한국   대만   중국   일본 
Вилхелм Вунт ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Вилхелм Вунт

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Вилхелм Вунт
Вилхелм Вунт
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1832-08-16 ) 16. август 1832.
Место ро?е?а Манха?м , Немачка конфедераци?а
Датум смрти 31. август 1920. ( 1920-08-31 )  ( 88 год. )
Место смрти Гросботен , Немачка
Држав?анство Немац
Образова?е Универзитет у Тибингену
Научни рад
По?е филозоф, психолог, лингвиста
Институци?а Универзитет у Ла?пцигу
Познат по Прва психолошка лаборатори?а

Вилхелм Вунт ( нем. Wilhelm Wundt ; Манха?м , 16. август 1832 ? Гросботен , 31. август 1920 ) био ?е немачки психолог, филозоф и лингвиста, оснивач експерименталне психологи?е. [1] [2]

Захва?у?у?и ?ему психологи?а се средином 19. века издво?ила као засебна наука. [3] [4] Он ?е прва особа ко?а ?е себе назвала психологом. [5] . ?егова к?ига ?Физиолошка психологи?а“, ко?у ?е об?авио 1874 , издво?ила ?е психологи?у од медицине и филозофи?е. Године 1879, Вунт ?е основао и прву психолошку лаборатори?у на Универзитету у Ла?пцигу. [2] Оснива?ем ове лаборатори?е, он утеме?ава психологи?у као сво?у засебну науку, тако?е оснива и академски часопис, Philosophische Studien , у ко?ем об?ав?у?е истражива?а сво?е лаборатори?е. [6] [7]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Вилхелм Вунт ?е ро?ен 16. августа 1832 . године у Немачко? , где ?е одрастао и завршио школова?е. У ?егово време, психологи?а као наука ни?е посто?ала. Радови ко?и су се писали на тему миш?е?а, опажа?а и менталног живота уопште, углавном су били ретки или су поседовали одре?ени мистични призвук о ?удско? души .

Након завршених студи?а медицине, Вунт ?е почео да ради као асистент, помажу?и Херману фон Хелмхолцу [2] , физичару и знача?ном истраживачу у експериментално? психологи?и. Током тог периода Вунт ?е написао више к?ига и чланака на тему експерименталне психологи?е и отворио први курс из научне психологи?е. Он ?е ме?у првима скренуо паж?у на важност научног метода у проучава?у менталних по?мова. Након тога ?е радио као професор на универзитетима у Ха?делбергу , Цириху и Ла?пцигу .

Психологи?а [ уреди | уреди извор ]

?егово на?познати?е дело ?Принципи физиолошке психологи?е“ данас ?е општеприхва?ено и представ?а основу данаш?е психологи?е. У ?ему Вунт разматра проучава?е осе?а?а, мотиваци?е и иде?а. Вунт ?е био ?едан од првих научника ко?и се залагао да се ови по?мови, ко?и су се до тада сматрали поетски и спиритуалистички, могу изучавати директно, попут свих других по?мова у науци.

Године 1879, Вунт ?е за?едно са сарадницима отворио прву званичну психолошку лаборатори?у на Универзитету у Ла?пцигу, чувену као Прву лаборатори?у ?удске душе. Ова година се узима као зачетак модерне психологи?е, година од кад се психологи?а сматра науком. [8]

Вунт са колегама у Лаборатори?и ?удске душе.

Основни метод Вунтовог истражива?а ?е био интроспекци?а , односно самопосматра?е. Иако ?е данас та? метод превази?ен, у то време ?е био веома иновативан. Веровало се да се опажа?и састо?е од ма?их делова и целина, као и да се ти дели?и могу идентификовати путем интроспекци?е. Посматра?ем сопственог унутраш?ег искуства покушавало ?е да се да?у одговори на нека к?учна пита?а. Мада се интроспекци?а данас не користи у облику у ко?ем су ?е Вунт и ?егови сарадници користили, она ?е остала важан метод у изучава?у менталног живота.

Ме?у ученицима Вилхелма Вунта, био ?е и српски психолог ?убомир Неди? , писац првог универзитетског у?беника психологи?е на српском ?езику.

Вилхелм Вунт био ?е био веома утица?на и знача?на личност за живота, а данас се сматра за постав?ача теме?а психологи?е као науке , ?ер ?у ?е одво?ио као посебну дисциплину. Успео ?е да окупи око себе истраживаче, физичаре, физиологе и филозофе и да об?едини ?ихове резултате до ко?их су неки научници долазили независно ?едан од другог.

Ме?у Вунтова на?знача?ни?а дела убра?а?у се ?Принципи физиолошке психологи?е“, ?Увод у психологи?у“ и ?Психологи?а народа“.

