Геологи?а (од грч. γεα [ gea ] ? ?зем?а“ и λογο? [ logos ] ? ?расправа (дискуси?а)“ ^{[1] [2]} ) ?е наука ко?а се бави проучава?ем Зем?е , ?еног настанка и процеса ко?и су ?е обликовали, ?еног састава и структуре. Научници, ко?и се тим баве, назива?у се геолози .

Реч ?геологи?а“, први ?е употребио 1778 . године Жан Анри Делик (1727?1817) а терминолошки ?е дефинисао 1779 . године Хорас-Бенедикт од Сосура (1740?1799).

Истори?ски разво? [ уреди | уреди извор ]

Геологи?а ?е, уз астрономи?у , ?една од на?стари?их наука. Прва употреба геологи?е везана ?е за кориш?е?е техничког камена као гра?евинског матери?ала . ?ош у доба неолита , када се ?ав?а?у прва насе?а, ?уди су знали ко?а ?е врста камена добра за ко?у потребу, па су за прав?е?е алатки користили опсиди?ан и кремен , а за град?у мермер и креч?ак . О томе сведоче археолошки налази.

Прва зна?а о минералним сировинама , ?иховом кориш?е?у и размени, ?ав?а?у се пре пет хи?ада година. У то доба су у Белги?и и ?ужно? Енглеско? посто?али подземни рудници кремена.

На?стари?и документи у ко?има се обра?у?у геолошке теме везани су за разво? цивилизаци?е у долини Нила . Из Египта потиче мапа настала 1160. п. н. е., на ко?о? су приказани Wadi Hammamat, Wadi Atala и Wadi El-sid, са околином. На ?о? су приказани каменолом и рудник злата Bir Umm Fawakir, са бро?ним ознакама за по?едине специфичне по?аве на том подруч?у.

Спозна?е о врло сложено? проблематици постанка и развитка Зем?е ?ав?але су се поступно, а неке датира?у ?ош из античких времена. Но, тек у 15. веку долази до покуша?а систематизаци?е зна?а о Зем?и, а поступно се ?ав?а?у и нови по?мови као теме? геологи?е у наста?а?у.

Питагоре?ци су, ?ош у 6. веку пре нове ере знали облик и положа? Зем?е. Херодот ?е, у сво?им списима, описао делту Нила и зак?учио да се шири у море због приноса му?а.

Аристотел ?е бележио сво?а запажа?а о Зем?и и ?еном настанку. Тако?е, об?аш?авао ?е и разне по?аве, нпр. да зем?отреси наста?у када се масе ваздуха у зем?и сукобе због разлике у температури и експлозивно ?е напушта?у кроз пукотине и пе?ине . У делу Meteorologica об?аш?ава настанак минерала . Уочио ?е и фосиле , али ?е сматрао да су то остаци организама ко?и не живе у мору, ве? испод зем?е. Сматрао ?е да има?у неорганско порекло, да су неживе матери?е, као и да представ?а?у неуспешне покуша?е настанка живих би?а.

Теофраст , ко?и ?е био Аристотелов ученик, написао ?е, 314. п. н. е., дело Peri Lithon (О стенама). Ово дело представ?а каталог минералних супстанци ко?е су се користиле у тадаш?ем свету и вероватно ?е прва написана геолошка к?ига уопште. У ?о? се, по први пут, поми?у називи великог бро?а минерала и стена .

Страбон ?е разматрао постанак вулкана и зем?отреса, али се углавном осла?ао на иде?е Аристотела. Тако?е ?е поми?ао могу?ност да су фосилни организми трагови живота у стенама .

Овиди?е ?е изнео запажа?а о шко?кама ко?е се налазе у планинама, и зак?учио да ?е зем?а некада била прекривена морем. Запазио ?е и да вода сво?им делова?ем постепено снижава узвише?а у ре?ефу . Увидео ?е да се тако доби?а матери?ал ко?и се депону?е током поплава и затим суши и очврш?ава, чиме прелази у стену.

