Weitz, Eric D. Shatterzone of Empires: Coexistence and Violence in the German, Habsburg, Russian, and Ottoman Borderlands (на ?езику: енглески). Indiana University Press. стр. 453. ISBN   978-0-253-00631-8 . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  9. ^ Fine, John Van Antwerp (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century (на ?езику: енглески). University of Michigan Press. стр. 36?37. ISBN   978-0-472-08149-3 . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  10. ^ Danforth, Loring M. (1997). The Macedonian Conflict: Ethnic Nationalism in a Transnational World (на ?езику: енглески). Princeton University Press. стр. 65?66. ISBN   978-0-691-04356-2 . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  11. ^ Wieland, Carsten (2000?2001). ?One Macedonia With Three Faces: Domestic Debates and Nation Concepts” (PDF) . Intermarium . Columbia University. 4 (3): 7?8. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2023. г . Приступ?ено 6. 2. 2023 .  
  12. ^ ?Стефан Дечев: Българската и македонската интерпретации на документите за Гоце Делчев са користни и непрофесионални” . marginalia.bg/. 14. 9. 2019 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  13. ^ ?Бугарскиот историчар Дечев: Македонскиот ?азик не може да биде само едноставен ди?алект или регионална форма” . МКД.мк (на ?езику: македонски). 16. 12. 2019. Архивирано из оригинала 07. 02. 2023. г . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  14. ^ Brown, Keith (2018). The Past in Question: Modern Macedonia and the Uncertainties of Nation (на ?езику: енглески). Princeton University Press. стр. 174. ISBN   978-0-691-18843-0 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  15. ^ Lory, Bernard (2005). ?The Bulgarian-Macedonian Divergence, An Attempted Elucidation, INALCO, Paris”. Ур.: Plas, Pieter. Developing Cultural Identity in the Balkans: Convergence Vs. Divergence (на ?езику: енглески). Peter Lang. стр. 165?193. ISBN   978-90-5201-297-1 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  16. ^ Seton-Watson, Hugh; Seton-Watson, Christopher (1981). The Making of a New Europe: R.W. Seton-Watson and the Last Years of Austria-Hungary (на ?езику: енглески). Methuen. стр. 71. ISBN   978-0-416-74730-0 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  17. ^ Bechev, Dimitar (2009). Historical Dictionary of the Republic of Macedonia (на ?езику: енглески). Scarecrow Press. стр. VII. ISBN   978-0-8108-6295-1 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  18. ^ Bechev, Dimitar (2009). Historical Dictionary of the Republic of Macedonia (на ?езику: енглески). Scarecrow Press. стр. 55?56. ISBN   978-0-8108-6295-1 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  19. ^ Chotzidis, Angelos A. (1993). The Events of 1903 in Macedonia as Presented in European Diplomatic Correspondence (на ?езику: енглески). Museum of the Macedonian Struggle. стр. 60. ISBN   978-960-85303-3-1 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  20. ^ Kardjilov, Peter Ivanov (2020). The Cinematographic Activities of Charles Rider Noble and John Mackenzie in the Balkans (Volume Two) (на ?езику: енглески). Cambridge Scholars Publisher. стр. 5. ISBN   978-1-5275-5772-7 . Приступ?ено 7. 2. 2023 . ? What was more, “the military” (SMAC) worked in close collaboration and mutual understanding with the “civilian” leaders of the IMARO. This is shown by the fact that, at the Sixth Macedonian Congress (held May 1?5, 1899), Sarafov was nominated for president and Gotse Delchev and Gyorche Petrov, external representatives of the “secret ones,” were elected full-right members of the SMAC. ”  
  21. ^ Sherman, Laura Beth (1980). Fires on the Mountain: The Macedonian Revolutionary Movement and the Kidnapping of Ellen Stone (на ?езику: енглески). East European Monographs. стр. 18. ISBN   978-0-914710-55-4 . Приступ?ено 7. 2. 2023 . ? From 1899 to 1901, the supreme committee provided subsidies to IMRO' s central committee, allowances for Delchev and Petrov in Sofia, and weapons for bands sent to the interior. Delchev and Petrov were elected full members of the supreme committee. ”  
  22. ^ Perry, Duncan M. (1988). The Politics of Terror: The Macedonian Liberation Movements, 1893?1903 (на ?езику: енглески). Duke University Press. стр. 82?83. ISBN   978-0-8223-0813-3 . Приступ?ено 7. 2. 2023 .  