Теори?а аперцепци?е [ уреди | уреди извор ]

Вунт ?е одбацио широко распростра?ену теори?у асоци?аци?а, према ко?о? се менталне везе (уче?е) углавном формира?у учесталош?у и интензитетом одре?ених процеса. ?егов израз психологи?а аперцепци?е значи да ?е сматрао да ?е креативна свесна активност важни?а од елементарног удружива?а. Аперцепци?а ?е нова активност ко?а ?е произво?на и селективна, маштовита и упоредна. У овом процесу осе?а?а и иде?е су слике ко?е су на прихват?ив начин повезане са типичним тоновима осе?а?а, одабране на разне начине, анализиране, повезане и комбиноване, као и повезане са моторичким и аутономним функци?ама - не само обра?ене ве? и креативно синтетизоване (види доле на Принципу креативне синтезе). У интегративном процесу свесне активности, Вунт види елементарну активност суб?екта, т?. Чин во?е, да се намерно премешта садржа? у свесно. У мери у ко?о? ?е ова по?авна активност типична за све менталне процесе, могу?е ?е описати ?егово гледиште као волунтаристичко.

Вунт опису?е аперцептивне процесе као психолошки високо диференциране и, у многим погледима, то заснива на методама и резултатима сво?их експерименталних истражива?а. ?едан пример ?е широка сери?а експеримената о ментално? хронометри?и сложених реакционих времена. У истражива?у осе?а?а, изазива?у се одре?ени ефекти док се пулс и диса?е бележе помо?у кимографа. Уочене разлике требало ?е да допринесу подршци Вунтово? теори?и осе?а?а са ?ене три димензи?е: при?атна - непри?атна, напета - опуштена, узбу?ена - депресивна. [9]

Неуропсихологи?а [ уреди | уреди извор ]

Вунт ?е доприносио ста?у неуропсихологи?е какво ?е тада посто?ало на три начина: критиком теори?е локализаци?е (тада раширене у неурологи?и), захтевом за истраживачким хипотезама утеме?еним на неуролошком и психолошком размиш?а?у и неуропсихолошким концепт центра аперцепци?е у фронталном кортексу . Вунт ?е паж?у и контролу паж?е сматрао одличним примером поже?не комбинаци?е експерименталних психолошких и неурофизиолошких истражива?а. Вунт ?е позвао да се експериментиса?е ради локализаци?е виших централних нервних функци?а заснива на ?асним, психолошки утеме?еним истраживачким хипотезама, ?ер пита?а нису могла бити дата дово?но прецизно само на анатомском и физиолошком нивоу.

Вунт ?е сво?у централну теори?у аперцепци?е засновао на неуропсихолошком моделова?у. Према овоме, хипотетички центар аперцепци?е у фронталном кортексу великог мозга ко?и ?е описао могао ?е ме?усобно повезати сензорне, моторичке, аутономне, когнитивне, емоционалне и мотивационе компоненте процеса. [10] [11] Вунт ?е на та? начин пружио воде?и принцип првенствено психолошки ори?ентисаног истражива?а програм о на?вишим интегративним процесима. Стога ?е претеча тренутних истражива?а когнитивних и емоционалних извршних функци?а у префронталном кортексу великог мозга и хипотетичких мултимодалних зона конвергенци?е у мрежи кортикалних и лимбичких функци?а. Ова? концепт интердисциплинарне неуронауке сада се подразумева, али ?е Вунтов допринос том разво?у готово заборав?ен. Ц. С. Шерингтон у свом у?бенику више пута цитира Вундтово истражива?е о физиологи?и рефлекса [12] , али не и Вундтове неуропсихолошке концепте. [11]

Методологи?а и стратеги?е [ уреди | уреди извор ]

"С обзиром на положа? изме?у природних и хуманистичких наука, психологи?а заиста има велико богатство методолошких алата. Иако, с ?едне стране, посто?е експерименталне методе, с друге стране, об?ективни радови и производи у културном разво?у тако?е нуде богат матери?ал за упоредну психолошку анализу.“ [13]

Психологи?а ?е емпири?ска наука и мора насто?ати да постигне систематски поступак, испитива?е резултата и критику сво?е методологи?е. Стога самопосматра?е мора бити обучено и дозво?ено ?е само под строгом експерименталном контролом; Вунт одлучно одбацу?е наивну интроспекци?у. Вунт ?е пружио стандардну дефиници?у психолошких експеримената. [14] ?егов спор са Имануелом Кантом имао ?е велики утица?. Кант се заложио против претпоставке мер?ивости свесних процеса и упутио основану, мада врло кратку критику метода самопосматра?а: у вези са реактивнош?у сво?ственом методи, грешком посматрача, изобличе?ем ставова суб?екта и упитним утица? ?уди ко?и размиш?а?у самостално, [15] али Вунт ?е изразио оптимизам да би методолошка побо?ша?а овде могла бити од помо?и. [16] Касни?е ?е признао да су мере?е и математика примен?иви само за врло елементарне свесне процесе. Статистичке методе су тако?е имале само ограничену вредност, на пример у психофизици или у процени статистике становништва. [17]

