Вители?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Вители?е
Лични подаци
Пуно име Аул Вители?е Германик
Датум ро?е?а 24. септембар 15. н. е.
Место ро?е?а Рим , Римско царство
Датум смрти 22. децембар 69. н. е. (54 год.)
Место смрти Рим , Римско царство , данас Итали?а
Породица
Супружник Галери?а Фундана
Родите?и Луци?е Вители?е
Секстили?а
Династи?а Година четири цара
Римски цар
Период 16. април ? 22. децембар 69 . (8 месеци)
Претходник Отон
Наследник Веспази?ан

Аул Вители?е Германик ( лат. Aulus Vitelius Germanicus , ро?ен септембра 15 . године, погинуо децембра 69 . године) био ?е римски цар од 17. априла 69. до сво?е смрти. Вители?е ?е био ?едан од царева у Години четири цара .

Слика о Вители?у у истори?ским изворима [ уреди | уреди извор ]

По сачуваним истори?ским изворима, а то се нарочито односи на Светони?а , слика о Вители?у ?е непово?на. ?едан од разлога ?е могао бити то што ?е Светони?ев отац био официр у во?сци ко?а се борила на страни Отонa против Вители?а.

Вители?ева биста у музе?у Бардо .

Успон, владавина, смрт [ уреди | уреди извор ]

Вители?е ?е био син Луци?а (Лициуса) Вители?а, ко?и ?е био конзул и управник Сири?е [1] под царем Тибери?ем . Вители?ев истоимени син постао ?е конзул 48. године, а нешто касни?е био ?е управник Африке . Кра?ем 68. године, Галба му ?е доделио команду над До?ом Германи?ом , и Вители?е ?е нарочиту популарност стекао ме?у во?ницима захва?у?у?и сво?о? дареж?ивости. Свом сину ?е дао име Германикус, по Германи?и.

Вители?е ?е по карактеру био безазлен, склон сваком добру, владар против сво?е во?е, и немо?ан у игри "виших сила". Он ни?е био нарочито амбициозан, ве? чак шта више ле?и опортуниста. Био ?е и позната из?елица; ?ео ?е обилно по пет пута на дан. Уживао ?е неза?аж?иво у ?елу и пи?у, и да би могао да се да?е "гости", ишао ?е у сво? вомиториум [2] (собу, да се исповра?а уз помо? неког прашка) па наставио да?е.

Као владар ковао ?е новац, на ко?ем су поред ?еговог лика, на налич?у и ликови ?егове деце и оца Лициуса. Реч ?е о златницима, сребр?ацима и бронзаним новчи?има. [3]

По смрти цара Нерона 68. године настало ?е нестабилно ста?е у Римском царству са нередима. Римске леги?е су постале битне, а она Германска ?е изабрала Вители?а за цара. [4] Сво? успон на престо дуговао ?е дво?ици команданата леги?а на Ра?ни ко?и су ста?али на челу побу?ених леги?а и ко?и су у ?ему нашли идеалног претедента на царску функци?у. Тако ?е Вители?е у Келну извикан за цара. Када ?е Вители?е стигао са во?ском у Итали?у и Рим, престоница ?е постала поприште крвопроли?а и масакра. Он ?е у Риму био благ владар, не само због карактера него и због свог несигурног положа?а. [5] Реално, Вители?е никада ни?е прихва?ен за цара у читавом римском свету, иако ?е Сенат у Риму прихватио ?егов избор. Посто?али су ?аки отпори у провинци?и Мези?и, и предсто?али су сукоби око власти. Све чете пре?аш?их понижених владара стале су уз Весперзи?ана, а ова? имао ?е подршку и у самом Риму од свог брата. Убрзо ?е постало познато да су во?ске из Далмаци?е и Илирика прогласиле за цара Веспази?ана . Очеку?у?и долазак Веспази?анове во?ске, Вители?е ?е покушао да се споразуме са новим претедентом, али му то нису дозволили претори?анци .

Победио ?е након борби у Риму Веспарзи?ан, а Вители?е кога ?е народ бранио, се повукао. Издао га ?е и ?егов во?сково?а Цецина. Када ?е видео свуда изда?ство и поразе, захвалио се на власти. Убрзо ?е Вители?е био зароб?ен у двору и уби?ен на губилишту, где га ?е одвео ?едан високи официр.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ "Источник", Сара?ево 1904.
  2. ^ "Правда", Београд 12. мат 1937.
  3. ^ "Време", Београд 7. октобар 1934.
  4. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1931.
  5. ^ "Време", Београд 1934.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]


Римски цар