  23. ^ Kinnell, Susan K. (1989). People in World History: A-M (на ?езику: енглески). ABC-CLIO. стр. 157. ISBN   978-0-87436-551-1 . Приступ?ено 11. 2. 2023 .  
  24. ^ Елдъров, Светозар (1994). Униатството в съдбата на България: очерци из историята на българската католическа църква от източен обред (на ?езику: бугарски). Издава Фондация "АБАГАР". стр. 15. ISBN   978-954-8614-01-6 . Приступ?ено 11. 2. 2023 .  
  25. ^ Todorova, Marii?a Nikolaeva (1. 1. 2009). Bones of Contention: The Living Archive of Vasil Levski and the Making of Bulgaria's National Hero (на ?езику: енглески). Central European University Press. стр. 76. ISBN   978-963-9776-24-1 . Приступ?ено 11. 2. 2023 .  
  26. ^ Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920 (на ?езику: енглески). University of Washington Press. стр. 137?138. ISBN   978-0-295-96413-3 . Приступ?ено 11. 2. 2023 .  
  27. ^ Brooks, Julian (2015). ?The Education Race for Macedonia, 1878?1903” . The Journal of Modern Hellenism (на ?езику: енглески). 31 : 23?58 . Приступ?ено 11. 2. 2023 . ? In Macedonia, the education race produced the Internal Macedonian Revolutionary Organization (IMRO), which organized and carried out the Ilinden Uprising of 1903. Most of IMRO's founders and principal organizers were graduates of the Bulgarian Exarchate schools in Macedonia, who had become teachers and inspectors in the same system that had educated them. Frustrated with the pace of change, they organized and networked to develop their movement throughout the Bulgarian school system that employed them. The Exarchate schools were an ideal forum in which to propagate their cause, and the leading members were able to circulate to different posts, to spread the word, and to build up supplies and stores for the anticipated uprising. As it became more powerful, IMRO was able to impress upon the Exarchate its wishes for teacher and inspector appointments in Macedonia. ”  
  28. ^ Detrez, Raymond (2010). The A to Z of Bulgaria (на ?езику: енглески). Scarecrow Press. стр. 135. ISBN   978-0-8108-7202-8 . Приступ?ено 11. 2. 2023 .  
  29. ^ Perry, Duncan M. (1988). The Politics of Terror: The Macedonian Liberation Movements, 1893-1903 (на ?езику: енглески). Duke University Press. стр. 39?40. ISBN   978-0-8223-0813-3 . Приступ?ено 11. 2. 2023 . ? IMRO group modeled itself after the revolutionary organization of Vasil Levski and other noted Bulgarian revolutionaries like Hristo Botev and Georgi Benkovski, each of whom was a leader during the earlier Bulgarian revolutionary movement. ”  
  30. ^ Bousfield, Jonathan; Richardson, Dan (2002). Bulgaria (на ?езику: енглески). Rough Guides. стр. 449?450. ISBN   978-1-85828-882-6 .  