Експериментална психологи?а у Ла?пцигу углавном се осла?ала на четири методолошка типа процене: методе отиска са различитим техникама мере?а у психофизици; методе реакци?е хронометри?е у психологи?и аперцепци?е; методе репродукци?е у истражива?у пам?е?а и методе изражава?а са запажа?има и психофизиолошким мере?има у истражива?у осе?а?а. [18] [19] Вунт ?е сматрао да ?е методологи?а ?егових лингвистичких психолошких истражива?а [20] на?плодни?и пут ка адекватном психолошком истражива?у мисаоног процеса.

Изабрани радови [ уреди | уреди извор ]

К?иге и чланци [ уреди | уреди извор ]

  • Lehre von der Muskelbewegung (The Patterns of Muscular Movement), (Vieweg, Braunschweig 1858).
  • Die Geschwindigkeit des Gedankens (The Velocity of Thought), (Die Gartenlaube 1862, Vol 17, p. 263).
  • Beitrage zur Theorie der Sinneswahrnehmung (Contributions on the Theory of Sensory Perception), (Winter, Leipzig 1862).
  • Vorlesungen uber die Menschen- und Tierseele (Lectures about Human and Animal Psychology), (Voss, Leipzig Part 1 and 2, 1863/1864; 4th revised ed. 1906).
  • Lehrbuch der Physiologie des Menschen (Textbook of Human Physiology), (Enke, Erlangen 1864/1865, 4th ed. 1878).
  • Die physikalischen Axiome und ihre Beziehung zum Causalprincip (Physical Axioms and their Bearing upon Causality Principles), (Enke, Erlangen 1866).
  • Handbuch der medicinischen Physik (Handbook of Medical Physics), (Enke, Erlangen 1867). (Digitalisat und Volltext im Deutschen Textarchiv)
  • Untersuchungen zur Mechanik der Nerven und Nervenzentren (Investigations upon the Mechanisms of Nerves and Nerve-Centres), (Enke, Erlangen 1871-1876).
  • Grundzuge der physiologischen Psychologie (Principles of physiological Psychology), (Engelmann, Leipzig 1874; 5th ed. 1903-1903; 6th ed. 1908-1911, 3 Vols).
  • Uber die Aufgabe der Philosophie in der Gegenwart. Rede gehalten zum Antritt des offentlichen Lehramts der Philosophie an der Hochschule in Zurich am 31. Oktober 1874. (On the Task of Philosophy in the present), (Philosophische Monatshefte. 1874, Vol 11, pp. 65?68).
  • Uber den Einfluss der Philosophie auf die Erfahrungswissenschaften. Akademische Antrittsrede gehalten in Leipzig am 20. November 1875. (On the Impact of Philosophy on the empirical Sciences), (Engelmann, Leipzig 1876).
  • Der Spiritismus ? eine sogenannte wissenschaftliche Frage. (Spiritism ? a so-called scientific Issue), (Engelmann: Leipzig 1879).
  • Logik. Eine Untersuchung der Principien der Erkenntnis und der Methoden Wissenschaftlicher Forschung. (Logic. An investigation into the principles of knowledge and the methods of scientific research), (Enke, Stuttgart 1880-1883; 4th ed. 1919-1921, 3 Vols.).
  • Ueber die Messung psychischer Vorgange. (On the measurement of mental events). (Philosophische Studien. 1883, Vol 1, pp. 251?260, pp. 463?471).
  • Ueber psychologische Methoden. (On psychological Methods). (Philosophische Studien. 1883, Vol 1, pp. 1?38).
  • Essays (Engelmann, Leipzig 1885).
  • Ethik. Eine Untersuchung der Tatsachen und Gesetze des sittlichen Lebens. (Ethics), (Enke, Stuttgart 1886; 3rd ed. 1903, 2 Vols.).
  • Uber Ziele und Wege der Volkerpsychologie. (On Aims and Methods of Cultural Psychology). (Philosophische Studien. 1888, Vol 4, pp. 1?27).
  • System der Philosophie (System of Philosophy), (Engelmann, Leipzig 1889: 4th ed. 1919, 2 Vols.).
  • Grundriss der Psychologie (Outline of Psychology), (Engelmann, Leipzig 1896; 14th ed. 1920).