Плини?е Стари?и ?е написао прву енциклопеди?у, у 37 томова, названу Naturalis Historia. У ?о? ?е дао прецизан опис по?единих минерала, ук?учу?у?и ?ихов облик, кристалне п?осни и друга сво?ства. Поредио ?е и тврдо?у минерала, и зак?учио да ?е ди?амант на?твр?и од свих минерала.

У Кини ?е направ?ено доста инструмената и справа за геолошка испитива?а. Стари Кинези су први конструисали гарнитуру за буше?е бунара и први сеизмоскоп . У Кини ?е конструисан и први компас .

Кинески научник Шен Ко ( 1031 ? 1095 ) поставио ?е хипотезу о настанку копнених формаци?а: он ?е запазио фосилне остатке шко?ки у геолошком стратуму у планинама стотинама километара далеко од океана , на основу чега ?е претпоставио да ?е копно настало ерози?ом планина и таложе?ем прашине . ^[3]

У сред?ем веку су остаци изумрлих организама на?чеш?е сматрани ?игром природе“ или доказима ?општег потопа“. Но, ве? ?е Леонардо да Винчи (1452?1519) упозорио да се ?едним ?потопом“ не може об?аснити распростра?еност фосилних остатака морских организама на копну. Осим тога, он ?е био свестан дугог тра?а?а геолошке прошлости, а описао ?е и први геохеми?ски циклус (вода испире со из тла и односи ?е у море ко?е се тако засла?у?е, а због издиза?а морског дна ствара?у се лагуне где се вода испару?е и таложи нови сло? , ко?и опет може бити потоп?ен...). Леонардо да Винчи ?е схватио и однос ерози?е тла и издиза?а копна (ерози?а нарушава равнотежу у литосфери , а она се поновно успостав?а издиза?ем).

Шири интерес за геолошке проблеме изазвале су расправе изме?у тзв. нептуниста и плутониста. Плутонисти , на челу са ?е?мс Хатоном (1726?1797) су оживели запажа?е Страбона (1. век п. н. е.) држе?и да су по?едине стене настале у вези с вулканским ерупци?ама. Названи су по богу подзем?а, Плутону . Нептунисти , на челу са Вернером су оживели стару иде?у Талеса из Милета (7/6. век п. н. е.), припису?у?и постанак стена литосфере - води. Због тога су и добили назив према античком богу океана Нептуну .

Сосур , ( 18. век ) први ?е схватио да су нагнути сло?еви последица крета?а литосфере и продора стари?их стена кроз мла?е. Баумонт ( 19. век ) први спозна?е улогу раседа у постанку долине Ра?не , а тврди и да тектонске силе наста?у због хла?е?а Зем?е и стеза?а.

Жорж Кив?е (1769?1832), природ?ак и зоолог, постав?а теме?е научног проучава?а фосилних остатака организама. Вили?ам Смит ( 1769 . ? 1839 ) приме?у?е фосилне остатке за одре?ива?е релативне старости стена Зем?ине коре . ^[4] Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако наста?е по?ам фаци?а .

По?ам геосинклинале као лабилног седиментационог простора, насталог лом?е?ем и сави?а?ем Зем?ине коре доби?а на значе?у 1900 . године када га ?е истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а 1908 . године предложио Френк Берсли Те?лор (1860?1938). Геосинклинала оста?е у средишту интереса геолога све до 1960-их , када ?у ?е делом истиснула концепци?а тектонике плоча .

Важни?и геолошки принципи [ уреди | уреди извор ]

Принцип актуализма (униформизма) ?е основни принцип у геологи?и ко?и представ?а основно полазиште при свим разматра?има о разво?у Зем?е . Он гласи: ?Прошлост ?е к?уч за разумева?е садаш?ости“ односно процеси ко?и влада?у данас су владали и у прошлости па посматра?ем данаш?их збива?а можемо зак?учивати о геолошко? прошлости.