  31. ^ Kostov, Chris (2010). Contested Ethnic Identity: The Case of Macedonian Immigrants in Toronto, 1900-1996 (на ?езику: енглески). Peter Lang. стр. 80. ISBN   978-3-0343-0196-1 . Приступ?ено 11. 2. 2023 . ? The French referred to 'Macedoine' as an area of mixed races ? and named a salad after it. One doubts that Gotse Delchev approved of this descriptive, but trivial approach. ”  
  32. ^ Kostov, Chris (2010). Contested Ethnic Identity: The Case of Macedonian Immigrants in Toronto, 1900-1996 (на ?езику: енглески). Peter Lang. стр. 112. ISBN   978-3-0343-0196-1 . Приступ?ено 11. 2. 2023 . ? The Bulgarian historians, such as Veselin Angelov, Nikola Achkov and Kosta Tzarnushanov continue to publish their research backed with many primary sources to prove that the term 'Macedonian' when applied to Slavs has always meant only a regional identity of the Bulgarians. ”  
  33. ^ Moulakis, Athanasios (1. 12. 2010). ?The Controversial Ethnogenesis of Macedonia” . European Political Science (на ?езику: енглески). 9 (4): 495?510. ISSN   1682-0983 . doi : 10.1057/eps.2010.72 . ? Gotse Delchev, may, as Macedonian historians claim, have 'objectively' served the cause of Macedonian independence, but in his letters he called himself a Bulgarian. In other words it is not clear that the sense of Slavic Macedonian identity at the time of Delchev was in general developed. ”  
  34. ^ Ethnologia Balkanica (на ?езику: енглески). Prof. M. Drinov Academic Publishing House. 2006. стр. 133. ISBN   978-3-8258-9903-5 . Приступ?ено 11. 2. 2023 . ? Slavic Macedonian intellectuals felt loyalty to Macedonia as a region or territory without claiming any specifically Macedonian ethnicity. The primary aim of this Macedonian regionalism was a multi-ethnic alliance against the Ottoman rule. ”  
  35. ^ Roth, Klaus; Brunnbauer, Ulf (2008). Region, Regional Identity and Regionalism in Southeastern Europe (на ?езику: енглески). LIT Verlag Munster. стр. 136. ISBN   978-3-8258-1387-1 . Приступ?ено 11. 2. 2023 . ? The Bulgarian loyalties of IMRO's leadership, however, coexisted with the desire for multi-ethnic Macedonia to enjoy administrative autonomy. When Delchev was elected to IMRO's Central Committee in 1896, he opened membership in IMRO to all inhabitants of European Turkey since the goal was to assemble all dissatisfied elements in Macedonia and Adrianople regions regardless of ethnicity or religion in order to win through revolution full autonomy for both regions. ”  
  36. ^ Lieberman, Benjamin (16. 12. 2013). Terrible Fate: Ethnic Cleansing in the Making of Modern Europe (на ?езику: енглески). Rowman & Littlefield. стр. 56. ISBN   978-1-4422-3038-5 . Приступ?ено 12. 2. 2023 .  
  37. ^ Marinov, Tchavdar (2009). ?We, the Macedonians, The Paths of Macedonian Supra-Nationalism (1878?1912)”. Ур.: Diana, Mishkova. We, the People: Politics of National Peculiarity in Southeastern Europe (на ?езику: енглески). Central European University Press. стр. 117?120. ISBN   978-963-9776-28-9 . Приступ?ено 12. 2. 2023 .  
  38. ^ Vasiliadis, Peter (1989). Whose are You?: Identity and Ethnicity Among the Toronto Macedonians (на ?езику: енглески). AMS Press. стр. 77. ISBN   978-0-404-19468-0 . Приступ?ено 12. 2. 2023 .  
  39. ^ Бурилкова, Ива; Билярски, Цочо (2003). От София до Костур -освободителните борби на българите от Македония в спомени на дейци от Върховния македоно-одрински комитет (на ?езику: бугарски). Синева. стр. 6.  
  40. ^ Opfer, Bjorn (2005). Im Schatten des Krieges: Besatzung oder Anschluss - Befreiung oder Unterdruckung? ; eine komparative Untersuchung uber die bulgarische Herrschaft in Vardar-Makedonien 1915-1918 und 1941-1944 (на ?езику: немачки). LIT Verlag Munster. стр. 27?28. ISBN   978-3-8258-7997-6 . Приступ?ено 12. 2. 2023 .  