  • Uber den Zusammenhang der Philosophie mit der Zeitgeschichte. Eine Centenarbetrachtung. (On the Relation between Philosophy and contemporary History). Rede des antretenden Rectors Dr. phil., jur. et med. Wilhelm Wundt. F. Hauser (Hrsg.): Die Leipziger Rektoratsreden 1871?1933. Vol I: Die Jahre 1871?1905 (pp. 479?498). Berlin: (de Gruyter (1889/2009).
  • Hypnotismus und Suggestion. (Hypnotism and Suggestion). (Engelmann: Leipzig 1892).
  • Ueber psychische Causalitat und das Princip des psycho-physischen Parallelismus. (On mental Causality and the Principle of psycho-physical Parallelism). (Philosophische Studien. 1894, Vol 10, pp. 1?124).
  • Ueber die Definition der Psychologie (On the Definition of Psychology). (Philosophische Studien. 1896, Vol 12, pp. 9?66).
  • Uber naiven und kritischen Realismus I?III. (On naive and critical Realism). (Philosophische Studien. 1896?1898, Vol 12, pp. 307?408; Vol 13, pp. 1?105, pp. 323?433).
  • Volkerpsychologie (Cultural Psychology), 10 Volumes, Vol. 1, 2. Die Sprache (Language); Vol. 3. Die Kunst (Art); Vol 4, 5, 6. Mythos und Religion (Myth and Religion); Vol 7, 8. Die Gesellschaft (Society); Vol 9. Das Recht (Right); Vol 10. Kultur und Geschichte (Culture and History). (Engelmann, Leipzig 1900 to 1920; some vol. revised or reprinted, 3rd ed.1919 ff; 4th ed. 1926).
  • Einleitung in die Philosophie (Introduction to Philosophy), (Engelmann, Leipzig 1909; 8th ed. 1920).
  • Gustav Theodor Fechner. Rede zur Feier seines hundertjahrigen Geburtstags. (Engelmann, Leipzig 1901).
  • Uber empirische und metaphysische Psychologie (On empirical and metaphysical Psychology). (Archiv fur die gesamte Psychologie. 1904, Vol 2, pp. 333?361).
  • Uber Ausfrageexperimente und uber die Methoden zur Psychologie des Denkens. (Psychologische Studien. 1907, Vol 3, pp. 301?360).
  • Kritische Nachlese zur Ausfragemethode. (Archiv fur die gesamte Psychologie. 1908, Vol 11, pp. 445?459).
  • Uber reine und angewandte Psychologie (On pure and applied Psychology). (Psychologische Studien. 1909, Vol 5, pp. 1?47).
  • Das Institut fur experimentelle Psychologie. In: Festschrift zur Feier des 500 jahrigen Bestehens der Universitat Leipzig, ed. by Rektor und Senat der Universitat Leipzig, 1909, 118-133. (S. Hirzel, Leipzig 1909).
  • Psychologismus und Logizismus (Psychologism and Logizism). Kleine Schriften. Vol 1 (pp. 511?634). (Engelmann, Leipzig 1910).
  • Kleine Schriften (Shorter Writings), 3 Volumes, (Engelmann, Leipzig 1910-1911).
  • Einfuhrung in die Psychologie. (Durr, Leipzig 1911).
  • Probleme der Volkerpsychologie (Problems in Cultural Psychology). (Wiegandt, Leipzig 1911).
  • Elemente der Volkerpsychologie. Grundlinien einer psychologischen Entwicklungsgeschichte der Menschheit. (Elements of Cultural Psychology), (Kroner, Leipzig 1912).
  • Die Psychologie im Kampf ums Dasein (Psychology's Struggle for Existence). (Kroner, Leipzig 1913).
  • Reden und Aufsatze. (Addresses and Extracts). (Kroner, Leipzig 1913).
  • Sinnliche und ubersinnliche Welt (The Sensory and Supersensory World), (Kroner, Leipzig 1914).
  • Uber den wahrhaften Krieg (About the Real War), (Kroner, Leipzig 1914).
  • Die Nationen und ihre Philosophie (Nations and Their Philosophies), (Kroner, Leipzig 1915).
  • Volkerpsychologie und Entwicklungspsychologie (Cultural Psychology and Developmental Psychology). . (Psychologische Studien. 1916, 10, 189-238).
  • Leibniz. Zu seinem zweihundertjahrigen Todestag. 14. November 1916. (Kroner Verlag, Leipzig 1917).
  • Die Weltkatastrophe und die deutsche Philosophie . (Keysersche Buchhandlung, Erfurt 1920).
  • Erlebtes und Erkanntes. (Experience and Realization). (Kroner, Stuttgart 1920).
  • Kleine Schriften. Vol 3. (Kroner, Stuttgart 1921).