Принцип суперпозици?е први пут ?е ( 1669 ) потпуно об?аснио дански природ?ак Николас Стено . Данас ова? принцип подразумева да ?е у тектонски непореме?еним теренима сваки до?и сло? стари?и од оног ко?и га прекрива, али и да ?е сло? у коме се налазе одломци неких стена настао касни?е од стена чи?е одломке садржи.

Принцип еволуци?е пренет на Зем?у своди се на зак?учак да ?е Зем?а током сво?е истори?е под де?ством различитих процеса и различитих интензитета тих процеса претрпела бро?не промене, те да се она стално ме?а (еволуира). Л. Доло (1893) формулисао ?е еволуци?у Зем?е као неповратан процес (? Закон иреверзибилитета “).

Принцип интрузивних односа се бави пресеком интрузива . У геологи?и када магматска интрузи?а пресече формаци?у седиментних стена може се зак?учити да ?е магматска интрузи?а мла?а од седиментних стена. Посто?е бро?ни облици интрузива, ук?учу?у?и лаколите , лополите , нек , сил , да?к .

По?а, научно-стручне области, дисциплине, методе [ уреди | уреди извор ]

Вулканологи?а [ уреди | уреди извор ]

Вулканологи?а ?е наука о вулканима, лави, магми, и различитим геолошким и геофизичким феноменима везаним за вулканизам. ^{[5] [6]}

Геолошко картира?е [ уреди | уреди извор ]

Геолошко картира?е ?е процес ко?и се састо?и од прикуп?а?а података рани?их истражива?а, анализе посто?е?е документаци?е, теренског рада, анализе прикуп?ених података, израде геолошке карте, профила и прате?е техничке документаци?е. ^[7]

Геомикробиологи?а [ уреди | уреди извор ]

Геомикробиологи?а ?е део научне дисциплине микробиологи?е . По?е истражива?а геомикробиологи?е бави се улогом микроба и микробиолошким процесима у геолошким и геохеми?ским процесима. Она ?е важна посебно када се бави микроорганизмима у изданско? води и ?авним ресурсима пи?а?е воде.

Геоморфологи?а [ уреди | уреди извор ]

Геоморфологи?а (γη, геос , ?зем?а";μορφ?, морфос , " облик";λ?γο?, логос сазна?е) ?е наука о постанку и разви?у облика у ре?ефу Зем?ине површи, ко?и су настали под утица?ем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучава?а не могу се спроводити без доброг познава?а геологи?е. ^{[8] [9]}

Геотехника [ уреди | уреди извор ]

Геотехника ?е научно-стручна област, ко?а се бави изучава?ем сво?става, ста?а и понаша?а геолошке средине као и законитости ?ихових промена под утица?ем одре?ене инже?ерске делатности и/или природних процеса. Она се бави условима и начинима побо?ша?а сво?става и ?иховим прилаго?е?ем конкретним инже?ерским захтевима као и проблемима израде разноврсних геотехничких конструкци?а. ^{[10] [11]}

Геофизика [ уреди | уреди извор ]

Геофизика ( грч. γ? = Зем?а, грч. φυσικ? = сво?ство, природа) ?е научна дисциплина, ко?а проучава физичка сво?ства Зем?ине унутраш?ости. Геофизика проучава физичка по?а Зем?е (гравитационо, магнетско, електрично) и ?ихову ме?усобну интеракци?у, као и физичка сво?ства ко?а услов?ава?у крета?е сеизмичких таласа, крета?е електричне стру?е, формира?е магнето-телурског по?а, итд.

Геохеми?а [ уреди | уреди извор ]

Геохеми?а се бави изучава?ем хеми?ског састава Зем?е и других планета, хеми?ских процеса и реакци?а ко?е су одговорне за састав стена и тла, као и круже?ем (миграци?а) матери?е и енерги?е ко?е транспорту?у Зем?ине хеми?ске компоненте у времену и простору, и ?ихову интеракци?у са хидросфером и атмосфером.