  41. ^ Sherman, Laura Beth (1980). Fires on the Mountain: The Macedonian Revolutionary Movement and the Kidnapping of Ellen Stone (на ?езику: енглески). East European Monographs. ISBN   978-0-914710-55-4 . Приступ?ено 12. 2. 2023 . ? The revolutionary committee dedicated itself to fight for "full political autonomy for Macedonia and Adrianople." Since they sought autonomy only for those areas inhabited by Bulgarians, they denied other nationalities membership in IMRO. According to Article 3 of the statutes, "any Bulgarian could become a member". ”  
  42. ^ Anastasoff, Christ (1. 3. 1939). ?The Tragic Peninsula : a History of the Macedonian Independence Movement since 1878” . International Affairs (на ?езику: енглески). 18 (2): 282. doi : 10.2307/3019927 . Приступ?ено 12. 2. 2023 . ? In spite of the fact that in the Bulgarian schools of Salonica and Sofia he had been educated in the spirit of nationalism, Delcheff looked upon all races in Macedonia as his brothers and fellow-countrymen. He was struggling for the freedom not only of the Macedonian Bulgarians, but also of all the nationalities inhabiting Macedonia. ”  
  43. ^ Danforth, Loring. ?North Macedonia - The Ottoman Empire | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 13. 2. 2023 . ? One of IMRO's leaders, Gotse Delchev, whose nom de guerre was Ahil (Achilles), is regarded by both Macedonians and Bulgarians as a national hero. He seems to have identified himself as a Bulgarian and to have regarded the Slavs of Macedonia as Bulgarians. ”  
  44. ^ Kaufman, Stuart J. (2001). Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War (на ?езику: енглески). Cornell University Press. стр. 193. ISBN   978-0-8014-8736-1 . Приступ?ено 13. 2. 2023 . ? A more modern national hero is Gotse Delchev, leader of the turn-of-the-century Internal Macedonian Revolutionary Organization (IMRO), which was actually a largely pro-Bulgarian organization but is claimed as the founding Macedonian national movement. ”  
  45. ^ Zorba, Vladimir (30. 4. 2020). ??оргиев: Гоце Делчев гине за Македони?а и од то? аспект не може да го одвоите од македонскиот народ” . Локално . Приступ?ено 13. 2. 2023 .  
  46. ^ ?Колозова како Пендаровски и Малески: Не е спорно дека Делчев се декларирал како Бугарин” . Expres.mk . 3. 11. 2020 . Приступ?ено 13. 2. 2023 .  
  47. ^ Tahiri, Diana (30. 10. 2020). ?Бугарско - македонскиот договор за добрососедство и неговите ефекти врз европското проширува?е” . CivilMedia . Приступ?ено 13. 2. 2023 .  
  48. ^ Roudometof, Victor (2002). Collective Memory, National Identity, and Ethnic Conflict: Greece, Bulgaria, and the Macedonian Question (на ?езику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 58. ISBN   978-0-275-97648-4 . Приступ?ено 13. 2. 2023 .  
  49. ^ Roudometof, Victor (1996). ?Nationalism and Identity Politics in the Balkans: Greece and the Macedonian Question” . Journal of Modern Greek Studies . 14 (2): 253?301. ISSN   1086-3265 . doi : 10.1353/mgs.1996.0026 . Приступ?ено 13. 2. 2023 .  
  50. ^ Palmer, Stephen E.; King, Robert R. (1971). ?The encouragement of Macedonian culture”. Yugoslav Communism and the Macedonian Question (на ?езику: енглески). Archon Books. ISBN   978-0-208-00821-3 . Приступ?ено 13. 2. 2023 .  
  51. ^ Benson, L. (28. 10. 2003). Yugoslavia: A Concise History (на ?езику: енглески). Springer. стр. 89. ISBN   978-1-4039-9720-3 . Приступ?ено 13. 2. 2023 . ? The past was systematically falsified to conceal the fact that many prominent ‘Macedonians’ had supposed themselves to be Bulgarians, and generations of students were taught the pseudo-history of the Macedonian nation. The mass media and education were the key to this process of national acculturation, speaking to people in a language that they came to regard as their Macedonian mothertongue, even if it was perfectly understood in Sofia. ”  
  52. ^ Документи за пренесува?ето на посмртните останки на Гоце Делчев
  53. ^ Upward 1908 , стр. 323?324
  54. ^ Ципушев, К. 19 години в сръбските затвори. Спомени, София, 1943 г. гл. 1. Между борците-великани. pp. 32.
  55. ^ Българите в най-източната част на Балканския полуостров ? Източна Тракия, Димитър Войников, гл. 24. Идването на Гоце Делчев в Тракия и някои уточнения по този повод. Идеологическите спорове между Гоце Делчев и Стоян Лазов. Непубликувани спомени на очевидци.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гоце_Делчев&oldid=27783228 ”