Пример повезаности просторних података (полигони) и атрибута (назив државе, валута итд.)
Географски информациони систем
(ГИС) ?е систем за управ?а?е
просторним
подацима и ?има придруженим особинама. У на?строжем смислу то ?е
рачунарски систем
способан за интегриса?е, складиште?е, уре?ива?е, анализу и приказ географских информаци?а. У ширем смислу ГИС ?е ору?е ?паметне карте“ ко?е остав?а могу?ност корисницима да постав?а?у интерактивне упите (истражива?а ко?а ствара корисник), анализира?у просторне информаци?е и уре?у?у податке.
[1]
Технологи?а географског информационог система може се користити за
научна истражива?а
,
управ?а?е ресурсима
,
имовинско управ?а?е
,
планира?е разво?а
,
просторно планира?е
,
картографи?у
и планира?е инфраструктуре. ГИС се често користи и за потребе маркетиншког истражива?а, геологи?и, гра?евинарству, али и у свим областима ко?е користе податке везане за карте.
[1]
Пре 35.000 година на зидовима у пе?инама
Ласка
у
Француско?
крома?онски ловци су нацртали слике животи?а ко?е су уловили. Придружене животи?ским цртежима су и стазе за ко?е се претпостав?а да приказу?у путеве миграци?е. Ти рани записи следили су двоелементну структуру модерног географског информационог система: графичка датотека повезана ?е с
атрибутном
базом података.
У
18. веку
примениле су се савремене геодетске технике за топографско картира?е уз рани?е верзи?е тематског картира?а, нпр. за научне податке или податке пописа становништва.
Рани
20. век
доживео ?е разво? ?фотографске литографи?е“ у ко?о? су карте биле одво?ене у сло?еве. Разво? рачунарског хардвера подстакнутог истражива?ем
нуклеарног оруж?а
водио ?е применама рачунарског ?картира?а“ опште намене у раним 1960-им.
Године
1967
. разво? првог правог светског операционог GIS-а у
Отави, Онтарио
подстакнуло ?е федерално
Министарство енерги?е, рударства и ресурса
. Развио га ?е Ро?ер Томлинсон, а назван ?е ?Канадским ГИС-ом“ (
C
anadian
GIS
;
CGIS
) и користио се за складиште?е, анализира?е и рукова?е подацима прикуп?еним за Канадски зем?ишни инвентар (
C
anadian
L
and
I
nventory;
CLI
)?иници?атива за одре?ива?е способности зем?е у рурално? Канади картира?ем информаци?а о тлу, по?опривреди, рекреаци?и, див?ини, воденим птицама, шумарству и употреби зем?ишта у размери 1:250,000. Тако?е, додан ?е класификациони фактор процене како би омогу?ио анализу.
CGIS
?е био први светски ?систем“ као и побо?ша?е над применама ?картира?а“ пошто ?е дозво?авао могу?ности преклапа?а, мере?а, дигитализова?а/скенира?а, а подржавао ?е национални координатни систем ко?и се проширио континентом, кодиране лини?е попут ?лукова“ имале су праву угра?ену топологи?у, те ?е памтио особине и локаци?ске информаци?е у одво?еним датотекама. ?егов оснивач, географ Ро?ер Томлинсон, постао ?е познат као ?отац ГИС-а“.
CGIS
, ко?и ?е тра?ао до 1990-их, изградио ?е на?ве?у дигиталну базу података о зем?ишним ресурсима у Канади. Развио се као главни базни систем за подршку федералног и провинци?ског планира?а и управ?а?а ресурсима. ?егова снага ?е била у анализи комплексних скупова података широм континента. CGIS никад ни?е био доступан у комерци?алном облику. ?егов почетни разво? и успех подстакао ?е различите комерци?алне примене картира?а ко?е су продавале фирме као на пример
Intergraph
. Разво? микрорачунарског хардвера проширили су продавачи попут
ESRI
-ja,
MapInfo
-a и
CARIS
-a како би успешно унели многа обележ?а CGIS-а, повезу?у?и приступ
- генераци?е на одва?а?е просторних и атрибутних информаци?а с приступом
- генераци?е на организова?е атрибутних података у структуре база података.
Раст индустри?е током 1980-их и 1990-их убрзан ?е расту?ом употребом ГИС-а на ?униксовим радним станицама али и персоналним рачунарима. До кра?а
20. века
брзи раст у различитим системима учврстио се и стандардизовао на релативно мало платформи па су корисници почели извозити концепт гледа?а ГИС података преко Интернета, траже?и обликова?е података и преносне стандарде.
Компоненте ГИС и основни по?мови
[
уреди
|
уреди извор
]
ГИС се састо?и од четири интерактивне компоненте:
подсистем за унос
ко?и врши конверзи?у карата (мапа) и других просторних података у дигитални облик (врши се тзв. дигитализаци?а података);
подсистем за складиште?е и позива?е података
;
подсистем за анализу
; и
излазни подсистем
за израду карата, табела и за пружа?е одговора на постав?ене упите.
Савремене ГИС технологи?е користе информаци?е у дигиталном облику, за чи?е прав?е?е се користе различите методе. У на?широ? употреби ?е дигитализаци?а, ко?ом се штампана карта или план преводе у дигитални облик употребом CAD (computer-aided design) програма, и могу?ности
геореференцира?а
. Велика доступност
орторектификованих
снимака (
сателитских
и
аероснимака
), дигитализаци?а прецртава?ем постала ?е основни метод екстракци?е географских података. Дигитално прецртава?е подразумева црта?е географских података директно преко аероснимака уместо кориш?е?а, сада ве?, застарелог метода трасира?а географских података помо?у
дигита?зера
.