Геохронологи?а [ уреди | уреди извор ]

Геохронологи?а (грчки ge = зем?а, chronos = време, доба, logos = изучавати) ?е наука ко?а се бави утвр?ива?ем апсолутне старости стена , фосила , и седимената са одре?еним степеном толеранци?е зависно од метода ко?и ?е кориш?ен. За ову грану истори?ске геологи?е користе се бро?не методе за одре?ива?е апсолутне старости.

Глациологи?а [ уреди | уреди извор ]

Глациологи?а ?е наука ко?а се бави проучава?ем ледника , процесима ?иховог наста?а?а, као и проучава?ем ?иховог утица?а на животну средину . Реч глечер долази од латинског glacies што означава лед или мраз, logos - наука (расправа, дискуси?а).

---

Да?инска детекци?а [ уреди | уреди извор ]

Да?инска детекци?а ?е метод прикуп?а?а информаци?а путем система ко?и нису у директном, физичком контакту са испитиваном по?авом или об?ектом. У геологи?и се анализом аероснимака и сателитских снимака прикуп?а?у разноврсни геолошки подаци.

---

Економска геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Економска геологи?а ?е наука ко?а се бави проучава?ем минералних ресурса , као дела природних ресурса , ?иховом валоризаци?ом, односно вреднова?ем минералних ресурса и прорачуном економских ефеката кориш?е?а минералних ресурса.

Нафтна геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Нафтна геологи?а или Геологи?а лежишта уг?оводоника посебно ?е подруч?е унутар геологи?е као научне гране. Обухвата бро?не засебне дисциплине као изразите специ?алности разви?ане децени?ама, а у ци?у бо?ег описива?е лежишта нафте и гаса .

Рудничка геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Рудничка геологи?а се бави екстракци?ом минералних ресурса из Зем?е . Неки од економски важних ресурса су драго каме?е, метали, различити минерали попут азбеста, перлита, лискуна, фосфата, зеолита, глине, плову?ца, кварца, силици?ум, и елемената као што су сумпор, хлор и хели?ум.

---

Инже?ерска геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Инже?ерска геологи?а представ?а грану геологи?е ко?а проучава чврсте стенске масе и тло у ци?у изво?е?а техничких (разних врста инже?ерских) радова. Интеграци?ом инже?ерске геологи?е и механике тла , потом настанком механике стена а онда и геотехничких мелиораци?а она ?е унапре?ена и прерасла у научно-стручну област геотехнику .

Истори?ска геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Истори?ска геологи?а ?е наука ко?а се бави проучава?ем процеса, дога?а?а и свих промена на Зем?и и у Зем?ино? кори у току ?еног разво?а, ко?и тра?е око 4,5 мили?арди година.

---

Механика тла [ уреди | уреди извор ]

Механика тла, у ужем смислу, изучава и опису?е тло у простору на ко?ем или унутар кога се гради. У механици тла проучава?у се особине (сво?ства) тла , ко?е су битне са аспекта ?еговог саде?ства са различитим врстама об?еката. Механика тла ?е предмет изучава?а инже?ерске геологи?е и геотехнике.

Минералоги?а [ уреди | уреди извор ]

Минералоги?а ?е ?една од наука о Зем?и ко?а се бави изучава?ем минерала , ?иховог хеми?ског састава, кристалне структуре и физичких сво?става. Посебне дисциплине у минералоги?и изучава?у процесе настанка минерала и по?авне облике, баве се класификаци?ом минерала, ?иховом географском дистрибуци?ом (распростра?е?ем) као и могу?ностима употребе.

---

Палеоклиматологи?а [ уреди | уреди извор ]

Палеоклиматологи?а ?е наука климатских промена од настанка Зем?е па током целе геолошке истори?е. Она користи податке доби?ене узоркова?ем из ледника, годова, седимената, и стена како би се установило климатско ста?е ко?е ?е владало у прошлости на цело? Зем?и .