Вунтови радови на енглеском [ уреди | уреди извор ]

  • 1974 The Language of Gestures. Ed. Blumenthal, A.L. Berlin: De Gruyter
  • 1973 An Introduction to Psychology. . New York: Arno Press.  
  • 1969? Outlines of Psychology. 1897. Tr. Judd, C.H. St. Clair Shores, MI. . Scholarly Press.  
  • 1916 Elements of folk-psychology. Tr. Schaub, E.L. London: Allen
  • 1901 The Principles of Morality and the Departments of the Moral Life. Trans. Washburn, M.F. London: Swan Sonnenschein; New York: Macmillan
  • 1896 (2nd ed.) Lectures on human and animal psychology. Creighton, J.G., Titchener, E.B., trans. London: Allen. Translation of Wundt, 1863
  • 1893 (3rd ed.) Principles of physiological psychology. Titchener, E.B., trans. London: Allen. Translation of Wundt, 1874. [New York, 1904]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Carlson & Heth 2010 , стр. 18
  2. ^ а б в Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-? . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 83. ISBN   86-331-2112-3 .  
  3. ^ "Wilhelm Maximilian Wundt" in Stanford Encyclopedia of Philosophy .
  4. ^ Butler-Bowdon, Tom (7. 12. 2010). 50 Psychology Classics: Who We Are, How We Think, What We Do: Insight and Inspiration from 50 Key Books . Nicholas Brealey Publishing. стр. 2. ISBN   978-1-85788-473-9 .  
  5. ^ Carlson & Heth 2010 , стр. 18
  6. ^ Wundt: Das Institut fur experimentelle Psychologie . Leipzig, 1909, 118?133.
  7. ^ Lamberti: Wilhelm Maximilian Wundt 1832?1920 . Leben, Werk und Personlichkeit in Bildern und Texten. 1995.
  8. ^ Anneros Meischner-Metge: Wilhelm Wundt und seine Schuler. In: Horst-Peter Brauns (Ed.): Zentenarbetrachtungen. Historische Entwicklungen in der neueren Psychologie bis zum Ende des 20. Jahrhunderts. Peter Lang, Frankfurt a.M. 2003, pp. 156?166.
  9. ^ Wundt: Grundzuge, 1902, Volume 2, pp. 263-369.
  10. ^ Ziche: Neuroscience in its context, 1999.
  11. ^ а б Fahrenberg: Wundts Neuropsychologie, 2015b.
  12. ^ Ch. S. Sherrington: The integrative Action of the Nervous System. Henry Frowde, London 1911.
  13. ^ Wundt: Logik, 1921, 4th ed., Volume 3, p. 51.
  14. ^ Wundt, 1907, 1908, 1921.
  15. ^ Immanuel Kant: Anthropologie in pragmatischer Hinsicht. Schriften zur Anthropologie, Geschichtsphilosophie, Politik und Padagogik. (Immanuel Kant Werkausgabe. Band 6). hrsg. von Wilhelm Weischedel. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1798/1983, pp. 395?690.
  16. ^ Wundt: Grundzuge 1874, pp. 5-8.
  17. ^ Fahrenberg: Theoretische Psychologie, 2015a, pp. 115-126; pp. 228-234.
  18. ^ Wundt. Grundzuge, 1908-1910.
  19. ^ Wontorra, 2009.
  20. ^ Vols. 1 and 2 of Volkerpsychologie

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Carlson, Neil; Heth, Donald C. (2010). Psychology the Science of Behaviour . Pearson Education Inc. ISBN   978-0205547869 .  
  • Rieber, R. ed., 2013. Wilhelm Wundt and the making of a scientific psychology. Springer Science & Business Media.

Биографи?е [ уреди | уреди извор ]

  • Alfred Arnold: Wilhelm Wundt ? Sein philosophisches System. Akademie-Verlag, Berlin 1980.
  • Edwin G. Boring : A history of experimental psychology (2nd ed.) The Century Company, New York 1950.
  • Arthur L. Blumenthal: Wundt, Wilhelm. Dictionary of Scientific Biography. 25. Charles, New York (1970?1980).
  • Balance, William D. G.; Evans, Rand B.; Evans, Rand B. (1975). ?Wilhelm Wundt 1832?1920: A brief biographical sketch” . Journal of the History of the Behavioral Sciences . 11 (3): 287?297. PMID   11609842 . doi : 10.1002/1520-6696(197507)11:3<287::AID-JHBS2300110309>3.0.CO;2-L .  
  • Rudolf Eisler : W. Wundts Philosophie und Psychologie. In ihren Grundlehren dargestellt. Barth, Leipzig 1902.
  • Granville Stanley Hall : Founders of modern psychology. Appleton, New York 1912 (Wilhelm Wundt. Der Begrunder der modernen Psychologie. Vorwort von Max Brahn. Meiner, Leipzig 1914).
  • Alan Kim: "Wilhelm Maximilian Wundt". The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2016 Edition), Edward N. Zalta (ed.). [1]
  • Edmund Konig: Wilhelm Wundt als Psycholog und als Philosoph. Fromman, Stuttgart 1901.
  • Georg Lamberti: Wilhelm Maximilian Wundt (1832?1920). Leben, Werk und Personlichkeit in Bildern und Texten. . Berlin: Deutscher Psychologen Verlag. 1995. ISBN 978-3-925559-83-9 .   .
  • Wolfram Meischner, Erhard Eschler: Wilhelm Wundt. Pahl-Rugenstein, Koln. 1979.  ISBN 978-3-7609-0457-3 ..
  • Willi Nef: Die Philosophie Wilhelm Wundts. Meiner, Leipzig 1923.
  • Traugott K. Oesterreich: (1923/1951). Grundriss der Geschichte der Philosophie. IV. Die Deutsche Philosophie des Neunzehnten Jahrhunderts und der Gegenwart (15. Aufl., 1951, unverand. Nachdr. der vollig neubearb. 12. Aufl.). Mittler & Sohn, Tubingen 1923, pp. 343?360, 483-485.
  • Peter Petersen: Wilhelm Wundt und seine Zeit. Frommanns Verlag, Stuttgart 1925.
  • Lothar Sprung: Wilhelm Wundt ? Bedenkenswertes und Bedenkliches aus seinem Lebenswerk. In: Georg Eckardt (Hrsg.): Zur Geschichte der Psychologie. Deutscher Verlag der Wissenschaften, Berlin 1979, pp. 73?82.
  • Eleonore Wundt: Wilhelm Wundt. Deutsches Biographisches Jahrbuch (hrsg. vom Verband der Deutschen Akademien). Deutsche Verlagsanstalt, Berlin 1928. Uberleitungsband II, 1917-1920, pp. 626?636.

