Вировитица
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупани?а	Вировитичко-подравска
Становништво
Становништво	‍
?  2011 .	14.688
?  густина	82,29 ст./km 2
Агломераци?а   ( 2011 . )	21.291
Географске карактеристике
Координате	45° 49′ 58″ С; 17° 23′ 08″ И  /  45.83284633044296° С; 17.38552484992314° И  / 45.83284633044296; 17.38552484992314
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Површина	178,5 km 2
Вировитица Вировитица на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Ивица Кирин ( ХДЗ )
Поштански бро?	33000
Позивни бро?	+385 33
Регистарска ознака	VT

Вировитица ( нем. Wirowititz , ма?. Ver?ce ) ?е град у Хрватско? и административно средиште Вировитичко-подравске жупани?е . Према резултатима пописа из 2011. у граду ?е живело 21.291 становник, а у самом насе?у ?е живело 14.688 становника. ^[1]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Налази се на кра??ем северозападном делу Славони?е . Северно од Вировитице ?е граница са Ма?арском . Кроз град пролази важан државни пут ко?и повезу?е северозападни и источни део Хрватске.

Прошлост [ уреди | уреди извор ]

Године 1234, кра? Бела IV ?е дао Вировитици повластицу слободног кра?евског града. 1242 . године опет исти кра? ?е дао исту повластицу Загребу , познати?у као ?златна була“, ко?а ?е тако?е издана у Вировитици. Вировитичка жупани?а се први пут поми?е 1275. године.

Сво?е пос?еде у Вировитици, где ?е провела део живота, имала ?е и Катарина Бранкови? , као жена Улриха II Це?ског .

Турци су осво?или Вировитицу 1552. (или 1547) године ^[2] , и држали ?е у сво?им рукама готово век и по. Било ?е озби?ни?их покуша?а да се варошица ослободи, као код безуспешне опсаде 1597. године, од стране трупа под командом славонског пуковника Хербершта?на. ^[3] Из турског ропства Вировитицу ?е 1684. године преотео аустри?ски генерал гроф Лески. ^[4]

Хроника Срба у Вировитици [ уреди | уреди извор ]

На српском црквено-народном сабору у Темишвару 1790. године, посланик из Вировитице био ?е Атанаси?е Дука трговац. ^[5] У трговишту Вировитици ?е половином 19. века било врло мало Срба православаца. Изме?у 5000 римокатолика живели су православци у шест ку?а. Пола века касни?е, у Вировитици има 1280 ку?а, од ко?их су само три српске у ко?има стану?е седам брачних парова. Од 7594 становника Срба ?е 67, ме?у ко?има ?е доста во?ника православаца.

Богомо?а православна у Вировитици ?е била посве?ена Св. Вазнесе?у (Спасовдану), а иконостас ?е осликао поп Георги?е Маркови?, док ?е био администратор парохи?е изме?у 1854-1857. године. Новосадска црквена општина ?е 1856. године послала прилог од 158 ф. Захвалили су се ?авно путем новина: Стефан Ру?и? надпоручник у пензи?и, Васо Новкови? тутор, поп Георги?е Маркови? администратор, И. Деметрови? и Ефтими?е Попови?. ^[6]

Први вировитички православни свештеници били су: Филип ?агоди? (1814-1815), Арсени?е Радованови? (1817-1818), Георги?е Боли? (1819-1821), Марко Годеч (1822), Сава Шклеба (1823), Авакум Лази? (1825-1825) и следи настав?а се подужи списак пароха, ко?и су се брзо сме?ивали. Православне матрикуле се воде од 1814. године, осим оне умрлих од 1842. године. ^[7]

Гроф Анте Пе?ачеви? ?е иначе 1814 . године поклонио православцима ту цркву, ^[8] као тек изгра?ену на кориш?е?е, али под условом да ?е сами одржава?у и пла?а?у пароха. То ?е тешко ишло, па су стално тражили помо? по српству да би братским прилозима опстали. Велики издатак ?е била оправка храма и парохи?ског дома. Захвалили су се 1856. године преко новина на?ве?им помагачима ?ихове свети?е. Неки су дародавци обе?али да ?е платити излива?е звона кад се црквени тора? направи. Били су то: Петар Аксенти?еви? из Ос?ека, Стефан Решковац из Копривнице, ?око Лацкови? из Б?еловара - сваки по ?едно звоно. Године 1856. Стефан Ру?и? ?е био "сучлан" вировитичке црквене оштине а Васо Новкови? црквени тутор. ^[9] Оправка храма текла ?е и да?е, а вашари су били место и прилика да се богати трговци Срби договоре колико ?е помо?и. Великокупац загребачки Петар Ареши? ?е богато богомо?у изнутра опремио и украсио. Други приложници су допринели да се кров црквени оправи. Две године касни?е 1858. у храму вировитичком ?е администрирао калу?ер, ?еромонах Герваси?е ?агазови? (1858-1868) из манастира Лепавине, а црквени тутор био ?е пензионисани граничарски надпоручник Стефан Ру?и?. ^[10]