Палеонтологи?а [ уреди | уреди извор ]

Палеонтологи?а ?е наука о разво?у живота на Зем?и, древних би?ака и животи?а заснована на фосилима , сведочанствима ?иховог посто?а?а сачуваним у стенама. Ук?учу?е проучава?е фосила тела, трагова, брлога, одбачених делова, копролите, и хеми?ске остатке.

Микропалеонтологи?а [ уреди | уреди извор ]

Микропалеонтологи?а ?е грана палеонтологи?е ко?а се бави проучава?ем микрофосила. Микрофосили, генерално, су фосили мало ве?и или не ве?и од милиметра, односно они фосили за чи?е проучава?е ?е неопходна употреба микроскопа.

Палинологи?а [ уреди | уреди извор ]

Палинологи?а ?е биолошка и геолошка дисциплина ко?а проучава савремени и фосилни полен , палиноморфе (споре, цисте динофлагелата, акритархе, хитинозое и сколекодонте), као и партикулисани органски матери?ал (POM) и кероген из седиментних стена и минерала .

Петрологи?а [ уреди | уреди извор ]

Петрологи?а (грчки π?τρα, петра, стена; λ?γο?, логос, сазна?е (расправа, дискуси?а)) ?е наука ко?а се бави изучава?ем стена и условима ?иховог настанка. Посто?е три дела петрологи?е ко?е одговара?у изучава?у три типа стена - петрологи?а магматских стена , петрологи?а седиментних стена и петрологи?а метаморфних стена .

---

Регионална геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Регионална геологи?а рашчла?у?е Зем?у на по?едине заокружене реги?е: континенте , океане , планинске системе, копнене водене базене, рудне по?асеве и друге целине, приказу?у?и ?ихову гра?у, корисне сировине и друге елементе природне животне основе. Уз елементе стратиграфске и опште геологи?е , паж?а се посве?у?е и проблемима усмереног интереса (минералне сировине, вода , могу?ност геотехничких захвата и др.), па посто?и уска веза с инже?ерском геологи?ом и хидрогеологи?ом, рудном геологи?ом, сеизмологи?ом, океанологи?ом итд.

---

Седиментологи?а [ уреди | уреди извор ]

Седиментологи?а ?е геолошка дисциплина ко?а обухвата пра?е?е, моделира?е и описива?е различитих седиментационих процеса и ?ихових седимената на Зем?ино? површи и у ?ено? дубини. Ти су седименти исталожени у геолошко? прошлости, али се процес седиментаци?е одви?а и данас.

Сеизмологи?а [ уреди | уреди извор ]

Сеизмологи?а ?е грана геофизике ко?а се бави проучава?ем зем?отреса и крета?а еластичних таласа кроз Зем?у. Састо?и се од посматра?а и мере?а природних тектонских вибраци?а. Тако?е обухвата проучава?а ефеката зем?отреса, као што су цунами таласи, али и изазване вулканске, тектонске, океанске и површинске процесе. Сеизмологи?а помаже у схвата?у тектонике Зем?ине коре, структуре унутраш?ости Зем?е и предви?а?у зем?отреса.

Спелеологи?а [ уреди | уреди извор ]

Спелеологи?а ?е научна дисциплина ко?а се бави изучава?ем пе?ина и других подземних крашких облика, ?иховом структуром, физичким сво?ствима, истори?ом ствара?а, организмима ко?и их наста?у?у, и процесима ко?им су настали (спелеогенеза) и ко?им се ме?а?у током времена (спелеохронологи?а).