Савремени извори [ уреди | уреди извор ]

  • Eduard von Hartmann : Die moderne Psychologie. Eine kritische Geschichte der deutschen Psychologie in der zweiten Halfte des neunzehnten Jahrhunderts. Haacke, Leipzig 1901.
  • Arthur Hoffmann-Erfurt (Hrsg.): Wilhelm Wundt. Eine Wurdigung. (1. Aufl. 1922, 2. verm. Aufl. 1924). Stenger, Erfurt 1924.
  • Edmund Konig: W. Wundt. Seine Philosophie und Psychologie. F. Frommann, Stuttgart 1901.
  • Festschrift. Wilhelm Wundt zum siebzigsten Geburtstage. Uberreicht von seinen Schulern. 1. Theil . (= Philosophische Studien. 19. Band), Wilhelm Engelmann, Leipzig 1902.
  • Festschrift. Wilhelm Wundt zum siebzigsten Geburtstage. Uberreicht von seinen Schulern. 2.Theil . (= Philosophische Studien. 20. Band), Wilhelm Engelmann, Leipzig 1902.
  • Otto Klemm: Zur Geschichte des Leipziger Psychologischen Instituts. In: A. Hoffmann-Erfurt (Hrsg.): Wilhelm Wundt. Eine Wurdigung. 2. izdanje. Stenger, Erfurt 1924, pp. 93?101.
  • Felix Krueger: Eroffnung des XIII. Kongresses. Die Lage der Seelenwissenschaft in der deutschen Gegenwart. In: Otto Klemm (Hrsg.): Bericht uber den XIII. Kongress der Deutschen Gesellschaft fur Psychologie in Leipzig vom 16.?19. Oktober 1933. Fischer, Jena 1934, pp. 6?36.
  • Leonore Wundt: Wilhelm Wundts Werke. Ein Verzeichnis seiner samtlichen Schriften. Beck, Munchen, 1927.

Недавни извори [ уреди | уреди извор ]