Повезива?е информаци?а из више извора
[
уреди
|
уреди извор
]
Када би могли да повежете информаци?е о падавинама ваше државе са аероснимцима ваше државе, тада бисте били у могу?ности да знате ко?и кра?еви пресушу?у у ко?е доба године. ГИС, ?ер користи информаци?е из великог бро?а различитих извора и у великом бро?у различитих форми, може помо?и при такво? врсти анализе. Примарно сваки податак ?е везан за тачно одре?ену локаци?у. Локаци?а може бити дефинисана помо?у x, y и z координате
географске ширине
,
географске дужине
, и
надморске висине
, или помо?у неког другог система за геокодира?е (
координатног система
). Свака промен?ива ко?а се може лоцирати просторно може бити унета у ГИС. Различите врсте података у облику карте могу се уносити у ГИС.
Информаци?е представ?а?у податке о вештачким и природним об?ектима на неком простору. То су, на пример,
инфраструктурни
об?екти, стамбени,
спортски
и други
гра?евински
об?екти, хидроакумулаци?е,
реке
, намена
зем?ишта
,
елевациони
подаци о терену,
геологи?а
терена и др.
Информаци?е о
геометри?и
об?еката могу бити у облику
растера
и
вектора
.
Растер
се састо?и од редова и колона ?ели?а, ко?е се назива?у
пиксели
, при чему свака од тих ?ели?а има ?едну, одре?ену, бро?ну вредност. У случа?у слике, та бро?на вредност, представ?а бро?
бо?е
(бо?е су кодиране
бро?евима
). У случа?у приказа неке друге информаци?е вредност пиксела не представ?а само бо?у ве? представ?а просторни податак. Пример: на неком простору дошло ?е до ексцеса у виду емиси?е отровних гасова. Растер ко?и приказу?е количину зага?е?а, састо?и се од пиксела чи?е бро?не вредности носе просторну информаци?у о концентраци?и отровних матери?а у ваздуху у сваком дели?у тог простора.
Пошто ?едан пиксел има ?едну бро?ну вредност, грубо речено, растер има онолико информаци?а колико има пиксела. Растери се могу приказивати по каналима, RGB канали, односно, у црвеном, зеленом и плавом делу спектра вид?иве
светлости
. Преклапа?ем тако припрем?ених растера, ?иховим различитим комбинова?ем, може се добити знатно ве?и бро? информаци?а о неком подруч?у.
Приказ информаци?а у векторском облику односи се на геометри?у облика (дужина, висина, облик), било да су у пита?у лини?ски или полигони ентитети као и на ?ихов просторни положа? (положа? у
координатном систему
).
Поред ових информаци?а у ГИС-у посто?е додатне информаци?е, тзв. непросторни подаци, ко?е се могу везати за по?едине растерске или векторске податке. На пример, шума може бити просторно приказана у облику неког неправилног полигона (полигони ентитет), а непросторни податак могу бити подаци о врстама стабала, ?ихов бро?, процентуална заступ?еност различитих врста, итд.
- Сложеног, уско стручног типа
- Encom Discover™ - програм ко?и функционише у симбиози са програмом MapInfo, наме?ен геолозима ко?и се баве истражива?ем лежишта минералних сировина, али и осталим геолозима. У овом програму ?е могу?е радити анализу бушотина, геостатистику, геофизику, геохеми?у...
- Encom Discover 3d™ - додатак за Encom Discover™ помо?у кога ?е могу?е податке про?ектовати и моделовати у тре?о? димензи?и
- ESRI ArcGIS™
- GeoMedia
- ERDAS Imagine
- Oasis Montaj™
- ER Mapper™ - анализа сателитских снимака,
да?инска детекци?а
- Suprac™
- Micromine™
- Rockworks™ - истражива?е седиментних лежишта, лежишта нафте и гаса, геохеми?а, геофизика, 3д приказ
- GRASS GIS
- ^
а
б
Миши?, Милан, ур. (2005).
Енциклопеди?а Британика. В-?
. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 105.
ISBN
86-331-2112-3
.
- Berry, J.K. (1993)
Beyond Mapping: Concepts, Algorithms and Issues in GIS
. Fort Collins, CO: GIS World Books.
- Bolstad, P. (2005)
GIS Fundamentals: A first text on Geographic Information Systems, Second Edition
. White Bear Lake, MN: Eider Press, 543 pp.
- Burrough, P.A. and McDonnell, R.A. (1998)
Principles of geographical information systems
. Oxford University Press, Oxford, 327 pp.
- Chang, K.S. (2005)
Introduction to Geographic Information System, 3rd Edition
. McGraw Hill.
- Heywood, I., Cornelius, S., and Carver, S. (2006)
An Introduction to Geographical Information Systems
. Prentice Hall. 3rd edition.
- Longley, P.A., Goodchild, M.F., Maguire, D.J. and Rhind, D.W. (2005)
Geographic Information Systems and Science
. Chichester: Wiley. 2nd edition.
- Maguire, D.J., Goodchild M.F., Rhind D.W. (1997) "Geographic Information Systems: principles, and applications" Longman Scientific and Technical, Harlow.
- Thurston, J., Poiker, T.K. and J. Patrick Moore. (2003)
Integrated Geospatial Technologies: A Guide to GPS, GIS, and Data Logging
. Hoboken, New Jersey: Wiley.
- Tomlinson, R.F., (2005)
Thinking About GIS: Geographic Information System Planning for Managers
. ESRI Press. 328 pp.
- Wise, S. (2002)
GIS Basics
. London: Taylor & Francis.
- Worboys, Michael, and Matt Duckham. (2004)
GIS: a computing perspective
. Boca Raton: CRC Press.
- Wheatley, David and Gillings, Mark (2002)
Spatial Technology and Archaeology. The Archaeological Application of GIS
. London, New York, Taylor & Francis.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|