Стратиграфи?а [ уреди | уреди извор ]

Стратиграфи?а ?е геолошка дисциплина ко?а проучава и да?е приказ еволуци?е Зем?е , од ?еног постанка до данас. Она се бави издва?а?ем стратиграфских ?единица (и у оквиру ?их сло?ева и стена) са ци?ем дефиниса?а ?ихове старости и пра?е?а промена ко?е су се дешавале. Дакле, стратиграфи?а се бави идентификова?ем и лоцира?ем у времену дога?а?а ко?и су се одигравали и много рани?е него што ?е човек посто?ао на Зем?и.

Биостратиграфи?а [ уреди | уреди извор ]

Биостратиграфи?а ?е део стратиграфи?е ко?и се бави корелиса?ем и одре?ива?ем релативне старости стратума на основу фосилних остатака ко?и се у ?има садрже.

Литостратиграфи?а [ уреди | уреди извор ]

Литостратиграфи?а ?е дисциплина стратиграфи?е ко?а се бави разврстава?ем геолошких стенских ?единица на литостратиграфске ?единице ко?е носе сво?а имена.

Хемостратиграфи?а [ уреди | уреди извор ]

Хроностратиграфи?а [ уреди | уреди извор ]

Хроностратиграфи?а ( грч. χρ?νο? chronos = време; стратиграфи?а ) ?е геолошка дисциплина ко?а се бави утвр?ива?ем апсолутне старости фосилних остатака и стена као и утвр?ива?ем временског следа геолошке истори?е Зем?е. Хроностратиграфи?а старост утвр?у?е на основу времена полураспада радиоактивних елемената у Зем?ино? кори .

Структурна геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Структурна геологи?а се бави проучава?ем тродимензионалног распростра?е?а стенских маса воде?и рачуна о истори?и деформаци?а. Основни ци? структурне геологи?е ?е, да користе?и прикуп?ена мере?а геометри?е стена , разоткри?е информаци?е о истори?и деформаци?е стене, и на кра?у, спозна напонско по?е ко?е ?е изазвало проучавану деформаци?у и геометри?у. Разумева?е динамике напонског по?а може бити повезано са важним дога?а?има у регионално? геолошко? истори?и. Тежи се разумева?у структурног разво?а одре?еног подруч?а у односу на регионалне структурне деформаци?е и у односу на тектонику плоча . ^[12]

---

Тектоника [ уреди | уреди извор ]

Геотектоника или кра?е, тектоника ?е дисциплина динамичке геологи?е и бави се покретима и деформаци?ама у Зем?ино? кори односно литосфери и то на глобалном нивоу, контактима по?единих континенталних и океанских плоча ко?е се кре?у по гор?ем сло?у астеносфере , т?. Зем?ином омотачу . ^{[13] [14]}

---

Хидрогеологи?а [ уреди | уреди извор ]

Хидрогеологи?а ?е наука ко?а се бави проучава?ем подземних вода , ?иховим пореклом, условима по?ав?ива?а, законима крета?а, физичкохеми?ским сво?ствима, уза?амним односима изме?у атмосферске , подземне и површинске воде; као и могу?нош?у ?иховог кориш?е?а у одре?ене сврхе.

Познати геолози [ уреди | уреди извор ]

• Александар-Шандор Попови?
• ?ован Жу?ови?
• Светолик Радованови?
• Коста Петкови?
• Сава Урошеви?
• ?еленко Миха?лови?
• Милорад Димитри?еви?
• Стеван Карамата

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Decker, Robert; Decker, Barbara (2005). Volcanoes (4th изд.). W. H. Freeman. ISBN   978-0-7167-8929-1 .  
• Francis, Peter; Oppenheimer, Clive (2003). Volcanoes (2nd изд.). USA: Oxford University Press. ISBN   978-0-19-925469-9 .  
• Winchester, Simon (2002). The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology . New York, NY: Perennial. ISBN   978-0-06-093180-3 .  
• ?ованови?; Сре?кови?-Бато?анин, Велимир; Даница (2006). Основи геологи?е . Београд: Завод за у?бенике. ISBN   978-86-17-13048-8 .