  • Saulo de F. Araujo: Why did Wundt abandon his early theory of the unconscious? Towards a new interpretation of Wundts psychological project. History of Psychology, 2012, Volume 15, S. 33?49.
  • Saulo de F. Araujo: Wundt and the Philosophical Foundations of Psychology. A Reappraisal. . New York: Springer. 2016. ISBN 978-3-319-26634-3 .   .
  • Arthur L. Blumenthal: Leipzig, Wilhelm Wundt, and psychology's gilded age. In: G.A. Kimble, M. Wertheimer, M. (Eds.). Portraits of pioneers in psychology. Vol. III. American Psychological Association, Washington, D.C. 1998.
  • Wolfgang G. Bringmann, Eckart Scheerer (Eds.): Wundt centennial issue. Psychological Research, 1980, Volume 42, pp. 1?189.
  • Wolfgang G. Bringmann, N. J. Bringmann, W. D. Balance: Wilhelm Maximilian Wundt 1832 ? 1874: The formative years. In: W.G. Bringmann, R. D. Tweney (Eds.). Wundt studies. A centennial Collection. Hogrefe, Toronto 1980, pp. 12?32.
  • Wolfgang G. Bringmann, Ryan D. Tweney (Eds.): Wundt studies. Hogrefe, Toronto. 1980.  ISBN 978-0-88937-001-2 ..
  • Wolfgang G. Bringmann, N. J. Bringmann, G. A. Ungerer: The establishment of Wundt's laboratory: An archival and documentary study. In: Wolfgang Bringmann, Ryan D. Tweney (Eds.): Wundt Studies. Hogrefe, Toronto. 1980.  ISBN 978-0-88937-001-2 . стр. 123-157.
  • Kurt Danziger : The positivist repudiation of Wundt. Journal of the History of the Behavioral Science, 1979, Volume 15,205-230.
  • Kurt Danziger: On the threshold of the New Psychology: Situating Wundt and James. In: W.G. Bringmann, E. D. Tweney (Eds.). Wundt Studies. A Centennial Collection. Hogrefe, Toronto, 1980, pp. 362?379.
  • Kurt Danziger: Constructing the subject. Historical origins of psychological research. Cambridge University Press, Cambridge 1990.
  • Kurt Danziger: Wundt and the temptations of psychology. In: R.W. Rieber, David K. Robinson (Eds.). Wilhelm Wundt in history: The making of a scientific psychology. Kluwer-Academic, New York 2001, pp. 69?94.
  • Georg Eckardt (Ed.): Volkerpsychologie ? Versuch einer Neuentdeckung. Psychologie Verlags Union, Weinheim 1997.
  • Jochen Fahrenberg : Wilhelm Wundt ? Pionier der Psychologie und Außenseiter? Leitgedanken der Wissenschaftskonzeption und deren Rezeptionsgeschichte.(Wilhelm Wundt ? pioneer in psychology and outsider? Basic concepts and their reception) e-book, 2011. PsyDok ZPID [2]
  • Jochen Fahrenberg: Wilhelm Wundts Wissenschaftstheorie. Ein Rekonstruktionsversuch. (Wilhelm Wundt's theory of science. An attempt at reconstruction). Psychologische Rundschau, 2012, Volume 63 (4), pp. 228?238.
  • Jochen Fahrenberg: Zur Kategorienlehre der Psychologie. Komplementaritatsprinzip. Perspektiven und Perspektiven-Wechsel.(On categories in psychology. Complementarity principle, perspectives, and perspective-taking). Pabst Science Publishers, Lengerich. 2013.  ISBN 978-3-89967-891-8 .. PsyDok ZPID [3]
  • Jochen Fahrenberg: Theoretische Psychologie ? Eine Systematik der Kontroversen (Theoretical psychology ? A system of controversies). Lengerich: Pabst Science Publishers, Lengereich 2015a. ISBN 978-3-95853-077-5 .. PsyDok ZPID [4]
  • Jochen Fahrenberg, J.. Wilhelm Wundts Neuropsychologie (Wilhelm Wundt's neuropsychology). D. Emmans & A. Laihinen (Eds.). Comparative Neuropsychology and Brain Imaging: Commemorative publication in honour of Prof. Dr. Ulrike Halsband. LIT-Verlag, Vienna 2015b. ISBN 978-3-643-90653-3 . стр. 348?373..
  • Jochen Fahrenberg: Leibniz’ Einfluss auf Wundts Psychologie, Philosophie und Ethik (Leibniz’ influence on Wundt's psychology, philosophy, and ethics). e-Buch (2016a). PsyDok ZPID [5]
  • Jochen Fahrenberg: Wilhelm Wundts Kulturpsychologie (Volkerpsychologie): Eine Psychologische Entwicklungstheorie des Geistes (Wilhelm Wundt's cultural psychology: A psychological theory on the development of mind). (2016b) PsyDok [6]
  • Jochen Fahrenberg: Wundt-Nachlass (2016c). PsyDok ZPID [7]
  • Jochen Fahrenberg: Wilhelm Wundt (1832 ? 1920). Gesamtwerk: Einfuhrung, Zitate, Rezeption, Kommentare, Rekonstruktionsversuche. Pabst Science Publishers, Lengerich 2018.
  • Carl F. Graumann: Experiment, Statistik, Geschichte. Wundts erstes Heidelberger Programm einer Psychologie. Psychologische Rundschau, 1980, Volume 31, pp. 73?83.
