Аул Вители?е Германик
(
лат.
Aulus Vitelius Germanicus
, ро?ен
септембра
15
. године, погинуо
децембра
69
. године) био ?е
римски цар
од
17. априла
69. до сво?е смрти. Вители?е ?е био ?едан од царева у
Години четири цара
.
Слика о Вители?у у истори?ским изворима
[
уреди
|
уреди извор
]
По сачуваним истори?ским изворима, а то се нарочито односи на
Светони?а
, слика о Вители?у ?е непово?на. ?едан од разлога ?е могао бити то што ?е Светони?ев отац био официр у во?сци ко?а се борила на страни
Отонa
против Вители?а.
Вители?е ?е био син Луци?а (Лициуса) Вители?а, ко?и ?е био конзул и управник
Сири?е
[1]
под царем
Тибери?ем
. Вители?ев истоимени син постао ?е конзул 48. године, а нешто касни?е био ?е управник
Африке
. Кра?ем 68. године,
Галба
му ?е доделио команду над
До?ом Германи?ом
, и Вители?е ?е нарочиту популарност стекао ме?у во?ницима захва?у?у?и сво?о? дареж?ивости. Свом сину ?е дао име Германикус, по Германи?и.
Вители?е ?е по карактеру био безазлен, склон сваком добру, владар против сво?е во?е, и немо?ан у игри "виших сила". Он ни?е био нарочито амбициозан, ве? чак шта више ле?и опортуниста. Био ?е и позната из?елица; ?ео ?е обилно по пет пута на дан. Уживао ?е неза?аж?иво у ?елу и пи?у, и да би могао да се да?е "гости", ишао ?е у сво? вомиториум
[2]
(собу, да се исповра?а уз помо? неког прашка) па наставио да?е.
Као владар ковао ?е новац, на ко?ем су поред ?еговог лика, на налич?у и ликови ?егове деце и оца Лициуса. Реч ?е о златницима, сребр?ацима и бронзаним новчи?има.
[3]
По смрти цара Нерона 68. године настало ?е нестабилно ста?е у Римском царству са нередима. Римске леги?е су постале битне, а она Германска ?е изабрала Вители?а за цара.
[4]
Сво? успон на престо дуговао ?е дво?ици команданата леги?а на
Ра?ни
ко?и су ста?али на челу побу?ених леги?а и ко?и су у ?ему нашли идеалног претедента на царску функци?у. Тако ?е Вители?е у
Келну
извикан за цара. Када ?е Вители?е стигао са во?ском у Итали?у и Рим, престоница ?е постала поприште крвопроли?а и масакра. Он ?е у Риму био благ владар, не само због карактера него и због свог несигурног положа?а.
[5]
Реално, Вители?е никада ни?е прихва?ен за цара у читавом римском свету, иако ?е
Сенат
у Риму прихватио ?егов избор. Посто?али су ?аки отпори у провинци?и Мези?и, и предсто?али су сукоби око власти. Све чете пре?аш?их понижених владара стале су уз Весперзи?ана, а ова? имао ?е подршку и у самом Риму од свог брата. Убрзо ?е постало познато да су во?ске из
Далмаци?е
и
Илирика
прогласиле за цара
Веспази?ана
. Очеку?у?и долазак Веспази?анове во?ске, Вители?е ?е покушао да се споразуме са новим претедентом, али му то нису дозволили
претори?анци
.
Победио ?е након борби у Риму Веспарзи?ан, а Вители?е кога ?е народ бранио, се повукао. Издао га ?е и ?егов во?сково?а Цецина. Када ?е видео свуда изда?ство и поразе, захвалио се на власти. Убрзо ?е Вители?е био зароб?ен у двору и уби?ен на губилишту, где га ?е одвео ?едан високи официр.
- ^
"Источник", Сара?ево 1904.
- ^
"Правда", Београд 12. мат 1937.
- ^
"Време", Београд 7. октобар 1934.
- ^
"Београдске општинске новине", Београд 1931.
- ^
"Време", Београд 1934.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|