Водоник-сулфид
|
|
|
| Називи
|
| IUPAC назив
Водоник-сулфид
|
| Други називи
Сулфид водоника; водоник-сулфидна киселина
|
| Идентификаци?а
|
|
|
|
| ECHA InfoCard
|
100.029.070
|
| MeSH
|
Hydrogen+sulfide
|
| RTECS
|
MX1225000
|
| Сво?ства
|
|
|
H
2
S
|
| Моларна маса
|
34,082 g/mol
|
| Агрегатно ста?е
|
гас
|
| Густина
|
1,363 g/L, гас.
|
| Тачка топ?е?а
|
-82.30 °C (190.85 K)
|
| Тачка к?уча?а
|
-60.28 °C (212.87 K)
|
|
|
0.25 g/100 mL (40 °C)
|
| Киселост
(p
K
a
)
|
6.89
19±2
|
| Структура
|
| Облик молекула (орбитале и хибридизаци?а)
|
Искрив?ен
|
| Диполни момент
|
0.97
D
|
| Опасности
|
| Главне
опасности
|
Отрован и запа?ив гас
|
| R-ознаке
|
R12
,
R26
,
R50
|
| S-ознаке
|
(S1/2)
,
S9
,
S16
S36
,
S38
,
S45
,
S61
|
| NFPA 704
|
|
| Тачка па?е?а
|
-82.4 °C
|
| Сродна ?еди?е?а
|
Уколико ни?е другачи?е напоменуто, подаци се односе на
стандардно ста?е
матери?ала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
|
| Референце инфокути?е
|
|
|
|
Водоник-сулфид
?е
?еди?е?е
водоника
и
сумпора
, опште формуле H
2
S. То ?е отрован
гас
, ко?и може да буде смртоносан чак и ако ?е присутан у малим количинама у
ваздуху
.
Мирис
му ?е препознат?ив, попут покварених
?а?а
. Као
антидот
се препоручу?е разблажени
раствор
хлора
.
[1]
Сред?овековни
алхемичари
су о водоник-сулфиду писали као о ?сумпорно? пари“.
Течност
из ко?е су ?е доби?али, а вероватно ?е била
смеша
ко?а ?е садржавала и ова? гас, им ?е била заним?ива ?ер ?е давала разне
бо?е
са
растворима
разних
метала
.
Карл Вилхелм Шеле
?е
1777
. године први систематски испитао водоник-сулфид.
Фараде?
?е
1823
. године
кондензовао
ово
?еди?е?е
.
[1]
Налази се у неким
минералним водама
и у
вулканским
гасовима
. Многе
ба?е
су познате по тзв. сумпорним водама. Водоник-сулфид наста?е и у току тру?е?а органског матери?ала (угинулих живих би?а и ?ихових делова).
[1]
Водоник-сулфид се у пракси доби?а де?ством неких разблажених
киселина
на
сулфид
гвож?а
[1]
:
FeS + H
2
SO
4
→ FeSO
4
+ H
2
S
FeS + 2HCl → FeCl
2
+ H
2
S
Ма?е заступ?ени начини су прево?е?ем стру?е водоника кроз к?учали сумпор или преко неких загре?аних сулфида
[1]
:
H
2
+ S → H
2
S
Sb
2
S
3
+ 3H
2
→ 2Sb + 3H
2
S
За
суше?е
гаса се обично употреб?ава
калци?ум-хлорид
, иако делимично долази до разлага?а
[1]
:
CaCl
2
+ H
2
S → CaS + 2HCl
CaCl
2
+ H
2
S → Ca(HS)
2
+ 2HCl
Водоник-сулфид ?е на
собно? температури
безбо?ан гас непри?атног мириса. Кондензу?е се у безбо?ну
течност
на 10 °C под
притиском
. На нормалном притиску, течност к?уча на -61,8°, а мрзне се на -82,9 °C.
Водоник-сулфид ?е мало тежи од ваздуха и прилично ?е раствор?ив у води и тада има слабо киселу реакци?у. Гори на ваздуху плавичастим пламеном и да?е
сумпор-диоксид
и воду или само сумпор и воду (на ова? начин може да се
таложи
, односно доби?а сумпор)
[1]
:
H
2
S + 3О
2
→ 2H
2
О + 2SO
2
2H
2
S + O
2
→ 2H
2
О + 2S
Водоник-сулфид лако
дисосу?е
када се преводи кроз вру?у
порцеланску
цев. Дисоци?аци?а почи?е на 400 °C, а потпуна ?е на око 1700 °C.
[1]
Понаша се као
редукционо средство
, ?ер редуку?е
халогене
у одговара?у?е
киселине
[1]
:
H
2
S + Br
2
→ 2H
2
Br + S
Ова реакци?а се користи за доби?а?е неких киселина.
Тако?е, водоник-сулфид реагу?е са сумпор-диоксидом, али уз присуство влаге
[1]
:
SO
2
+ 2H
2
S → 2H
2
O + 3S
У неким реакци?ама се понаша као киселина, на пример са загре?аним металима или са
алкали?ама
, као што ?е
кали?ум-хидроксид
. У овом другом случа?у, дешава се реакци?а
неутрализаци?е
.
[1]
H
2
S + 2КОН → К
2
S + 2Н
2
О
Сумпорни депозит на стени, проузрокован вулканским гасовима
Водоник-сулфид се често користи у
аналитичко? хеми?и
због тога што када реагу?е са различитим солима, ствара сулфиде ко?и се због различитих особина могу лако издво?ити (по групама) из смесе ко?а се анализира. На ова? начин се доказу?у различити метали ко?и граде те соли.
Сам водоник-сулфид се доказу?е де?ством на растворе соли олова. Када се овим гасом делу?е на
олово(II) ацетат
, уочава се мрки
талог
олово-сулфида
.
[2]
(CH
3
COO)
2
Pb + H
2
S ? PbS↓ + 2CH
3
COOH
- ^
а
б
в
г
д
?
е
ж
з
и
?
Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хеми?а.
Научна к?ига
. Београд.
- ^
Ра?кови? М. Б. и сарадници, 1993. Аналитичка хеми?а. Савремена администраци?а. Београд.