Културну хронику вировитичких Срба исписали су пре свега пренумеранти к?ига и листова. Павлови?ев "Српски народни лист" ?е (1839) куповао претплатом ?едан мештанин. ^[11] Календар "Сербска пчела" имао ?е 1837. године сво? пункт у Вировитици. Али ме?у ?их 12 читалаца, само ?е скуп?ач био из места, предузим?иви трговац Андре? Кушеви?. Дружина Српског народног позоришта ?е марта 1875. године прешла из Слатине у Вировитицу, током турне?е по Тро?едници. ^[12]

По попису из 1865. године у Вировитици ?е било само 89 Срба православаца. ^[13] Место ?е 1885. године било у Слатинском изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У ?ему ?е тада регистровано 53 православне душе. ^[14]

Новембра 1919. године у Вировитици ?е био стациониран II ко?ички пук "Цара Душан". Ту ?е прославио сво?у крсну славу "Св.архан?ела Михаила". ^[15]

За време Аустроугарске место Вировитица ?е било у саставу Во?не кра?ине . Тада су ту углавном живели Срби као пла?ена аустро-угарска во?ска на граници са Турском ( Османско царство ). Ве?ина тих Срба ?е ту остала и после Првог светског рата а део ?е насе?ен из Херцеговине и то баш у делу Вировитичке општине ко?и припада селима Градина, Митровица (данаш?и Липовац ).

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Ти насе?ени Срби су били масовно уби?ани и протеривани и за време Другог светског рата. Део ?их се вратио, а део ?е остао у Срби?и. Знатан бро? ?е за време Другог светског рата похрва?ен. ^{[ тражи се извор ]} Зато ?е деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30% Срба. ^{[ тражи се извор ]}

Из села Нетече, Зри?а, Терезиног По?а, Ратинке, Ди?елке, Аде, Рита и Брезовог По?а, у вировитичком срезу истерани су сви доброво?ци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Срби?у. Становницима села Д?елке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте ку?е и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су доброво?ци колонисти а имовина им ?е одузета. ^[16]

Тако?е ?е протеран велики бро? Срба: из села Ма?ковца (Ма?ковац Подравски 2001. године припо?ен насе?у Жлебина) сви Срби ко?их ?е било 1.200, из Новог Обили?ева (од 1991. Звонимирово) 86 породица итд.

У селу Га?ишту, срез Вировитица, Хрвати су ?ош за време Бановине Хрватске 1941. године улазили у православну цркву ?и полупали врата и кандила и у исто? вршили нужду“. У срезу Вировитичком срушене су цркве у Вировитици и у селима: Борова, Га?иште и Клиса, а у истим местима разорена су и српска гроб?а.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Град Вировитица [ уреди | уреди извор ]

Бро? становника по пописима [ уреди | уреди извор ]

• напомене:

Настао из старе општине Вировитица. Садржи део података општине Лукач у 1921.

Вировитица (насе?ено место) [ уреди | уреди извор ]

Бро? становника по пописима [ уреди | уреди извор ]

• напомене:

У 1991. сма?ено издва?а?ем делова насе?а у самостална насе?а Голо Брдо , Милановац , Пожари , Свети ?ура? и Чемерница те дела подруч?а у насе?е Подгор?е . Садржи податке за насе?е Кори?а у 1869. и у 1921, а за насе?а Брезик (општина Лукач ), Голо Брдо и Свети ?ура? у 1921. До 1961. садржи податке за насе?е Подгор?е, а у 1981. податке за насе?е Чемерница.

Попис 1991. [ уреди | уреди извор ]

На попису становништва 1991 . године, насе?ено место Вировитица ?е имало 16.167 становника, следе?ег националног састава: ^[18]

Спорт [ уреди | уреди извор ]

• ФК Вировитица , фудбалски клуб из Вировитице ко?и игра у тре?о? жупани?ско? лиги.
• ФК Твин , фудбалски клуб из Вировитице ко?и тако?е игра у тре?о? жупани?ско? лиги.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovni?tva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima . Zagreb: Dr?avni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN   978-953-6667-07-9 .  
• ЦД-ром: ?Насе?а и становништво РХ од 1857?2001. године“, Изда?е Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Град Вировитица (?език: хрватски)