한국   대만   중국   일본 
Геделове теореме о непотпуности ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Геделове теореме о непотпуности

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

У математичко? логици, Геделове теореме о непотпуности су две теореме о ограниче?има формалног система , ко?е ?е доказао Курт Гедел , 1931 . године. [1]

Ове теореме показу?у да не посто?и потпун и конзистентан формални систем ко?и коректно опису?е природне бро?еве и да ни?едан дово?но строг систем ко?и опису?е природне бро?еве не може да потврди сво?у сопствену конзистентност. При томе, у математичко? логици, неки формални систем сматра се конзистентним ако не садржи контрадикци?е (за сваку пропозици?у φ не могу у исто време и φ и ?о? противречна ¬φ бити доказиве), а систем ?е потпун ако ?е дово?ан да се на ?ему изгради одговара?у?а теори?а у целини.

Ове теореме су широко прихва?ене као доказ да ?е немогу?е остварити Хилбертов програм проналаже?а потпуног и конзистентног скупа аксиома ко?и би важио за целу математику. Или другим речима, немогу?е ?е прона?и неки универзални систем аксиома из ко?ег би аутоматски следио и доказ о непротивуречности теори?е ко?а би била изгра?ена на бази тог система. Напротив, непротивречност неког система аксиома своди се на непротивречност неког другог система аксиома ко?и се ве? сматра непротивречним.

Као пример тога може се навести однос изме?у еуклидске и неке од вари?анти нееуклидских геометри?а , рецимо геометри?е Лобачевског . Наиме, непротивречност геометри?е Лобачевског, ко?а ?е настала негаци?ом Еуклидовог петог постулата (аксиоме паралелности), доказу?е се у ствари непротивречнош?у еуклидске геометри?е, где тако?е важи и обрнуто. С друге стране, проблем независности система аксиома своди се на проблем непротивречности. Или у конкретном примеру, независност Еуклидовог петог постулата у односу на остале постулате еуклидске геометри?е доказу?е се непротивречнош?у геометри?е Лобачевског. [2]

Прва теорема о непотпуности [ уреди | уреди извор ]

Геделова прва теорема о непотпуности ?е вероватно на?славни?и резултат у математичко? логици. Она тврди да:

За било ко?у формалну теори?у ко?а потвр?у?е основне аритметичке истине, може се конструисати аритметичко твр?е?е ко?е ?е истинито али ни?е и доказиво унутар саме те теори?е. То значи, да било ко?а теори?а ко?а ?е способна да изрази елементарну аритметику не може бити у исто време и конзистентна и потпуна.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Godel, Kurt (1931). ?Uber formal unentscheidbare Satze der Principia Mathematica und verwandter Systeme I”. Monatshefte fur Mathematik und Physik . 38-38: 173?198. S2CID   197663120 . doi : 10.1007/BF01700692 .  
  2. ^ Mori?,Lalovic, Filip,Ilija (2014). ?Klasiˇcni dokazi Gedelove teoreme o nepotpunosti” (PDF) .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • ?, 1931, "Uber formal unentscheidbare Satze der Principia Mathematica und verwandter Systeme, I", in Solomon Feferman , ed., 1986. Kurt Godel Collected works, Vol. I . Oxford University Press, pp. 144?195. ISBN 978-0195147209 . The original German with a facing English translation, preceded by an introductory note by Stephen Cole Kleene .
  • ?, 1951, "Some basic theorems on the foundations of mathematics and their implications", in Solomon Feferman , ed., 1995. Kurt Godel Collected works, Vol. III , Oxford University Press, pp. 304?323. ISBN 978-0195147223 .
  • B. Meltzer (translation) and R. B. Braithwaite (Introduction), 1962. On Formally Undecidable Propositions of Principia Mathematica and Related Systems , Dover Publications, New York (Dover edition 1992), ISBN 0-486-66980-7 (pbk.) This contains a useful translation of Godel's German abbreviations on pp. 33?34. As noted above, typography, translation and commentary is suspect. Unfortunately, this translation was reprinted with all its suspect content by
  • Stephen Hawking editor, 2005. God Created the Integers: The Mathematical Breakthroughs That Changed History , Running Press, Philadelphia, ISBN 0-7624-1922-9 . Godel's paper appears starting on p. 1097, with Hawking's commentary starting on p. 1089.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]