  • Carl F. Graumann: Die Verbindung und Wechselwirkung der Individuen im Gemeinschaftsleben. In: Gerd Juttemann (Ed.): Wilhelm Wundts anderes Erbe. Ein Missverstandnis lost sich auf. Vandenhoeck & Ruprecht, Gottingen 2006, pp. 52?68.
  • Hildebrandt, H. (1989). Psychophysischer Parallelismus. In: J. Ritte, K. Grunder (Hrsg.). Historisches Worterbuch der Philosophie. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1989, Volume 7, pp. 101?107.
  • Willem Van Hoorn, T. Verhave: Wilhelm Wundts?s conception of his multiple foundations of scientific psychology. In W. Meischner, A. Metge (Hrsg.). Wilhelm Wundt ? progressives Erbe, Wissenschaftsentwicklung und Gegenwart. Protokoll des internationalen Symposiums. Karl-Marx-Universitat Leipzig, 1979. Pahl-Rugenstein, Koln 1980, pp. 107?117.
  • Jurgen Jahnke: Wilhelm Wundts akademische Psychologie 1886/87. Die Vorlesungsnachschriften von Albert Thumb Freiburg. In: Jurgen Jahnke, Jochen Fahrenberg, Reiner Stegie, Eberhard Bauer (Hrsg.): Psychologiegeschichte ? Beziehungen zu Philosophie und Grenzgebieten. Profil. . Munchen. 1998. pp. 151-168. ISBN 978-3-89019-461-5 .  
  • Gerd Juttemann (Ed.): Wilhelm Wundts anderes Erbe. Ein Missverstandnis lost sich auf. Vandenhoeck & Ruprecht, Gottingen. 2006.  ISBN 978-3-525-49087-7 ..
  • Alan Kim: "Wilhelm Maximilian Wundt". The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2016 Edition), Edward N. Zalta (ed.) [8]
  • Friedrich A. Lange: Geschichte des Materialismus und Kritik seiner Bedeutung in der Gegenwart. (8. erw. Aufl. 1908, hrsg. und bearbeitet von Hermann Cohen). Baedeker, Iserlohn 1866.
  • Wolfram Meischner, Annerose Metge: Wilhelm Wundt ? progressives Erbe, Wissenschaftsentwicklung und Gegenwart. Protokoll des internationalen Symposiums. Karl-Marx-Universitat, Leipzig 1979. Pahl-Rugenstein, Koln 1980.
  • Annerose Meischner-Metge: Wilhelm Wundt und seine Schuler. In: Horst-Peter Brauns (Ed.): Zentenarbetrachtungen. Historische Entwicklungen in der neueren Psychologie bis zum Ende des 20. Jahrhunderts. Peter Lang, Frankfurt a.M. 2003, pp. 156?166.
  • Annerose Meischner-Metge: Die Methode der Forschung. In: G. Juttemann (Hrsg.): Wilhelm Wundts anderes Erbe. Ein Missverstandnis lost sich auf. Vandenhoeck & Ruprecht, Gottingen 2006, pp. 131?143.
  • Till Meyer: Das DFG-Projekt "Erschließung und Digitalisierung des Nachlasses von Wilhelm Wundt" an der Universitatsbibliothek Leipzig. In: Leipziger Jahrbuch fur Buchgeschichte, 2015, Volume 23, pp. 347?357.
  • Hans v. Rappard: A monistic interpretation of Wundt's psychology. Psychological Research, 1980, 42, 123-134.
  • Robert W. Rieber, David K. Robinson (Eds.): Wilhelm Wundt in history: The making of a scientific psychology. Kluwer-Academic, New York 1980 (2nd ed. 2001).
  • Eckhard Scheerer: Psychologie. In: J. Ritter, K. Grunder (Hrsg.). Historisches Worterbuch der Philosophie. Schwabe & Co., Basel 1989, Volume 7 (pp. 1599?1654).
  • Gustav A. Ungerer: Wilhelm Wundt als Psychologe und Politiker. Psychologische Rundschau, 1980, Volume 31, pp. 99?110.
  • Gustav A. Ungerer: Forschungen zur Biographie Wilhelm Wundts und zur Regionalgeschichte. Gesammelte Aufsatze 1978-1997. Ein Logbuch. Verlag Regionalkultur, Ubstadt-Weiher. 2016.  ISBN 978-3-89735-851-5 .
  • Wan-chi Wong: Retracing the footsteps of Wilhelm Wundt: Explorations in the Disciplinary Frontiers of Psychology and in Volkerpsychologie. History of Psychology, 2010, Volume 12, (4), pp. 229?265.
  • Maximilian Wontorra: Fruhe apparative Psychologie. Der Andere Verlag, Leipzig 2009.
  • Maximilian Wontorra, Ingrid Kastner, Erich Schroger (Hrsg.): Wilhelm Wundts Briefwechsel. Institut fur Psychologie. Leipzig 2011.
  • Maximilian Wontorra, Annerose Meischner-Metge, Erich Schroger (Hrsg.): Wilhelm Wundt (1832?1920) und die Anfange der experimentellen Psychologie. Institut fur Psychologie. Leipzig. 2004.  ISBN 978-3-00-013477-7 ..
  • Ziche, P. (1999). ?Neuroscience in its context. Neuroscience and psychology in the work of Wilhelm Wundt”. Physis; Rivista Internazionale di Storia della Scienza . 36 (2): 407?429. PMID   11640242 .   .
  • Paul Ziche: Wissenschaftslandschaften um 1900: Philosophie, die Wissenschaften und der nichtreduktive Szientismus. Chronos, Zurich 2008.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Онла?н радови [ уреди | уреди извор ]

Рани?и преводи [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилхелм_Вунт&oldid=27781796 ”